Zahvaljujem.
Grupa 21 narodnog poslanika poslaničke grupe ''Napred, Srbijo'' podnela je amandman kojim se predlaže da se posle člana 5. doda novi član 5b. Reč ima gospođa Jorgovanka Tabaković. Izvolite.

Dodavanjem člana 5b pokušali smo da precizno uredimo sukob interesa za članove Vlade, gde smo predložili da usvojite da član Vlade ne može da bude na drugoj javnoj funkciji u organima javne agencije ili drugog nosioca javnog ovlašćenja itd., niti da vrši delatnost koja je po zakonu nespojiva sa dužnošću člana Vlade, niti da stvori mogućnost sukoba interesa sa njegovim drugim funkcijama, poslovima ili privatnim interesima.
U odbijanju ovog amandmana niste se mnogo namučili. Rekli ste da je to rešeno drugim zakonima i da se u članu 11. Zakona o Vladi primenjuje sistemski zakon u oblasti sprečavanja sukoba interesa i borbe protiv korupcije.
Upravo zato što se ne primenjuju ti sistemski zakoni i što u praksi imamo pojavu sukoba interesa, mi smo želeli da se amandmanom to precizno definiše baš na ovaj način. I ne samo da to niste hteli da rešite u ovom delu kada govorimo o Vladi, nego čak ni kada je ministar, koji je sada bivši, postao poslanik, niste informisali Skupštinu, a RIK je bio dužan da nas informiše da li je gospodin Dinkić, kao ranije ministar, razrešen s funkcija koje su nespojive s poslaničkom funkcijom – neke su mu verovatno prestankom ministarskog mandata po automatizmu i prestale, i one su verovatno nesporne, ali mi o tome možemo samo da pretpostavljamo – i očekujete da verujemo da se član 11. Zakona o Vladi, koji propisuje sistemsko rešenje iz Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, poštuje.
Zašto na ovome insistiram? Jednostavno, nije održivo da imate javne agencije i organe koji vrše javna ovlašćenja i da zakonom ovlastite ministra da bude, na primer, predsednik Saveta Direktorata civilnog vazduhoplovstva i sam sebe kontroliše, odnosno vrši nadzor kao ministar za tu oblast. Imate slučaj da je ministar ekonomije i regionalnog razvoja (ne govorim sada o čoveku i ličnosti, govorim o funkciji) istovremeno i predsednik Fonda za razvoj, koji on treba da kontroliše.
Znači, vi čak ne primenjujete taj sistemski zakon gde sprečavate sukob interesa koji ne da je moguć, nego je očigledan, nego nam čak u Predlogu zakona o Vladi spajate funkciju predsednika Vlade i ministra u jednoj ličnosti i samim tim što kažete ''većina je izglasala zakon'' mislite da je sve moguće primenjivati. Što to nije ni pravedno ni logično, što se ne ostvaruje, u stvari, ni kontrola ni nadzor nad vršenjem funkcije iz okvira tog javnog ovlašćenja, to vas mnogo ne zanima. Vi, jednostavno, kažete ''to je po zakonu, krivica je nedokaziva, od čoveka se to zahteva'' i tačka.
I ponoviću stotinu puta – nedokaziva je bila krivica i Janjuševića i Kolesara, ne uhvaćenih sa sumnjom da su im prsti u medu, nego sa novcem na računu, pa su oslobođeni zbog nedostatka dokaza. A vi ovde stvarate uslove za koruptivne puteve i zloupotrebu javnog interesa u privatne svrhe. I ovo nije marginalna korupcija, ovo su uslovi za stvaranje prave korupcije, zbog čega svi posle trpimo kritike da korupcija potiče iz vrha društva i odatle je treba sasecati. Zašto ne koristite priliku da to sprečite u ovom trenutku?
Zaista apelujem na vas da, usvajanjem amandmana na član 5. kao 5b, gde intervenišemo na član 26, usvojite sa svešću da ovo treba da se odnosi ne samo na vas, kao vladu koja će još kratko trajati, nego na sve buduće vlade.
I još jedno vas molim. Od uspomena niko ne živi, ni od bivše slave, ni od ružnog sećanja na poraze. Dajte da se okrenemo sadašnjosti, da izvučemo pouke iz onog što je prošlost svih nas, i pobede i porazi, i da u interesu napretka naučimo da zaboravljamo ružno, a da pamtimo znanje i dobre pouke. I kad ovo kažem – ne, ovo nije demagogija, neki drugi su vam juče pomagali da izgubite dan na tome da li jeste ili niste nadležni da raspravljamo o zakonu – dajte da usvojimo zakone koji će zaista značiti uštedu i efikasniju Vladu. Pokažite građanima da želite ono o čemu i pričate. Ja, iskreno, u to ne mogu da poverujem. Hvala.

