Dame i gospodo narodni poslanici, meni zaista ne smeta u ovom trenutku što gospodin Mrkonjić nije tu. Nadam se da, kao što je kolega Antić rekao, nije bio ni mnogo uključen u sve ovo, ali bitno je da ste vi iz Ministarstva tu.
Nadam se da ćete gospodinu ministru preneti naša zapažanja i ono što u prvom delu načelne diskusije nisam uspeo da iznesem, a sada bih upoređivanjem zakona iz okruženja i konkretno, na primer, Slovenije i zakona koji je u proceduri i nadam se da ćete i vi uvideti greške koje su u izradi ovog zakonskog predloga evidentne, a i mimo toga.
Ko radi, taj i greši, ali greške evidentno poklapaju ionako teško funkcionalnu privredu u ovom trenutku, a odražavaće se i dalje na njenoj efikasnosti.
Kada uporedimo ova dva zakona, odnosno zakonske predloge i zakon iz Slovenije, dolazimo do situacije da u slovenačkom zakonu nema mogućnosti oduzimanja vozila, što ste vi maločas malo komentarisali. Ali, ako pogledate zakon, odnosno zakonski predlog, na više mesta stoji mogućnost da oduzmete vozilo, do okončanja sudskog ili prekršajnog postupka. Slovenački zakon takvu mogućnost ni na vidiku nema.
Znači, on predviđa privremenu zabranu upotrebe vozila u prekršajnom ili privrednom prestupu do završetka procesa. Ali, oduzimanje vozila je, kao što je ovde na više mesta, gospodo, u zakonskom predlogu istaknuto, zaista evidentno samo u našim predlozima zakona. Nije ovo slučaj samo sa ovim zakonom već i sa masom drugih zakonskih predloga koji dolaze u ovaj parlament.
Ovo je evidentno i članom 44a, koji ide kao dopuna starog zakona, predviđeno i najevidentnije je u tom članu zakonskog predloga. Mi smo kao poslanička grupa tražili da se ovaj novi predlog, odnosno član 44a izbriše, da ne bi zaista bila izvršena diskriminacija i sve ono što nije Ustavom Republike Srbije regulisano, a to je ova mera, rigorozna mera, koja se predviđa od strane inspektora.
Kada idemo dalje, pola ovog zakona su kaznene odredbe, neverovatno. Predstavnik, ministar, socijalno odgovorne politike, ideologije SPS, ulazi u ovakvu problematiku i u ovakva rešenja i u ovakve kaznene odredbe. Iznosi novčani za skoro sve mere predviđene kaznenim odredbama su u najmanju ruku duplirani.
Kakva je situacija u Sloveniji? Najveća kazna za preduzeća u ovoj oblasti, odnosno za pravna lica, jeste osam hiljada evra, a u Srbiji je to milion dinara ili, prevedeno, 10.000 evra. Za preduzetnike u Sloveniji dve i po hiljade evra, a po našem zakonskom predlogu 500.000 dinara ili pet hiljada evra. Još jednom napominjem da u Sloveniji u sličnim zakonima i u okruženju nema zakonske kazne oduzimanja vozila, a kod nas je to malo-malo pa u ovim odredbama često pominjano.
Moram da vas podsetim na jednu poznatu činjenicu u poređenju između slovenačkog standarda i standarda u Republici Srbiji - da su plate u Sloveniji 350 puta veće u odnosu na Republiku Srbiju, a da su ovde novčani iznosi za kaznene odredbe u nekim slučajevima veći i do dva puta. O čemu se ovde radi, gospodo predstavnici Ministarstva? Zaista verujem da ni vi ovo ne možete da objasnite.
U čemu su još evidentne razlike između naših i evropskih zakona, na primer slovenačkog zakona? Slovenački zakon reguliše oblast i međunarodnog drumskog prevoza i drumskog prevoza. Znači, postoji jedan zakon. Kod nas u Republici Srbiji postoji Zakon o prevozu u međunarodnom drumskom saobraćaju i ovaj predlog zakona o prevozu u drumskom saobraćaju.
