Tri minuta i 50 sekundi iskorišćeno vremena poslaničke grupe. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podnela poslanica Gordana Pop Lazić. Da li neko želi reč? Da, narodna poslanica Gordana pop Lazić.

Dame i gospodo narodni poslanici, logično bi bilo za očekivati da ovakav jedan zakon donosimo na osnovu prethodno postignutog konsenzusa svih poslaničkih grupa koje su učestvovali na izborima i na osnovu toga dobile određen broj mandata u Skupštini Srbije.

Ali, taj demokratski princip se ne poštuje ni po pitanju drugih zakona, tako da nije za očekivati da se primeni i kada je u pitanju ovaj zakon, koji smatramo zaista veoma važnim jer on predstavlja preslikavanje volje birača, a volja birača jeste neprikosnovena. Mi smo zahvaljujući njima ovde i poslati smo sa njihove strane da se zalažemo za ostvarenje njihovih interesa.

Ovde mi pokušavamo kroz amandmane da nešto poboljšamo u tom zakonu, iako smo u načelnoj raspravi rekli da se principijelno ne slažemo sa mešanjem bilo koga u politiku političke partije koja je izašla sa izvesnom izbornom listom, kako će, na koji način i kome dodeljivati mandat.

Jer, dozvolićete, ako se recimo među prvih 90 kandidata SRS nađu Todorović, Martinović, Stevanović, Pop Lazić i tome slično, a pre toga recimo imamo neke lokalne izbore, pa svi mi budemo predsednici opština, šta znam, Surdulice, Čukarica, Vračar, Ruma, kako ćete vi nama dodeliti mandat? Imate li pravo da nam zatražite izjavu o prihvatanju mandata ili smo mi automatski van mogućnosti da se prihvatimo tog mandata. Šta god da uradite vi ćete da pogrešite, ali vi o tome niste ni razmišljali.

Navodno član 3. bi trebalo da ovaj zakon uskladi sa Zakonom o uređenju sudova u pogledu nadležnosti suda, ali vi ste nama ovako poslali poruku da ćete vi menjati Zakon o uređenju sudova, jer ne znate koji će sud biti nadležan za ove sporove, kao što ste nam priznali da nemate nameru da stvorite uslove da konačno imamo jedinstveni birački spisak, čim koristite termin "izvod iz biračkog spiska".

Čitava ova farsa oko podnošenja amandmana i navodne odluke većine ili predlagača da li će se neki amandman prihvatiti ili neće ne može da prođe zato što smo mi svesni toga da o našim amandmanima raspravlja neko drugi.

Evo, čitamo u štampi da se Venecijanska komisija sprema da se izjasni po pitanju dva neka krucijalna amandmana, koji su neke poslaničke grupe podnele, i to one poslaničke grupe koje su čak rekle da će podržati zakon, iako se u osnovi ne slažu sa nekim od članova Predloga zakona.

Dakle, Srbija je, to ću po hiljaditi put da kažem, pod protektoratom, o nama i uređenju bilo koje oblasti društvenog života, pa čak i tome kakve ćemo izbore imati i kako će narod odlučivati, u ovoj državi odlučuje neko van ove države i sve dok svi mi i građani Srbije budu prihvatali tu činjenicu, nama će biti ovako, i što naš narod kaže "kola će ići nizbrdo".

Kad se narod osvesti, a mi se nadamo da hoće, i činimo sve što je u našoj moći da do toga dođe što pre, da treba da budemo svoj na svome i da uređujemo svoju kuću onako kako mi mislimo da treba, a ne kako zapadne sile to žele, biće, naravno, mnogo bolje. Čitavo naše političko delovanje ide upravo u tom pravcu, da pokušamo da anuliramo svu indoktrinaciju kojom se vi bavite ili pokušavate da se bavite preko medija koji su vam dostupni i da ljude tj. građane dovodite u zabludu.

Borba za istinu, za nacionalne interese, za demokratiju, biće ono, i što jeste i bilo uvek, cilj SRS.

Tri minuta iskorišćeno vremena poslaničke grupe. Da li još neko želi reč?
Ako ne, na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Mirko Munjić, koji ima reč. Izvolite.

