Poslanička grupa Nove Srbije je podnela amandman na član 14. koji se odnosi na član 88. Zakona o izboru narodnih poslanika. Podržavajući sve ono što je do sada rečeno kao kritika ovom zakonu, koji je na nesuvisli način pokušao da napravi još nesuvislije promene, da smo uradili nešto što se zove – pokušali smo da budemo veći katolici od pape, što je u životu nemoguće. Ili, pokušali smo da budemo veći Evropejci od svih onih koji to već jesu.
Naš zadatak ovde u parlamentu nije da zaštitimo svoju stolicu, nije da zaštitimo sebe, nego da zaštitimo pre svega glas građana, jer zahvaljujući glasovima građana nas 250 sedi ovde. Zahvaljujući izbornoj volji birača, raspodela i preraspodela mandata je takva kakva jeste.
Mi znamo kako se opredeljuju građani u Srbiji. Mi znamo da je nemoguće napraviti izbore bez političkih stranaka, a da onda te političke stranke, koje ipak iza sebe imaju neki kredit, neki rad, neke programe kojima motivišu građane, posle toga ne mogu tim građanima da garantuju da će ljudi koji dođu preko izbornih lista, zalažući se za iste programi, biti do kraja dosledni, nego oni sad imaju neku svoju drugu volju. To su nonsensi koji se u ovom slučaju sudaraju u ovom predlogu koji imamo pred sobom.
Tu je i blanko ostavka, koja se tumači ovim 14. članom. Mi smo predložili da se u ovom stavu 2. kaže – poslanik podnosi ostavku Narodnoj skupštini Republike Srbije, overenu u skladu sa zakonom kojim se uređuje overavanje potpisa, lično ili preko punomoćnika (taj punomoćnik može da bude i neko iz stranke, to će biti prostor za ono što mi želimo da izbegnemo, o tome moramo voditi računa, ili poštom preporučeno), u roku od tri dana od dana overe itd.
Dakle, mi smo predložili amandmanom da se ovaj deo ''ili poštom preporučeno'' izostavi, kad već imamo ovaj stav člana koji imamo, jer poštom preporučeno, mi znamo, može da pošalje ostavku svako i može da se dešava opet nešto ružno, nešto tužno, nešto što će skrenuti pažnju na ovaj dom koji jeste institucija koja treba da bude na vrhu ove države i da garantuje njenu državnost, dakle, nešto što mi ne želimo.
Dakle, sve što se upotrebljava, kada su ljudi u pitanju, može i da se zloupotrebljava. Svuda su ljudi tome skloni. Zakoni postoje da zaštite svakoga od svake moguće zloupotrebe. Zakoni treba da budu iznad svih i da to garantuju.
Smatramo da je naš amandman potpuno suvisao, mada smatram da su i drugi amandmani koji su danas ovde izneti, sva argumentacija potpuno prihvatljiva i da je možda upravo bilo rešenje u tome da mi sa EU razgovaramo o tome da ne kršimo sopstveni Ustav, a ne da im ponudimo suprotno rešenje, da ćemo prekršiti sopstveni Ustav, sopstvene zakone, i uneti nešto što će najteže kazniti upravo birače Srbije.

Na član 14. amandman je podneo narodni poslanik Vlatko Ratković. Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe i upravu su prihvatili amandman. Zakonodavni odbor smatra da je amandman u skladu sa ustavnim i pravnim sistemom, pa konstatujem da je amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 14. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić. Reč ima gospodin Krasić. Izvolite.

Gospodine Novakoviću, koliko mi imamo vremena za ovo? Samo minut i deset, au.
Član 13. i član 14. čine jednu celinu i sada procenite sami kada će da hapsite ove koji su potpisali ovu inicijativu da se promeni ovaj zakon. Mi imamo obavezu da zakon usaglasimo sa Ustavom Republike Srbije.
Čitam – narodni poslanik je slobodan da, pod uslovima određenim zakonom, neopozivo stavi svoj mandat na raspolaganje političkoj stranci na čiji predlog je izabran za narodnog poslanika. Dakle, ako Ustav propisuje da je na predlog političke stranke jedno lice izabrano za narodnog poslanika, onda taj predlog o kome se navodi u Ustavu nikako ne može da bude izborna lista kao tehničko sredstvo ili redosled kandidata na potvrđenoj izbornoj listi te političke stranke.
Izborna lista sadrži kandidate za narodne poslanike, a koji kandidat će biti narodni poslanik u okviru broja osvojenih mandata jedino može da odredi politička stranka kao predlagač. Član 102. stav 2. Ustava Republike Srbije, ako ne znate da čitate, dođite objasniću vam kako se to čita.