Ukupno u Republici Sloveniji ovaj zakonski akt ima propisanih 39 prekršaja. Kakva je situacija kod nas? Kod nas Zakon o prevozu u međunarodnom drumskom saobraćaju ima propisanih 60 prekršaja, a ovaj zakonski predlog još 120 prekršaja. Dakle, za istu oblast prevoza u drumskom saobraćaju Slovenija ima ukupno 39 prekršaja, a Srbija 180 prekršaja i privrednih prestupa sa duplo većim kaznama.
Da li vi mislite da su građani Srbije toliko skloni kriminalu, pa ste ovoliki broj prekršaja i kaznenih odredbi predvideli, to samo vi možete da odgovorite. Zaista mislim da nije takva situacija. Ovakva politika propisivanja kaznenih odredbi, uz pretnju oduzimanja vozila i teške uslove za dobijanje dozvole za rad, kao i kompletnu sporu i komplikovanu proceduru, automatski destimuliše nove investicije u Srbiji, otvaranje novih radnih mesta.
U načelnoj raspravi malo sam se dotakao prelaznih odredbi i neverovatna stvar, ono što nigde na svetu ne postoji vi ste ovde ugradili u prelazne odredbe, a to je situacija da postavljate rok za usklađivanje sa zakonom od samo dva meseca. A obavezujete, recimo, vlasnike kombija da za vanlinijski prevoz izvrše preregistraciju i nabave autobuse u roku od samo tri meseca. Totalno nije u skladu, odnosno u suprotnosti je sa elementarnim pravnim pravilima i praksom svih zemalja u okruženju, ako hoćete i EU.
Osnovno pravilo kod promene propisa koje i EU dosledno poštuje jeste da se privrednicima koji već obavljaju delatnost ne nameću nove obaveze, kojima se uslovljava nastavak delatnosti po već izdatim dozvolama. Kada se i uvedu neke obaveze, nove obaveze, ostavlja se višegodišnji rok da bi se ispoštovale razlike između starog i novog zakona, uz brojne izuzetke i olakšice za ljude koji su taj posao bili registrovali, odnosno koji su imali licence i bavili se tom delatnošću.
Tako da u evropskoj zakonodavnoj praksi novi zakoni ne mogu da dovedu do gašenja firmi i onemogućavanju lica da obavljaju neki posao ili da nastave sa radom kao što je ovde slučaj s velikim brojem privrednih subjekata koji se bave prevozom u drumskom saobraćaju.
Kakav je slučaj u evropskom zakonodavstvu? Ako se licima koja obavljaju posao za koji se propiše posedovanje licence, ta licenca izdaje samo na osnovu već stečenog iskustva, bez obaveznog dodatnog obučavanja, polaganja ispita i stvaranja novih troškova, kao što je slučaj u našem zakonodavstvu.
Sve dozvole koje imaju firme, naglašavam još jednom, u evropskom zakonodavstvu važe bez izuzetka do termina isteka vremenskog roka za koje su date. Kod nas ni sa ovim zakonom nije slučaj, već traže se promene i usklađivanje. U roku od dva ili tri meseca, praktično, ulazite u oblast nemogućnosti prelaznih odredaba, odnosno primena važnosti zakona sa starom regulativom.
Ovde ne možemo reći da su po pitanju kaznenih odredbi samo antievropske odredbe. One su, zaista, možda pregrubo zvuči u kontekstu ovakve funkcije kakvu ste vi predvideli, i anticivilizacijske, jer kratki rokovi zaista onemogućavaju bavljanje delatnošću.
Ne mogu a da na samom kraju ne podsetim na situaciju koja vlada ovim ministarstvom. Evo, ministar ulazi na vrata i taman u pravom trenutku, s obzirom na situaciju, gospodine Mrkonjiću, u železnicama, koja je izuzetno teška, gde postoje ogromni gubici, bez jasnih vidika za oporavak i za izlazak iz krize, o čemu ste i vi pričali, bez obzira na sve strategije koje su napravljene za ovaj sedmogodišnji period.
