Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Novakoviću, samo ako biste bili ljubazni da mi kažete koliko je vremena ostalo poslaničkoj grupi SRS?       

Osamnaest minuta, plus 11 i 40. Znači, 18 poslaničkoj grupi.

Hvala lepo. Ono što je problem s članom 13. koji se odnosi na član 84. osnovnog zakona jeste što je vladajuća koalicija praktično dobila, na svoje insistiranje, odluku Ustavnog suda Republike Srbije, koji je procenio da nije u skladu sa Ustavom Republike Srbije da se mandati dodeljuju po kriterijumima koje odredi podnosilac izborne liste, nego da mandati moraju da se dodeljuju po redosledu kandidata na listi.
Sad se ovde postavlja jedno prethodno pitanje - šta je zadatak Ustavnog suda? Zadatak Ustavnog suda je da ceni da li je neki zakon u skladu sa Ustavom. Da li u našem Ustavu piše kako se dodeljuju osvojeni mandati? Ne piše, nego je Ustav Republike Srbije prepustio zakonodavcu da on sam uredi to pitanje i zakonodavac je to uredio na način da se mandati dodeljuju tako što podnosilac izborne liste određuje ko će dobiti već osvojeni poslanički mandat.
Ustavni sud Republike Srbije je iz dnevno-političkih razloga procenio da takav metod dodele osvojenih mandata navodno nije u skladu sa Ustavom. Jedino nam nije objasnio u kom članu Ustava piše da se mandati dodeljuju po redosledu kandidata na listi.
Taj metod dodele mandata je Ustavni sud izmislio. Zašto? Zato da bi DS mogla da kaže – mi ne menjamo zakon zbog toga što nam je to naloženo iz Brisela, nego eto, Ustavni sud je tako procenio, pa da mi usaglasimo zakonodavstvo sa odlukom Ustavnog suda, iako takva praksa ne postoji ni u jednoj demokratskoj i dobro uređenoj pravnoj državi, sem u Republici Srbiji koja, naravno, nije primer za takvu državu.
Sad se postavlja pitanje – šta građanin kao birač dobija ovakvim sistemom raspodele mandata? Ovih dana ste mogli da čujete bukvalno na svakom TV programu, gde god se priča o ovom zakonu isti stav - nemojte da partijske centrale slučajno utiču na to ko će dobiti poslanički mandat.
Sad vas pitam, gospodo iz vladajuće koalicije, kažite mi koje telo, koji organ, koji skup ljudi određuje redosled kandidata na izbornoj listi? Pa, to opet radi neka, kako vi kažete, partijska centrala. Sad se postavlja pitanje – pa šta građani time dobijaju? Mogu li građani da utiču na redosled kandidata na listi? Ne mogu. Da li ih neko pita da li će Aleksandar Martinović biti peti, 50. ili 250. na izbornoj listi? Ne, o tome opet odlučuje neka politička stranka.
Postavlja se pitanje što mi uopšte menjamo Zakon o izboru narodnih poslanika? Koja će to krucijalna stvar biti obezbeđena za građane Republike Srbije kad se mandati dodeljuju po redosledu kandidata na listi? Neće se dobiti ništa, sem što će unutar samih političkih stranaka biti bitno smanjena konkurencija za osvajanje mandata. Onaj ko je 250. u nekoj političkoj stranci, on može da računa da nikada neće biti narodni poslanik, a u sadašnjem sistemu je mogao da računa. SRS je vodila računa o tome.
Ovde u obrazloženju Predloga zakona imate jednu skandaloznu rečenicu, da su političke stranke proizvoljno određivale ko će biti narodni poslanik. Možda je to radila DS, možda je to radio G17, a SRS nije proizvoljno određivala ko će je predstavljati u parlamentu.
Mi smo vodili računa i o tome da ovde bude adekvatan broj pripadnica nežnijeg pola i da budu predstavljeni poslanici iz raznih delova Srbije, i iz Vojvodine, i iz Beograda, i iz Zapadne Srbije, i iz Istočne Srbije, i iz Južne Srbije, i da budu pripadnici nacionalnih manjina, i o svemu smo vodili računa i nije bilo proizvoljno i nije tačno da je na nedemokratski način odlučivano o tome ko će dobiti mandat.
