Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Elvira Kovač, Balint Pastor, Laslo Varga i Arpad Fremond.
Gospođice Kovač, izvolite.

Uvažena predsednice, predsedništvo, gospođo ministarka i saradnici, dame i gospodo narodni poslanici, drago mi je što se vraćamo konkretno dnevnom redu i raspravi o konkretnim amandmanima. Danas je petak, dan kada po Poslovniku obično Narodna skupština ne radi i određeni poslanici imaju odborničkih obaveza i drugih obaveza kojima rade na sebi i poboljšavaju rad ovog visokog doma.
Stoga ću se na samom početku svog izlaganja izviniti i obavestiti predsednicu da ću koristiti vreme ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe i da ću se jednom obratiti obrazlažući sva tri amandmana koja su poslanici SVM podneli.
U raspravi u načelu smo rekli da je stav poslaničkog kluba Manjina i SVM da je ovo jedan moderan evropski zakon i da je potreban. Veoma nas raduje što se danas otvorila zanimljiva rasprava o tome da li je potreban poseban zakon o mladima i raduje me što je uvaženi prethodnik spomenuo da je ovo jedna od retkih prilika kada smo i od Odeljenja za informatičko-istraživačke poslove zaista dobili kvalitetnu analizu kako je ovo pitanje rešeno.
Stoga želim da odgovorim onima koji su malo pre spomenuli da možda nije potreban poseban zakon o mladima i da nije evropska norma, ako smo mi samo šesta zemlja koja donosi poseban zakon, to jeste, jer svaka zemlja nastoji i svaka ima neku vrstu zakona, možda ne poseban, zove se drugačije, ali svakako je značajan. Republika Srbija na ovaj način dokazuje da zaista brine o mladima.
Da se vratim na naše amandmane. Najpre želim da pohvalim ministarstvo i saradnike da je zaista bilo konstruktivne rasprave i na samom odboru i ovde i da je prihvaćen naš amandman koji se odnosi na vrednosti koje se tiču nacionalnih strategija za mlade, gde smo dodali toleranciju i demokratiju, jer zaista smatramo da suštinski doprinosi tekstu zakona.
SVM je organizovao pre dve nedelje jedno poslednje, to više zovem neformalno druženje sa mladim ljudima pripadnicima Mađarske nacionalne zajednice, gde smo razgovarali o ovom predlogu zakona. Amandmani koje smo formulisali su amandmani tih mladih ljudi koji, sticajem raznih okolnosti, nisu učestvovali u javnim raspravama koje je organizovalo ministarstvo.
I pored ovog amandmana, koji je prihvaćen, predložili smo amandman i za njih je to izuzetno značajno, zbog toga što se plaše da ne budu slučajno isključeni iz savetodavne uloge Saveta za mlade i stoga smo predložili da u Savet za mlade treba da se ubroje i predstavnici nacionalnih saveta nacionalnih manjina. Ovde smo najviše mislili na to što određeni nacionalni saveti imaju, pored odbora koji se bave obrazovanjem, informisanjem, službenu upotrebu jezika i kulturu, znači četiri najbitnije oblasti koje su bitne za opstanak nacionalnih manjina, određeni nacionalni saveti nacionalnih manjina imaju i odbor za omladinu. Na primer, Nacionalni savet Mađara ima Odbor za omladinu. Stoga smo mislili da i njih treba uključiti.
Naravno da smo ovim, s jedne strane, otvorili i pandorinu kutiju, jer ima 19 nacionalnih saveta nacionalnih manjina i treba rešiti kako njih sve uključiti. Stoga želim da obavestim i javnost i poštovane poslanike koji su dobili jutros ispravku našeg amandmana, koja glasi da ne predlažemo predstavnike nacionalnih saveta nacionalnih manjina, jer bi to bio veliki broj, već zajedničkog predstavnika nacionalnih saveta nacionalnih manjina i nadamo se da će ministarka reći da je amandman u ovoj formi prihvatljiv za ministarstvo i da će u danu za glasanje i ostali poslanici podržati ovaj amandman. Hvala.

Gospođo ministar, izvolite.

Pošto je narodna poslanica želela da se javno i neposredno izrazi po pitanju da li je za Ministarstvo prihvatljiva ispravka amandmana na član 16. stav 2. Predloga zakona, da se posle reči: "kancelarija za mlade" dodaju reči: "zajednički predstavnik nacionalnih saveta nacionalnih manjina", koristim priliku da kažem da je to za ministarstvo prihvatljivo. Prihvatamo ovakvu vrstu ispravljenog amandmana.

Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik Olena Papuga.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Paja Momčilov, koji želi reč. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, poštovani članovi ministarstva, ovde smo imali jednu interesantnu raspravu koja je bila načelna i bilo je predloga da se držimo amandmana. U velikoj meri ću se truditi upravo da se držim člana 3. na koji sam podneo amandman, ali ne mogu da prethodno ne kažem da smo u načelnoj raspravi dovoljno jasno pokazali da ovde imamo jedan akt koji predstavlja nešto što nije zakon. Dalje smo, mislim, potpuno jasno pokazali da Nemačka ima zakon, ne o mladima nego o zaštiti mladih, gde ističe mere kojima štiti: zabrana korišćenja alkohola, zabrana ulaženja u kafane, zabrana nekih filmskih sadržaja itd, vrlo konkretne stvari. Da ste vi nama predložili zakon o zaštiti mladih, to bi bila druga stvar.
Šta sam amandmanom rekao? Da se okanemo te opšte rasprave, pa ako bude potrebe, hoćemo. Vama profesor sa fakulteta ističe da mu studenti padaju kad daju ovakvu definiciju, a čitao sam definiciju zakona iz osnovnog udžbenika i vi i dalje insistirate da ste u pravu. Ono što nije lepo, ovo je predlog Vlade, a vi ste, gospođo ministarka, ovde ovlašćeni od Vlade da ovaj predlog Vlade, u kojem su sigurno učestvovali mladi na način koji ste nam kazali, što pozdravljamo, nemojte više da o mladima pričamo. Pričamo o Vladi i vama. Konkretno vi koristite svoje znanje i autoritet kad branite ovo.
Šta sam rekao? Amandman u članu 3. stav 2. se briše. U obrazloženju koje je vrlo kratko napisao sam: "amandman je podnet sa namerom da se iz predloga zakona ukloni odredba koja je suvišna".
Cilj podnošenja amandmana je poboljšanje teksta zakona. Znači, mogao bi čovek da kaže da je i dobronameran i evo šta sam kazao da treba brisati, mada je čitav član sporan i to sam vam u diskusiji i u načelu obrazlagao. Svi izrazi koji se u ovom zakonu koriste su rodno neutralni, nemoguće. Molim vas, vi kroz ove zakonske norme nama ovde hoćete da rušite i ono što je gramatičko pravilo, u srpsko-hrvatskom jeziku imenicu su trorodne, imaju tri roda, a rod može biti prirodni i gramatički.
Ovo što ste vi napisali moglo bi, u slučaju da neko hoće, da recimo, bavi se na način kako ste vi kazali omladinskim aktivnostima, nema roda. Znači, ako je nakaza, ako je monstrum, to je moguće, postoje takve situacije, ali na ovakav način da se rugate, nemojte.
Jasno smo vam kazali da, na šta ste vi sveli omladinski rad, ako gledate šta ste napisali u ovom članu - predstavlja onaj deo omladinske aktivnosti koje se organizuju sa mladima i za mlade na neformalnom obrazovanju. Znači, ako mlada osoba uči i polaže ispit, ona se spremajući svoj ispit nije bavila omladinskim radom, po vašoj definiciji. Ovakve nebuloze vi nama ovde uvozite kroz zakon.
Da ste vi predložili zakon o zaštiti omladine i da ste hteli da sledite istinske probleme sa kojima se omladina suočava i da rešavate kroz zakonsku regulativu, mi bismo ovo podržali. Šta je osnovni problem omladine u Srbiji? Insistirali ste da se koristimo dokumentima i da ih navodimo. Pa, evo sad vam navodim jedan dokument Dušana Mojića "Siromaštvo mladih u Srbiji" iz ove godine, mogu vam ga i dati. Tu se jasno kaže – položaj mladih u Srbiji se označava kao iznuđena, produžena mladost, završetak školovanja, zapošljavanje i zasnivanje porodice su problemi.
Ovaj vaš zakon nije pokušao da zaštiti nijedan od ključnih problema. Da li su to problemi? Evo šta kaže istraživanje - uticaj ekonomske krize na položaj i ranjivih grupa na tržištu rada Srbije, Fonda za razvoj ekonomskih nauka FREN, uz finansijsku podršku programa za razvoj UN, Goran Krstić i Mihajl Andadrenkov su autori i u tabelarnom prikazu, da vas ne zamaram ostalim, poredi 2009. i 2008. godinu i različite bulnerabilne kategorije i zaposlenost i kaže – značajno pogoršanje jedino u kategoriji mladih. I najnoviji i najsvežiji podatak zamenika ministara rada, pomoćnice se valjda to zove, Radmile Bukumirović-Katić, koji iznosi 23. maja – mladi duže i teže nego ikad dolaze do posla i čak 46% njih između 15 i 24 godine nezaposleno je. Oko 20% mladih se zapošljava u sivoj ekonomiji.
