Poštovani gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, u okviru nekih diskusija ovde, kada se govorilo o ovom načinu izbora narodnih poslanika, bilo je nekoliko veoma neargumentovanih kritika na račun DS.
Znate, nije DS kriva nikome što ne može da pređe cenzus u Vrnjačkoj Banji i nekim drugim mestima Srbije i onda mora da nađe opravdanje, niti je DS ikome kriva što najgore moguće ljude, američke špijune, engleske satrape kandiduje za predsednika Srbije, pa kada izgube, tek onda javnost Srbije sazna kakve kandidate neke političke stranke kandiduju na predsedničkim izborima.
Odmah nam sada kažite, dok usvajamo ovaj zakon, koga ćete nam na sledećim izborima kandidovati? Kakva nas pošast čeka na sledećim izborima i koga planirate na sledećim izborima da kandidujete? Jer, tek kada izgube izbore, tek kada ih napuste, tek kada se pobegne sa broda koji tone, onda saznamo kakve su sve mogućnosti imale priliku da sede na čelu Srbije, ko je sve imao šansu, ko je sve dobijao priliku da upravlja i vlada ovom zemljom.
Dakle, nije DS kriva, nije kriv ni zakon, krivi ste vi sami što vam se to dešava. Sledeći put vodite računa koga kandidujete, vodite računa koga primate u svoje redove, vodite računa šta hoćete i šta želite.
Za one kojima nije jasna moja diskusija, ako već ne možete da promenite Srbiju, vi probajte da promenite narod, možda će to biti lakše, ali mislim da je narod nemoguće promeniti. Morate prihvatiti izbornu volju građana ove zemlje, jer izborna volja građana ove zemlje se ogleda na izborima, a ogledalo izbora je stanje u parlamentu, koje ovde imamo ovoga trenutka.
Zato vas molim da više vodite računa o sebi i da se prihvatiti lakog bremena samoosude, a da se ne prihvatate teškog bremena osude drugih.

Gospodin Miloš Aligrudić reklamira povredu Poslovnika.

Gospodine predsedavajući, mislim da vi kršite član 27. i one odredbe Poslovnika koje govore o načinu upravljanja sednicom.
Dakle, najlepše vas molim, vas gospodine Novakoviću, rasprava u pojedinostima koja se vodi, kojoj vi predsedavate u ovom trenutku, ima za cilj da se rasprave one odredbe zakona i o ni amandmani koji su podneti na te odredbe zakone koji imaju svoju konkretnu sadržinu. Većina diskutanata se toga držala. Molim vas, samo šefovi grupa ili ovlašćeni predstavnici, zbog prirode Poslovnika i načina diskusije, mogu eventualno da odu u tim svojim diskusijama u neka opštija mesta i neka opštija obrazloženja.
Zaista, ne mogu da razumem da vi bez pogovora i reči dozvoljavate da teče diskusija koja ima neku svoju široku političku poruku, neko vežbanje političkog protivnika po nekim osnovama tipa kandidature na izborima, nekandidatura, ko je podoban, ko nije podoban itd.
Inače nam je puna glava i teško breme na nama ovakvih glupavih odredaba koje smo dobili da o njima raspravljamo, još nam samo fali da se upuštamo ponovo u neke opšte političke diskusije. To zaista nema smisla s vaše strane.

Vrlo sam pažljivo slušao sve poslanike i osim intervencija u vezi sa korišćenjem pojedinih, po meni, neprimerenih izraza, dosad nisam video nikakvo naročito odlutavanje niti lutanje.
Očigledno je da je poslanik Milivojević izrazio svoje stanovište da član 15. ne treba da se briše. Tako sam shvatio to izlaganje. Prema tome, nema povrede odredbe člana 27.
(Miloš Aligrudić, sa mesta: Molim da se izjasnimo u danu za glasanje.)
Ako niste zadovoljni, naravno, Skupština će se u danu za glasanje izjasniti da li sam povredio član 27, po vašem reklamiranju.
Reč ima prvo gospodin Aleksandar Martinović.

Dame i gospodo narodni poslanici, postoji jedna visoravan u jugozapadnom delu planine Suvobor, koja se zove Ravna gora. To je isto ono mesto na koje je pukovnik Draža Mihajlović u maju 1941. godine došao sa 26 vojnika, podoficira i oficira.
Inače, to je i mesto na kome je narod, a inače su to sve pristalice političke stranke koja je u koaliciji sa DS, pokazao zaista silno oduševljenje i veliku ljubav prema mom uvaženom prethodniku, Srđanu Milivojeviću, pa kada govori o tome koga narod voli, a koga ne voli, neka se malo priseti onih zvižduka sa Ravne gore.
Mogu samo da zamislim kako bi prošao da su tamo bile pristalice neke opozicione stranke, a ne stranke sa kojom je gospodin Srđan Milivojević u koaliciji.
Šalu na stranu, gospodine Milivojeviću, ovde se ne radi o tome da smo mi kandidovali američke špijune, da smo kandidovali izdajnike, ovde se radi o tome da smo mi kandidovali ljude koji su obećali, ne samo nama kao pojedincima, nego građanima Srbije da će da se bore za jednu politiku, a kad su ušli u parlament, onda su počeli da zastupaju dijametralno suprotne stavove.
Ovde se radi o tome da ti ljudi ne poseduju elementaran politički moral.
Ovde se radi o tome da su neki narodni poslanici kupljeni, neki za novac, neki za stan, neki su ucenjeni, ali je to krivica vas iz vlasti koji ste to legalizovali.
Izvinite, nisam ja na sednici Administrativnog odora glasao na dva različita načina, pa kada je u pitanju narodni poslanik vladajuće koalicije onda sam glasao za njegovu blanko ostavku, a kada je u pitanju narodni poslanik koji je napustio SRS onda nisam glasao za njegovu blanko ostavku.
Ovde se radi o tome da ste vi omogućili izbornu krađu, odnosno parlamentarnu krađu. Vi ste omogućili pojavu koju politički teoretičari nazivaju vanizbornom parlamentarizacijom, koja je anomalija jednog demokratskog političkog sistema. To ste učinili 2008. i 2009. godine, pa sada pokušavate naknadno sve to da legalizujete donošenjem zakona o izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika koji je kriminalan.
Zaista, ne vidim, gospodine Milivojeviću, da ovde bilo kod od predstavnika vladajuće koalicije sa nekim velikim entuzijazmom i elanom brani odredbe navodno evropskog zakona. Ovde ljudi sede pognutih glava, ćute, šetaju, boli ih stomak, imaju preča posla, šetaju se po gradu.
Što ne brane malo ta mišljenja Venecijanske komisije? Što nas ne ubede argumentima da je baš ovo najbolje? Ne. Ljudi sede, ćute i čekaju sutra kad će biti dan za glasanje. Jedini argument koji imaju: "mi imamo većinu". To što će ta većina da stane iza jednog nakaznog pravnog i političkog teksta, to vas, gospodine Milivojeviću, izgleda mnogo ne brine.

