Narodna poslanica Marija Bugarčić.

Gospodine ministre, htela sam da vam se zahvalim na odgovoru koji ste mi dali i nadam se da postoji jasan plan i dinamika svega ovoga što ste nam do sada rekli. Iskreno, želim da ovo ne ostane samo spisak lepih želja. Hvala.

Narodni poslanik Velimir Ilić.

Gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pažljivo slušam raspravu i izuzetne napore ministra da nešto učini, što se pokazuje i medijski, u svim njegovim nastupima, da ide ka tome da se poboljša stanje u Srbiji i da se pitanje socijale što bolje reši.
Međutim, Vlada kao Vlada ima velike probleme. Tih će problema ove godine biti sve više i više. Nisam siguran da ćete uspeti, gospodine ministre, da od ovoga što ste zacrtali bilo šta uradite, ako primetimo da je u ovom momentu u Srbiji sto hiljada firmi u stečaju, da je 97.000 firmi već završilo tu fazu i odlazi u stečaj 100%, da će preko 300.000 ljudi ostati bez posla, da će se sve manje realno puniti budžet zbog velike nezaposlenosti i velikih problema koji su nastali u privredi zemlje i da ćete imati sve manje sredstava iz realnih izvora da rešavate ove probleme, a problema će biti sve više. Sve više ljudi će ostajati bez posla, a vi ćete imati sve više zahteva za nekim vidom socijalne pomoći.
Prema tome, ja vas razumem. Vi ulažete izuzetne napore kao ministar da ono malo sirotinje podelite, ali neće više biti mogućnosti da se to podeli i neće biti sredstava iz budžeta za takve aktivnosti. Jer, kako je krenulo, vidite koliko firmi odlazi u stečaj i koliko ima problema.
Moglo je da bude drugačije stanje da su vaše kolege u Vladi radile svoj posao znatno bolje i odgovornije. Uzmimo samo – danas imamo posetu Putina, predsednika ruske vlade – imali smo na raspolaganju osamsto miliona evra od ruske vlade za određene projekte, da se zaposle ljudi, da se pokrenu određeni poslovi i da se ti poslovi urade. Neažurnošću određenih ministara, njihovih službi i nadležnih ministarstava, ti projekti nisu ni počeli jer nije bilo projektne dokumentacije. Sredstva su izdvojena za rekonstrukciju železnica, pruge Beograd–Bar, Prokopa itd. To su ogromne investicije, koje mogu da zaposle hiljade ljudi. Ali, nisu projekti urađeni, nisu završeni i mi ta sredstva nismo mogli da povučemo i nismo uložili u onaj deo u koji je trebalo da uložimo.
Bio sam na tom sastanku u Moskvi, kad se to dogovaralo. Tada sam bio ministar. Mi nijednu dogovorenu obavezu nismo ispunili, samim tim nismo povukli sredstva, a samim tim nema ni realnog punjenja budžeta.
Kada danas pogledate koliko ima privrednih propusta u državi i koliko se sredstava ulaže, a nema efekata – uzmite samo projekat „Fijata“, koliko se sredstava ulaže i koliko je predviđeno sredstava u budžetu, ali nema novog zapošljavanja, novih radnih mesta, novih prihoda i realnog punjenja budžeta.
Prema tome, vaše ministarstvo će ući u velike probleme. Sve više ćete imati potrebu za korišćenjem ovih sredstava, kao vida socijalne pomoći, a sve manje ćete imati sredstava u budžetu. Vi znate da se budžet i budžetske obaveze sada ispunjavaju iz kreditnih linija maksimalno.
