Reč ima poslanik Miloš Aligrudić.

Ovo što je prethodnik govorio najrečitije govori o potpunoj konfuziji koja se ovim zakonom uvodi u izborna pravila Srbije.
Naime, kada se nešto radi pod pritiskom, pod strahovitom presijom da se neko umilostivi, a ne zato što smo došli do nekih dobrih rešenja za naše prilike, onda ovako nešto i dobijemo. Pazite koje su tu sve nepomirljive stvari.
Mi imamo izborni zakon u kome se poslanici biraju sa jedne liste, 250 imena za celu Srbiju. Ta lista je zatvorena za građane, građani ne mogu da odaberu poslanike koje žele nego po redosledu koji stranke daju. Kada je tako, onda je logično da se taj redosled poštuje, to je stav DSS. To što se to nekom ne sviđa, ti kojima se to ne sviđa javno i jasno su izneli.
Šta nas zanima ko se kako dogovorio u koalicionim sporazumima na izbornoj listi, to je problem te izborne liste i građana koji glasaju za tu izbornu listu, izvinite molim vas. Opet, s druge strane, ako bi imali potpuno otvoreni sistem, koliko god se trudili da stavimo zaštitu manje zastupljenog pola na tim listama, toliko će građani biti u moći da biraju pojedine predstavnike sa te liste, pa će se tada desiti da onaj drugi princip nemamo zaštićen. Može lako da se dogodi da imamo mnogo ispod 30%, a kamoli jednu trećinu pripadnika manje zastupljenog pola u parlamentu.
Dakle, obrni-okreni leka nema, a mi ulazimo u jalovu raspravu i sukobljavamo dva ili tri principa zbog toga što smo doživeli i dočekali da nas neko iz Brisela tera da menjamo izborni zakon zbog naših međusobica, zađevica i potrebe da blamiramo sopstveni parlament, ne samo pred građanima Srbije nego i pred građanima evropske javnosti i Evropske komisije koja sedi u Beogradu.
Tri godine mi ovde nismo u stanju da napravimo konsenzus oko sprovođenja Ustava RS, člana 102. Pravljenjem cirkusa od te teme u Narodnoj skupštini doživeli smo da nas proganjaju da te odredbe menjamo ne na ovaj način, nego da traže od nas promene odredbe člana 102. Ustava, a onda se neko ovde pametan našao da menja zakon suprotno Ustavu, uz ceo cirkus, prateći folklor koji uz to ide, počevši od ovog pogrešnog načina zaštite manjinskog pola do ove skandaloznije vezane za način realizacije liste i redosleda na listi.
Šta to kog đavola kome smeta? Redosled na listi je nešto što je predočeno građanima. Izvolite građani, glasajte, redosled na listi mora da se poštuje. Imate koalicione sporazume svi koji hoće u koalicije da idu, napravite u tim koalicionim sporazumima redosled kakav hoćete da bude.
Na kraju krajeva, kada se poštuje redosled na listi prilikom dodeljivanja mandata u parlamentu, onda stavite one predstavnike stranke koji mislite da više vredi od onih koji su manje vredni na listi, tako da se ta procedura, ta proporcija zadovolji prilikom predlaganja kandidata. Molim lepo.

Gospodine Martinoviću, imam jedan predlog, da odredim sada pauzu od jednog sata i vi ćete biti prvi posle pauze. Ili želite da govorite sada?
Odrediću pauzu sada u trajanju od jednog sata, s tim da prvi će reč dobiti u 15.00 sati gospodin magistar Aleksandar Martinović.
(Posle pauze – 15.00)

Poštovani narodni poslanici, počinjemo popodnevni rad i to sa dva obaveštenja. Jedno obaveštenje je 30. sednica Odbora za KiM se nastavlja 31. maja, u zgradi u Kralja Milana broj 14, u Plavom salonu u 14,00 časova, i drugo,  da 27 sednica Odbora za omladinu i sport sazvana za sredu 25. maj u 11,00 časova biće održana u četvrtak 26. maja u 10,30 časova u biblioteci Doma Narodne skupštine Republike Srbije.
Kao što počinjemo gde smo i stali, reč po amandmanu narodni poslanik Aleksandar Martinović.
Izvinjavam se. Po Poslovniku gospođa Vjerica Radeta.

