Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 17. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika Poslaničke grupe Napred Srbijo.
Narodna banka Srbije je prihvatila ovaj amandman i on je u raspravi.
Narodna poslanica Jorgovanka Tabaković ima reč.

Pre svega, želim da se zahvalim guverneru što je ostao dosledan onim argumentima koji su izneti u načelnoj raspravi; zaista je trebalo brisati taj stav 3, gde je obaveza ponude u dinarima, da se ona ne odnosi na kredite ili druge finansijske usluge čiji je predmet kupovina, odnosno finansiranje kupovine nepokretnosti. Želim da ponovim onaj argument da čak i zemlje u evropskoj monetarnoj uniji, poput Španije, izražavaju vrednost nepokretnosti u pezetama, i da ne bi bili prvi, naprotiv, to je razlog više da se usvoji taj amandman.
Povodom amandmana koje je gospođa Zlata Đerić podnela sa poslaničkom grupom, gde ste prihvatili da ono što je pisano nije isto što i pismeno, ali ne an ženeral, prihvatajući svuda, nego ne dozvoljavajući da se koncepcija iza koje stojite promeni – u smislu onog ugovora koji treba da bude u elektronskoj formi, pa je to tamo nemoguće prihvatiti, član 7. niste prihvatili, ali u čl. 10. i 12. jeste – to zaista daje nadu da u jednom delu počinjemo da ličimo na normalan parlament, da čujemo argumente, da prihvatimo one koji ne menjaju koncepciju koja je u dobroj veri i nameri ovog zakona i da vi vrlo pažljivo pratite ono što radimo ovde.
Izražavanje moje zahvalnosti zbog toga što ste održali reč i usvojili jedan amandman koji je zaista važan znači da ono što bi trebalo da bude normalno i da se podrazumeva u ovoj zemlji postaje predmet pohvale, ali meni je drago da mogu da pohvalim to da vodimo dijalog koji je u interesu svih nas. Zahvaljujem.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 17. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Donka Banović i Nikola Lazić.
Narodna banka Srbije je prihvatila ovaj amandman, ali je u raspravi. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 17. amandman je podneo narodni poslanik Milan Dimitrijević. Da li neko želi reč? (Da.) Narodna poslanica Milica Vojić Marković.

Hvala, gospođo predsedavajuća. Koristiću vreme naše poslaničke grupe. Dakle, gospodin Dimitrijević je podneo amandman na član 17. stav 5. tačku 18) koja glasi: „informaciju da korisnik ima pravo na obaveštavanje o rezultatima uvida u bazu podataka radi procene svoje kreditne sposobnosti i da je to obaveštenje besplatno u slučaju iz člana 18. stav 3. ovog zakona“.

Gospodin Dimitrijević menja posle ovog dela „informaciju da korisnik ima pravo na obaveštenje o rezultatima uvida u bazu podataka radi procene svoje kreditne sposobnosti“, tako da dalje glasi: „da sve troškove procene i obaveštavanja u slučaju iz člana 18. stav 3. ovog zakona snosi banka/davalac lizinga“.

Zaista smo iznenađeni što guverner nije prihvatio amandman. Već sam rekla da se zakon zove Predlog zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, pa bi bilo logično da korisnici finansijskih usluga zaista imaju pravo da budu zaštićeni i da dobiju neku uslugu besplatno.

S druge strane, zakon je već kasnio za Zakonom o zaštiti potrošača, koji bi bio matični zakon; zatim će se primenjivati za šest meseci, što je dodatni rok. Ono čega se naročito bojimo je da će u tom trouglu između Narodne banke, kao predlagača i onog ko će kontrolisati ovaj zakon, između komercijalnih banaka, koje će praktično primenjivati ovaj zakon, i na trećoj strani korisnika, svu štetu i sve dažbine, naravno, platiti građani, odnosno korisnici. Mnogo najavljivani zakon će biti zaista problematičan, pre svega, za građane.

Da sam u pravu, pročitaću vam samo nekoliko komentara koji se odnose na ovo. Kaže ovako: novi zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga koštaće svaku banku nekoliko stotina hiljada evra, međutim, taj trošak će platiti građani jer će banke pokušati da „ispeglaju“ ove gubitke kroz veće kamate na kartice i kredite. Dakle, sad mogu da vam čitam – bankari nezvanično kažu da će troškovi u najvećoj meri proizaći iz prilagođavanja softvera i sprovođenja svih pravnih rešenja neophodnih zbog usvajanja zakona. I sami kažu da će banke zbog troškova podići cene usluga i navode na koji način će banke sebe zaštititi u celoj ovoj priči, a na koji način će se to prebaciti na korisnike, koji očigledno nisu zaštićeni ni u ovoj meri kada treba da banke, odnosno davaoci usluga lizinga besplatno dostave korisnicima obaveštenje o rezultatima uvida u bazu podataka radi procene njihove kreditne sposobnosti. Hvala vam.