Maločas sam vam napomenuo, nalazimo se u 2011. godini, a vizija još nije dotaknuta, a ne strategija za razvoj svih vidova saobraćaja u periodu od 2008. do 2011. godine. Nasleđe, situacija i sve ostalo, ne samo greške vašeg ministarstva već i situacija da neki drugi sektori imaju evidentno i više para na budžetu nego što je, recimo, potrebno u ovom delu.
O vazdušnom saobraćaju da i ne govorim, već odavno nema ni traga od novih investicija. Ostaje samo i, nažalost, bankrotirani JAT, u koji država ulaže kao u rupu bez dna, i vi ste maločas, gospodine ministre, rekli tu situaciju. Ko će da vraća, gospodine ministre, pare ako JAT ode u stečaj? Sećate se da ste vi predložili, a mi ovde, odnosno vladajuća koalicija, podržali i zajmove, i kredite, i za JAT i Direkciju i za svašta nešto.
Znači, nije baš lako i neće biti lako ako, ne daj bože, JAT ode u stečaj i sve druge stvari. Neko ko je doneo ove zakone mora da vrati, tj. država, ali odgovornost je na onima koji su glasali za tako nešto. Ulaganja u JAT godinama nažalost ne daju nikakve pozitivne efekte. O drumskom saobraćaju smo svi danas pričali.
Rečni saobraćaj u Srbiji, kao da ga nema. Veoma bitan, još uvek neregulisani osnovni tokovi, još uvek problemi na rečnom toku, odnosno plovnom toku Dunava i sve ostalo što ide uz to.
Da bi još sve bilo kao filing na sve ovo, o nestručnosti ljudi koje postavljate u službu, rekao sam vam, ne želim previše da komentarišem. Njihove biografije nigde ne postoje na sajtu vašeg ministarstva. O biografijama vaših saradnika možemo, nažalost, samo da saznamo iz novina, pa sam tako iz jednih dnevnih novina saznao o pomoćniku Iliću, koji je radio kao advokat, bio u dva mandata predsednik SO Valjevo, bio predsednik UO "Jablanica". Nigde se ne može, ni iz njegovog bavljenja nekim poslom, evidentno videti i saznati da je on bio stručnjak za drumski saobraćaj.
O vašem državnom sekretaru za vazdušni saobraćaj, koji nema dana iskustva u vazduhoplovstvu, ne želim ni da komentarišem, vi to bolje znate.
Samim nekim svojim izjavama dolazite u kontradiktornost sa situacijom koja postoji u vašem ministarstvu s ljudima koji se postavljaju. Ne govorim po liniji samo SPS već po političkoj liniji, po liniji vladajuće koalicije, a infrastrukturni problemi se i dalje ne rešavaju.
Nemojte, gospodine ministre, da u nekoj drugoj strategiji opet stoji da je neki period od 1990. do 2000. godine izazvao velike probleme, da se taj period zameni sa godinama od 2007, 2008. do 2011, nadam se da preko te godine neće trajati ova Vlada i da ćete završiti svoje mandate u tekućoj godini...
(Predsedavajuća: Vreme koje vam je na raspolaganju je iskorišćeno).
Zahvaljujem. U raspravi po amandmanima pokušaćemo, samo još jednu rečenicu, da argumentovanost amandmana koji je predložila SNS zaista shvatite ozbiljno, ne zbog nas, ne zbog politike, zbog privrede.

Reč ima ministar. Izvolite.

Gospodine Mićo, zašto ste toliko negativno nastrojeni? Budite optimista, uvek ste bili.
(Predsedavajuća: Molim vas da ne ometate jedni druge).