Ovim što ste vi dali, sad se vraćam ponovo na član, da smo mi mogli da prepoznamo bilo kakvu dobru nameru da se ovo rešava, onda ovde u definicijama, ne bi bilo besmislenih definicija da ja mogu da se bavim omladinskim radom, objašnjavao sam ja, Paja Momčilov sa svojih 62 godine, ne mogu se baviti omladinskim radom, ni gramatički ni logički, a mogu da se bavim radom u korist omladine ili, ako hoćete, omladinskih institucija. To je sasvim moguće. Ali, kad pročitate šta ste vi ovde napisali, to ne piše.
Za vas sam, takođe, pošto smo pričali o jezičkim problemima, spremio i jezičke doumice Egona Feketa sa određenim člankom koji vam vrlo rado stavljam na raspolaganje, u svrhu dokaza ovoga što govorim, da ipak možda imam i pravo. Ono što u ovom članu, da ste vi napisali mreža, definiciju mreže zapošljavanja mladih, mi bi onda kazali – vidiš, uočili su veliki problem kod mladih i hoće da uvedu jedan termin, a zašto je to potrebno? Pa, evo potrebno je iz prostih razloga zato što ako gledamo dokumente, rezolucije o promovisanju i zapošljavanju mladih, u diskusiji u načelu sam vam naveo sve dokumente UN, Evrope, gde su ključni problemi mladih, a i u strategiji ste to lepo obradili, upravo ono što smo govorili, obrazovanje, onda smo kazali zapošljavanje i naravno, ovaj naš specifikum, kasno stupanje u brak i ostvarivanje porodice.
Sada, 2002. godine Rezolucija o promovisanju zapošljenih je naložila da se organizuje mreža za zapošljavanje mladih, a 2003. godine smo mi dobili od UN taj dokument. Ne, ovde toga nema. Šta ima u ovom članu 3.? Isključivo se držim člana 3. drage kolege. Vi kažete ko su subjekti omladinske politike – Republika, AP i jedinice lokalne samouprave kao nosioci omladinske politike. Valjda su omladinci, valjda su mladi nosioci. Ako im dajete prerogative i da zakone donose i pišu i krijete se iza njihovih leđa, onda ste ih trebali staviti da su oni na prvom mestu subjekata, ako ste želeli.
Upravo, kao što kolega Milivojević kaže, ne frazama, ne praznim rečima, nego delima se dokazuje, ubedljivo najviše mladih, 30 godina i manje je imala SRS u momentu raspisivanja prethodnih izbora. I to se vidi i to je jasno.
Ono što niste uradili, zašto ste doneli ovaj zakon? Doneli ste strategiju, koja je dobra, akcioni plan, o njemu da ne pričamo. Niste doneli politiku. Ovaj skup je morao da donese politiku koja vam je naložena da se donese i onda kroz zakonska rešenja da ona bude ostvarivana.
Da u ovom trenutku završim ovo svoje izlaganje, vi ste, jasno je to, potpuno pokazali ovim zakonom šta je jedini cilj, a to je pošto od 29 članova ovaj zakon ima poglavlje gde sa sedam članova raspoređujete pare, koje trošite za tobož omladinu, to je suština, kako budžetske pare građana Srbije raspoređivati.
Osnovni je problem što vi te pare koje na taj način trošite ne usmeravate u goruće probleme 4,5% BDP koji izdvajamo je isuviše malo za osnovno obrazovanje, a od toga 90% ide na plate, 0,86 za nauku i razvoj. Ako pogledate strukturu naučnih radnika, starost, sve te pare koje ste straćili, a velike ste pare potrošili u budžetu, od vaše tri milijarde preko milijardu je otišlo na nevladin sektor. I šta je rezultat? Samo bolesniji ljudi i mladi, imam i te podatke ovde i samo stopa nezaposlenosti do preko 40% koje je saopšteno u maju mesecu. I rekla je pomoćnica ministra za rad gde treba pare ubacivati, ne ovako uzaludno uradićete nekorisne projekte sa lošim rezultatima.
Zbog toga mi sigurno ne možemo ni da glasamo za ovako jedan loš zakon. Hvala.