Kada se zaključi birački spisak, građani i podnosioci izborne liste, dakle, imaju još jednu mogućnost da nešto promene u tom izvodu iz biračkog spiska i to niko ne spori i znači dobro je što građani imaju tu dodatnu mogućnost da u jednom drugom, vanparničnom postupku, traže da se donese odluka o izmeni u biračkom spisku, bilo da se ta izmena odnosi na upis u birački spisak, o brisanju iz biračkog spiska ili o nekim drugim, dakle, podacima, o ispravkama, o izmenama i dopunama određenih podataka u biračkom spisku.
Kažem, dobro je što građani imaju tu mogućnost, a u dosadašnjem Zakonu o izboru narodnih poslanika utvrđena je nadležnost bila opštinskog suda da to učini u vanparničnom postupku. Nekadašnji opštinski sudovi, po vašoj čuvenoj reformi pravosuđa o kojoj zaista smo čuli razne uglavnom negativne izjave i od strane vaših prijatelja iz EU i od strane domaće javnosti, stručne javnosti, dakle, do sada su tu mogućnost takve odluke imali opštinski sudovi u vanparničnom postupku.
Iz tog razloga, podnet je amandman kojim se traži da odluku ne nadležnog, nego osnovnog suda izvršava Republička izborna komisija i to u roku od 48 sati od dana pre održavanja izbora.
Postavlja se pitanje, čime ste se vi rukovodili kada ste predvideli da u ovom slučaju to može uraditi nadležan sud? Da li je u pitanju promena nadležnosti sudova, pa će i ova oblast za svaki slučaj biti u nadležnosti nekog drugog, možda Višeg suda, ili u stvari vi stvarate ovde samo jednu zabunu kod građana i kod birača, ili je možda u pitanju nešto drugo.
Ono što posebno upada u oči i ono na šta se zaista moramo osvrnuti prilikom ovih izmena i dopuna Zakona o izboru narodnih poslanika, jeste u stvari prihvatanje nekih rešenja koja vam apsolutno niko nije nametnuo ili to izgleda da vam nije nametnuo ili bar vi ne želite da priznate da vam je to neko nametnuo. Dakle, vi se branite ćutanjem.
U izjavi o usklađenosti zakona sa propisima EU vi kažete doslovce, ne postoji odgovarajući propis EU sa kojim bi zakon trebalo da bude usklađen. Da li je moguće da su vašim potezima koji se odnose na uređenje političkog sistema u Srbiji počele da rukovode neke marginalne grupe ili neke marginalne ličnosti iz Venecijanske komisije ili iz Kancelarije OEBS?
Zaista, dame i gospodo iz vladajuće većine, zaista je vreme da prestanete već jednom da puzanjem vodite ovu zemlju tamo gde joj izgleda u ovom momentu apsolutno nije mesto i tamo gde u ovom momentu većina građana Srbije to ne želi.

Dva minuta i 50 sekundi iskorišćeno vremena poslaničke grupe. Da li još neko želi reč?
Ako ne, na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić. Da li neko želi reč? (Da.) Narodni poslanik Petar Jojić.

