Samo bih istakao neku drugu dimenziju ovoga što je amandmanom obuhvaćeno. Znate, u praksi se dešava da zbog te navodne procene kreditne sposobnosti ljudi ne mogu da podignu kredit, a u pitanju je, recimo, neki raniji kredit koji je otplaćen, sve je završeno, međutim, tamo negde u kompjuteru vode neku sitnicu koja se javlja kao neki dug; čovek uopšte ne zna gde se pojavljuje taj dug, zbog čega je taj dug, uredno mu je sve obustavljeno, otplatio je kredit itd.
Mislim da je poenta ovog amandmana upravo to da ako se desi takva situacija da je očigledno neka greška ili ne znam šta, to ne bude razlog što se nekom odbija zahtev. Tako sam shvatio ovaj amandman, nisam shvatio kao obavezni element ugovora.
Slažem se da se nalazi u članu gde su obavezni sastojci ugovora, ali je cela svrha amandmana da se čovek ne odbija, odnosno da se njegov zahtev ne odbija zbog nečega što je čak nedokazano.
Imam vrlo konkretan primer zato što me je čovek zvao iz Kladova, u Požarevcu se nalazi sedište te banke. Treba da uzme čovek neki kredit; raniji kredit je otplatio pre šest meseci, a odbijaju mu zahtev jer se tamo negde, navodno, pojavljuje da je kreditno problematičan itd. Kaže, zašto sam problematičan, kad ste partiju zatvorili, otplatio sam taj kredit?
Očigledno se to javlja kao izgovor da u proceni tih opštih uslova njihovog poslovanja mogu da se pozovu na nešto i da čoveku ne odobre kredit. Naravno, daleko od toga da sada plediram za jednu ili drugu stranu, ipak mislim da su ovde obligacije dominantne i sloboda ugovornih strana je neprikosnovena. Miličin amandman sam shvatio samo kao jednu vrstu zaštite od mogućih zloupotreba i zato se potencira ovde listing, da se izvrši uvid, da se dokaže, a ne samo da se kaže – znaš šta, imaš ti tamo neku obavezu koju nisi izmirio. Kada upita koja je to obaveza, odgovore mu – pa, kompjuter te je izbacio. To u praksi tako izgleda, da znate.