Ne mogu da razumem ovu vladu, da je ugasila najveći projekat koji je bio dogovoren i koji je bio deset-petnaest dana pred realizaciju, a to je projekat koncesije auto-puta Horgoš–Požega. To su milijarde evra. Ne mogu da shvatim da mi sada imamo nekoliko milijardi nepovučenih sredstava za određene projekte koji stoje i kredite koje Vlada finansira, a radovi ne mogu da počnu jer nije urađena projektna dokumentacija.
Kada slušam ministra Dulića, koji priča da će ubrzati proces gradnje itd., a u stvari ga je totalno ukočio i zaustavio, ja sam izuzetno razočaran.
Zato vas molim da ovo pitanje pokrenete na Vladi Republike Srbije. Znate vi koliko imamo kredita od Svetske banke, od Evropske razvojne banke koji se servisiraju a sredstva se ne koriste jer je jednostavno zaustavljen određen proces? Zamislite koliko imamo sredstava samo za utopljavanje objekata, odnosno energetsku efikasnost, gde je Svetska banka odredila sredstva koja su najjeftinije kreditne linije. To je izvanredan projekat. Taj projekat u svakom većem gradu u Srbiji može da zaposli od dve do tri hiljade ljudi...
Ja bih zamolio gospodina da se malo smiri, da se ne šeta po sali i mitinguje, da poštuje svog ministra, gospodina Milivojevića. Ako je moguće, da se malo smirite i da ne pravite cirkus od parlamenta i da poštujete komunikaciju narodnog poslanika sa predstavnikom Vlade u diskusiji koju vodi, a ne da pričamo sada neke druge priče koje nisu na dnevnom redu.
Prema tome, gospodine ministre, kao jedan od ministara ove vlade koja je sada, tobože, rekonstruisana i od koje se očekuju neki pozitivni efekti, treba da pomognete i da prozovete svoje kolege zašto koče određene poslove; zašto je posao izgubilo preko 400.000 ljudi u firmama koje su propale u lošoj privatizaciji ili kroz stečajne postupke. Zakon o stečaju je izuzetno nepovoljan za naše privrednike.
Podatak od jutros, to je bilo na Javnom servisu – vaši privrednici iz Novog Pazara, jutros je bio prilog, tri firme su se iselile u Kinu. Vlasnici kažu da tehnički više ne mogu da funkcionišu, ne mogu da izdrže dažbine koje su nametnute i zato firme odlaze u stečaj i zato se gase. Radi se o tri ugledna privrednika iz Novog Pazara. Da ne nabrajam ostale iz konfekcije, iz čitave Srbije, prelaze u Kinu, prelaze u Republiku Srpsku, prelaze u druge države zato što kažu da su ovde dažbine preko 70% a tamo dobijaju pogodnosti koje su ispod 30% obaveza. Znači, izuzetnim obavezama koje se nameću onima koji rade mi ih potpuno gušimo.
Sada imamo sve veće dažbine u preduzećima i prema zaposlenima, a sve manje sredstava u budžetu, zato što ne može više da se izdrži. Znači, sad je prešlo onu optimalnu granicu i jednostavno imamo izuzetno teške probleme u državi.
To je slučaj sa akcizama na gorivo. Vaša vlada, u kojoj vi sedite, i prethodni ministar finansija smatrali su da ćemo kroz akcize na gorivo puniti budžet. Akcize su rasle, rasle, a potrošnja se smanjivala, tako da su sad efekti ubiranja sredstava od akciza manji nego kad akcize nisu porasle. Znači, narod manje troši gorivo u tolikoj meri... Što više raste, sve manje se troši. Imate negativne efekte i negativno punjenje budžeta.
Tako dolazimo u tešku situaciju da kreditnim linijama, odnosno komercijalnim kreditima moramo da ispunjavamo obaveze države prema budžetskim korisnicima. Vi dobro znate da je u ovoj godini u prva dva meseca podignuto milijardu i dvesta miliona kreditnih linija po raznoraznim osnovama, koje su zakrpile budžetske obaveze, kojekakve. Nemoguće je da to izdrži jedna država poput Srbije. Svakim danom dolazimo u težu situaciju.
