Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Šoškiću, nama nije jasno zašto ste ovaj amandman prihvatili u ovakvoj formi. Ako se sećate, mi smo u načelnoj raspravi potencirali ovaj član 12. i rekli smo da rokovi koji su ovde predviđeni za vraćanje predmeta lizinga nisu dobri. Nažalost, Srpska radikalna stranka, sad, da ne ulazimo, iz tehničkih razloga nije stigla da podnese svoje viđenje, odnosno svoj amandman na ovaj član zakona, ali smo vam zbog toga na to ukazali u načelnoj raspravi.
Ako se dobro sećam, po završetku načelne rasprave vi ste se obratili Skupštini i rekli da ste otvoreni za razgovor po pitanju ovih rokova. Sada nam zaista nije jasno šta su to gospoda iz Nemanjine 11 predložila, a da je drugačije u odnosu na ono što je došlo iz Narodne banke, sa čim se i vi načelno, na neki način, niste saglasili, ali ste rekli da ste otvoreni za razgovor.
O čemu se ovde radi? Kakva vas je logika rukovodila da ne prihvatite amandman gospodina Đurića, koji je tražio da se rok iz stava 1. sa 14 produži na 30 dana, a koja logika se ovde primenila da se rok od 30, recimo, ne smanji na 14 dana i da vi, recimo, iz banke predložite jednu takvu meru?
Mi ne možemo da kažemo da je ovo što ste predložili, odnosno što je Vlada predložila, u stavu 2. loše. To je preciznije, to je sad u redu. Znači, nije isto da vam neko stavi sredstva na raspolaganje, to ne znači da ih vi koristite. Potpuno je druga stvar kada sredstva koja vam se stave na raspolaganje i koristite. Ovo ima logike. Ali, što je suštinski zamerka ovom amandmanu, propustili ste da se promeni samo u smislu da rok nije 30 dana, nego – najduže u roku od 30 dana. Kome činite uslugu? Šta to znači? Zašto dozvoljavate da iz ovakvih loših odredaba ovih zakona proističe pravna, finansijska i svaka druga šteta?
Ne misli Srpska radikalna stranka da brani niti banke, niti lizing kuće, niti bilo koga drugog, ali smatramo da biste smanjenjem rokova na, recimo, 14 dana, štetu koja nastaje iz loše prakse, neodgovornosti ili loše procene, na kraju krajeva, upravo kategoričnim i rezolutnim merama vi iz Narodne banke uspeli da sprečite.
Zašto biste uopšte nekom davali mogućnost zakonom do 30 dana, a kod sebe drži sredstvo koje je uzeo na lizing? Neka bude automobil, eto, najpraktičnije, ljudi to možda najlakše razumeju i doživljavaju. Zašto? Jer, kako je predložen amandman, prvo što ide posle toga je – korisnik lizinga je dužan da nadoknadi pretrpljenu štetu. Koga štitimo? Malopre neko reče ovde. Hoćemo li zaista da štitimo korisnike usluga ili ćemo da štitimo davaoce finansijskih usluga?
Ne štite se korisnici usluga samo tako što ćete da kudite davaoce usluga, nego tako što ćete određenim kategoričnim stavovima da ih zaštitite ako su, eventualno, napravili lošu procenu, da ne idu i dalje u tu lošu procenu. Zašto to? Zašto niste prihvatili, ili predložili, da rok bude 14 dana?
Banke su se, gospodine Šoškiću, poslednjih deset godina ponašale bahato. Ponašale su se tako zato što im je država išla naruku. Državi je to imponovalo. Lepo je bilo da pišu ove finansijske izveštaje po kojima je stabilnost finansijskog sistema bogzna na kolikom nivou, jer banke, složićete se sa mnom, nisu delile sudbinu sektora koji proizvodi. Dok su jedni propadali, ostajali bez uposlenih, banke su cvetale i pravile profit. To mora da se konačno u ovoj državi zaustavi.
Ako zaista pokazujete želju da to zaustavite, hajde, budite kategorični i to zaustavite. Izmenite ovim amandmanom, dajte predlog da onaj ko odustane od određene usluge, korisnik finansijske usluge koji odustane od te usluge ima rok sedam ili 14 dana da to isto vrati. Nije ista šteta koja može u proceni da se predvidi za 14 i za 30 dana. Nije ista. Opet će korisnici finansijskih usluga da budu, na neki način, oštećeni. Banka sebi neće dozvoliti... Lepo ste rekli, šta god da se banci pojavi kao trošak, ona to indirektno preslika na korisnike. To jeste tačno. Zašto bi neko zbog svog neznanja ili neodgovornosti na kraju morao opet da plaća, i to banci? Imate mehanizam u rukama da to zaustavite, stvar je samo da li hoćete ili nećete.
Znači, nije nam jasna logika kojom ste se rukovodili da odbijete ovo, a da amandman Vlade, koji suštinski nikakvu promenu ne znači, prihvatite. Vi ste predložili da rok bude 30 dana, a Vlada je predložila da najduži rok bude 30 dana. Nije šija, nego vrat.
Zato vas molim da odbijete ovaj amandman Vlade, da promenite svoj stav, ili da preinače amandman u neki drugi pa da eventualno to prihvatite. Zahvaljujem.
