Narodni poslaniče, stvarno vas molim. Ja sam upozorila narodnog poslanika Buhu. Popis se odnosi na žive ljude. Osim što je način da kršite Poslovnik, izražavanje zahteva da se popisom uređuje stvar koja popisom ne može biti uređena je pitanje nedostatka dobrog ukusa i vređanje ljudi koji nisu živi.
Nastavite o dnevnom redu, uz poštovanje odredaba Poslovnika.

Gospođo predsedavajuća, nije popis živih ljudi, domaćinstava. Domaćinstva nisu živi ljudi. Molim vas, elementarno znanje pokažite, ne morate pokazati dobru volju da slušate ono što ja govorim, ne morate to odobravati, ali elementarno poznavanje nemate.
Popis domaćinstva nije živi stvor. U poljoprivredi se popisuju mašine…

Narodni poslaniče, popis u poljoprivredi je sledeći na dnevnom redu.

Stići ćemo i do toga.

Nećemo stići, nego ćete vi poštovati Poslovnik.

Dobro, mogu ja to i kasnije da kažem, ali samo da završim, da ne zamaram skup, hteo sam da budem efikasan i da kažem, ali mogu i kasnije da se javim, ako vi smatrate da je to bolje. Mislim da sa dve rečenice završavam, pa ako mi dopustite, ja bih završio, a ako ne, ja ću se javiti kasnije.

Po dnevnom redu, poslaniče, koliko god hoćete, pošto ste potrošili samo deset minuta.

Ovo je isključivo dnevni red i ovo je mišljenje stručnjaka preda mnom, koje su potpisali, imenom i prezimenom, doktori nauka zaposleni u Statističkom zavodu. Vi sada cenite da li je to nešto što nije u vezi sa temom. Vaše široko znanje vam sigurno to omogućava, i ja to pozdravljam, divim se, ali poštujem i ove ljude. Hvala.

Deset minuta je iskorišćeno od vremena poslaničke grupe. Zaista vas molim da se držimo teme dnevnog reda. Ako treba da pročitamo ponovo šta je na dnevnom redu, izvolite – Predlog zakona o izmenama Zakona o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova 2011. godine.
Svaku vrstu pokušaja da se omalovaži Narodna skupština, da se vređaju ljudi, sankcionisaću po obavezi koju imam po Poslovniku Narodne skupštine. Molim vas da u svojim nastupima vodite računa o tome koga predstavljate i koga svi zajedno ovde predstavljamo radeći na izmenama i dopunama Zakona o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova.
Reč ima narodna poslanica Nataša Jovanović.