Nemojte na saobraćaj, obrnuto. Očekujem vašu punu podršku. Kolega pored vas se smeje, čovek iz trećeg reda, moj dobar drug se smeje. Dajte podršku ovim projektima, ako ništa drugo, zbog mene. Nemojte vaš marketing na meni da radite. Žao mi je što nema vašeg lidera ili zamenika. Dajte jednom projektu podršku. Kažite – dobro, teško je bilo, ali kreću ljudi, rade nešto. Bio bih onda zadovoljan i srećan.
Da ne širim temu sada, odgovor na vaše amandmane, većina vaših amandmana, sada sam posle sednice Vlade pokupio papire, većina vaših amandmana je već inkorporirana ovde, ali ću vaš predlog, koliko vas cenim, da vi napravite predlog zakona, sutra već proslediti Vladi, da operativna služba to da. Vidite kako poštujem sve što je novo. Barem mene znate. Nemate razloga sa mnom tako da polemišete.
U saobraćaju naravno da nije sve dobro. To znam. Od saobraćaja živi 150.000 ljudi danas. Juče su prvi put štrajkovali. I ti ljudi teško žive, naravno. Ne govorim sada o ljudima koji se bave transportom, kombijima itd, da ne dam gospodinu Avramoviću šlagvort, da me ponovo proziva. Teško žive, ali se borimo.
Rekao sam – barometar bilo kakvog uspeha naše privrede su upravo transporteri, vlasnici kombija, taksisti. Kada to krene, i privreda je krenula, i ljudi imaju više novca i to ide napred, ali ne može u jednom mandatu jedna vlada sve to da reši, a ja sam čovek koji za svoj posao odgovara lično i zato sam molio još jednom, sve što se tiče saobraćaju isključivo je moja odgovornost.
Niko drugi ovde nije odgovoran, niko u Vladi sem mene i učiniću sve što budem mogao dok me ne smenite. Danas sam dva puta predložio to. Evo, i vama dajem tu šansu, predložite pa me smenite. Ništa protiv nemam. Dok me ne smenite, činiću sve da tih 150.000 ljudi živi, i njihove porodice, i da država bolje živi.
Pokušao sam oko Koridora da objasnim stvari. To je toliko sve jasno, da nema tu više šta da se priča i da se pita. Završićemo taj Koridor, naravno, ali morate imati više strpljenja. Zato meni treba optimizam. Odavde uvek izađem sav srećan, neki put tužan kada me malo neki drugovi sa leve strane, ali dajte malo više optimizma građanima, pa kritikujte mene. Naravno da nisam stigao sve da uradim. Šta sam mogao, uradio sam, ali dajte optimizma malo više. Hvala, gospodine Mićo.

Dobićete pravo na repliku, ali na osnovu člana 90. i člana 87. obaveštavam Narodnu skupštinu da ćemo danas raditi i posle 18.00 časova, bez obzira što nije tako izgledalo, za svaki slučaj, dok ne okončamo ovu tačku dnevnog reda.
Narodni poslanik Mićo Rogović, pravo na repliku, dva minuta. Izvolite.

Gospodine ministre, nijednog trenutka SNS, moj kolega i ja nismo se doticali druge i treće tačke koje govore o ovome što vi govorite meni. Govorimo o problematici zakonskog rešenja, koje nije usaglašeno sa zakonima u okruženju, sa propisima EU i te odredbe dovode do problema funkcionisanja privrede.
Mi ćemo biti sa osmehom u trenutku kada uspete da ispravite ove stvari. Kažem vam još jednom, da li je moguće u jednoj maloj varošici da obezbedite autoprevoznika koji ima autobuse da saobraća na liniji koja broji pet putnika u jednom pravcu? To su zakonska rešenja koja su predložena ovim predlogom zakona. O tome danas pričamo.