Kada je u pitanju Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika, ispred SRS sam uložio amandman na član 4, s tim što sam predložio da se doda stav 2, posle toga stav 3: izborne radnje ne mogu se preduzimati pre objavljivanja odluke u "Službenom glasniku" RS.
U praksi smo imali gorka iskustva sa raznim manipulacijama, jer aktuelna vlast je u prošlosti uvek gledala da ima brže prste od svih ostalih koji učestvuju na izborima.
Pored toga što je imala brze prste, u prošlosti je bilo slučajeva dosta u celoj i onoj i ovoj državi da se opštinskim odborima partija koje su na vlasti dostavlja izborni materijal pre no što je dostavljen opozicionim strankama, dakle, drugim strankama koje učestvuju u izbornom procesu, a istovremeno ne vodeći računa o tome da sve izborne radnje treba da budu objavljene u glasilima države, dakle, u Glasniku ili službenom listu, da bi birači i građani mogli biti informisani, ujedno da bi bili ravnopravni u odnosu na političke stranke.
Tu je dosta zloupotreba i kod medija, zloupotreba i partije na vlasti, koja šleperima razvozi pakete i pomoć građanima deli i pre i u toku izbornog procesa.
I zato SRS predlaže da se pre objavljivanja u "Službenom glasniku" izborne radnje ne mogu se preduzimati. Evo vam jedan konkretan primer u prošlosti kako je izgledalo. Svi predsednici opštinskih sudova bili su pozvani na sastanak i naloženo im je da u određeno vreme, određenog dana, budu spremni overači potpisa i obrazaca u strankama koje su na vlasti, u sedištima njihovim, a da sudovi ostanu bez overivača određenih isprava u sudovima.
Što se tiče biračkih spiskova, vidite, trebalo je malo pročitati i kroz istoriju videti i uporedno pravo drugih država, a sada bih vas podsetio na Zakon o izboru narodnih poslanika iz 1922. godine.
Pazite šta kaže, kad su u pitanju birački spiskovi, u članu 2. uredi opštinskih sudova poglavarstva imaju po službenoj dužnosti svake godine od 1. januara do 31. decembra u toku godine da izvrše ispravke tih spiskova, uvodeći u njih svojim rešenjem sva lica koja imaju izborno pravo, a nisu dotle uvedena.
Vidite šta kaže o izboru narodnih poslanika član 3. tog zakona iz 1922. godine, a odnosi se na izborne radnje. Za vreme počev od 15 dana pre izbora, pa do trećeg dana posle izbora ne može nikakva vlast pozivati birače pojedinih opština ili na kakve skupove, kao na zajednički rad ili kuluk ili na vojničke smotre i vežbanja, osim u slučaju preke opasnosti. Tako isto ne može pozivati ni pojedince birače, osim u slučajevima neodložne potrebe ili u slučajevima isleđivanja zločina i prestupa ma koje vrste, kao i istupa, prekršaja, krađe i prevara.
Kad pogledate naš izborni sistem i kad pogledate naše izborno zakonodavstvo, mnogo se razlikuje od demokratskih država na koje se mi pozivamo, bitno se razlikuje. Vidite kakva se kampanja i kakva se mašinerija sve uključuje u izborni proces kada dođe vreme da se sprovode izbori. Vidite, u Srbiji imate priliku da se uverite i sada, građani i kolege, da je mašinerija spremna. Mašinerija je sada spremna i sprema se sa svim mogućim sredstvima.
Što se sprečava privatizacija nekih lokalnih medija? Zašto? Zašto se na berzi ne prodaju lokalni mediji? Ne, trebaju vlasti, trebaju partiji i partijama da mogu na lokalnim medijima da vode kampanju, a da ne omoguće drugim učesnicima u izbornom procesu da se uključe i da učestvuju ravnopravno.
Videćete vi evo već u lokalnim listovima sada, na lokalnim medijima, pivsku flašu da otvorite videćete gradonačelnika, predsednika opštine, zamenika člana veća ili direktora javnog komunalnog preduzeća. To vam je izborni proces. To vam je demokratija i ravnopravnost učesnika u izbornom procesu.
Zato SRS ukazuje i skreće pažnju da ovo nisu dobra rešenja, jer ostavljaju teške posledice i svi građani nisu ravnopravni u učestvovanju na izborima, a pogotovo političke stranke koje učestvuju sa svojim listama u izbornom procesu.
Uglavnom videćete vi, u lokalnim listovima pogotovo, videćete pola stranice jedne na margini, tamo 10-15 stranica, samo se govori o opozicionim strankama, a od prve do 10 vrvi li, vrvi sve, sve što je moguće izneti u javnost, pokušati da se obmanu birači, kako se otvaraju putevi od 200 metara, kako se puštaju fabrike, kako se obećava da će biti izgrađeni objekti, kako se sve i svašta obećava, a ta obećanja su prevare i lažna obećanja. Protiv takvih postupaka i procesa je protivna SRS.

