Dame i gospodo narodni poslanici, mi smo tražili samo da se u ovom naslovu reči „u predugovornoj fazi“ brišu.
Na neki način, indirektno, gospodine Šoškiću, odbijajući ovaj amandman vi ste dali obrazloženje zašto u stvari on treba da se prihvati, jer ste rekli da je to stvar informisanja korisnika, a ne predugovora u smislu zakona o obligacijama. Ako pogledate dalje ovaj i članove zakona koji idu posle toga, vi ne vidite nigde da se sklapa neki predugovor. Znači, vi nemate potrebu da sklapate predugovor, da ulazite u predugovorne obaveze da biste nakon toga sklopili ugovor.
Malopre ste lepo iskoristili jednu reč i rekli da je to stvar marketinga. Mi zbog toga smatramo da bi ovo „u predugovornoj fazi“ stvorilo zabunu i bespotrebne probleme. Banka je dužna da informisanje, na način koji ste predvideli članovima zakona, vrši u svim fazama svog poslovanja i funkcionisanja. Ne postoji predugovorna faza u svemu ovome. Znači, postoji ugovor. Ili imate sporedne ugovore. Ovde se pored ugovora o kreditu, lizingu, kreditnoj kartici, spominje samo još jedna vrsta ugovora, a to je sporedni ugovor, ukoliko ga ima ili može da se desi. Nema nikakve predugovorne faze. Zbog toga smatramo da ovde možete da stavite da u naslovu iznad člana 15. stoji samo – informisanje.
Nije baš da vam kategoričnost nije poznata ovde, pogledajte, recimo, u članu 17. u stavu 2. vrlo jasno kažete... Kada korisnik, recimo, hipotekarnog kredita traži da mu se kredit indeksira u evro, ne pišete u zakonu – banka može to da mu odobri, nego vrlo jasno i kategorično kažete – banka je dužna da to uradi. To je primer po kom sve ostalo mora da se radi.
Znači, ovo se odnosi na informisanje i pre potpisivanja ugovora i posle potpisivanja ugovora, nema ovde predugovornih faza. Zato što može da se dovede u vezu sa obligacionim odnosima, da proizvede neku zabunu, smatramo da ovo možete da izbrišete. Informisanje je adekvatnije, razumljivije i neće dovesti do bilo kakvih spornih pitanja. Zahvaljujem.