Nijednog trenutka nismo ulazili u problem kredita, završetka neophodne infrastrukture koja je potrebna Republici Srbiji, ali nemojte svojim zakonskim rešenjima da kočite ionako ugroženu privredu i privredne subjekte i nemojte da zbog nekih rešenja dovodite ljude u situaciju da bukvalno rade u sivoj ekonomiji i na crno, a država samim tim gubi, a gube i građani, najviše država. Zahvaljujem.

Pravo na repliku, narodni poslanik Veroljub Arsić.

Gospodine ministre, spomenuli ste da mi napišemo nekakav zakon, da pokušamo da rešimo neku oblast. Samo ću da vam kažem da jedno od najvećih dostignuća jeste da se godinu dana postave ove četiri rampe i dve limene kuće na naplatnoj rampi Požarevac. Ne treba ništa više da vam kažem.
Više od godinu dana se radi most kod naplatne rampe Smederevo, najobičniji nadvožnjak. Da li treba još nešto da vam kažem? Tu nema problema sa građevinskom efektivom, tu ima problem sa izvođačima i sa onima koji su naručili radove. Najveće dostignuće preduzeća za puteve i nekog direktora, mislim da je za naplatu, putarinu, neki Milenko, jeste da napiše jednu prilično ponižavajuću odluku i prosledi inkasantima, da nas poslanike pretresaju na naplatnoj rampi, kao da smo kriminalci.
Zašto vi, kada već kažete da hoćete da prihvatite nešto od strane SNS, niste prihvatili zakon o javnim nabavkama, izmene i dopune zakona? Svi se slažu, i mediji, i čak neki pripadnici stranke vladajuće većine da se zbog lošeg Zakona o javnim nabavkama godišnje gubi 800 miliona do milijardu evra. Pretvorite to u metre, kilometre autoputa, biće vam sve jasno.

Reč ima narodni poslanik Milan Avramović, a posle njega narodna poslanica Milica Vojić Marković.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, da li znate možda ko je vlasnik firme "Atlas elektroniks"? Upoznaću vas, ni manje ni više nego gospodin Đorđe Nicović, veliki sponzor simpatizer SNS, u kojoj su većina članova i funkcionera tzv. zaposleni, koji primaju platu, a nemaju ni struku ni znanje, niti čak dolaze na posao. Jedan od njih je i predsednik Gradskog odbora Beograda Nebojša Stefanović.
Zato oni, gospodine ministre, ne mogu ni da pričaju o ove druge dve tačke, zato što je gospodin Nicović upravo konkurisao za ovu treću tačku, da on bude to preduzeće koje će daljinski da očitava struju, gasi i pali, kao što je to već uradio u nekim lokalnim samoupravama po Srbiji.
Ali, elem, da se ne bi bavili njima, nisu oni ni predmet pažnje niti to zaslužuju, podsetiću vas samo da nikada nije bilo u praksi da može zec da uči kozu kako se ne jede kupus, tako nemojte da očekujete ni da dobijete nešto konkretnije u toj borbi kada je u pitanju analiza bilo kog zakona, jer i ja u ime SRS protestujem što su te tri stvari spojene i nemamo poslovničku mogućnost da razgovaramo objektivno o svakoj tački pojedinačno.
Da ne ulazim sada u analizu preduzeća Niteks, Mačkat iz Surdulice i bilo koji krivični postupak koji se vodi protiv direktora ovih preduzeća, čiji je vlasnik ni manje ni više nego sam finansijer Đorđe Nicović, onda će vam biti jasno zašto oni ne mogu ni da raspravljaju oko ovog.
Elem, ako uzmemo s druge strane da je Sažem firma za koju, možemo slobodno reći, lobira ni manje ni više nego potpredsednik Vlade, gospodin Božidar Đelić, i sa treće strane imamo još jednog, ajde tako da kažem, proizvođača "Rudnap grupu", "Meter & Control" gospodina Vojina Lazarevića, koji je takođe finansijer jedne političke stranke u vladajućoj koaliciji, onda dolazimo do tri stvari, sukoba ko će doći do ovog novca da očitava struju daljinski i zbog kojih razmera i namena.