U postojećem zakonu ostavka je jedna od mogućnosti kako može da prestane mandat pre vremena. Međutim, Ustav Republike Srbije u članu 102. stav 2. upražnjava ovaj institut stavljanje mandata političkoj stranci i ja sam ovim amandmanom tražio sledeće. Samo da se razumemo – narodni poslanik neopozivo stavlja mandat političkoj stranci, na čiji je predlog izabran za narodnog poslanika, tako što pisanom izjavom, na dan potvrđivanja mandata narodnog poslanika, obaveštava predsednika Narodne skupštine da je potpisao i kod nadležnog organa overio svoj potpis na ostavci i da je ovlastio političku stranku da njegovu ostavku dostavi predsedniku Narodne skupštine, u skladu sa članom 102. stav 2. Ustava Republike Srbije.
Ovde se pojavljuje reč "ostavka" samo tehničko sredstvo. Ostavka iz člana 88. Zakona o izboru narodnih poslanika i ostavka o kojoj se ovde priča su dve različite stvari. Mi razrađujemo potpuno nov institut po nalogu iz Ustava Republike Srbije, član 102. stav 2.
Znači, jasno se prepoznaju tri uslova: pisana izjava, da obaveštava predsednika Narodne skupštine da se koristi taj institut stavljanja mandata na raspolaganje, drugi uslov ostavka kao tehničko sredstvo i treći slobodna volja narodnog poslanika da sve to uradi.
Zašto je ovo potrebno? Ukoliko se ne usvoji ovaj amandman, pored toga što ćete da legalizujete belu lađu, Šojića i Ćirka, omogućićete Kariću, Miškoviću, Beku, Šariću, Peconiju, Pacoliju, i ko zna kakvim sve fukarama da kupe 126, da promene i da naprave svoju vladu.
Ovo je najvažnija stvar u ovom zasedanju Republičke Skupštine. Vi kriminalizujete političku scenu zato što ste u obavezi da amnestirate i legalizujete nešto što je već urađeno.
Ovde za početak je zbirna dokumentacija o svim kriminalima koji su se desili sa kupovinama i otimanjem mandata. U koji dogovor ste vi ušli, to je vaš problem. Samo da znate jednu stvar poštovani građani Republike Srbije – "TT" ne može jedno bez drugog, Tadić bez Tome ne može. To je simbioza, neka se pojavi treći, nestaju obojica.
Ovi sa zapada žele da kontrolišu i vlast i opoziciju, dajte prostora da se pojavi treća struja, oboje odoše u daleku istoriju. A na ovaj način samo podržavate strah i podstičete strah kod građana Republike Srbije.

Reč ima poslanica Milica Radović.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj amandman o kome sada govorimo tiče se blanko ostavki. Blanko ostavke su ustanovljene i pojavile su se kao rešenje u jednom vremenskom periodu i da nismo uveli blanko ostavke tada, mi bismo legalizovali trgovinu mandatima i najočitiju političku korupciju.
Svi oni koji sede u ovom parlamentu, a bili su poslanici 2005. godine, doduše u onoj drugoj zgradi, znaju o čemu govorim, govorim upravo o tome da smo tada učinili nešto da sprečimo Bogoljuba Karića i par još tajkuna koji su bukvalno, po onim hodnicima, tumarali sa ogromnim kesama novca i najbukvalnije kupovali poslanike.
Šta se promenilo od tog trenutka do danas sem što smo postali mnogo siromašnije društvo u kome se ljudske vrednosti još manje cene i u kome je postalo najnormalnije da sve može da se kupi i da sve može da se proda? U tim okolnostima, kao i u okolnostima u kojima još uvek nije sazrela parlamentarna demokratija u Srbiji, kada još uvek nisu ustanovljena pravila parlamentarnog života i pravila ovog doma, mi ukidamo blanko ostavke i onda pozivamo iste one ljude, koji su 2005. godine činili to što su činili, da nam ponovo dolaze ovde i da najbukvalnije ugrožavaju parlamentarni život u Srbiji.
Da li je to nešto za šta se danas zalažemo i da li je to nešto što nam u ovom trenutku treba? Naravno da nije, ali nam još manje treba ono što vi danas radite, zadovoljavajući Evropsku komisiju time što činite mnogo više od onoga što ona sama od vas traži. Vi kršite sopstveni Ustav dajući prevagu jednom zakonu koji na potpuno drugačiji način reguliše materiju od one kako je sam Ustav propisao.