Gospođo Čomić, gospođo ministre, u okviru ovog amandmana koji je podneo gospodin Buha sa jasnom tendencijom SRS da se držimo ovog roka, a to je 1. april 2011. godine, ja ću da istaknem dva bitna problema koja će da zadese građane Srbije koji ovde imaju prebivalište, ali koji neće moći da se na jasan način izjasne prilikom popisa, sumnjam u to, i u oktobru mesecu. Govorim o našim sunarodnicima koji su prognani iz Republike Srpske Krajine i Crne Gore.
Moram da vas podsetim, gospođo Čomić, vi to vrlo dobro pamtite, gospođa Marković tada nije bila ministar, ali verovatno je to pratila, 2005. godine, kada smo donosili Zakon o državljanstvu, a kasnije smo usvojili novi Ustav 2006. godine, mi smo tretirali pitanje prava na državljanstvo članom 38. Ustava i zakonom, jer i član 38. Ustava jasno kaže u svom prvom stavu da sticanje i prestanak državljanstva Republike Srbije uređuje zakon.
Zašto vam ovo govorim? Zbog toga što oko 70.000, a možda čak i do 100.000 naših sunarodnika koji su morali da napuste svoja vekovna ognjišta pod ustaškom torturom „Bljeska“ i „Oluje“ i da se dosele u maticu Srbiju ni dan-danas ne mogu da dobiju status državljana Srbije. Oni će biti evidentirani u okviru kolektivnih smeštaja, domaćinstava ili gde već i kako žive kao lica koja imaju i dalje taj status. Isti je slučaj sa našim sunarodnicima iz Crne Gore koji su se obradovali 2005. godine kada smo doneli novi Zakon o državljanstvu. Nekako je u tom trenutku skoro postignut konsenzus svih političkih stranaka da taj član 7. Zakona o državljanstvu glasi tako da svako ko Srbiju priznaje kao svoju matičnu državu ima pravo na sticanje državljanstva. Post festum su nastali problemi.
Kako su nastali problemi za naše napaćene Srbe iz vekovne i najzapadnije srpske zemlje, iz Republike Srpske Krajine, o tome je govorio i gospodin Buha. Gospođo ministre, možda ne znate taj podatak, gospodin Buha je predsednik Vlade Republike Srpske Krajine u izgnanstvu. Ta vlada je izabrana posle tamošnjih izbora. I dan-danas traje njihova muka što se tiče sticanja osnovnih prava ovde.
Dolazimo u situaciju da ćemo mi, kada bude bio popis u toku ove godine, u oktobru... Mi želimo da to bude sada, ali očigledno je da je država bila nespremna; ovo da nema novca, to je samo izgovor, jer mnogi podaci nisu ažurirani. Imaćemo jednu sasvim drugačiju sliku, očigledno, o AP Vojvodini. Pre poslednjeg popisa stanovništva u Vojvodini se 87% stanovnika izjašnjavalo kao pripadnici srpske nacije. Posle održanog popisa pre deset godina njih je bilo 62%. Sada su projekcije da će to biti svakako ispod 50%, a sve zbog činjenice da se oni tendenciozno od ustaške hrvatske vlasti asimiluju, odnosno da oni koji su poreklom iz Republike Srpske Krajine pod pritiscima koji dolaze iz Zagreba moraju, da bi sačuvali svoju imovinu, da se prijave i da uzimaju državljanstvo tzv. Republike Hrvatske koja je okupirale Republiku Srpsku Krajinu. Mi ćemo sada doći u situaciju da će, kada se bude sproveo popis u oktobru mesecu, na teritoriji AP Vojvodine biti 15% manje Srba.
Kome to odgovara? Verovatno onima koji su nalogodavci aktuelne vlasti, vlasti od 2000. godine do današnjih dana. Neće trepavicom da mrdne ovaj File koji vam je danas dolazio ovde i koji je rekao, uzgred budi rečeno, stvari koje su katastrofalne za Srbiju i šta sve treba da uradi do ulaska u EU, protiv čega je SRS. Hajde da imamo elementarnog sluha za ljude koji su Srbi, a koji su poreklom sa drugih prostora, sa prostora bivše SFRJ, a NATO pakt, Amerika i zapadne sile su upravo uništile tu zemlju i vekovni nacionalni, etnički i kulturni prostor. Uostalom, čuli ste pre mesec dana, kada je naš predsednik dr Vojislav Šešelj održao istorijski čas u Haškom tribunalu…
(Predsedavajuća: Narodna poslanice, molim vas, o dnevnom redu.)
To je bila samo jedna mala digresija.
(Predsedavajuća: Bez digresija, nego o dnevnom redu. Obaveza je, i moja i vaša, da poštujemo član Poslovnika koji podrazumeva da govorite o dnevnom redu.)
Evo, nastavljam, gospođo Čomić. Dakle, dolazimo do problema jer ti ljudi neće biti u situaciji da ta prava ostvare. Ja sam član Odbora za odbranu i bezbednost i nekih drugih odbora; u Odboru za odnose sa Srbima van Srbije najviše je takvih predstavki ljudi koji po dve ili tri godine, neki čak i četiri, čekaju na sticanje državljanstva, kako bi se u ovom anketnom listu, koji gospođa Čomić ima, koji je pripremljen za održavanje popisa u ovoj godini, izjasnili šta su oni, gde žive i kojoj naciji pripadaju. Oni to jednostavno nisu u situaciji zato što nemaju državljanstvo. Ko je za to kriv? Kriva je aktuelna vlast.
Moram da vas podsetim i na to, gospođo Čomić, više se sada vama obraćam nego gospođi Marković, jer ona nije baš svedok tog vremena, nije bila ministar u to vreme, da su bili otpočeti pregovori sa separatističkim vlastima u Crnoj Gori koje je predvodio tadašnji ministar unutrašnjih poslova Jusuf Kalamperović. Kasnije, tri ili četiri puta je ministar Ivica Dačić odlazio tamo, ili je ovaj dolazio ovde, oni su to zamrzli. Odgovara im da se na isti način kako se to radi sa Srbima iz Republike Srpske Krajine, asimilacijom Srba u Crnoj Gori, jer se i tamo sprema popis, smanji ukupan broj Srba.
To će imati nesagledive posledice za buduće generacije. Kako ćemo mi da se borimo za ono što je vekovna srpska zemlja? Kada kažemo – srpska Crna Gora, Lika, Banija, Kordun, Slavonija, Baranja, mi to govorimo zbog istorijskih činjenica. Uostalom, projekat, naša ideja i ono za šta se mi zalažemo, što je osnov ideologije srpskog nacionalizma jeste velika Srbija. Ali, ti ljudi koji su poverovali većini poslanika (čak su poslanici iz opozicije glasali za taj zakon 2005. godine) ne mogu danas da ostvare svoja prava. Jer, vidite šta se dešava sa zvaničnicima u Crnoj Gori za koje je Milova vlast otkrila da imaju državljanstvo.
(Predsedavajuća: Narodna poslanice, tema dnevnog reda su izmene i dopune Zakona o popisu stanovništva, stanova i domaćinstava. Molim vas, o temi dnevnog reda.)
Ja pričam o temi dnevnog reda.
(Predsedavajuća: Ne možete u okviru ove teme dnevnog reda govoriti o problemima iz druge države.)
To nisu problemi iz druge države, to su problemi ljudi koji žive na teritoriji Srbije, a koji nisu dobili državljanstvo.
(Predsedavajuća: Takođe, državljanstvo nije tema zakona i nije tema dnevnog reda. Dakle, potvrđujete mi da ne govorite o dnevnom redu.)
Pa kako će da se popiše taj neko… (Isključen mikrofon.)