Iskorišćen je jedan minut vremena poslaničke grupe. Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 20. amandman je podneo narodni poslanik Srđan Miković. Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu su prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona. Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 20. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Da li neko želi reč? (Da) Reč ima narodna poslanica Jorgovanka Tabaković.

Kod termina "advokatske tajne", pomenula bih nešto što se zove, u stvari, uopšte – čuvanje ljudske tajne kao osnovnog ljudskog prava. Ali, prosto, da malo osvežimo ovu diskusiju, rekla bih nešto što mislim da je primereno postojanju termina "advokatske tajne" i tajne uopšte.
Naš Seneka kaže – niko neće ćutati o onome što je čuo. Ali, niko neće ni ispričati onoliko koliko je čuo. A ko ne prećuti, taj neće ni prećutati od koga je čuo. Svaki čovek ima nekoga kome veruje, makar onoliko koliko se verovalo njemu kada mu se tajna poverila. Pa tako od onog što je trebalo da bude tajna, gomila priča i nekome čini štetu a nekome hvalu.

Da li još neko želi reč?
Narodni poslanik Srđan Miković. Izvolite.

Smatram da je ovim usvojenim amandmanom Predlog zakona našao pravu meru koliko advokatska tajna treba da bude zastupljena, znači, ta materija u samom zakonu. Opet ukazujemo na kodeks profesionalne etike advokata, gde je u velikom broju članova definisan i predmet tajne, čuvanje tajne, i u pogledu samog čuvanja tajne da je advokat dužan da na obavezu čuvanja tajne upozori i lično obaveže i službenike i saradnike u kancelariji, postupanja u pogledu prenošenja poverljivih sadržaja poštanskim pošiljkama, određena pravila itd, znači, sama materija otkrivanja tajne i zabrana zloupotrebe tajne.
Upravo smatrajući da je Predlog zakona dovoljno regulisao ovu oblast, a da sve ostalo treba i dalje da ostane regulisano u kodeksu profesionalne etike advokata, smatram da to tako treba i dalje da ostane.

Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 20. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Judita Popović, Nebojša Ranđelović i Bojan Đurić.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu su prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 21. amandman je podneo narodni poslanik Srđan Miković. Da li neko želi reč? (Da) Reč ima poslanik Srđan Miković.

Ovaj amandman je saglasan i predloženom amandmanu na član 6. Predloga zakona, jer ukoliko bih i mogao da se složim da advokat nema pravo da zasnuje radni odnos, da ima drugu registrovanu samostalnu delatnost, da bude statutarni zastupnik ili direktor u pravnom licu, član ili predsednik izvršnog odbora banke, zastupnik državnog kapitala, prokurista ili lice koje ugovorom o radu ima utvrđenu zabranu konkurencije, smatram da ne treba da postoji zabrana advokatu da bude predsednik upravnog odbora pravnog lica.
Ponavljam – pravno lice može da bude i kulturno-umetničko društvo i određeno pravno lice u oblasti nauke, sporta i tu ne treba da bude takvo ograničenje.
Mi imamo situaciju da ukoliko izglasamo ovaj predlog zakona, doći ćemo malo i u kontradiktornu situaciju, da na primer advokat može da bude na javnoj funkciji u republici, pokrajini, lokalnoj samoupravi na svim funkcijama koje ne zahtevaju zasnivanje radnog odnosa, a na primer neće moći da bude predsednik upravnog odbora pravnog lica.
Na primer, advokat može da bude član upravnog odbora velikog javnog komunalnog preduzeća koje obrće velike pare, ali neće moći da bude predsednik upravnog odbora muzeja. Da li je to malo nelogično? I ne samo to, neće moći da bude predsednik upravnog odbora kulturno-umetničkog društva, znači, da bude na čelu folkloraša ili bilo koje sportske organizacije ili nevladine organizacije.
Upravo u tom smislu kako sam predložio i amandmanom na član 6. i ovim amandmanom na član 21, kao što ću i obrazlagati u vezi nespojivosti navodnog obavljanja posla advokatskog pripravnika i predsednika upravnog odbora plivačkog ili kulturno-umetničkog društva. Znači, u svakom slučaju, apelujem da još jednom razmislite o ovome i da ova tri amandmana usvojite jer sva tri prate istu materiju.

Starajući se o usklađenosti radnih tela, procedure i člana 27, upućujem narodnog poslanika Srđu Mikovića na saradnju sa zamenikom generalnog sekretara i mogućnostima za proceduru za davanje ispravke za podneti amandman koji su razmotrila radna tela, ali da to utvrdite sa zamenikom generalnog sekretara i da vidite da li postoji mogućnost i šta je to što bi se u ovom trenutku definisalo ispravkom.
Naravno da se to odnosi i na druge amandmane o kojima postoji dilema jer se radi o vrlo malom delu u kojem postoji nesaglasnost između volje predlagača da se o amandmanu razgovara.
Na član 21. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Miroslav Petković, Milica Radović, Miloš Aligrudić i Jovan Palalić. Da li neko želi reč? (Da) Reč ima narodni poslanik Miroslav Petković.