Sada šta mi činimo ovakvim rešenjem koje je predloženo u Predlogu zakona? Mi ovim rešenjem kao stranke, kao najvažnije činioce političkog života u jednoj državi, potpuno oslobađamo odgovornosti za razvoj parlamentarizma u Srbiji.
Ovakvim rešenjem se omogućava potpuno nesmetana promena i menjanje partijske i političke pripadnosti narodnih poslanika i faktički se dozvoljava politička korupcija i trgovina mandatima. Zbog toga ovo rešenje koje je predloženo nije dobro, a verujem i prosto sam uverena da ćete u najskorije vreme da se uverite i sami koje će rezultate ona dati.

Na član 15. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima gospodin Martinović.

Dame i gospodo narodni poslanici, osnovna slabost ovog predloga zakona jeste u tome što je on suprotan Ustavu RS i zaista je neshvatljivo da predlagači umesto da se potrude da Zakon o izboru narodnih poslanika usklade sa Ustavom, pre svega sa članom 102, oni su dali sve od sebe da zakon bude kompatibilan sa nekakvim mišljenjem nekakve Venecijanske komisije Saveta Evrope.
Ovde se postavlja jedno elementarno pitanje: da li Ustav Republike Srbije važi ili ne važi? Ako ne važi, to znači da on uopšte ne važi ni u jednoj situaciji, a ako važi, onda on važi za sve građane Republike Srbije i za sve političke stranke.
Godine 2006, prosto moram da podsetim građane, pošto su narodni poslanici vladajuće koalicije to izgleda zaboravili, te 2006. godine Ustav Republike Srbije nije pao s neba i nije bio oktroisan ni od koga. Ustav Republike Srbije je donet konsenzusom svih relevantnih političkih stranaka i SRS, i DS, i DSS, i SPS-JS, i svih drugih političkih stranaka. I sve političke stranke su se saglasile da Ustav Srbije glasi onako kao što sada glasi, uključujući i član 102.
U međuvremenu neke političke stranke, odnosno neki političari su okrenuli ćurak naopako, pa su shvatili da izgleda Ustav Srbije nije dobar, ali onda nemaju političke hrabrosti da promene Ustav, nego Ustav Srbije suspenduju, odnosno ukidaju pojedine njegove odredbe zakonima, opštim pravnim aktima koji su niže pravne snage od Ustava.
Takođe, moram da podsetim građane Republike Srbije – čovek koji je najviše zastupao i najsrčanije branio formulaciju iz člana 102. Ustava Republike Srbije bio je upravo Tomislav Nikolić. On je javno govorio, o tome imate stenografske beleške, izjave u medijima, sa konferencije za novinare, imate zakletvu u crkvi, kao što kaže gospodin Nemanja Šarović – ukoliko u Ustav Srbije ne uđe formulacija iz člana 102. SRS za to neće glasati.
I ne bi bilo Ustava Republike Srbije da ga SRS nije podržala jer su mnoge političke stranke koje su na rečima bile za Ustav faktički vršile bojkot referenduma koji je održan krajem oktobra 2006. godine.
Dve godine posle toga, čovek koji je najviše napadao, koji je u praksi prekršio član 102. Ustava i koji se zaista bavio, kao što kaže Nemanja Šarović, političkom prostitucijom, on je uveo tu praksu da član 102. Ustava ne važi. Ovo što vi sada, gospodo iz DS radite, ovo je skrivena retroaktivnost.
Vi naknadno pokušavate da legalizujete krađu mandata. Godine 2008. se desila krađa mandata, vi 2011. godine donosite zakon kojim suspendujete pravo narodnih poslanika, građana Republike Srbije, da svoje mandate stave na raspolaganje političkim strankama koje su ih i predložile kao kandidate za narodne poslanike.
To radite pre svega iz niskih pobuda, da bi ste legalizovali krađu, jer te 2008. godine desila se krađa. Sa stanovišta SRS podjednako je društveno opasno krasti mandate, krasti narodni novac, otimati ženama tašne na pijaci, zlatni escajg itd, sve je to krađa. Vi sada jednu vrstu krađe, političku krađu, pokušavate da legalizujete time što suspendujete član 102. Ustava RS.
Postavlja se jedno elementarno pitanje, šta će se desiti sutra kada građani glasaju za Aleksandra Martinovića, kao kandidata SRS, i on uđe u parlament kao kandidat SRS, kao njen poslanik, i onda on kaže, e sada se odričem programskih opredeljenja SRS, sada sam za EU, sada sam za to da se izruči Ratko Mladić, sada sam za to da ostane statut Vojvodine, sada sam za to da se prihvati politička realnost na KiM.