Suštinski kada postavimo pitanje da li je uopšte potrebno to - jeste potrebno, da li imaju ljudi koji rade u EDB-u problema sa očitavanjem struje – imaju, ali da li je rešenje daljinsko očitavanje zato što ne može da priđe satu zbog kućnog ljubimca, ograde, interfona ili zbog onoga što ne može da izmiri svoje dugove prema EDB-u je pitanje za raspravu.
Pošto nemamo vremena za tu raspravu, kao saobraćajac obratiću se vama u odnosu na ovaj zakon o izmenama i dopunama o drumskom saobraćaju i onome što sam uvideo i mi uopšte u SRS, analizirajući sam zakon, šta je po nama ovde problematično.
Dakle, najproblematičnije jeste izmena i dopuna člana 7, postojeći član zakona 9, u kome linijski prevoz putnika može obavljati privredno društvo ili drugo pravno lice koje je vlasnik najmanje tri registrovana autobusa, pa ide drugi stav, treći stav, zbog građana i zbog vremena da ne čitam sve, ali ono što je sporno u ovom zakonu, gospodine ministre, jeste to da se primalac lizinga smatra vlasnikom vozila u smislu prvog, drugog, trećeg i četvrtog stava ovog člana.
Ako uzmemo analizu da je vlasnik vozila, neko ko je uzeo vozilo na lizing, stavljen u isti položaj kao i pravi vlasnik vozila koji je vozilo kupio ili zaradio, ili platio, onda dolazimo do ogromnih problema.
Podsetiću vas na samom početku prvo na Zakon o finansijskom lizingu koji je još uvek na snazi. Ne znam kako je Zakonodavni odbor proglasio ovaj zakono bez ikakvih opterećenja, jer se kosi direktno za Zakonom o finansijskom lizingu.
Kaže se ovako – subjekti u poslu finansijskog lizinga, određenje subjekta, u poslu tog lizinga jesu davalac lizinga, primalac, isporučilac. Pod članom 10. kaže se: davalac lizinga je lice koje uz zadržavanje prava svojine na predmetu lizinga.
Znači, gospodine ministre, zadržavanje prava svojine na predmetu lizinga, ne može onome kome je dao da bude vlasnik vozila, prenosi na primaoca lizinga ovlašćenje držanja i korišćenja na predmetu lizinga.
Dakle, primalac lizinga u smislu ovog zakona je pravno i fizičko lice na koga davalac lizinga prenosi ovlašćenje držanja i korišćenja predmeta lizinga, uz ugovoreno vreme i uz ugovorenu naknadu.
Ovim zakonom je definisano da korisnik lizing vozila ne može biti i vlasnik. Zbog mnogih problema koji proizilaze u današnjoj teškoj ekonomskoj situaciji jeste da ne mogu ljudi da isplate neki put sva vozila, da završavaju u sudskom postupku, da završavaju pod nekim privremenim merama i da vozila budu oduzeta i da ne mogu biti predmet trgovine kapitala u bilo kom drugom postupku.
Vi najbolje znate kakav je vaš raspored prema firmama koje su velike, koje imaju 40-50, vozila, pa kažete oni su veliki, zapošljavaju veliki broj radnika, pa im dajemo prioritet. Kako ćemo staviti u isti položaj onoga ko je zaradio 30 kamiona svojim radom i onog ko je kupovinom, privatizacijom nekog preduzeća omogućio sebi u banci položaj da uzme 30 kamion na lizing.
Dakle, oni sada treba da budu ravnopravni, ovaj može svoj lizing da ospori i ne mora, a onaj ko je zaradio 30 kamiona u istoj je mogućnosti kao i ovaj što to nije uradio ili što tek treba da uradi po principu hoću da budem dobar, majke mi, ali da li će to biti, ostaje od situacije na terenu.