Gospodine Novakoviću, od vas smo očekivali da ćete malo ozbiljnije da se pridržavate člana 27. Konstatovali smo jutros da narodni poslanici nisu dobili mišljenje ovlašćenog predstavnika predlagača o amandmanima koji nisu prihvaćeni i razlozima zbog kojih nisu prihvaćeni.
Poslovnička obaveza je da dobijemo takvo mišljenje, ali gospođa Čomić nam nije dozvolila da dođemo do toga da to izgovorimo. Onda ste vi prećutno nastavili kršenje Poslovnika gospođe Čomić, tako što ste prihvatili da prisustvo gospođe Nade Kolundžija, koja je predstavnik predlagača, može da zameni taj pisani izveštaj. Pošto trenutno nema ni gospođe Nade Kolundžija, ne znam da li vi možda imate ovlašćenje da u ime predlagača eventualno usvojite neki amandman ili obrazložite zbog čega niste usvojili.
Znate, ovo o čemu danas raspravljamo je od izuzetnog značaja i vaš ovakav odnos, naravno, govori o vama, mislim na skupštinsku većinu, potvrđuje ono što mi tvrdimo, vi ne radite ono što vi sami mislite da treba da se radi, nego slepo ispunjavate uslove EU i baš vas briga šta sve kršite dok dođete do tog cilja. Poslovnik je doduše sitnica u odnosu na činjenicu da vi sami ovim zakonom o izmeni i dopuni Zakona o izboru narodnih poslanika najgrublje kršite Ustav Republike Srbije.
U ime poslaničke grupe SRS, najlepše vas molimo, obezbedite bar gospođu Nadu Kolundžija, pa da bar liči da razgovaramo o ovome što je tema dnevnog reda.