U SRS je o tome odlučivala Centralna otadžbinska uprava nakon javne rasprave. Svako je mogao da kaže – mislim da ovaj treba da dobije mandat, mislim da ovaj ne treba da dobije mandat i nakon toga se glasalo i nije odlučivala nikakva centrala i nikakav mali skup ljudi, i nije se o tome odlučivalo iza zatvorenih vrata nego je jedno telo od 101 člana odlučivalo ko će biti narodni poslanik. Uopšte ne vidim šta je tu problematično.
Ispada da su političke stranke u Republici Srbiji neka tajna udruženja, maltene paravojne organizacije, masonske lože, pa sada njima treba izbiti to pravo da oni određuju ko će biti narodni poslanik. Mi smo svi ovde predstavnici političkih stranaka koje su registrovane kod Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, koje su svoje statute dostavile u to ministarstvo. Ti statuti su usklađeni sa Ustavom i sa pozitivnim propisima i uopšte ne vidim šta je tu problem.
Ovde se građani plaše političkim strankama. Ovde se građanima daje jedno lažno obećanje da će njihov život biti bolji i da će biti bolji život njihove dece sad kada se mandati dodeljuju po redosledu kandidata na listama. Izvinite, neće biti bolje.
Da bi se život građana u Srbiji promenio najpre vlast mora da prestane da krade, da obmanjuje, da čini sve one malverzacije koje sada čini, pa će se onda popraviti život građana u Srbiji. Kada se to uradi, onda će biti potpuno svejedno koji je sistem raspodele mandata.
U jednoj siromašnoj državi, u državi u kojoj imate toliku socijalnu krizu, nema elementarnih uslova za stabilnu političku demokratiju. Godine 1961. čuveni američki politički teoretičar Semjuel Lipset je napisao delo "Politički čovek" i tada je lepo rekao – u državi koja je te, 1961. godine, imala bruto nacionalni dohodak manji od 500 dolara nema uslova za demokratiju. Nema demokratije u siromašnom društvu.
Na tome vi, gospodo, treba da poradite, da smanjite siromaštvo, da Srbija bude jedna ekonomski prosperitetna država. Samo u takvom društvenom okruženju možete da imate stabilan demokratski sistem. U državi gde vlada korupcija, gde uz auto-put možete da vidite veliki broj mladih devojaka koje su prinuđene da se bave prostitucijom, a ovde su vam puna usta ženskih prava, nema elementarnih uslova za demokratiju.

Na član 13. amandman je podneo narodni poslanik Nemanja Šarović. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Nemanja Šarović.

Dame i gospodo narodni poslanici, nekoliko amandmana je podnela SRS na član 13. i praktično svi imaju za cilj da pokažu koliko su besmislene, protivustavne ove promene koje pravite, a mogu slobodno da kažem i da su vam i antidemokratske.
Već 11 godina od te buldožer revolucije, čuvene petooktobarske revolucije, vi polako ali sigurno srozavate ugled parlamenta i samo stanje u kome se Narodna skupština danas nalazi i ova rasprava, odnos poslanika, broj poslanika u sali govori o tome na koji ste nivo sveli Narodnu skupštinu Republike Srbije.
Da vam je neko pre tri ili četiri godine rekao da je moguće da će na dnevnom redu biti Zakon o izboru narodnih poslanika kao jedan od najvažnijih sistemskih zakona u državi i da će se ta rasprava odvijati u ovakvom stanju u parlamentu, mislim da niko od vas u to ne bi poverovao. Vama je cilj da ovim zakonom još više srozate parlament i da još više suštinski ojačate uticaj političkih stranaka, iako sada kažete kako ćete, bože moj, na taj način izmestiti taj uticaj.