Iskorišćena su tri minuta od vremena poslaničke grupe. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 17. amandman je podnela narodna poslanica Milica Vojić Marković.
Narodna banka Srbije je prihvatila ovaj amandman. Amandman je u raspravi. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na naslov iznad člana 18. amandman je podneo narodni poslanik Dejan Mirović. Reč ima narodna poslanica Vjerica Radeta.

Član 18. govori, odnosno naslov iznad ovog člana je „Obaveza procene kreditne sposobnosti“. Mi smo amandmanom predložili da stoji „Procena kreditne sposobnosti“ zato što je predloženi naslov prosto rogobatan. Vi nas obaveštavate da ne možete da prihvatite amandman jer je, kažete, postojeća formulacija jasnija, pravnotehnički ispravnija i odgovara sadržini člana 18. stav 1. Ne, nego je sve suprotno od toga, naš amandman je pravnotehnički ispravniji.
Ali, u drugoj rečenici kažete da amandman ne prihvatate i posebno napominjete da je ovakvo rešenje predviđeno i Direktivom EU 2008/48. To je problem. Problem je što je ceo ovaj zakon, zapravo, donet po raznim direktivama EU i vas baš briga šta narodni poslanici o tome misle, vama ne pada na pamet da ijedan malo ozbiljniji amandman prihvatite. Vi ste formalno prihvatili jedan broj amandmana. Vidite samo koliko vam je trebalo da vas koleginica ubedi da „pismeno“ i „pisano“ nije isto. Ali, kaže EU i tu nema...
Vi ste, ne mislim vi lično, gospodine Šoškiću, ali režim, čiji ste i vi deo, po raznoraznim nalozima Evropske unije uništili sve srpske banke. Mi smo danas, građani Srbije, privreda Srbije, taoci tih inostranih banaka koje ste vi doveli u Srbiju i koje zapravo eksploatišu i građane Srbije i privredu Srbije, jer u Srbiji ne funkcionišu pod uslovima pod kojim funkcionišu u svojim matičnim zemljama. Govorili smo i u načelnoj raspravi o tome, ajde neka proba neko karticu koju dobije ovde u „Intezi“, „Rajfajzen“ ili nekoj drugoj banci da koristi u inostranstvu – nema šanse, ne prepoznaje se.
Vi ste građane Srbije i celu Srbiju doveli... Ovo pre svega na dušu Mlađanu Dinkiću, iz vremena kada je ukinuo najveće srpske banke. I dan-danas se vode sporovi, postoje određena sredstva koja su te banke imale u depozitu itd. a javnost je prevarena da su te banke nelikvidne i da je to bio razlog da se ukinu. Ne, naravno, razlog je bio to što je nekom bilo u interesu da ovde dovede te strane banke.
Šta kaže član 18? Da su pre zaključenja ugovora o kreditu davaoci kredita dužni da procene kreditnu sposobnost na osnovu podataka koje dobiju od onoga ko traži usluge i na osnovu uvida u bazu podataka i zaduženosti tog korisnika kod tzv. kreditnog biroa. Sada ja ovo skraćujem, kolokvijalno govorim. Ovde imamo slučaj da vi dođete u banku i kažete banci otvoreno i iskreno kakva su vam zaduženja, kolika su vam mesečna primanja i onda onaj službenik, operater odmah može da vam kaže da vi ne možete da dobijete kredit, ali ne, kaže – nisam baš sigurna, hajde da mi zatražimo podatke iz kreditnog biroa. Podaci iz kreditnog biroa se plaćaju, to ovde ne piše, različito od banke do banke, od 300 do 800 dinara.