Nema povrede odredbe člana 27. naravno. Nastavljamo gde smo i stali. Reč dajem gospodinu Aleksandru Martinoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, u dobro uređenim demokratskim državama kada se menja ili kada se donosi novi zakon o izboru narodnih poslanika onda tome prethodi konsenzus svih relevantnih političkih stranaka.
U ovom trenutku očigledno je da u Republici Srbiji ne da ne postoji konsenzus svih ili bar većine relevantnih političkih stranaka, nego oko ovog pitanja ne postoji konsenzus unutar same vladajuće koalicije u Narodnoj skupštini. Da je to tako svedoči činjenica da su amandmane na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika podnosili isti oni poslanici koji su prethodno potpisali Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika. Oni su na taj način zapravo dezavuisali sami sebe.
Ono što SRS može da konstatuje kada je u pitanju amandman gospodina Petra Petrovića jeste sledeće: ukoliko se taj amandman prihvati, onda ćemo u Republici Srbiji imati dvostruki sistem, dva različita sistema dodele mandata. U prvom sistemu kada je podnosilac izborne liste jedna politička stranka, onda će se mandati bezuslovno dodeljivati po redosledu kandidata na listi, to je jedan sistem.
Drugi sistem će da važi za one podnosioce izbornih lista koji su podneli izbornu listu sastavljenu od predstavnika više političkih stranaka. Za njih će da važi drugi sistem, ukoliko prestane mandat narodnom poslaniku onda se mandat ne dodeljuje prvom sledećem nego onom koji pripada istoj političkoj stranci čiji je narodni poslanik kome je mandat prethodno prestao.
Postavlja se pitanje da li mi na taj način stvaramo sistem dodele mandata ili ga razbijamo? Da li to znači da su onda političke stranke koje samostalno učestvuju na izborima i koje samostalno podnose izborne liste u drugačijem i nepovoljnijem položaju u odnosu na koalicione izborne liste, odnosno u odnosu na podnosioce tih tzv. koalicionih izbornih lista?
I pravo pitanje za celokupnu vladajuću koaliciju u Narodnoj skupštini: kakav sistem raspodele mandata ona želi? Da li se mandati bezuslovno dodeljuju po redosledu kandidata na listi ili pak to zavisi od toga ko je podnosilac izborne liste.
SRS smatra da ako važi princip za jednu političku stranku, onda mora da važi i za sve druge, bez obzira na to da li one samostalno izlaze na izbore ili u koaliciji. Ovako vi stvarate dva paralelna sistema dodele mandata, koji zavisi od toga da li se stranka pojavljuje kao samostalni podnosilac izborne liste ili izbornu listu podnosi u koaliciji sa nekim drugim političkim strankama.
Čim imate dva različita aršina to znači da mi u stvari u Republici Srbiji nećemo imati jedinstven sistem raspodele mandata, nego će jedan sistem da važi za političku stranku koja samostalno učestvuje na izborima, a drugi sistem za političke stranke koje izlaze na izbore u koaliciji. To nije dobro, takav primer nemate ni u jednoj dobro uređenoj državi. Zaista je skandalozno.
Ne znam da li postoji neki primer jedne države koja drži do svog kredibiliteta što se tiče zakonodavstva, bez obzira o kojoj materiji je reč, a pogotovo kada je reč o ovoj izuzetno važnoj političkoj materiji, a to je izbor poslanika, da se zakoni donose ne zato da bi se usaglasili sa Ustavom, nego sa mišljenjem nekakvih eksperata iz nekakve Venecijanske komisije.
Izvinite, to je drastično gaženje i Ustava Republike Srbije, ali i njenog političkog dostojanstva. Zašto bi bilo koga u Republici Srbiji obavezivalo bilo čije mišljenje? I u našem važećem zakonodavstvu, recimo u Zakonu o opštem upravnom postupku lepo piše da mišljenje ne obavezuje. Dužni ste da ga pribavite, ali niste dužni da po njemu postupite.
Ovde, kada je reč o donošenju novog zakona, odnosno menjanju Zakona o izboru narodnih poslanika, ispada da nas obavezuje mišljenje eksperata, samozvanih ili stvarnih eksperata, iz Venecijanske komisije.
Izvinite, kako je moguće da ta ista Venecijanska komisija nije, recimo, prebacila Portugalu, zašto on ne menja svoje izborno zakonodavstvo, kada tamo takođe postoji institut blanko ostavke? Kako je moguće da ta ista Venecijanska komisija nije uputila reči prekora Velikoj Britaniji, koja ima tzv. Vladine bičeve, koji kontrolišu poslanike vladajuće partije i ta četiri Vladina biča su čak i članovi britanske vlade?
Kako je moguće da jedan sistem važi za tzv. stare demokratije, a da neki sasvim drugi sistem važi za zemlje koje su nedavno ušle u EU ili koje navodno pretenduju da uđu u EU za 10, 20, 50 ili 100 godina, sada u te vremenske i hronološke kalkulacije ne želim da ulazim?
Dakle, dovoljno je samo da pogledate lica narodnih poslanika vladajuće koalicije koji sede u sali. Verujem da i njih boli stomak od ovih rešenja. Ovde niko nije oduševljen zakonom za koji će glasati. Ovde se svi pravdaju kako nisu učestvovali u pisanju zakona, kako će glasati, ali eto, iz nekog višeg interesa, pokušaće da nađu neki opravdani razlog itd. Ovde niko ne brani zakon za koji će sutra već da glasa.
Izvinite, kakav je to zakon? Kakav je njegov kvalitet? Koliko će taj zakon da traje? Da li će on zaista dovesti do toga da politički sistem u Srbiji bude stabilniji i da bolje funkcioniše, nego što je sada slučaj? Pa, neće.
Ovde nisam čuo danas nijednog narodnog poslanika iz DS, iz G17 plus, iz SPS, koji su srčano i vatreno branili rešenja iz ovog predloga zakona. Ovde ljudi sede pognutih glava, šetaju se, izlaze iz sale. Jednostavno, niko nije zadovoljan ovim zakon. Ovaj zakon se donosi zato što je neko u Briselu rekao da on mora da bude ovakav i nikako drugačiji.
Skandalozno je da se u Republici Srbiji zakoni donosi zato što tako misli Venecijanska komisija, da Ustavni sud donosi odluke zato što Venecijanska komisija naloži ili joj se ne sviđa neki član u nekom zakonu, u pravnom sistemu Republike Srbije. Samo u Republici Srbiji imate slučaj da su odluke Ustavnog suda izvor prava, da su preporuke i mišljenja nekakve ekspertske komisije Saveta Evrope izvori prava. Ne znam da li je takav slučaj u Burkini Faso, u Sijera Leoneu, u ko zna gde, ali nažalost u Republici Srbiji jeste slučaj.
Dakle, ovo je loš zakon i po stanovištu SRS on ne treba da bude usvojen, i ako bude usvojen, on neće doprineti stabilizaciji političkih prilika u Srbiji, on će biti generator jedne neviđene političke krize u Republici Srbiji.