Ko je tu izigran? Pa građani. Za koga glasaju građani na izborima? To je ono što vi iz DS ili ne razumete ili nećete da razumete. Građani se ne opredeljuju za pojedince, u sistemu kada imate proporcionalni izborni sistem i Srbiju kao jednu izbornu jedinicu, pa građanin po definiciji se ne opredeljuje za pojedinca, opredeljuje se za političku stranku, koja je na izbore izašla sa svojim političkim programom.
Građani se opredeljuju za određene politike, i mi ovde, mi smo poimenični narodni poslanici koji ne zastupaju sami sebe, svoje roditelje, svoj komšiluk, svoju decu, babe i dede, nego zastupamo određene politike, određeni pogled na svet. I moral nas obavezuje, a i Ustav nas obavezuje, ali vi to pokušavate da bacite pod noge, da zastupam istu politiku kao i kada sam ušao u parlament, inače je falsifikovana izborna volja građana, inače su građani prevareni. Poslali su me u parlament ubeđeni da ću da zastupam jednu politiku, a kada sam dobio mandat sada zastupam neku drugu politiku.
Kako je moguće 2008. godine čovek pogine u Beogradu zato što se protivi hapšenju Radovana Karadžića, a dve godine kasnije, čovek mrtav ladan kaže, za to sam da se isporuči Ratko Mladić. I sada takav čovek, navodno treba da brine o interesima moje dece, vaše dece, da im obezbedi osmeh na licima, da im obezbedi radna mesta, čovek za koga ljudski život ne znači ništa i vi sve to legalizujete.
Vi sada sve to banalizujete, nema veze što piše u Ustavu, rekli su nam iz Venecijanske komisije, rekli nam ovi iz Ustavnog suda, koji su do juče bili pravnici u zemljoradničkim zadrugama, a sada avanzovali da budu sudije Ustavnog suda i sve to nema veze.
Sada se postavlja pitanje, ko će vas iskreno da ceni u toj EU? Vi ste Zakonom o izboru narodnih poslanika morali da uradite najmanje dve stvari, da propišete uslove pod kojima je narodni poslanik slobodan da svoj mandat stavi na raspolaganje političkoj stranci i to vam je bila obaveza iz Ustava, to nije vaše subjektivno pravo, to je vaša obaveza.
Druga stvar, Zakonom o izboru narodnih poslanika morali ste da propišete kako se vodi izborna kampanja. Mene baš zanima šta misli Venecijanska komisija o tome što DS, što SNS na izborima glasove dobijaju tako što daju novac, mobilne telefone, kineske patike, brašno, šećer, ulje, paštete, štapove za pecanje, naočare, ne znam da li sam zaboravio neki prehrambeni ili neki drugi trgovinski artikal.
Gde se u EU tako zarađuju glasovi? U Francuskoj, Velikoj Britaniji, u Nemačkoj, u Italiji, Španiji, gde? Nigde, sem u Srbiji i sada vam to ne smeta, a smeta vam što su narodni poslanici slobodni da svoj mandat stave na raspolaganje svojim političkim strankama. Pa što ne ukinete tu pogubnu praksu da zloupotrebljavate, da ponižavate građane Srbije na taj način.
U Odžacima ste imali primer, to sam video svojim očima, da ste Romima, a to su isto radili ovi izdajnici koji su napustili SRS, dobićete paketić koji ima nekih pet kilograma živežnih namirnica, tako što ti dam mobilni telefon, ti uđeš u kabinu za glasanje i moraš mobilnim telefonom da snimiš za koga si glasao i tek kada mi pokažeš fotografiju dobiješ taj paketić.
Kažite mi gde to ima, šta na to kaže Venecijanska komisija, pa nemoguće je da oni ne znaju da je to praksa u Srbiji. Nema lokalnih izbora od 2008. gde to niste radili. Utrkujete se, da li će DS ili Srpska nazadna stranka da više korumpira birače. Najgori mogući vid korupcije je kada korumpirate čoveka koji nema posao i nema šta da jede, kome dete ne može da se školuje, time što ga ucenjujete da glasa za vas, ne biste li mu dali 50 evra, mobilni telefon, patike, štap za pecanje itd.
U Aranđelovcu ste, gospođo Kolundžija, delili štapove za pecanje i nikada nisam čuo da neki engleski političar to radi, nemački, francuski, danski, uopšte nije bitno. To radite vi i kažete vi ste etalon za EU.