Šta će vam ovaj stav 2: „Ako se ugovorne strane saglase da se kreditno zaduženje korisnika poveća, banka, odnosno davalac lizinga dužan je da ponovo proceni kreditnu sposobnost tog korisnika“? Jedanput je procenjena sposobnost korisnika, u podacima iz kreditnog biroa se tačno zna koliko taj korisnik može da se zaduži; ako se on predomislio i hoće veće zaduženje, šta će mu ponovo podaci iz kreditnog biroa? Samo zato da bi još jedanput platio 800 dinara.
Na kraju kažete, ako se zahtev odbije na osnovu tih podataka koji se dobiju u kreditnom birou, onda je davalac lizinga, odnosno banka dužna da korisnika, bez naknade, odmah pismeno obavesti o podacima iz te baze. Ovo se tako ne radi i neće se raditi ni kada ovaj zakon bude usvojen. Ako nekom treba kredit, onda on uredno zove telefonom, odlazi i pita i nema ni vremena da sačeka da ga banka u pisanom obliku obavesti, nego dobije usmeno obaveštenje da on, nažalost, ne ispunjava uslove. To „besplatno“ je prethodno platio dva puta po 800 dinara, odnosno 1600 dinara.
Još jedan konkretan primer kako banke varaju građane, čak i ljude koji pročitaju ono što piše u predlogu ugovora, čak i ona sitna slova za koja je potrebna lupa. Recimo, konkretan primer jednog refinansirajućeg kredita u „Rajfajzen banci“: korisnik usluga refinansira kreditnu karticu iz druge banke u „Rajfajzen banci“; tamo plaća podatke iz kreditnog biroa, plaća zahtev, tu ima nekoliko plaćanja koja, sve u svemu, iznose oko 50 evra, prevedeno u evre; toliko otprilike košta taj „besplatni“ refinansirajući kredit. Onda taj službenik u banci kaže – da se ne maltretirate, nemojte da idete u tu banku (mislim da je u pitanju „Vojvođanska banka“), nemojte da donosite tu potvrdu, nema razloga, jer mi u kreditnom birou dobijamo podatak da je kartica isplaćena ovim sredstvima koja su dobijena kao kredit u „Rajfajzen banci“ i ne treba nam ta potvrda da je stavljamo u vaš dosije. Prvih mesec dana taj korisnik kredita ima ratu npr. od 10.000 dinara. Sledećeg meseca rata mu se povećava na 11.000 dinara i dobija na kućnu adresu pisano obaveštenje da će mu do kraja kredita, koji traje tri godine, 36.000 biti ukradeno zato što, piše u obaveštenju, nije doneo potvrdu iz banke u kojoj je imao kreditnu karticu. Dakle, dobio je obaveštenje da to nije potrebno.
Ovaj zakon, vaša rasprava i odgovori na nekoliko postavljenih pitanja i komentara narodnih poslanika kada su u pitanju amandmani, gospodine Šoškiću, govore o tome da je očigledno da nije iskrena namera Narodne banke Srbije da štiti korisnike usluga. Vaša namera i dalje je da štitite davaoce usluga. Da bi građani razumeli o čemu se tu zapravo radi, vi štitite strane banke koje pljačkaju građane Srbije i koje će na osnovu ovog zakona i dalje, nažalost, pljačkati građane Srbije. Hvala.