Rekli ste da su predstavnici političkih stranaka mogli proizvoljno da odaberu koji će kandidati sa izbornih lista postati narodni poslanici. Gospodo, da li ste vi to u vašim vladajućim strankama na proizvoljan način birali? Da li ste ubacivali imena kandidata u bubanj, pa ste izvlačili ko će biti poslanik nakon izbora.
Mislim da to nijedna stranka nije radila. Niko to nije radion na proizvoljan način. Ko to uopšte određuje šta je proizvoljno? Dakle, svi su radili na osnovu uspeha na izborima, a vi ćete na ovaj način tu proizvoljnost, kako kažete, u određivanju ko će biti poslanik samo premestiti na period pre izbora i samim tim onemogućiti da bilo kakav rezultat, broj glasova koje pojedini kandidat dobije, ima uticaj na to šta će biti nakon izbora.
Ovim amandmanom koji sam podneo taj rok od 10 dana za dodeljivanje mandata nakon izbora po redosledu, kako vi kažete, smanjen je na sedam dana.
Molio bih gospođu Kolundžiju, kao predstavnika predlagača, da se konačno uključi u ovu raspravu. Pitao sam vas i u načelnoj raspravi da li ćete nakon izbora, kada se saopšte zvanični rezultati, kada to učini RIK i kada se bude znalo da ova stranka ima 20 mandata, ova 30 mandata, a ova 50 mandata, da li ćete od tih kandidata, koji po redosledu treba da dobiju mandat, tražiti izjavu o prihvatanju kandidature? Dajte da čujemo makar zbog zapisnika.
Znam da ste skloni tome da sutra, ako vam nešto zatreba drugačije, da će opet izaći kojekakvi analitičari, poput ovih koje ste forsirali u prethodnim mesecima i reći će Slobodan Vučetić, intelektualna gromada – mislim da je to tako, pa ćete izvući iz naftalina Goatija, pa ćete Vojina Dimitrijevića i ko zna koga još, možda i Dragoljuba Mićunovića, pa će oni davati svoje mišljenje šta je to Narodna skupština u tom trenutku mislila.
Izjasnite se makar radi zapisnika – da li će biti potrebno prikupiti izjave o prihvatanju kandidature. U protivnom, odluka RIK, ne da joj ne treba deset dana, ne da joj ne treba sedam dana, dovoljno je 24 sata. Ako se zna koliko je koja lista osvojila mandata i ako se mandati dodeljuju po redosledu, onda je to, praktično, tehničko pitanje. Onda odluka RIK ima deklaratorni, a ne konstitutivni karakter.
Ili vi suštinski ukidate još jedno od prava poslanika, odnosno izjavu volje, kako ste vi to rekli, i poslanik mora da se opredeli što više puta, pa je ta izjava volje i sloboda volje bitna kada se podnosi ostavka, ali kada dodeljujete nekome mandat, onda to više neće biti bitno.
Da li će to biti praktično prisilna dodela mandata? Da li ćete vi i kako ćete reagovati, kako će reagovati vaša većina u RIK? Republička izborna komisija je, da ne pomisle građani Srbije da je to neko autonomno telo, da tamo sede nekakvi stručnjaci, to je takođe, kao i Republička skupština, obična glasačka mašina. Tamo sede ljudi koji su odgovorni svojim centralama i koji su spremni da izglasaju i dignu ruku za bilo šta što im se iz centrale DS ili bilo koje druge naredi.
Dakle, kako ćete reagovati ukoliko neko dostavi u roku od tih sedam dana izjavu kojom kaže – ne želim mandat? Da li ćete preći na sledećeg na listi i da li ćete uopšte uzimati u obzir, ili ćete reći – ne pitaš se ti tu ništa, nije potrebna tvoja izjava, pa ćete dodeliti to redom?
Džaba je vama ovde da se vi pozivate na stav Ustavnog suda, na OEBS, na Venecijansku komisiju. Ono što je najveći problem je što ni vi, koliko se meni čini, ni sami ne znate šta zaista želite ovim zakonom, nego želite da napravite što je moguće veću konfuziju, i da onda nakon izbora, u skladu sa onim što bude trenutni interes DS, da se onda kaže – mislili smo to ili mislili smo to.