Dalje, koliko znam, standard u bilo kojoj oblasti može da bude norma. Ne može standard da bude mišljenje, mislim pa je to sada standard.
Izvinite, to nije tako. Standard mora da bude norma. Da li u EU postoji unifikovano zakonodavstvo koje se odnosi na izbor poslanika? Ne, to je pravo koje svaka država ima za sebe, zadržava za sebe kao svoje ekskluzivno pravo, pa negde imate uninominalni većinski sistem, kao u Velikoj Britaniji, negde imate proporcionalni sistem, mešoviti sistem itd.
Na nivou EU taj tzv. Aki komuniter ne sadrži norme o izboru narodnih poslanika. To je svaka država rezervisala za sebe i pitam vas s kojim pravom, u kom članu Ustava piše da je republika Srbija dužna da usaglašava svoje zakonodavstvo sa mišljenjem nekog tamo iz Venecijanske komisije, kome smeta član 102. Ustava, a ne smeta mu kada biračima dajete 50 evra da bi glasali za vas, koji ste navodno za EU.
To je vrhunac licemerja, vrhunac gaženja elementarnog dostojanstva svih građana u Republici Srbiji, i muškaraca, i žena, i Srba, i Mađara, i Roma i svih drugih i vi to radite.
Vi jedno pričate, a na drugi način se ponašate. Uskladite vi, gospodo iz vladajuće koalicije, svoje izjave sa svojim praktičnim ponašanjem i onda će svi problemi u Srbiji biti rešeni.

Reč ima Miloš Aligrudić, pa Srđan Milivojević.

Logično je da ovaj amandman treba prihvatiti da se briše član 15, jer ono što ste vi napisali u članu 15. usvajanjem amandmana Branka Ružića, prihvatanjem amandmana Branka Ružića na član 15. ovog zakona, a koji se tiče člana 92, to je skandalozno, to što je urađeno.    
Šta ste vi uradili? Naime, kada prestane mandat nekom od poslanika, po bilo kom osnovu, član 92. zakona reguliše šta se onda dešava, ko zamenjuje tog poslanika kome je prestao mandat. Njega treba da zameni, po važećem zakonu, dok vi ovo još ne izglasate, onaj kandidat za poslanika na listi političke partije čiji je mandat prestao, a za onoga kome mandat još nije dodeljen. To znači neko sa liste. Ako je u pitanju član DS, odnosno kandidat sa liste DS, neko iz DS treba da zameni poslanika kojem je mandat prestao. To je pisalo do sada.
Poboljšanje teksta, u skladu sa stavom DSS, i naravno našim statutom stranke, koje mi otvoreno zagovaramo, jeste da to bude prvi sledeći na listi.
Problem koji se javlja, vezano za zaštitu manjinskog pola, rešen je bio originalnim predlogom zakona, kakav je predlagač podneo, tako što je rečeno da će zameniti predstavnika manjinskog pola kojem je prestao mandat prvi sledeći kandidat tog istog pola sa liste.
Mi protiv takvog rešenja, kako ste vi predložili, nismo imali ništa. U uvodnom izlaganju, koje sam kao šef grupe imao, reč protiv toga nisam rekao, a onda, kao iz vedrog neba, dolazi genijalan predlog Branka Ružića, da se izbriše taj stav o zaštiti manjinskog pola, kroz amandman koji je ovde prihvaćen, pa umesto da se štiti manjinski pol, štite se članovi Vlade kojima je prestao mandat narodnog poslanika jer su izabrani na funkciju u Vladi.
Pa im je onda prestao mandat u Vladi, iz kojeg god razloga, a onda se ovde kaže da će se tom bivšem članu Vlade vratiti njegov mandat, pod neka tri uslova koji se ovde kumulativno navode - da on to želi, da se obratio izbornoj komisiji, da mu je prestala funkcija člana Vlade i da postoji upražnjeno mesto za njega u tom trenutku.
Čekajte ljudi, da li je ovo normalno? Da li ste vi normalni? Znači, vi ste suspendovali pravo manjinskog pola, koje ste jednom etablirali svojim predlogom, na ovakav način, i to na najgrublji mogući, i to predlogom šefa poslaničke grupe stanke koji ni jednu jedinu ženu u svom poslaničkom klubu nema.
Kako vas bre nije sramota? Pri tom još ovaj predlog i krši Ustav na način na koji sam govorio i na koji su to govorili predstavnici SRS.

Predsednica je manje zastupljeni pol ovde iz te stranke. Reč ima narodni poslanik Srđan Milivojević.