Naravno, ja nisam zadužen da hvalim, tako da je moje viđenje ovoga potpuno drugačije. Postoje pozitivne i negativne kursne razlike, ja se zalažem za nešto drugo. Ako se kod nas zaključuju krediti u dinarima, onda će se kamata i sve drugo izražavati u dinarima. Ako se kredit uzme, pa se obezbedi evro, onda će da se primenjuje i kamata koja odgovara evru.
Pošto imamo dominaciju stranih banaka, ako one svoje kredite daju građanima u evrima, sa kamatnom stopom od 4,5%, neka daju sa istom kamatnom stopom i našim građanima ovde, pa onda indeksacija nema nikakvog uticaja. Dajte da primenimo domicilnu kamatu. Nekada je bilo, ako si, recimo, štedeo u markama, imaš kamatnu stopu koja se primenjuje u Nemačkoj za marke. Onda neka svako preuzme neki svoj rizik. Jer, i zvanični srednji kurs je utopija.
Ali ne, neće to ovde da se radi. Zašto? Zato što ovaj zakon nikoga neće da zaštiti. Toga smo svi svesni. On će možda malo da utiče na smanjenje pohlepe banaka, da ih dovede u neki okvir, ali ne možete da ih kontrolišete.
Sve ovo što ste napisali mogli ste da rešite sa tri člana: jednim članom da propišete maksimalnu i minimalnu kamatnu stopu, jednim članom da propišete minimalni i maksimalni iznos naknadnih troškova obrade zahteva itd. Sve bi se rešilo. Ali, ovde se ide na to da bude što komplikovanije, a navodno se pruža velika zaštita građana. Nema te zaštite. Prezaduženo je 500.000 porodica, isto toliko je u docnji po bankarskim, lizing i drugim kreditnim obavezama. Vi mislite da 500.000 porodica očekuje od ovog zakona da se reše svi njihovi problemi izazvani zelenaškim kamatama banaka i lizing društava? Molim vas, bilo bi i suviše neozbiljno da takvu poruku šaljete građanima.
Zna se, na kredite i obaveze koje su u evrima primenjuje se kamatna stopa koju primenjuju države Evropske unije. Na ono što je u dinarima primenjuje se kamatna stopa vezana za dinar. Ali, vi nećete to. Zašto? Zato što je već kamatna stopa od 4% zelenaška. Ne želite da snosite odgovornost, da obuzdate inflaciju, da ne bude veća od 3%, nego želite jedan rastegljiv propis gde ne odgovara država. A država je jedina odgovorna za inflaciju. Banka mora da pokrije inflaciju i plus zagarantovanu zaradu.
Onda se pribegava raznim varijantama – te srednji kurs, te ovo, te ono, lepa priča, mnogo lepo zvuči, svi hvalimo guvernera, misli mnogo dobro o klijentima. I Jelašić je pričao – zlatni franak, bežite ljudi od toga, vodite računa, čitajte uslove itd. Je lʼ bilo tako? Dve godine je čovek sve upozoravao. A efekat? Petsto hiljada prezaduženih porodica.
Hajde da pojednostavimo i svedemo stvari. Jer, ja u ovom zakonu ne vidim odgovornost države. Izvinite, molim vas, za inflaciju je najodgovornija Narodna banka Srbije. Ona garantuje stabilnost cena, je lʼ tako? Verovatno je 70% mera ka stabilnosti u rukama Narodne banke. Vlada odgovara za onaj deo gde ona kontroliše regulisane cene, i svojim promašajima u politici i u prekomernoj javnoj potrošnji. I, naravno, doprinosi inflaciji. Generator? Jesu generator, bože moj.
Dajte da vidimo gde je država. Izvinite, molim vas, ako je država jeftina, ukoliko je Narodna banka Srbije efikasna na tržištu, zna da barata, onda je vrlo jednostavno. Trebaju dva člana: jedan član, minimalna i maksimalna kamatna stopa, i drugi član, eventualno, troškovi obrade zahteva, minimalni i maksimalni. Tu logiku možete da proširite i na platežne kartice, kreditne kartice i na druge bankarske usluge. Ali, neće se taj jednostavan sistem. O tome se radi.
Vi idete ka toj evroizaciji. U toj evroizaciji nema negativnih i pozitivnih kursnih razlika, ili su minimalne. A ovde veličamo srednji kurs. Hvala.
