Vrlo ću kratko u okviru vremena poslaničke grupe. Smatram da se rasprava vodi u jednom pravcu, naravno od predstavnika većine u kome zaista nema razloga da se vodi i potvrđuje se da se vreme troši na formu, a ne na suštinu. Mi smo osporili suštinski zašto je ovaj zakon besmislen, neupotrebljiv, neće doneti ništa drugo, a evo sad se bavimo nekom formalnom raspravom koja zazire u nešto što zaista, ako se imputira SRS, zaista nema smisla.
Možda je gramatički neispravno da se kaže gospođo predsedniče, gospođo potpredsedniče, ali ono o čemu mi pričamo ovde, da ovo što stoji i što je napisano u zakonu zaista ne treba da stoji u zakonu, na to nam za pravo daje čak i Ustav.
Uvaženi kolega Vučkoviću, na strani 51. Ustava, ispod člana 110. reguliše se položaj predsednika Republike. Pitam vas danas, da li u Ustavu Republike Srbije stoji negde da se svi izrazi i termini koji se ovde koriste, koriste rodno neutralno. Da li činjenica da u Ustavu stoji predsednik Republike limitira bilo koju ženu u Srbiji da bude kandidat i da bude izabrana za predsednika? Ne limitira. Dve stranice ranije, u Ustavu Republike Srbije piše, sastav Narodne skupštine, predsednik i potpredsednici Skupštine. Ova Skupština ima gospođu Đukić-Dejanović za predsednika, znači gospođu predsednika i ima četiri, ili pet gospođa potpredsednica.
Pošto se pozivate na formalno, odnosno na taj razvijeni napredni svet, evo ja vas pitam, gospodine Vučkoviću, kako u SAD, kako se na engleskom jeziku kaže u ženskom rodu predsednik? Kako oni državnog sekretara nazivaju u ženskom rodu? Ili su "prezident", ili je "misis", ili "mis prezident", ili "mister prezident", ali je "prezident" – predsednik. Prema tome, nemojte da se trujemo besmislicama, ovo je potpuno suvišno, besmisleno, nepotrebno u zakonu, jer je i ministar, pretpostavljam gospođa ministar, rekla, postoje zakoni o rodnoj ravnopravnosti, zabrani diskriminacije itd, itd.
Nemojte SRS da imputirate nešto što zaista ne stoji. Mi smatramo da ono što je uneto u zakon je potpuno nepotrebno i suvišno, ako se ovo uopšte može nazvati zakonom. Mislim da tako banalne stvari zaista ne treba da opterećuju ovu diskusiju. Dokažite i ubedite nas da će ovo što ste izneli pred nas poslanike zaista za mladi svet u Srbiji dati neke efekte i rezultate, a ne o tome kako se obraćamo predsedniku Skupštine, ili potpredsedniku Skupštine. Hvala.

Tri minuta iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.
Narodni poslanik Milan Vučković ima reč.

Uvažene kolege, gospodine Stevanoviću, kako bi se vi osećali kada bih vas nazvao "gospodine poslanice"? Mislim da se ne biste osećali prijatno i da ne treba da se stavljate samo u kožu muškaraca, već i žena. Takođe, molim predsednicu da interveniše, jer postavljeno je pitanje da li sam ja normalan? Jesam normalan, nemam nikakav drugačiji način da vam objasnim i praktičniji način da vam objasnim o čemu govorim.
Engleski jezik je drugačiji od srpskog, ali izraz koji je bio klasičan u Engleskoj i u Americi tokom 19 veka "čel men", danas se kaže "čel vumen", ukoliko je u pitanju predsedavajuća, a ne predsedavajući. Umesto "men hud", što je nekad značilo čovečanstvo, kaže se "hjumen tajm", tako da izrazi se menjaju, jezik se menja samo neke stvari se očigledno nikad ne menjaju. Znam da ima mlađe generacije u SRS i pozivam je da prihvati ono što su tekovine savremenog sveta.

Jedan minut i 15 sekundi iskorišćeno od vremena ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe.
Narodni poslanik Dragan Stevanović ima reč.

Uvaženi kolega, vi očigledno, ne vi generalno, ne lično vi, na toj strani gde vas broji 126, imate jedan problem i to je percepcija u suštini u značenju poslanice. Duboko verujem da i vaša koleginica koja sedi iza vas nije poslanica, poslanicu može da uputi i da pošalje patrijarh, recimo.
Uvažena koleginica koja sedi iza vas je gospođa, ili gospođica poslanik. Nemojte da se trujemo i da se delimo po tome, to je potpuno besmisleno. Ostavite se šta piše u Americi, kako oni zovu i čovečanstvo i predsedavajućeg itd, itd. Sada ćete da nas ubeđujete da majku i oca treba da zovemo jednim od roditelja. Uskratićete nam, bre, pravo da se psujemo kako treba, srpski.
Mislim, znate toliko banalno se ide, sada bismo mi da budemo veći katolici od pape i vi politički život i političke odnose opterećujete besmislicom, opterećujete se besmislicama pozivajući se na svet. Zašto bismo mi kao univerzalno i obavezujuće prihvatali nešto što je u tom razvijenom svetu, kad su ove stvari? Nemam ništa protiv da se neki dobri standardi prihvate, ali dajte nemojte da nas opterećujete kako se zove predsednik, kao Ustav je jasno definisao i rekao, ali to nikoga ne amnestira, odnosno ne oslobađa niti uskraćuje mogućnosti da bude kandidat, da bude poslanik, da bude ministar, itd.
Ovo su jako besmislene rasprave zato što ih namećete i promovište kao takve. Nema potrebe, ubedite nas da će ovo unaprediti položaj mladih ljudi u Srbiji, pa da eventualno podržimo ovaj zakon. Hvala.