Gospođo Malović, član 21. predviđa poslove koji su nespojivi sa ugledom i nezavisnošću advokature i upravo i u ovom članu se vidi da je zakon pokušao da se umeša i utiče na nezavisnost i samostalnost advokatske profesije.
Mi smatramo da zakon treba da propiše nužne uslove, a da veću slobodu ostavimo Advokatskoj komori, da kroz svoj statut i kroz kodeks ponašanja reguliše određene uslove. Slažemo se i naš amandman je upravo išao u ovom pravcu, kao što je rekao i gospodin Miković, i mi smo predvideli isto ovo vezano za predsednika upravnog odbora u pravnom licu. Ali, naravno, on je nešto širi i biću slobodan da ga pročitam, jer mi zaista nije jasno obrazloženje koje je Vlada dala zbog čega se ovaj amandman odbija.
"Advokat nema pravo da zasniva radni odnos osim u advokatskom ortačkom društvu ili advokatskom preduzeću, da bude statutarni zastupnik ili direktor u pravnom licu, predsednik izvršnog odbora banke, zastupnik državnog kapitala ili lice koje ima utvrđenu zabranu konkurencije." Mislim da ćemo se oko ovoga složiti i da ćemo to ili kroz odbor ili kroz neku redakciju to tako i prihvatiti.
Advokat ne može imati drugu registrovanu samostalnu delatnost. Statut Advokatske komore i kodeks bliže utvrđuju poslove iz stava 2. i 3. ovog člana, a mogu predvideti i druge poslove. Ovim smo upravo želeli da damo mogućnost da određene nadležnosti potpisuje Advokatska komora.
Mi jesmo predvideli kroz ovaj amandman pored advokatskog ortačkog društva i advokatsko preduzeće i to ćemo naravno obrazložiti kada dođe na red član 47. zakona, zbog čega smo dali ovaj predlog. Nije nam jasno, rekli ste da su predlog pisali Advokatska komora i advokati? Zaista mi nije jasno da se sami advokati, na ovaj način, odriču nekih prava i nekih mogućnosti koja njima pripadaju.
Smatram da i advokati iz DSS i poslanici koji su advokati svakako nisu hteli sami sebi da uskrate određene mogućnosti, nadležnosti u poslu, jer u obrazloženju stoji da advokatsko preduzeće i zasnivanje radnog odnosa advokata u advokatskom ortačkom društvu nije u skladu sa samostalnošću i nezavisnošću advokature i advokata.
Zaista ne vidim na koji način se ugrožava samostalnost i nezavisnost advokatske profesije ukoliko se omogući da advokati budu zaposleni u advokatskom ortačkom društvu i ukoliko se osnuje advokatsko preduzeće.
Rekli smo da hoćemo konkurenciju, hoćemo da najbolji dobijaju priliku da rade, hoćemo da regulišemo kako stranci i pod kojim uslovima mogu da zastupaju stranke u ovoj zemlji, hoćemo da naša domaća advokatska preduzeća i advokatska ortačka društva zastupaju interese naših državljana, a ne da se poslovi, kao što je slučaj sa "Telekomom", poveravaju nekim stranim kancelarijama. Smatramo da advokatska profesija može da odgovori, domaća znači naša srpska advokatska profesija, može da odgovori svim zadacima koji su potrebni. Hvala.

Iskorišćen jedan minut vremena poslaničke grupe.
Pre nego što dam reč ministarki pravde, Snežani Malović, dozvolite mi, pre nego što nastavimo rad, da u vaše i u svoje ime pozdravimo grupu učenika i profesora Gimnazije u Velikoj Plani, koji prate deo današnje sednice sa galerije Velike sale Doma Narodne skupštine.
Prisutni su učenici: Marko Milanović, Nemanja Bogdanović, Stefan Petrović, Aleksandra Glavšić, Sandra Dragutinović, Anđela Obradović, Alisa Durmic, Stefan Jovanović, Valentina Stojković, Andrijana Ristović, Marko Tanasijević, Dušan Nikolić, Maja Spasić, Jovana Joković, Tanja Todorović, Nikola Kukić, Emilija Paunović, Marina Lazarević, Milena Milovanović, Milan Donić, Nikola Petrović, Milica Živković, Danica Radovanović, Stefan Tanasijević, Danilo Vrbanović, Smiljana Todorović, Dimitrije Rakovac, Radoslav Veselinović, Suzana Stojković, Miloš Antić, Spasoje Vučković, Nemanja Momčilović, Ana Mladenović, Ivan Radisavljević, Ana Stojanović i Milica Tomić, kao i njihovi profesori Dušanka Nikolić, Suzana Uzelac, Spomenka Milošković i Lazar Mirčić, direktor Gimnazije Velika Plana.
Dobrodošli u vašu kuću, u Narodnu skupštinu Republike Srbije.
Reč ima narodni poslanik Jovan Palalić, pa će onda ministarka pravde odgovoriti.