Zato napominjem, bez obzira na to što se zakon menja i što se vaše obaveze prema korisnicima povećavaju, povećavate sredstva, imamo negativne efekte. Sve je manje para u budžetu i biće ih sve manje sa ovakvom organizacijom privrede i obaveza prema privrednicima, a posebno prema poljoprivredi, koja je u velikom problemu.
Zamislite da jedan domaćin iz sela dolazi u grad i postaje gradska sirotinja, jer u selu ne može da preživi, ali nalazi spas dolaskom u grad. Tako se prošle godine, 2010., u Beograd uselilo 50.000 građana iz Srbije! Pedeset hiljada ljudi je došlo u Beograd, nemaju posla, nemaju mogućnosti, postaju gradska sirotinja. Naravno, udar na vaše ministarstvo će biti sve veći i veći, obaveze sve veće i veće, a vaše mogućnosti sve manje i manje.
Prema tome, ovo je veliki problem države. Smatram da je ekonomija osnov svega i o tome u ovom parlamentu treba ozbiljno razgovarati.
Meni je jako teško što ta tema nikad ne dođe na red i nikad niko nema vremena da se tom temom pozabavi. Ovde nismo videli ministra ekonomije godinama da izađe, da referiše, da podnese izveštaj Skupštini kud ova vlada ekonomski vodi ovu državu.
Sve počinje od ekonomije. Bez ekonomskog razvoja, bez ekonomskih pokazatelja... Ekonomski zakoni su nemilosrdni. Vi možete pokrivati, skrivati, fingirati, prikazivati lažno, ali to je kratko, ne može dugo da traje. Ova država ulazi u velike probleme.
Zato smo mi rekli da ova vlada ne može uraditi ništa bitnije, jer nije imala snagu da nađe rešenja za ekonomske probleme, a posebno za makroekonomsko vođenje države, za finansiranje određenih projekata, za zapošljavanje, za veći izvoz. Zato moraju da budu izbori. Mi smo očekivali da će ovde da se pojavi čovek koji će povesti Ministarstvo ekonomije jednim novim putem, koji će izaći sa ozbiljnim projektom; mi smo očekivali od premijera jedan ozbiljan ekonomski projekat. Dobili smo državnog sekretara iz bivšeg ministarstva koji je unapređen u ministra i sve je ostalo po starom.
Prema tome, molim vas da u Vladi učinite, koliko god možete, da se ovi problemi reše, da biste vi imali manje problema u Ministarstvu, jer to je sve povezano. Što je teža ekonomska situacija u zemlji, sve je više kod vas problema. Mi možemo imati stotine socijalnih radnika u svakoj opštini, ali neće imati šta da podele jer ni opštine nemaju dinara.
Vlada je dozvolila da se porez na imovinu poveća 60%, a naplativost se smanjila 70%. Možda povećate i 300%. Čujem od Bajatovića da kaže da će opet gas morati poskupeti. Sada će struja da poskupi. Sve to povlači jedan lanac i sve dovodi građane do teške situacije. Vi ćete biti nemoćni, potpuno blokirani i Vlada neće moći da vam pomogne u tom vašem slučaju.
Evo, hteo sam da vam skrenem pažnju i da vas zamolim da preko Vlade intervenišete da se ovi procesi pokrenu, ako mogu. Ako ne mogu, onda da se traže nova rešenja. Nije strašno da budu i novi izbori ako su ljudi nesposobni da to urade, i da se kroz novu organizaciju Srbija pokrene, da se ovi projekti koji čekaju, za koje su sredstva obezbeđena, ubrzaju, jer to su hiljade novih radnih mesta. Hvala.