Dva minuta iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanika Paja Momčilov.

Samo ukratko, ovo što je rekao moj uvaženi kolega, koji sedi do mene, mladi čovek, upravo je suština. Ovde se sada vodi jedna kvazi naučna rasprava, da bi se sve mane i nedostaci zakona, koji je pred nama, sakrile, i da ne bi o njima pričali. Mladi kolega, engleski jezik i srpski se razlikuju, kada su imenice i kad je rod u pitanju, pošto srpski jezik ima i gramatički i rodni oblik.
Prema tome, to je velika razlika i vi treba te elementarne stvari da znate, kada se upuštate u ovakvu diskusiju, na ovakvom mestu i pred miliona naših gledalaca, gledaju vas, i verujte, oni koji su vam predavali srpski jezik.
Prema tome, okanite se molim vas toga. Lepo vam je rekao Stevanović kako se oslovljava "prezident", kako se "jour medžisti", kako suveren, bilo koje velike zemlje, imperije oslovljava, i to je potpuno jasno.
Molim vas da pređemo na amandmane, predsedavajući, vi često puta znate da vrlo dobronamerno i prekinete neku besmislenu raspravu. Molim vas iskoristite to vaše pravo da se malo amandmanima bavimo.

Minut i 20 sekundi iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.
Narodni poslaniče pa vaš je amandman. Da je termin "rodano neutralan" još uvek razgovaramo o tom amandmanu. Šta da prekinem?
(Paja Momčilov: Besmislenu logičku i gramatičku..)
Znam to, ali da li je rasprava besmislena ne znam, ali rasprava je vezana za amandman.
Vaš amandman glasi: "da se briše, da su termini rodno neutralni". To je vaš amandman i svi govore o vašem amandmanu.
(Paja Momčilov: Ne o njemu, nego u zameni su. Govorio sam o logičkoj, a ovde se govori o leksičkoj..)
Narodni poslaniče, logička ili leksička, vaš je amandman da se briše, da su termini rodno neutralni. Svi sa svoje tačke gledišta pričaju o onom što smatraju da znaju o rodnoj neutralnosti ili o prirodi jezika u kom rod postoji ili ne postoji. Da nije to slučaj, ja bih, naravno, podsetila da se govori o dnevnom redu, ali ovo je vaš amandman.
Narodni poslanik Nebojša Ranđelović želi reč. Izvolite.

Zahvaljujem na datoj reči. Dao bih još jedno pojašnjenje. Lingvistička rasprava ne iskače iz onog što treba da bude rasprava o amandmanima, jer osnovno sredstvo pravnika jeste jezik. Tako da i lingvističko, odnosno jezičko tumačenje pravne norme jeste jedan vrlo važan segment pravnog normiranja. Tako da se ne bih složio da su lingvističke rasprave o pojedinim članovima ili o zakonu u celini nepotrebne. Naprotiv, insistiram na tome da budu potrebne.
Zatim bih dodao, neka to bude i opaska onima koji brane ovaj zakon, odnosno kolegama poslanicima vladajuće većine. Razočaran sam što ne umete da pišete zakon, a još sam razočaraniji što ne umete da branite ono što je odbranjivo. Onda sad ja, kao predstavnik opozicije to moram da branim.
Jezik je živa stvar. Jezički standardi koji su važili 60-tih godina u srpsko-hrvatskom jeziku, ako gledate Rečnik Matice Srpske više ne važe. I Dušanov Zakonik i Ustav iz 1835. i 1838. godine su pisani srpskim jezikom, ali je za njih sad potreban prevodilac. Zbog toga, treba uvažiti i to što je jezik živa stvar i što se razvija i uvažiti činjenicu da se standardi jezički menjaju. Dakle, nije samo politička korektnost govoriti o rodnoj ravnopravnosti u ovom kontekstu o kome smo govorili. To je i potreba živosti razvoja jezika. Hvala.

Minut i 50 sekundi. Samo, ako mi dozvolite narodni poslaniče, do sad ste iskorisili sedam minuta. Da li da to računam od vremena ovlašćenog predstavnika? (Da) U redu, od vremena ovlašćenog predstavnika. Tako da je vreme za poslaničku grupu potpuno na raspolaganju, a ovo od vremena ovlašćenog predstavnika.
Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 4. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo.
Reč ima narodni poslanik Oto Kišmarton.