Želeo bih da govorim povodom ovog amandmana, obzirom da je rešenje koje se sad predlaže u novom tekstu zakona promena u odnosu na rešenje koje smo imali u dosadašnjem Zakonu o advokaturi.
Sadašnji, važeći Zakon o advokaturi predviđao je mogućnost zasnivanja radnog odnosa advokata u advokatskim ortačkim društvima. To se nije smatralo kao nešto što ugrožava samostalnost i nezavisnost advokata u obavljanju svoje advokatske delatnosti.
Obzirom da je jedan od oblika rada advokata predviđeno advokatsko ortačko društvo, ono ima status pravnog lica, gledano u odnosu na Zakon o privrednim društvima, i ima mogućnost da kao takvo pravno lice zasniva radni odnos kako sa bilo kojim građaninom, tako i sa advokatom.
Podsetio bih da je u članu 47. predloženog teksta zakona rečeno da se advokatsko ortačko društvo, osim uslova propisanih zakonom, a tu se misli na Zakon o privrednim društvima, u tački 1) se kaže da je advokatura jedina delatnost društva, znači, advokat koji bi zasnovao radni odnos u advokatskom ortačkom društvu bi se bavio isključivo advokaturom i to je do sada bio slučaj.
Ne vidimo nikakvu mogućnost, niti vidimo obrazloženje zašto se to sada odbija.
Želim jednu načelnu stvar da kažem. Na ovoj sednici se usvaja zakon o javnom beležništvu. Imamo novu mrežu sudova gde je veliki broj sudova ukinut. U velikom broju mesta u Srbiji advokatura će biti realno napadnuta. Možete zamisliti jedno manje mesto, Lebane, Opovo, koje nema sud i koje će imati jednog javnog beležnika, gde će niz javnih poslova biti prenet na javnog beležnika, gde je sud izmešten u centre okruga, advokatura realno teško može da opstane tu, da egzistira u smislu da advokat ima svoju kancelariju, da plaća zakup, da plaća sekretara, da plaća sve realne troškove.
U situaciji kada veliki broj mladih pravnika završava fakultet, polaže pravosudni ispit, teško može da prođe veliki broj njih, da zasnuje radni odnos u sudu, u svojstvu pripravnika, a sutra pomoćnika ili sudija, jedan od načina da mlad pravnik zasnuje radni odnos jeste da uđe u advokaturu kroz ovaj oblik rada koji je predviđen zakonom.
U advokatsko ortačko društvo nema mogućnost da uloži svoj kapital da bi imao status ortaka. Dajmo mu šansu da zasnuje radni odnos kao advokat, da stekne iskustvo, da ima dobar ugovorni odnos sa ortacima, da možda dođe do nekih sredstava da sutra postane ortak u nekom ortačkom društvu.
Zašto isključujete mogućnost da veliki broj mladih ljudi, koji želi da se bavi advokaturom realno u čitavoj situaciji koja se stvara reformom pravosuđa i Zakona o javnom beležništvu, neće moći da egzistira niti da svoje kancelarije održava.
Zašto sprečavate tu mogućnost, pogotovo što smo takvo rešenje do sada imali? Voleo bih sada da od vas čujem zašto se to rešenje ukida, šta je praksa to loše pokazala što su advokati zasnivali radni odnos i radili kao advokati do sada, a da je to sada loše rešenje i da se time sprečava njegova samostalnost, pogotovo što se kaže da se advokatsko ortačko društvo može isključivo baviti advokaturom i advokatskom delatnošću? Prosto, voleo bih da dobijemo to obrazloženje.
Advokatura će biti napadnuta u velikom broju gradova, pitanje je kako će advokati uspeti da opstanu i posle reforme pravosuđa koju ste napravili ukidanjem sudova i uvođenjem javnog beležništva. Realno, advokatura će se izmestiti u velike gradove i ponovo ćemo dobiti jedan isti problem koji imamo u Srbiji, a to je da će se veliki broj mladih ljudi iseliti ka gradovima i tamo pokušavati da ostvari svoj san, da bude advokat ili da radi ovu časnu i važnu delatnost.
U tom smislu vas pozivam da prihvatite ovaj amandman, jer takvo rešenje je do sada bilo, od 1998. godine, kada je važeći zakon na snazi, i nijednu ozbiljnu primedbu do sada nismo videli i nijedno obrazloženje nismo dobili zašto sada ukidate.