Gospodine Martinoviću, od vremena poslaničke grupe? (Aleksandar Martinović, sa mesta: Da.) Hvala.
Na član 10. amandman je podnela narodni poslanik Nataša Jovanović. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 11. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 12. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 13. amandman je podneo narodni poslanik Dejan Mirović. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 13. amandman je podneo narodni poslanik Bajram Šehović. Reč ima gospodin Šehović.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 13. predloženog zakona. On se odnosi na to da se mandati dodeljuju na osnovu odluke RIK prema redosledu na izbornoj listi, počev od prvog.
Amandmanom koji sam predložio predviđa se pravo podnosioca izborne liste da može samostalno da odredi do 15% od broja dobijenih mandata sa izborne liste i koji će biti dodeljeni prema pravilu zaokruživanja na ceo broj, jer ukoliko se desi da broj dodeljenih mandata od naknadnih 15% nije ceo broj, on se dodeljuje prema pravilu zaokruživanja na ceo broj.
Drugi stav mog predloženog amandmana odnosi se na to da podnosilac izborne liste ima u roku od pet dana od dana objavljivanja konačnih rezultata da dostavi imena poslaničkih kandidata od ovih 15%.
Smatram da ova proporcija od ovih 15% osvojenih mandata nije mnogo velika i da neće bitno poremetiti redosled dobijenih mandata sa izborne liste, imajući u vidu proporcionalni izborni sistem, odnosno da je Republika Srbija jedna izborna jedinica. Usvajanjem ovog amandmana ostvariće se niz pogodnosti kada su u pitanju svi akteri izbornog procesa, a i u interesu je i pripadnika nacionalnih manjina, interesnih grupa i drugih koalicionih partnera.
Uzmimo npr. da jedna relevantna politička stranka, koja na svojoj izbornoj listi ima pripadnike nacionalnih manjina i prema svojoj nekoj proceni podnosilac izborne liste utvrdi redosled i ta njegova procena ne bude u korelaciji sa izbornim rezultatima, u takvom slučaju podnosilac izborne liste može da izvrši kompenzaciju redosleda u dobijenim mandatima tako što će npr. poštovati ili imati u vidu izborne rezultate u pojedinim opštinama ili okruzima.
S druge strane, prihvatanjem ovog amandmana mogu se na jednostavniji i efikasniji način rešavati svi ugovorni odnosi između koalicionih partnera koji mogu zajedno da čine jednu izbornu listu.
Takođe je važno da se prihvatanjem ovog amandmana može obezbediti jedna od osnovnih karakteristika parlamenta, a to je adekvatna predstavljenost parlamenta, jer može da se dogodi da ni u jednoj izbornoj listi nije dobio poslanički mandat npr. iz nekoliko opština koje su u susedstvu, zato što nijedan podnosilac izborne liste nije imao dobru procenu i nije kandidat iz te opštine, nije se našao na redosledu kojim se njemu obezbeđuje mandat.
S druge strane, mislim da bi prihvatanjem ovog amandmana bilo obezbeđeno da se motivišu birači da izađu u što većem broju na izbore i time bi novi parlament imao veći legitimitet i bolje bi odražavao izbornu volju građana Republike Srbije, kako u ukupnom procentu, srazmerno broju osvojenih glasova, tako imajući u vidu i izborne rezultate.

Reč ima Aleksandar Martinović.