Zahvaljujem.
Narodni poslanik Čedomir Jovanović ima reč.

Govoriću u okviru našeg vremena. Prosto, bio sam potpredsednik Vlade u kojoj je jedno vreme svoju funkciju obavljao i Zoran Janjušević i u kojoj je jedno vreme funkciju šefa kabineta predsednika Vlade obavljao Nemanja Kolesar.
Gospođo Tabaković, možda je u vašem interesu da mi svi zaboravimo ono ružno, ali u našem apsolutno nije. U našem je da nešto naučimo na osnovu onog ružnog i da one koji su za to ružno odgovorni, obavežemo da odgovornost za tako nešto preuzmu.
Dug ste vi put prešli od Srpske radikalne stranke do ''švedske napredne stranke'', ali pošto ste pomenuli dva čoveka, jako je važno reći ovom društvu istinu – da je klevetama, intrigama, spletkama i kriminalizacijom rušen i Zoran Đinđić, kojem ćemo sutra obeležiti osmogodišnjicu pogibije, i njegova vlada i politika.
Ni Kolesar ni Janjušević nisu oslobođeni zato što nije bilo dokaza, nego baš naprotiv – zato što su posle nekoliko godina tužilaštvo i sudovi ove zemlje bili oslobođeni političkog pritiska pa na osnovu toga utvrdili dokaze. Nisu oni svoj novac stekli tako što su u selu kraj Kragujevca pekli neku skupocenu rakiju. Raspitajte se u pravosuđu koji su razlozi za obustavljanje postupka koji je protiv njih pokrenut, zbog toga što je to bio deo političke hajke.
Tema je u istoj meri kao što je član 5. tema da se pominju Janjušević i Kolesar kao članovi vlade u kojoj sam ja bio potpredsednik.
Možda je manir drugih da ne preuzimaju odgovornost za ono što su u prošlosti radili, a ja je sa zadovoljstvom preuzimam i dužan sam objašnjenje, pošto ne možemo da se ponašamo onako kako se ponaša većina u ovom parlamentu.
Jučerašnji dan nije bio naš hir, gospodine Markoviću i gospođo Čomić. Jučerašnji dan nije bio izraz našeg revolta, nego pokušaj da uspostavimo red u ovoj instituciji, ako ga nema u nekoj drugoj.
Problemi koji su obeležili naše jučerašnje zasedanje ne smeju biti problemi koji će postati pravilo rada Parlamenta. Da bi se tako nešto sprečilo, potrebni su nam pojedinci koji će preuzeti odgovornost koja proizlazi iz njihove funkcije, spremnost da se prizna težina stanja u kojem se zemlja nalazi, ali je i činjenica da oni koji su najodgovorniji za to stanje ne mogu sami da nose taj teret.
Dok vi, gospodine Markoviću nama u Parlamentu govorite kako ne možete da nas upoznate sa prirodom svog odnosa sa predsednikom Vlade, isti taj predsednik Vlade izdaje saopštenje u kojem nas obaveštava da ste vi podneli ostavku, koja putuje do Parlamenta i verovatno će stići kada se mi izjasnimo o ovom zakonu.
Više iskrenosti, više spremnosti na saradnju, dijaloge i uvažavanje argumenata, i mi ćemo, verujem, izaći iz problema u kojima se zemlja nalazi u ovom trenutku. Ali ne putem kojim ste vi juče krenuli ili ovako kako nam predlaže gospođa Tabaković – da zaboravimo ono što je ružno, pa da poverujemo kako je za haos oko nas odgovoran svako drugi osim onih koji se među nama nalaze. Ne može tako, a pogotovo ne 11. marta 2011. godine.