Obesmislili ste i trudite se da obesmislite ovu raspravu. Opet vam predavanja drže i zavrću uši o moralu, o mandatima oni koji na to nemaju apsolutno nikakvo pravo. Naš narod je odavno rekao – ko o čemu, vojnik o skraćenju, ovi ovamo što sede, neću ni da pominjem, o poštenju. Dakle, dajte da čujemo konkretan odgovor.
Dokle ste spremni da idete u legalizaciji političke prostitucije? Da građani ne zaborave, ovaj zakon se donosi kako biste legalizovali krađu mandata od poslaničke grupe SRS.
(Predsedavajući: Zamolio bih vas da primerite rečnik, da ne bi ponovo došli u situaciju da se nadgornjavamo. Molim vas, gospodine Šaroviću. Hvala.)
Slobodno. Vi, kako reče jedan čovek – samo vi gospodine radite svoj posao.
Dakle, ovo jeste politička prostitucija i to je moja politička ocena i na to imam pravo. Nisam izgovorio ni jednu jedinu ružnu reč. Vi apsolutno nemate nikakav razlog da mene opomenete. Jedino što vama može da smeta, može da vam smeta istina. Ukoliko bilo ko tu ima da je uvređen – neka kaže da se prepoznao u ulozi političke prostitutke, pa neka se lepo javi po Poslovniku za repliku. Dakle, to pitanje je već regulisano Poslovnikom i molim vas, gospodine Novakoviću, da se ne uplićete.
(Predsedavajući: Nemojte se raspravljati sa mnom. Vrlo dobronamerno i blagorodno vas upozoravam na upotrebu ljudskih normalnih termina. Hvala.)
Gospodine, pošto ste me prethodni put kad ste me blagorodno upozoravali protivposlovnički i protivzakonito oduzeli 10.000 dinara, sada ću završiti svoje izlaganje, ali istinu ne može ništa sprečiti. Nemojte misliti da građani Srbije neće prepoznati ovu političku prostituciju.

Izvinjavam se, pre nego što pređemo na ovu tačku, dozvolite da pozdravim gospodina Milorada Gašića, sekretara Skupštine AP Vojvodine i gospođu Milu Radisavljević, zamenicu sekretara Skupštine AP Vojvodine, koji deo današnje sednice prate sa galerije Velike sale Narodne skupštine. Dobrodošli.
Na član 14. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta. Da li neko želi reč? (Da) Reč ima gospođa Radeta, pa gospodin Aligrudić.

Dame i gospodo, ovo što se danas radi sa izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika, pre svega mislim na sadržinu ovih izmena a onda i na način na koji danas rade predstavnici režima je više nego skandalozno.
Do juče smo slušali predstavnike ovih 108 poslanika koji su podneli ovaj zahtev, da neće prihvatiti amandman LSV, pa da neće prihvatiti amandman PUPS. Kada je danas nastao metež oko toga da li će jedna poslanička grupa glasati za ovaj zakon ili ne, onda ste tu šušorili naočigled svih nas i sada, jedan po jedan amandman najavljujete da ćete da prihvatite.
Kada napravite taj prečišćen tekst, ovo će biti potpuno neupotrebljivo i potpuno nešto što ne liči na zakon. imaćete jedan kriterijum za žene, jedan za nacionalne manjine, jedan kriterijum za koalicije. Sada ne znam, možda vam se pojavi neko da traži poseban kriterijum za seljake, studente, penzionere, invalide, itd. Dakle, napravili ste papazjaniju u samom startu. Tek sa ovakvim i ovako usvojenim amandmanima koje ste najavili, ovo ko uspe da primeni, skidam kapu.
Suština izmena Zakona o izboru narodnih poslanika jeste ono što ste vi prihvatili bezuslovno, a to je nalog EU. O tome vam govorimo od samog početka i ispunjavajući naloge EU vi ćete potpuno uništiti parlamentarnu demokratiju u Srbiji. Potpuno ćete obesmisliti izbore u Republici Srbiji.
