Ovo objašnjenje gospodina ministra deluje jako fino, ali to ne vidim u zakonu. To je verovatno vaš stav, vaše mišljenje, ali iza toga ne stoji nikakva garancija Vlade. Imamo samo u par članova pomenute javne agencije i fondacije i ostavlja se mogućnost za osnivanje tih agencija. Prema tome, ako već imate takav stav, to bi na neki način trebalo da uđe i u sam tekst zakona. Ovako, nama iz opozicije ostaje da vam verujemo na reč. Mnogo puta smo već od članova Vlade imali jako puno obećanja i malo šta od tih obećanja je ostvareno.
Nema potrebe da ovde pominjem sa kojim programom ste ušli u predizbornu kampanju 2008. godine, a šta imamo danas. Da ne ponavljam, jako često o tome govorim. Samo želim da kažem da je mogućnost osnivanja javnih agencija i fondacija u suprotnosti sa ekspozeom predsednika Vlade. Pre samo deset dana, u trećoj tački tog ekspozea, među ciljevima koje ima ova nova rekonstruisana vlada bilo je smanjenje javne potrošnje. Javne agencije i fondacije bukvalno predstavljaju suprotnost ovom cilju, znače uvećanje javne potrošnje u narednom periodu.
Želeo bih da kažem da se jako malo, govoreći o agencijama, radi na smanjenju javne potrošnje u Srbiji, iako je većina evropskih zemalja pristupila smanjenju svoje birokratije. Čak i jedna Velika Britanija, koja ima znatno jaču ekonomiju, sa kojom ne možemo ni na koji način da se upoređujemo, smanjuje broj svojih agencija. Imate podatak da u Rumuniji idu na smanjenje javnih službenika za nekih 26.000 ljudi. Isto se ide na smanjenje javne potrošnje. Da ne govorim o ovim zemljama koje su direktno zahvaćene ovom finansijskom krizom – Grčka, Španija, Portugalija, svi nastoje da smanje javnu potrošnju države. Jedino se u Srbiji o tome mnogo priča.
Pričalo se puno o tome prilikom rekonstrukcije Vlade, čak su se i neke stranke koje čine današnju vladu složile s opozicijom da je neophodno ići na smanjenje broja agencija. Ali, evo, kada stigne zakonski projekat na to se zaboravi. Kada se ukaže mogućnost da se eventualno zaposli neko iz te partijske nomenklature, ne biraju se sredstva. Izbori su pred nama, ne treba propustiti nijednu priliku da se dođe do bilo kog glasa. Imamo situaciju da se jedno priča, a drugo se radi.
Na koji način ovakvu javnu potrošnju možemo da finansiramo? Ili povećanjem poreza ili daljim zaduživanjem.
Samo još jedan podatak u korist smanjenja javne potrošnje i nepotrebnosti ovog člana 19, za šta se zalaže SNS, to je da su troškovi kamata u 2010. godini u odnosu na 2009. godinu, kamata koje plaćamo na osnovu dugova, uvećani za 50%, a u odnosu na 2008. za nekih 117%, da su u okviru kapitalnih izdataka u budžetu troškovi za kamate u 2008. godini iznosili 26%, u 2009. godini 65%, a u 2010. godini 95%.
Nemamo ništa više za investiranje. Sve nam odlazi na kamate, sve nam odlazi na javnu potrošnju. Mislim da je krajnje nekorektno, neprincipijelno od strane vašeg ministarstva da predlažete ovaj član u zakonu, jer, kao što rekoh, nije u saglasnosti sa politikom sa kojom je Vlada izašla pre desetak dana.