Član 13. u kome se kaže da ugovor u kome su davalac lizinga i isporučilac isto lice ne smatra se ugovorom o finansijskom lizingu u smislu ovog zakona. Zašto čitam ovaj član 13? Zašto preko 500 kamiona ima koji se vode na Sosijete ženeral banku? Ako banka popisuje i oduzme ta vozila, ona treba da bude u mogućnosti da konkuriše za bilo šta drugo, i za pravce, i za odlazak napolje i za izlazak u EU ili bilo gde drugde.
Dakle, ovaj član 7. ili član 9. postojećeg zakona stav 5. mora, ministre, da se briše da bi omogućili ravnopravan položaj, da ne bi bilo problema na samom tržištu. Pokušaj da se to provuče kroz zakon, primalac lizinga smatra se vlasnikom vozila, jeste namera da se ozakoni, možemo i tako reći, nelojalna konkurencija u poslovanju i izigra već postojeći zakon kao što je Zakon o lizingu, a i Uredba o registraciji vozila jer onda imamo problema.
Vlasnik vozila čije je lice pravno ili fizičko, pošto sam ovo napisao, da ne bi potrošio puno vremena, da bi bilo brže, koje je isplatilo u celosti ili kupilo vozilo u celosti, nije platio prvu lizing ratu i postao vlasnik, postaje jasno da ne može biti u istom pravnom statusu.
Zbog čega ovu mogućnost mogu da koriste i tuđi kredibiliteti i prohodnosti banaka i fondova i da dođu do garancije da povuku veliki broj kako na lizing, tako i na otplatu, jer u tom slučaju niko više ne bi uzimao, gospodine ministre, kredit nego bi svi koristili lizing, pa ako ga vrate - vrate, ako ne - ne, kredit onda ne bi bila popularna mera.
Ako se predstave kao vlasnici, to im prođe zakonski, mogu da traže sve prerogative koje im država pruža, popuste na gorivo, popuste na gume, veći broj dozvola za prevoz, međunarodne linije za prevoz putnika i druge, jer su se dokazali kao veliki korisnici. Gde? U nameri koja kaže hoću da kupim kamion, ali tek kada otplatim obaveze koje imam, a to može da bude i ne mora.
Moraćete priznati i to da već i sada ima takvih preduzeća koja su zloupotrebila lizing varijantu, predstavila sebe velikim preduzećem, a u tom statusu nisu i postoje već računi da ako se pojave nove dozvole za nove pravce, upravo ti koji su korisnici lizinga mogu da povuku, za razliku od dozvola koje je ministarstvo dobilo nekim sporazumom od neke zemlje, nova lizing vozila i da na osnovu ukupnog broja vozila uzmu te dozvole za sebe, što svakako nije želja ni efekat.
Zbog toga ima i revolta u prevozu od ljudi domaćina koji godinama štede i kupuju, održavaju firmu u životu. Sada vam ne bih navodio više primera zbog toga što je suština ovog što sam tražio shvaćena i pretpostavljam da će ovaj jedan amandman na ovaj član biti više nego usvojen da bi se zaštitili potrošači i konkurentnost, da ne bi bila nelojalna.
Ono što je takođe bitno u samom predlogu zakona i što treba uvrstiti jesu uslovi vozača koje je imaju u današnjem periodu. U članu 9. postojećeg zakona ili članom 7. izmene kaže se ovako: auto-taksi prevoz može obavljati auto-taksi prevoznik koji je vlasnik najmanje jednog registrovanog putničkog vozila. To znači da može jedan taksi prevoznik da ima registrovano deset vozila, a da koristi jedno i da formira neku varijantu preduzeća, iako je to zakonom definisano drugačije.
Članom 35. se kaže: auto-taksi prevoznik je dužan da prilikom otpočinjanja prevoza uključi taksimetar. To je normalna pojava koja je bila. Time mislim da se sprečava ona pojava na železničkoj stanici gde se cena pogađa unapred, čak i u valuti koja nije naša.