Članom 14, čije brisanje mi iz SRS tražimo, vi ste predvideli na koji način poslanik može, kako ste rekli, lično ili preko punomoćnika ili poštom preporučeno, preko svakog samo ne preko ovlašćenog predstavnika stranke da podnosi svoju ostavku, i to overenu, i to samo najduže tri dana pre nego što je podnese. Ovo je nešto što je apsolutno u suprotnosti sa Ustavom Republike Srbije i to sa članom 102. stav 2. Ustava Republike Srbije.
Vi ste, gospodo, prema članu 102. imali obavezu da zakonski uredite stav 2. Ustava koji kaže – narodni poslanik je slobodan da pod uslovima određenim zakonom neopozivo stavi svoj mandat na raspolaganje političkoj stranci na čiji predlog je izabran za narodnog poslanika. I bila je obaveza da se donese zakon, da se utvrdi na koji način narodni poslanik svoj mandat neopozivo stavlja na raspolaganje političkoj partiji sa čije liste je izabran.
Vi to niste uradili, već ste ovim izmenama Zakona suspendovali član 102. stav 2. Ustava Republike Srbije. Zato vam tvrdimo da je ovo što radite potpuno neustavno. Pitam i pitala sam više puta javno predstavnike Ustavnog suda, videćemo kako će da reaguju kada dobiju ustavnu žalbu, recimo moju, gde ću insistirati da Ustavni sud zaštiti moje ustavno pravo, jer insistiram da mi se zaštiti ustavno pravno na osnovu kojeg želim da svoj mandat stavim na raspolaganje svojoj SRS. Kako to može neko da mi zabrani? Kako neko može da suspenduje moje ustavno pravo? Ovo što radite je prosto neverovatno.
Naravno, upravu su bile moje kolege iz SRS, vi na ovaj način, donošenjem ovog zakona legalizujete političku korupciju. To je, dozvolićete, jedan od najopasnijih vidova korupcije koji može da se pojavi u nekoj državi.
Posle ovog zakona, više neće biti bitno ko će koliko mandata osvojiti, ko će koliko glasova dobiti na izborima, već ko ima koliko para da kupi poslanika.
Imaćemo različite skupštinske većine od slučaja do slučaja, od jednog do drugog dnevnog reda. Znate, ako su se ovi tzv. naprednjaci prodali i ako ste im vi omogućili da legalizuju otimanje mandata SRS, onda je i svako od njih pojedinačno ili svi zajedno su spremni da se prodaju i da glasaju možda i za ovaj zakon i za neki drugi itd.
Dakle, ovo što radite je osnovni problem i suština cele ove priče. Kršite Ustav Republike Srbije i uvodite tajkune, uvodite oligarhe, uvodite kontraverzne biznismene itd, sve one koji imaju puno para, uvodite ih u parlament tako što će parama kupovati poslanike i na taj način određivati koji i kakvi zakoni će se u ovom parlamentu donositi.

Reč ima gospodin Miloš Aligrudić.

Kada građani na izborima glasaju za političke stranke, glasaju za njihove programe. To valjda nije sporno. U našem izbornom zakonodavstvu, građani glasaju za liste političkih partija koje imaju na jednom mestu 250 imena. To je zaista jedna šuma ljudi, jedna šuma imena koja se tamo javljaju i nažalost takav sistem imamo. Individualna prezentacija programa, individualna prezentacija ideja nije ono što je prioritet našeg sistema. To mi imamo.
Onog trenutka kada političke stranke budu dobile mandate na osnovu procenta glasova koje na izborima osvoje, na osnovu svoje snage koju imaju na izborima, one žele da predstave te građane koji su za tu partiju glasali u parlamentu i ti predstavnici te političke partije su u obavezi da poštuju taj program.