Narodna poslanica Vjerica Radeta ima reč.

Gospodine ministre, niste nas ubedili da imate opravdan razlog zašto niste prihvatili naš amandman. Sami ste rekli da nije tačno to što mi pretpostavljamo da neko mora da ide u drugo mesto da bi ostvario pravo koje dobija preko centra za socijalni rad. Kažete da i u opštinama gde su međuopštinski centri u svakom sedištu opštine postoji ispostava centra za socijalni rad. Ako postoji ispostava, to znači da postoji neka prostorija, da postoji neko ko je tamo zaposlen i nema razloga da to ne bude u pravom smislu centar za socijalni rad. Dobro je što ste nam rekli na koje opštine se to odnosi, jer niste ranije rekli koji su to centri, koje opštine nemaju centre za socijalni rad.
Ono što nas tera da insistiramo da prihvatite naš amandman, i očekujemo vaše razumevanje, jeste činjenica da, osim Vlasotinca i Crne Trave, drugačije od ostalih opština u Srbiji tretirate opštine Kosovsku Mitrovicu i Ranilug i mesta, odnosno sedišta opština koja se nalaze oko ovih opština.
Dakle, ajde bar ovim zakonom da ne prihvatite ono što je, nažalost, prisutno u ovom režimu i u Vladi, a to je prećutno, korak po korak, priznavanje nezavisnosti Kosova. Nemojte da dižete ruke od Kosova i Metohije. Treba da učinite sve kao Vlada, kao režim, da ljudima na Kosovu i Metohiji, koliko god je moguće, olakšate život. Nemojte da sve opštine u ostalom delu Srbije imaju centre za socijalni rad, a nemate para da svaka opština na Kosovu i Metohiji ima centar za socijalni rad. Baš na Kosovu i Metohiji, nažalost, posebno je izražena potreba za postojanjem usluga koje pružaju centri za socijalni rad.
Dakle, nećete pokvariti zakon, ministre, ako prihvatite naš amandman; i dalje će ostati obaveza. U obrazloženju zašto ne prihvatate amandman napisali ste: „Formiranje međuopštinskih centara za socijalni rad nije obaveza, već mogućnost“. Hajde jednom da počnete da donosite zakone koji ne ostavljaju mogućnosti, nego koji zaista obavezuju. To je suština normiranja neke oblasti, to je suština donošenja zakona. Gde god smo imali u zakonu predviđenu mogućnost, to je uvek zloupotrebljavano. Setite se i Zakona o radu, koji ste vi ovde predstavljali – još uvek niste izvršili izmene koje ste obećali. Gde god ostavite mogućnost, tu postoji i mogućnost zloupotrebe. Dajte precizne, koncizne i jasne zakonske norme. Kažite – to jeste, ili – to nije, a ne – postoji mogućnost.
Dakle, nećete pokvariti ni faktičko stanje, nećete pokvariti ni zakon. Naprotiv, zakon ćete poboljšati, a nateraćete vaše kolege u Vladi da vam pomognu da faktičko stanje prevaziđete tako što ćete ga upodobiti sa zakonom. Još jedanput predlažemo i insistiramo da prihvatite ovaj amandman. Hvala.

Zahvaljujem. Dame i gospodo narodni poslanici, samo da vas obavestim da ćemo danas imati pauzu od 14.45 do 17.00 časova. U 17.00 časova ćemo nastaviti samo sa ovom tačkom dnevnog reda do njenog završetka, tako da vas ujedno obaveštavam da se može dogoditi i koji minut posle 18.00 časova.
Očekujemo da premijer Putin bude u Domu Narodne skupštine u 15.45 časova.
Reč ima narodni poslanik Bojan Đurić.

Predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre, zanimljiva rasprava se povela oko ovog amandmana pa je možda prilika da kažemo još nekoliko stvari. Drago mi je da ste na kraju rekli koje su to opštine, ili tri para opština, da tako kažemo, gde postoji to međuopštinsko povezivanje, dve su na Kosovu. Ne mogu da se složim, mada u načelu razumem ono o čemu je govorila gospođa Radeta; ja bih rekao da se, praktično, zbog održavanja tog provizorijuma koji je vezan za Kosovo ostatak Srbije, više od 160 opština, dovodi u situaciju koja potencijalno može da bude opasna.
Vi ste rekli da nije obavezno za druge opštine da se povezuju kroz neku vrstu, starim rečnikom da kažem, međuopštinske saradnje u centre za socijalni rad ili u zajedničke centre za socijalni rad, ali to će se neminovno dogoditi. Nisu Crna Trava i još neke opštine koje ste nam pominjali jedine koje su u lošoj situaciji. Ako kroz zakon dozvolite takvu mogućnost i pri tom ne vodite računa o čitavom nizu drugih stvari, od toga kako je kroz ove statističke regione podeljena Srbija, o toj uvek važnoj okolnosti političke raspodele moći, odnosno koalicija koje drže vlast u pojedinim opštinama, mogućnosti da se po tom osnovu ili kroz takvu vrstu dogovora povezuju neke opštine u zajedničke centre za socijalni rad, onda će takva situacija nastati verovatno u čitavom nizu opština.
Ne morate da priznate kosovsku nezavisnost, naravno, ali ne možete ni zbog toga što stalno zazirete od ove opasnosti ili od ove optužbe, dakle da će vas neko optužiti da posredno priznajete nezavisnost Kosova, dovoditi 150 i nešto opština u Srbiji u potencijalno težak položaj. Uostalom, ovih dana gledamo koliko novca stalno odlazi na Kosovo, za četiri ili šest opština na Kosovu novac možete da obezbedite i na direktan način, a problem rešavanja faktičkog stanja ste mogli da prevaziđete i kroz nekoliko odredaba u prelaznim i završnim odredbama. Praktično, to postojeće, faktičko stanje na neki način da konzervirate, odnosno da njegovo prevazilaženje vežete za neki zakonom određeni rok.
Na trenutak bih se vratio na ono o čemu je govorila koleginica Bugarčić. Bez obzira na to što vam je ona sasvim razumljivo i sasvim pristojno zahvalila na odgovorima, ja sam ipak primetio da na jedno njeno pitanje niste dali odgovor, a to je pitanje departizacije u jedinicama lokalne samouprave i, s druge strane, u centrima za socijalni rad. Vi ste sami u nekoliko navrata govorili o tome, pre svega kada ste objašnjavali političku poziciju svoju i svoje stranke, sve one kritike koje trpite i stalne pozive zbog toga što ste u Vladi, a ne možete ljudima koji su u vašoj partiji ili bliski vašoj partiji ili birači vaše partije, sigurni glasovi kako se to danas moderno kaže, da obezbedite neko zaposlenje ili neku drugu vrstu, ne bih čak rekao ni privilegija, nego načina za preživljavanje u ovim teškim okolnostima.
Tačno je da je zakonom predviđena i mogućnost, odnosno obaveznost javnog konkursa, ali takav institut postoji u čitavom nizu drugih oblasti pa imamo ozbiljne probleme. Uostalom, i vaše ministarstvo, moram to da pomenem, ako se ne varam, pre nekoliko meseci je za glavnog inspektora u Inspekciji rada, koja je u vašem ministarstvu, imenovalo osobu koja je donedavno bila koordinator beogradskog odbora vaše stranke, kandidat, čini mi se i odbornik u Opštini Voždovac. Najmanji je problem 10, 50 ili 100 mesta koja se daju po partijskoj liniji. To kod ljudi stvara osećaj da po svako svoje pravo ili obavezu koju država ima prema njima, od kanalizacije, do zdravstvenih knjižica i socijalne pomoći, moraju da idu na ministarski i partijski šalter. To je ono što razara ovu zemlju. Hvala.

Zahvaljujem. Ministre, izvolite.

Što se tiče departizacije, mislim da Ministarstvo rada i socijalne politike otkako sam ja ministar, možete da doznate i podatke, ima više državnih sekretara i pomoćnika nego što je potrebno, prvo to da kažem kada je u pitanju ukupan broj, što opet jeste tema za neku drugu priču, posledica koalicionog sporazuma i velikog broja stranaka koje čine tu koaliciju, i da nijednog čoveka iz svoje stranke nisam doveo na mesto niti pomoćnika, niti državnog sekretara. Ovo je jedino ministarstvo, bukvalno jedino, gde ja kao ministar nisam nijednog svog partijskog kolegu doveo na to mesto.
Što se tiče Inspekcije rada i direktora Inspekcije rada, tačno je da je on član moje stranke, da je bio konkurs, da postoji konkursna komisija. Ne znam ni ko su članovi konkursne komisije, možete da mi verujete ili ne. Bilo je devet kandidata na konkursu. Verovatno, kada ovo neko sluša pomisliće da govorim neistinu, jer kako da baš taj bude izabran, ali verujte, niti sam znao ko su članovi komisije, komisija je predložila, moje je na kraju samo da to potpišem ili ne. Dakle, tolika je uloga ministra i u ovom i u drugim sličnim slučajevima.