I ovo, kaže, auto-prevoznik za izvršenu uslugu prevoza naplaćuje cenu prevoza u iznosu koji pokazuje taksimetar u trenutku završetka prevoza. Gospodine ministre, ovo ne može da urodi plodom zato što većina udruženja koja žele da imaju što veći obim posla daju popust na telefonske pozive i ukoliko bi taksimetar pokazao jednu tarifu i uračunali telefonski poziv, koji ne može biti instaliran u taksimetar, videćete da ova odredba teško može da se poštuje.
Zbog čega to kažem? Zato što istim članom 27. opština, grad i grad Beograd svojom odlukom utvrđuje izgled krovne oznake, utvrđuje i usklađuje ekonomski najnižu cenu. Od te ekonomske najniže cene, ako uzmete 20% na telefonski poziv, videćete da se ova odredba neće poštovati.
Ono na šta bi takođe skrenu pažnju jeste da ovo učešće ministarstva u pomoći vozačima u neku drugu ruku, da je bilo sreće da postoji sam zakon o saobraćaju ili da postoji ministarstvo saobraćaja, pa onda bi mogli da se dotaknemo svih tema i da pomognemo u svakoj vrsti problema, ali suštinski kada je već ovako zbijeno sve u jedno ministarstvo zbog navodne uštede administracije, ono što buni jeste sledeće: kažnjavanje pravnog lica u pravnom licu.
Pa kaže, predlogom zakona se takođe ustanovljuje novi privredni prestupi i prekršaji, predviđaju prekršaji kod kojih se novčana kazna naplaćuje na mestu izvršenja prekršaja, menja raspon propisanih novčanih kazni za ustanovljene privredne prestupe i prekršaje.
Dakle, ako uzmemo Zakon o bezbednosti saobraćaja i ako uzmemo ovaj vaš zakon, kako će se ponašati taksista ili kako udruženje taksista da se ponaša ako važi jedno pravilo za vozača kamiona u kome se kaže – ukoliko prekrši odredbe člana da je vozio nedozvoljenom brzinom, da je imao uređaj kojim ometa radar, da ima preopterećenje osovinsko i plaća kaznu pravno lice u pravnom licu ili pravno lice a ne vozač, zašto to nije sprovedeno i u ovom slučaju?
Podsetiću vas i ovo, da treba pomoći taksistima, tako što stajališta za taksiste treba da određuju u odnosu na njihovu svrhu korišćenja, a ne u svrhu potrebe kako to određuje grad. Grad može da odredi stajališta tamo gde je njemu pogodno, gde ima svoje zemljište da ne bi radio eksproprijaciju, ovo ili ono, a da tu obim posla ne bude ni blizu potrebniji u odnosu na to kakvo je stajalište.
Onda imate situaciju da nema uslova da taksista izađe iz vozila na taksi stajalištu, ode da vrši nuždu, u međuvremenu se pojavi inspektor i nađe vozilo bez vozača, on mora da napiše kaznu, a taksi stajališta nemaju propisano i obezbeđeno sve ono što bi trebalo da imaju.
Tako da suštinski ovih problema i te kako ima. Naravno, oni nisu do te mere rešivi i nisu ustanovljeni tako da bi poboljšali ne znam koliko život ljudi koji se bave transportom kako ljudi, tako i stvari.
Doneo bih jedan zaključak vezan za ceo ovaj zakon, ako uzmemo pomoć za umanjenje carinskih stopa, preduzmu se hitne mere predviđene zakonom, spreči nezakonit međunarodni prevoz putnika, izrada daljinara ako bude što pre i neke druge stvari koje su potrebne za sprovođenje ovog zakona, možda bi ovaj zakon urodio plodom tek za naredni period. Za sada je to neprimenjivo i mislim da ste poranili sa istim. Hvala.

Trinaest minuta i 30 sekundi je iskorišćeno vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodna poslanica Milica Vojić Marković. Posle nje narodni poslanik Radiša Ilić.