Gospođa Jorgovanka Tabaković.

Između ružnih sećanja na tešku prošlost i dokaza za krađu postoji evidentna razlika. Ja ne pričam o temi koju ne poznajem, nego pričam o privatizaciji cementara za koju je vlada koja je bila legitimna do 24. oktobra 2000. godine potpuno sve pripremila i pouzdano znam, kao i oni koji su vodili istražni postupak, kao i oni na koje su izvršeni pritisci da dokazi nestanu. I zaista mi je drago da je srpska javnost imala prilike da čuje ko koga brani.
Želim da kažem u jednoj jedinoj rečenici – za nekog je politika dobar vic, dosetka, duhovitost, zabava, a za mnoge druge i za najveći broj nas je politika odgovornost da život svih nas učinimo boljim, ne kopajući rovove između opozicije i vlasti ružnim sećanjima na to ko je više kriv, ko je izazvao sankcije i kada je bilo NATO bombardovanje. Na ta sećanja sam mislila, a nikada i ni sa kim se neću meriti pravdanjem za veću ili manju krađu. Svaka krađa je krađa. Svaka krađa je ekonomski zločin i za nju mora da odgovara svako i tu nikada dokazi ne smeju da nestanu.
Nemam nikakvu nameru da raspravljam sa onima kojima je politika zabava i želja da nas pozivaju na pomirenje sa drugima a da nas svađaju među sobom. Ne želim da me iko svađa sa mojim komšijama, prijateljima, političkim neistomišljenicima. Mene i ne može, ali nemojte ni da na birače utičemo tako, nego dajte da u konstruktivnoj atmosferi učinimo nešto za Vladu, koja treba da bude manja i efikasnija.

Vreme.
Replika, gospodin Jovanović.

Gospođo Đukić Dejanović, mislim da me poslanica Tabaković nijednog trenutka nije razumela.
U 2011. godini ovoj poslaničkoj grupi (neka DS govori sama za sebe) na pamet ne pada da, posle provalije u koju je pala ova zemlja nakon 12. marta 2003. godine, još jedanput dopusti falsifikovanje istorije.
Može jedna stranka samu sebe da falsifikuje, ali nijedan član vlade Zorana Đinđića nije bio ni lopov ni kriminalac. Ova država se godinama bavila kriminalizovanjem svakog pojedinca u toj vladi kako bi se kriminalizovala jedna politika.
I Janjušević i Kolesar (godinama ih nisam video) oslobođeni su pred sudovima Vojislava Koštunice 2007. godine. Ne pred sudovima koje smo mi formirali reformom pravosuđa, nego 2007. godine.
Slažem se da ne treba kopati partijske rovove, ali nemojte ni nas da zakopavate u one u koje ste nas nabili svojom politikom pre 20 godina. Red i činjenice. Budite vi kakvi hoćete sa svojim komšijama, ali ovde u Parlamentu postoji politika i postoje politički principi.
Ti politički principi obavezuju one koji su ovu zemlju uništili da preuzmu odgovornost za tako nešto i kažu da su govorili neistine, a ne da kažu da ih je Šešelj terao da rade to što su radili, pa je Šešelj navio Tomi Nikoliću rečnik kojim je izašao ovde na ulicu i poručio Zoranu Đinđiću šta će ga čekati sedam dana posle mitinga koji su organizovali, očekujući da će Bagzi uraditi onaj posao koji je sedam dana nakon toga uradio Zvezdan Jovanović. To su političke činjenice.
Vratimo se ovoj raspravi, ali zaboravite vladu Zorana Đinđića i svakog pojedinca u toj vladi, jer nećemo dozvoliti da se dan pre 12. marta još jedanput radi ono što se radilo pre 12. marta 2003. godine. Koliko ljudi u ovoj zemlji treba da bude ubijeno da se postavi pitanje političke odgovornosti za one koji su stvorili preduslove za tako nešto? Ne može, što se nas tiče. Što se tiče drugih, neka sami govore za sebe.

Narodni poslanik Miloš Aligrudić. Po amandmanu?

Vreme poslaničke grupe ću koristiti za jednu rečenicu.