U Ustavu jedne od najstarijih članica EU, Portugaliji, piše u članu 161. da je poslanik u obavezi da poštuje one ideje i onaj program one političke stranke za čiji se program u toku izborne kampanje zalagao, a ukoliko to ne učini, prešavši u drugu političku stranku, njemu po sili Ustava prestaje mandat.
To znači da novi standardi o tzv. bespartijskoj demokratskoj državi, koje pokušava nova politička misao EU da nametne novopridošlim članicama EU kao nov neoliberalni koncept, jednostavno je glupost.
To je ideološka glupost jednaka onoj koju smo trpeli u vreme komunizma i socijalizma, kada su tada nama govorili veliki mislioci i pisci o tome kako treba da nam se uređuje život, a praktični političari su brže-bolje rešavali da to prevedu u zakonske forme. To je jedna nemoguća situacija.
Da li mi na nju moramo pristati? Moja teza je da ne moramo. Ne moramo na svaki mig koji nam se da da odgovorimo trzanjem tela i pravljenjem gluposti, glupih figura. Znači, to ne moramo da radimo. Zaista to ne moramo činiti.
Imamo obavezu da s onom organizacijom kojoj želimo da pristupimo, ako je to EU, razgovaramo o problemu i izvedemo stvar na čistac do kraja. Naš sistem je takav da mi moramo da zaštitimo pre svega građanina, jer njemu pripada mandat, ne ni političkoj stranci, ne ni samom poslaniku. To je ono što se ovde ne vidi.
Umesto da razgovaramo o načinu kako da rešimo problem, mi činimo neverovatno čudo, dobijamo stav Venecijanske komisije na osnovu naših gluposti koje radimo u parlamentu već tri godine, na osnovu čega smo uzbunili celu evropsku javnost oko problema trgovine mandatima i pitanja blanko ostavki u srpskom parlamentu, pa kada smo ih već probudili i uzbunili onako kako je nama samo svojstveno, onda dobijamo stav Venecijanske komisije o tome da nam nije dobra odredba člana 102. Ustava. To je njihovo mišljenje, jer oni su tu da pomognu.
Mi onda, poštujući pritisak Brisela, umesto da razgovaramo o tome je li moguće, kako je moguće, po kojem osnovu, na osnovu kog političkog konsenzusa izmeniti pravila člana 102. Ustava, vi onda brže-bolje uradite ono što od vas Venecijanska komisija, kunem vam se i vama i građanima, nek pogledaju na Internetu taj stav Venecijanske komisije, to je na samom kraju tog mišljenja, od nas Venecijanska komisija tražila nije.
Oni od nas nisu tražili da prekršimo sopstveni Ustav, nego čak sasvim suprotno u pogledu ovih blanko ostavki su rekli – ne menjajte ništa u izbornom zakonu, ne pipajte.
Ako želite da poslušate savet Venecijanske komisije, promenite član 102. Ustava, to oni nama predlažu, a izborni zakon ne dirajte. Naime, nemojte da sprovodite član 102. Ustava preko izmene izbornog zakona. Šta vi radite? Vi brže-bolje uvatili, pa izmenili izborni zakon tako da se suprotstavite članu 102. Ustava, praveći se jako pametni, tako što ste hteli da zakonom sprečite primenu odredbe člana 102. Ustava. To nije moguće.
Ne postoji nijedna odluka Ustavnog suda u Srbiji koja vam to omogućava, niti je moguće na taj način to tumačiti, niti vam je Venecijanska komisija ikada tražila da prekršite sopstveni Ustav. To je glavna priča ovde, glavna tema.
Nije nam niko to tražio, a tome čak treba i da se suprotstavimo na valjan način zato što imamo dobre argumente. Vas dobri argumenti države, koja treba da stane na noge tek, politički da razvija svoje institucije, ne interesuju. Toliko za sada.
Kasnije ću, ako budem imao vremena, da se javim oko ove skandaloznosti u članu 15. i ovog amandmana Branka Ružića.

Na član 14. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zlata Đerić, Srđan Spasojević i Miroslav Markićević. Reč ima gospođa Đerić.