Zahvaljujem. Ovim je iscrpljeno sve vreme koje ste imali na raspolaganju kao šef poslaničke grupe.
Molim sve narodne poslanike da se ne obraćaju jedni drugima neposredno, jer time izazivaju ona prava kojima nisam baš rad, ali ne mogu da osporim, pa reč po osnovu replike ima gospodin Milivojević.

Poštovani gospodine predsedavajući, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, kada sam govorio da su neke političke stranke kandidovale američke špijune, nijednom rečju nisam pomenuo SRS. Sami su se prepoznali, sami su se javili za reč. To je njihov problem, a ne moj.
Kada govorimo o Ravnoj gori, za razliku od stranke koja ima himnu "Spremte se, spremte, četnici", mogu uvek da izađem na Ravnu goru i, bez obzira da li će mi neko zviždati ili neće zviždati, mogu da održim govor i nemam problem da izađem pred pristalice drugih opcija.
Nisu tamo samo pristalica SPO. Tamo ima mnogo drugih političkih opcija koje i te kako nisu za one vrednosti koje deli i DS. Imao bih problem da izađem pred pristalice DS pa da mi zvižde, kao što neki imaju problem da izađu pred pristalice sopstvene stranke, pa da se onda suoče sa zvižducima.
Takođe, imao bih problem kada bih izašao pred bilo kojeg građanina ove zemlje, pognuo glavu i kazao – znate, vi ste u pravu. Ne, intelektualac u Srbiji, ako želi da bude intelektualac, vrlo često je u manjini i vrlo često je u stanju da izađe pred onu većinu koja ne podržava njegove stavove, ali nema nikakav kompleks i nikakav strah da se toga uplaši.
Jer kao što je manjina bila u ovoj zemlji pre samo tri godine kada je reč o EU, kada je manjina bila u ovoj zemlji kada je reč o EU tokom 1991, 1992, 1993, 1995, 1996, 1999. godine, tako je ta ideja, zahvaljujući istrajnosti mojih prijatelja i saboraca iz DS, iz SPO, iz G17 plus, iz LSV, pobedila i sada je ta ideja većinski deo u Srbiji i zbog toga sam i ponosan, ali sam zbog toga u obavezi da tu ideju i dalje negujem, čuvam i razvijam.

Samo da se nešto objasnimo. Gospođo Kolundžija, javili ste se po osnovu replike ili kao predlagač? Onda ćemo prvo da damo reč gospodinu Martinoviću. Replika, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Milivojeviću, za vašu informaciju upravo je Vojislav Šešelj u maju 1991. godine organizovao skup na Ravnoj gori, u vreme kada vi verovatno niste ni znali šta je Ravna gora.
Što se tiče toga ko sve dolazi na Ravnu goru, pa potpuno ste u pravu, tamo sve vrvi od članova LSV, GSS, LDP, SPS, PUPS-a, tamo ne možete da dođete, da se popnete na Ravnu goru od ovih iz LDP, LSV itd.
Gospodine Milivojeviću, kao neautentični član DS nego kao pridruženi iz "Otpora", ne znate baš potpuno istorijat DS. Valjda na toj Ravnoj gori ima nekoga ko je član DS. Da li se vi odričete čoveka koji je jedan od osnivača DS – Desimira Tošića? Gospodine Milivojeviću, on je za vreme Drugog svetskog rata, kao omladinac, bio član štaba 501 Jugoslovenske vojske u otadžbini, jedan od glavnih urednika "Naše reči" u Londonu, koja je okupljala političku emigraciju u Velikoj Britaniji.
Nemoguće da od svih ljudi tamo nije bio nijedan koji je pristalica DS. Kako vi baš znate da su vam zviždali ljudi iz SPO? Možda vam je zviždao neko iz DS. DS, gospođo Kolundžija, vi to najbolje znate, to je stranka koja od 1990. godine baštini ravnogorske tradicije. Ne znam zašto vi Ravnu goru vezujete samo za SPO, za LDP, SPS, možda za gospodina Rizu Halimija itd. Nemoguće je, valjda ima na Ravnoj gori nekoga iz DS.
Da sam na vašem mestu, gospodine Milivojeviću, zabrinuo bih se…

Zahvaljujem, gospodine Martinoviću. Nadam se da smo sa Ravnom gorom završili pre nego što smo i počeli.
Reč ima gospođa Nada Kolundžija, ovlašćeni predstavnik.