Iskorišćeno je šest minuta vremena poslaničke grupe. Da li još neko želi reč?
Ako ne, na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Nemanja Šarović, koji ima reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član broj 5. Nadam se da će gospođa Kolundžija uspeti da privede kraju ove konsultacije i okupljanje te većine koja će izglasati ovaj zakon i nadam se da će se, u skladu sa onim što je rekla u načelnoj raspravi, uključiti u samu raspravu.
Mi smo tada čuli kako je želja bila vladajuće većine da se pokaže kako parlament ima snage, kako su oni dovoljno demokratski ojačali i kako će eto, bože moj, posle ko zna koliko vremena neki ovako važan zakon predložiti jedna poslanička grupa, odnosno grupa poslanika, a ne Vlada Republike Srbije, onako kako je to, nažalost, postalo uobičajeno.
Vi ste, gospođo Kolundžija, na čelu te grupe poslanika koja se poziva na nekakve evropske principe, koje između ostalog ne poštujete, pozivate se na Venecijansku komisiju, pozivate se na OEBS, pozivate se na stav Ustavnog suda, ali se ne pozivate na ono što ste govorili pre buldožer revolucije od 5. oktobra 2000. godine.
Upravo cilj ovog mog amandmana je da u život konačno sprovede odredbu o formiranju Nadzornog odbora. Vi ste svi zajedno pre 5. oktobra postojanje Nadzornog odbora, kao i proporcionalnost u izboru narodnih poslanika i mnoge druge odredbe predstavljali kao nekakav uslov demokratije. Naravno, nakon nasilnog dolaska na vlast vrlo brzo ste zaboravili te principe.
Nadzorni odbor je, može se slobodno reći, jedna divlja odredba, možda čak i istorijska, iako i dalje pripada aktuelnom zakonu, zato što ta odredba nikada nije sprovedena u delo. Nadzorni odbor ima veoma važnu funkciju. Pročitaću vam samo deo.
Po zakonu koji je na snazi već 11 godine, a po kome Nadzorni odbor nikada voljom vladajuće DOS-ove većine nije formiran, Nadzorni odbor je nadležan da prati predizborne aktivnosti stranaka, da ukazuje na nepravilnosti, da kontroliše sredstva javnog informisanja, da kontroliše ravnopravnost uslova za predstavljanje izbornih lista i kandidata, predlaže konkretne mere za uspostavljanje te jednakosti.
Ukoliko nakon 11 godina nema i dalje Nadzornog odbora, logično je zapitati se zašto? Ako je Nadzorni odbor nekakav organ koji treba da uspostavi fer, korektne i demokratske izbore, šta je onda to vas moglo opravdati i naterati da punih 11 godina ne formirate taj Nadzorni odbor? Mislim da je to isključivo vaša želja da i dalje lovite u mutnom, da se i dalje u medijima ne zna ko pije, a ko plaća.
Pre svega govorim o RTS, koja promoviše određene stranke, neke koje su ukrale mandate nakon izbora, a koje imaju izuzetno povlašćen stav, da promovišu prvake DS, prvake vladajućih stranaka, a da na takvo ponašanje nema apsolutno ko da reaguje. Mi smo upozoravali, čak sam postavljao i poslaničko pitanje koje se odnosi na ravnopravnost stranaka, na način finansiranja političkih stranaka, ali na to nije imao ko da reaguje.
Kako je moguće da mi danas slušamo da je neko u kampanji na Voždovcu potrošio 50 ili 60 hiljada dinara, ako je samo jedan bilbord na Dušanovačkom mostu koštao 313.000 dinara? SRS nije imala nijedan takav bilbord, ali jeste DS, jeste SNS, jesu druge političke partije, od G17 plus pa nadalje.
Kako je to moguće i zašto nije uspostavljen organ koji će u nekoj narednoj kampanji, kada god ona da bude, moći da uoči takve nepravilnosti i da kaže – ljudi ovo nije u skladu sa zdravim razumom? Kao što nije u skladu sa zdravim razumom, a i to vam mogu dostaviti, zvaničan cenovnik Televizije B92, na kojoj je jedan polučasovni termin za te izbore koštao više od milion i 600 hiljada dinara, a više takvih termina je koristila DS, koristila ih je i SNS. Na kraju kažete da je potrošeno 30, 50 ili 60 hiljada dinara u kampanji.
To je moguće samo iz razloga što nema Nadzornog odbora, a Nadzornog odbora, nažalost, nema zato što je vaša vladajuća većina odlučila da, i pored svih pozivanja na OEBS, Venecijansku komisiju i na Ustavni sud, i na narednim izborima vrši iste one krađe koje je vršila i pre toga.
Kako je moguće da ta vaša Venecijanska komisija, koja se meša u sve i svašta, da taj Ustavni sud, koji je sebi dao za pravo ne da tumači odredbe Ustava već da propisuje ono što nigde u Ustavu ne piše, pa da čak i ono što direktno piše u Ustavu, poput člana 102, derogira, kako je moguće da oni ništa nemaju da kažu o ovome?
Kako je moguće da vama, koji ste tolike demokrate, nije zasmetalo to što 11 godina nemate formiran Nadzorni odbor? Nije vam zasmetalo to što 11 godina nemate jedinstveni birački spisak. Svojevremeno se Nebojša Bakarec, kao predstavnik DOS-a, zaključavao u toalet, kada je pobegao iz prostorija Republičke izborne komisije sa delovima biračkog spiska i tada ste obećavali da ćete u roku od nekoliko meseci formirati birački spisak.
Zašto to niste učinili, zašto niste izabrali Nadzorni odbor? Da li je zato što ste nesposobni? Pa čak ni vi niste toliko nesposobni. Dakle, to vam svakako nije ni opravdanje.
Radi se o vašoj svesnoj, definisanoj volji da, kao što ste i prethodne izbore sprovodili u neregularnim uslovima, tako i sve naredne izbore sprovodite u neregularnim uslovima.

