Gospodine Novakoviću, ne znam gde se nalazim, prosto sam zbunjen. Nego, da krenemo redom. Mnogo lepo, znate, ali ne ulazi na usta nikako, pa slaba vajda.
O čemu se radi? Gospodin Milovan Radovanović je podneo amandman na član 40a i tražio je da se na kraju rečenice dodaju reči "u roku od 48 časova". Šta to znači?
Ako podnosilac izborne liste ne bude poštovao ono što je napisano u stavu 1, e sad, šta piše u stavu 1, to gospodine Novakoviću niko živi ne zna, da li je to na svaka četiri po jedan, da li na svaka tri po jedan, da li neka druga matematika, to još ne znamo, ali se kaže – ukoliko se ne poštuje ono u stavu 1, šta je, nek nam bog pomogne, RIK će pozvati podnosioca izborne liste da otkloni nedostatke, ono što je napisano u stavu 1, a da nam bog pomogne, ne znamo šta piše ni tamo.
Ovde je samo zaboravljen rok u kome taj podnosilac izborne liste treba da ispravi te greške. Milovan Radovanović je napisao da taj rok bude 48 sati.
Pošto ove naše propise pišu dunsteri, pojma ljudi nemaju o ovoj oblasti, kao što nam je Zakon o finansiranju političkih stranaka pisao Božidar Đelić sa Aleksandrom Drecun, dobro smo preživeli ovih sedam-osam godina, šta sve tamo od nebuloza ima, bože me sačuvaj, znači, nešto piše u 1. stavu, ali mi ne znamo šta piše.
Gospodine Novakoviću, pravo svakog narodnog poslanika jeste da podnosi amandman, ali kada mala dobro organizovana grupa od 108 poslanika, počinje se sa Agatonovićem i završava se na kraju sa Esadom Džudževićem, napiše predlog izmena i dopuna zakona, tu se nalazi i Aleksandra Jerkov, onda oni podnesu amandman na svoj predlog zakona i mi još ne znamo da li je predlagač usvojio.
Čekajte, oko čega ste se vi usaglasili kada ste pisali predlog? Ko je vama pisao predlog? Da vam neko nije podmetnuo ovo? Onda Ružić ubaci nešto, da niko i ne zna za amandman, pa čujemo da je taj amandman prihvaćen. Onda Momo Čolaković trguje malo. Vidimo, izgleda, i njegov amandman će biti.
Čekajte, da li ste vi svesni šta ste potpisivali? Kad ste vi bili pravi: kad ste potpisivali predlog izmena i dopuna zakona ili ste pravi kada pišete amandmane? Ili je ovo dogovor da se vlasi ne dosete? Znamo mi za te vaše taktike i puštamo vas da potonete skroz.
Samo da vas podsetim, pošto se već priča o nekim procentima, jedna preporuka koja je bila samo preporuka, kao politička deklaracija koja treba da bude putokaz kako da se ostvare neke težnje, neko je takođe pod pritiskom iz inostranstva shvatio da to treba da bude norma, i tako je došla norma.
Kada preporuka postane norma, onda imamo glupost i varijacije na temu glupost. Onda se izvlači zaključak o nekom redosledu koji je Sveto pismo. Redosled nikada nije bio Sveto pismo, nego je taj redosled poštovan samo u slučaju kada politička stranka ne želi da iskoristi svoje ovlašćenje, da odredi kome treba da pripadne mandat sa njene izborne liste. Onda je važio automatizam.
Vidite koliko je to besmisleno kada bude svaki četvrti jedan iz manje prisutnog pola, svaki treći i jedan iz manje prisutnog pola. Ko zna na kraju šta će da ispadne?
Onda manje prisutan pol preskače. Onda, koji ste đavo pravili listu? Šta liste obavezuje? Kod vas je sve pozitivna diskriminacija. Znate šta je osnova za pozitivnu diskriminaciju: šta odgovara Nadi? Što je Nada kriterijum, objasnite mi molim vas?
Što bi Venecijanska komisija bila kriterijum? Venecijanska komisija se ograđuje, ona kaže – aman ljudi, to su naše preporuke, možda i mi pogrešimo. Ne, vi odmah idete sa etiketama.
Danas pričamo o apsolutno perifernim stvarima, a zaobilazi se glavna stvar, a doći ćemo vrlo brzo do te glavne stvari. Član 102. stav 2. Ustava Republike Srbije, nemate pravo ni 126, ni 130, ni 250, da kršite odredbu člana 102. stav 2. Ustava Republike Srbije.
Vi sve pristajete da uradite, samo se pravite slepi, ne znate da ta norma postoji. Pravite se malo više slepi nego onaj Ustavni sud sa Bosom Nenadić, ona zaboravila na to. Ona se poziva na neki Evropski sud za ljudska prava, pa tamo izvlači kvadratni koren iz tri rečenice, iz dve odluke, gde se prave neke insinuacije i od toga se pravi međunarodni standard.
Pa gde je taj međunarodni standard? Morali ste da priznate u vašem predlogu zakona da ne postoji obaveza usaglašavanja sa međunarodnim standardom, jer međunarodni standard ne postoji.
Šta nas zamlaćujete ovde, bre, ljudi? Znamo šta je, oćete da pokradete izbore, bre. Luka Beograd mora da calne, Ušće mora da calne, svi moraju da calnu da imate dobru propagandu i morate da imate apsolutnu kontrolu, od biračkog mesta preko medija. Zašto? Ne sme da propadne put u EU, iako je to samoubistvo.
Malopre sam slušao ove gospođe ovde, samo što se nisam rasplakao. Izvinite molim vas, poštovane koleginice, valjda ste i vi neke reklame da se žene bave politikom. Sudeći po Gordani Čomić, teško da je to reklama ženama da se bave politikom.