Iskorišćeno je osam minuta i četrdeset sekundi od vremena poslaničke grupe.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 18. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Donka Banović, Milica Vojić Marković, Milan Dimitrijević i Nikola Lazić. Da li neko želi reč? Da, narodna poslanica Donka Banović.

Iskoristiću priliku da se zahvalim predlagaču što je prihvatio neke prethodne amandmane. Inače, ovaj amandman se odnosi na član 18. gde se govori o obavezi procene kreditne sposobnosti korisnika finansijskih usluga, gde je zaista ostavljen prostor da provera te kreditne sposobnosti svakog korisnika može i dalje da se naplaćuje, kao što je to i sada slučaj.
Ono što je ironično jeste da vi samo govorite o tome da ukoliko pružalac finansijskih usluga utvrdi da ne želi da proda određenu finansijsku uslugu korisniku, onda obaveštava i da je to obaveštavanje bez troškova za korisnika.
Predlažemo da se ovde doda novi stav, koji bi bio stav 4. i koji bi glasio: „Sve troškove koji mogu nastati u vezi s procenom kreditne sposobnosti i obaveštavanja snosi banka ili davalac lizinga, odnosno davalac finansijske usluge“, kako ne bi i ovaj član postao predmet zloupotreba onih koji pružaju finansijske usluge.
Građani i te kako znaju da su, na osnovu ovih procena do sada, uglavnom oni snosili troškove. Ovde smo čuli podatak da je 800 dinara bila ta procena kod kreditnog biroa, međutim, tu su se pojavljivale i drugačije zloupotrebe – da vam odjednom banka traži tu procenu svake godine, ili svakih šest meseci, pa da se onda tu angažuju i neka druga lica, koja su mnogo skuplja.
Da do toga ne bi dolazilo, predlažem da još jednom razmislite i da prihvatite ovaj novi stav 4. gde bi se jasno i precizno navelo da sve troškove snose banke ili davaoci lizinga.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
S obzirom na to da je pristigao izveštaj Odbora, stenograma radi, ponoviću kako se Odbor izjasnio o amandmanima koje je prihvatio predlagač.
Odbor za finansije Narodne skupštine je prihvatio amandman na član 17. koji je podnela narodna poslanica Milica Vojić Marković, a prihvatila Narodna banka Srbije.
Odbor za finansije Narodne skupštine prihvatio je amandman koji su na član 17. zajedno podneli narodni poslanici Donka Banović i Nikola Lazić, a prihvatila Narodna banka Srbije.
Odbor za finansije Narodne skupštine prihvatio je amandman koji je na član 17. podneli grupa od 21 narodnog poslanika Poslaničke grupe Napred Srbijo, a koji je prihvatila Narodna banka Srbije.
Odbor za finansije Narodne skupštine prihvatio je amandman koji su na član 14. zajedno podneli narodni poslanici Donka Banović, Milica Vojić Marković, Milan Dimitrijević i Nikola Lazić.
Odbor za finansije je prihvatio i amandman na član 12. koji je podnela Vlada, a sa njim se saglasio predlagač, odnosno Narodna banka Srbije.
U daljem toku, s obzirom na to da imamo izveštaj, stenograma radi, pročitaću koje je još od amandmana Odbor za finansije prihvatio, a koji ne.
Da li se povodom amandmana na član 18. još neko javlja za reč? Amandman su podneli narodni poslanici Donka Banović, Milica Vojić Marković, Milan Dimitrijević i Nikola Lazić. (Ne.)
Pre nego što pređemo na dalji rad dozvolite da vas obavestim o tome da će deo današnje sednice, počevši od malopre, sa galerije Velike sale Doma Narodne skupštine pratiti eksperti Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava, i to: Lucijus Mader, Sen Džon Bejts, Marta Ahler, Jevgenija Avetisova i Oliver Nikolić. Dobro došli u Narodnu skupštinu i nadamo se da će vam se dopasti i tok rasprave i atmosfera u Narodnoj skupštini.
Na član 19. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Miroslav Markićević, Srđan Spasojević i Zlata Đerić. Da li neko želi reč? (Da.) Narodna poslanica Zlata Đerić.

Zahvaljujem gospodinu guverneru što je imao razumevanja za amandmane koje smo do sada podneli, one koje je usvojio, a nevezano samo za pojam „pismen“ i „pisan“, dakle, da se sada bavimo malo i onim drugim, bitnim delom zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga.
Podneli smo kao Poslanička grupa NS amandman na član 19. stav 1. tačka 5). Posle reči „Narodne banke Srbije“ briše se zapeta, a reči „ili zvanični srednji kurs ili kupovni ili prodajni kurs banke“ menjaju se rečima „odnosno zvanični srednji kurs Narodne banke Srbije“, tako da tekst u zagradi glasi: „kupovni ili prodajni kurs Narodne banke Srbije, odnosno zvanični srednji kurs Narodne banke Srbije“.
Smatrali smo da ova izmena treba da se unese u zakon upravo da bi zakon imao onu doslednu ulogu da zaštiti korisnike finansijskih usluga, jer je u uslovima potpune liberalizacije finansijskog tržišta u Srbiji sasvim dovoljno što je poslovnim bankama omogućeno da samostalno kreiraju svoje kursne liste. Ako je već intencija predlagača zakona zaštita prosečnog korisnika finansijskih usluga, najčešće kredita, u Srbiji, onda je neophodno da se krediti indeksirani u stranoj valuti vezuju isključivo za zvanične kurseve NBS.
Naime, ko god je jednom samo bacio pogled na kursne liste po bankama video je nesrazmeru na tim kursnim listama koja omogućava dodatni ekstraprihod po osnovu kursnih razlika u menjačkim poslovima na dnevnoj bazi. Smatramo da ovu praksu ne treba dozvoliti u nekim dugoročnim kreditnim relacijama, jer ona omogućava bankarima u Srbiji da nad građanima Srbije, nad korisnicima finansijskih usluga, izvrše jedno fino, da budem konkretnija, čak i grubo razbojništvo uz kamatnu stopu koju oni vrlo često, govorim o korisnicima kreditnih usluga, ne mogu da isprate do kraja i često su u situaciji da ne mogu da opsluže otplatu kamata.
Smatrali smo da je ovo bolje rešenje u članu 19.