Narodni poslanik Zoran Krasić ima reč. Izvolite.

Hvala, gospođo Čomić. Moramo da se vratimo malo u prošlost da vidimo kako se razvijala situacija sa Nadzornim odborom. Baš nisam siguran, 1990. godine kada su bili oni izbori da li je bio formiran Nadzorni odbor, ali već 1992. godine, pa svi sledeći izbori koji su bili, uvek je postojao Nadzorni odbor. Manje ili više on je imao nadležnosti iz člana 99. Zakona o izboru narodnih poslanika, koji je donet krajem 2000. godine.
Već decembarski parlamentarni izbori 2000. godine sprovedeni su bez Nadzornog odbora, odnosno postojao je Nadzorni odbor, imao je neki svoj mandat, ali prelazna vlada - trijumvirat nije dozvolila da se aktivira Nadzorni odbor.
Naravno, posle toga, do današnjeg dana nikada nikome nije palo na pamet da primeni član 99. Zakona o izboru narodnih poslanika, a kad je donet Zakon o radio-difuziji, onda su počela visokoumna razmišljanja kao da Savet RRA preuzima neke nadležnosti Nadzornog odbora.
Naravno, pošto moram da vam ne verujem, jer imam loše iskustvo s vama, samo bih vas podsetio, kada se već zaklinjete u neke demokratske principe, parlamentarizam, u neku tradiciju, a očigledno oni koji su predlagali ove izmene i dopune Zakona o izboru narodnih poslanika sa demokratijom i parlamentarizmom nemaju blage veze, podsetiću vas da u postojećem članu 2. Zakona o izboru narodnih poslanika zapisano je da građani biraju poslanike na osnovu slobodnog, opšteg, jednakog i neposrednog izbornog prava, a tehnika kako se to reguliše jeste tajno glasanje.
Znači, opšte, jednako i neposredno izborno pravo se reguliše odredbama zakona, i u pogledu aktivnog i pasivnog biračkog prava, ali kako da se očuva sloboda izbornog prava? Da bi se ona očuvala, da bi se poštovale zabrane u pogledu prekoračenja te propagande i nedozvoljenog uticaja putem propagande, humanitarnih i drugih aktivnosti na slobodnu volju birača, formiran je Nadzorni odbor, koji treba odmah, hitno da sankcioniše sva ta nepostupanja u skladu sa zakonom.
Da to jednostavno prikažem, znači, od dana raspisivanja izbora do saopštavanja konačnih rezultata, dva najvažnija organa u Republici Srbiji treba da budu RIK i Nadzorni odbor.
Vi nemate nameru da formirate Nadzorni odbor u skladu sa zakonom, imate nameru, želju da nastavite i dalje da ne postoji to, da postoje navodno neki surogati, kako biste mogli besomučno da zloupotrebljavate propagandu i na najbrutalniji način ugrožavate slobodu građanina da formira svoju izbornu volju.
Nadzorni odbor treba da sankcioniše sve to i da kaže ko je u izbornoj kampanji prekoračio, ko je išao sa podmuklim udarcima, ko se koristio lažima, ko se koristio dezavuisanjsem itd. Ali, to je nomenklatura vaših aktivnosti.
