Poštovana predsednice, koristiću, osim ova dva minuta, i deo vremena poslaničke grupe.
LDP je podneo ovaj amandman vodeći računa i o svom predlogu zakona o ministarstvima i vođen idejom da je, pre svega sadašnja organizacija, s jedne strane Ministarstva poljoprivrede, a s druge strane onog ministarstva koje u sadašnjem opisu resora obuhvata i temu zaštite životne sredine, do sada proizvelo dosta štetnih efekata, pre svega u ovom drugom delu, sektoru zaštite životne sredine, koji je do sada bio objedinjen sa sektorom urbanizma i građevine, a najnovijim izmenama zakona biće im pridodat i sektor rudarstva.
Pre nekoliko godina je čitava tadašnja opozicija, među kojima su i mnoge stranke koje danas čine vlast, strašno prigovarala pa i na neki posprdan način govorila o ministarstvu koje je tada vodio gospodin Velimir Ilić, koje se zvalo Ministarstvo za kapitalne investicije, da bismo u narednih nekoliko godina, pogotovo kroz ove najnovije izmene zakona koje se predlažu, praktično dobili ministarstvo koje je po svojim ovlašćenjima, po svojim resursima, po novcu koji kontroliše, još veće od tog ministarstva, a vidite šta se dešava kada postoje takva ministarstva. Jedan ili nekoliko spornih ugovora ili spornih potpisa mogu da dovedu do vrlo teških posledica.
Videćemo kako će se razvijati ti pravni ili sudski postupci, ali ne bismo voleli da neki od današnjih ministara, pre svega zbog loše organizacije Vlade i ministarstva ili zbog preteranog broja i opsega ovlašćenja, budu dovedeni u sličnu situaciju, pogotovo s obzirom na sve ovo što se u javnosti pojavljivalo proteklih meseci, pre svega kada je u pitanju funkcionisanje sektora za zaštitu životne sredine, akcije "Očistimo Srbiju" itd. U zemlji u kojoj između 600 miliona i milijardu evra godišnje ''iscuri'', ili ''prođe kroz prste'', kako se to slikovito kaže, kroz postupke javnih nabavki, takva koncentracija moći i ovlašćenja u rukama jednog ministra je vrlo problematična.
Sličnu ili istu vrstu problema će proizvesti i objedinjavanje ministarstava poljoprivrede i trgovine, kako je predložila Vlada. Zbog toga je naš predlog bio da se objedine resori poljoprivrede i zaštite životne sredine, kako je to uobičajeno i u velikoj većini drugih zemalja, da to ministarstvo bude zaista fokusirano na sektor poljoprivrede, ali na jedan ozbiljan način.
U prethodne dve i po godine smo, koliko traje kriza, od izjave ministarke Diane Dragutinović na samom početku te krize da je agrar, da je poljoprivreda naša šansa i sasvim izvesno opravdanog očekivanja javnosti i uverenja građana u Srbiji koji danas agrar prepoznaju kao najveću šansu, došli do toga da smo u drugoj polovini 2010. godine bili suočeni sa zaista ozbiljnim nestašicama.
Vlada je ostala gluva čak i na neke vrlo konkretne predloge, koji su dolazili između ostalog iz LDP, kako da se kroz drugačije upravljanje poreskom politikom, kroz politiku kontrolisanih trgovinskih marži, demonopolizaciju, neka od tih pitanja reše, i to ne demagogijom, kako se to, na kraju, u dobroj meri završilo, i ispraznom pričom o monopolima i monopolistima, nego na način da budu zaštićeni interesi i onih koji su neposredni proizvođači i onih koji kroz svoje prerađivačke kapacitete ključno utiču na finalni proizvod i na njegovu distribuciju i dolazak u trgovine.
To se očigledno nije dogodilo i, kako obično biva, čitava priča je svedena na neka imena i spekulacije o tome ko štiti čije interese. To je nekad interesantno javnosti, ali to nema nikakve veze s ozbiljnim rešenjem problema na onaj način na koji očekujemo.
Dakle, naš predlog je da rasteretite ministra Dulića, da izuzmete iz njegove nadležnosti ovaj deo resora zaštite životne sredine, kako bi mogao, ako ste već odlučili da ga, uz ministra Mrkonjića i drugog ministra koji se ističe po svojoj neefikasnosti ili čak problemima koji je proizveo, zadržite u Vladi, da mu omogućite da bude koncentrisan recimo na sektor urbanizma i građevine, koji je u našem predlogu poseban resor, kako ne bismo ponovo došli u situaciju da 20 meseci nakon usvajanja Zakona o planiranju i izgradnji menjamo 90 njegovih odredaba, a da, kako ministar sam priznaje, građevinske dozvole za milion kvadrata stambenog i komercijalnog prostora stoji neiskorišćeno zbog toga što je građevinska industrija u međuvremenu potpuno uništena.