Zato vama ovako nešto ne odgovara i zato ovako nešto nećete ni da formirate, već i na dan izbora ima da se dele naočare, kišobrančići, čarapice, veštačko đubrivo, blokovi, giteri, lepi osmesi, obećanja, evo samo što nije onih 1.000 evra besplatno došlo, a morao sam da lažem zbog Borisa Tadića, da se Boki izabere, vaš Boki, ne Boki 13 sa "Pinka", nego Boki, naš predsednik.
Gospodin Nemanja Šarović je hteo da vam malo doskoči, da izađete na čistinu, da vidimo ko smo, šta smo, gde ste. Vrlo je jasno da je vaše mišljenje da Nadzorni odbor mora da postoji u smislu članova 99. i 100, i samo na papiru, jer kada bi preuzeo stvarno nadležnosti koje su napisane ovde, onda bi pola vaših izbornih kampanja bilo u zatvoru, zbog prekoračenja, kršenja, pogotovo onih 48 sati, ne "48 sati svadba", nego 48 sati pre glasanja.
Znate, kada vi onda zakupite termine u medijima, pa kad krenu reklame, pa kako beše prošli put u novinama, pa novina kaže "mi smo naplatili taj prostor, malo smo zakasnili" itd. sve vi, jadnici, neuki, ne znate, na sve moguće načine da se ugrozi sloboda svakog pojedinca da sam formira svoju izbornu volju.
Ne, vi držite presiju. Držite presiju pa čak i kad napadate, kao što sinoć jedan napada Amerikance, kod kojih ide na doručak, ali on u stvari njih ne napada nego Amerikancima plaši građane Republike Srbije. To je ta "real politika". To je ona politika, kako reče jedan od vaših velikih funkcionera: "Čujte, ljudi, to vam je kao ona kafana sa 19 razbojnika", kada je objašnjavao šta je NATO pakt, "pa uđem u tu kafanu i kako ćeš sa 19 razbojnika?" Vrlo lepo nam je objasnio da je NATO pakt jedna razbojnička institucija.
Naravno, pozivam se na demokratske principe, na parlamentarnu tradiciju, na činjenicu da iza ovih promena stoji DS, da su to demokratske vrednosti. Naravno, očekujem da na čelu ovih vaših izbornih marifetluka ne budu Veljko Odalović i Goran Vesić. Znate, kada se oni pojave, to je onda izborna krađa, to je etalon.
Progutajte to, savladajte tu košticu, progutajte tu kosku, pa kažite: moramo da poštujemo demokratske principe. Ne, vi se uspešno branite ćutanjem, jer imate 126. Ako je 126 i uzrok, i posledica i lek za naše probleme, poštovani građani, za sve probleme što imate i oko posla i oko plate, obratite se maloj grupi od 126, oni su moćni, oni sve mogu da reše.
Znači, ako imate neki problem, Narodna banka i grupa 126 u Narodnoj skupštini, jer su svemogući, oni su uvek u pravu. Ako smatrate da nešto nije u redu kod vas kući, obratite se gospođi Nadi Kolundžiji, pošto je ona njihov opunomoćeni predstavnik.