Ministarka Marković-Samardžić ima reč.

Hvala, gospođo predsedavajuća.

Prvo bih morala da obavestim i vas i javnost, da od preko milijardu dinara koliko smo imali prošle godine u budžetu na 481 namenjenih nevladinim organizacijama, za omladinu otišlo 160 miliona, dok je sve ostalo otišlo na sport. Dakle, sve ostalo je otišlo na sport. Ljubazno vas molim da ne interpretirate onda, kao da smo potrošili svih milijardu dinara na omladinu. Volela bih da se više potroši i na omladinu i na sport, ali preciznosti radi - 160 miliona otišlo je na omladinske projekte.

Takođe, drago mi je da ste spomenuli UN. Prilika je da vas obavestim da Ministarstvo omladine i sporta radi na pitanjima zapošljavanja mladih, odnosno nezaposlenosti mladih upravo preko "MBDž Fonda" UN i da se tokom prošle godine, na osnovu tog projekta, zaposlilo 480 mladih ljudi u Srbiji.

Reći ću vam da nažalost ovaj zakon nije mogao da se pozabavi pitanjima koji ste vi pomenuli u svom izlaganju, pa ću vam reći da se pitanjima borbe protiv tih negativnih pojava koje, nažalost, naše mlade ljude pogađaju u Srbiji, bave npr. Zakon o lokalnoj samoupravi koji u članu 20. propisuje nadležnost opštine da uređuje radno vreme kafića i obrazuje inspekcijske službe itd, potom da se Zakonom o zaštiti potrošača, takođe, pitanje alkohola i drugih problema koje mlade ljude tište regulišu. Imamo i Zakon o oglašavanju, Zakon o duvanu, imamo i Zakon o komunalnoj policiji i, kako god koji poslanik bude pominjao šta sve ovaj zakon nije uradio, uvek ću, dozvolite mi, pošto i vi uvek to pominjete koji sve problemi postoje, uvek ću čitati koji zakoni kod nas u Srbiji regulišu ova pitanja. Shodno tome, nije bilo moguće od strane Ministarstva omladine i sporta, odnosno od strane ovog zakona da se reguliše.

Poslednje što sam htela da pročitam je šta je ono što je ovaj amandman hteo da briše. Ovaj amandman koji ste vi predložili treba da obriše u članu 3. stav 2. koji glasi: "Svi izrazi koji se koriste u ovom zakonu koriste se rodno neutralno". Pre svega, zašto ne prihvatam ovu odredbu? Mi smo ovo odbili, jer njeno brisanje onda umanjuje standarde, opšte prihvaćene standarde koji se odnose na rodno neutralnu terminologiju. Znači, oni se ne odnose, ni mi ne zagovaramo nikakve "nakaze" kako vi kažete ili "rodno nepostojanje", nego na terminologiju koja, između ostalog, i ravnopravnost žena na ovaj način implicitno podrazumeva. Ne vidim kako bi, ukoliko bismo obrisali ovaj stav koji glasi – "svi izrazi koji se koriste u ovom zakonu, koriste se rodno neutralno", ne vidim kako bismo na ovaj način poboljšali zapošljavanje mladih? Hvala.

Zahvaljujem.
Narodna poslanica Dušanka Plećević.

Podržavam ovaj amandman narodnog poslanika Paje Momčilova da se briše drugi stav tačke 3. Predloga zakona, kojima se izrazi koji se koriste u ovom zakonu, koriste kao rodno neutralni. Izraz "rodno neutralni" ne znači ništa. Odnosno, ako bi se koristio ovako kako predlažete, ne bi se odnosi ni na koga.
Rodno neutralno ne postoji ni u biološkom biću čoveka, a ni kao pojam u srpskom jeziku, jer su svi pojmovi jasno definisani i rodno i gramatički sa tri roda – muški, ženski i srednji.
Nema potrebe da se koriste ovakvi izrazi u zakonima, pod izgovorom tzv. političke korektnosti. Osim što ništa ne objašnjava, ovaj izraz predstavlja još jedan u nizu izraza kojima se vrši pravi teror nad srpskim jezikom, kao nasilje nad misaonim formama i jezikom kao njihovom manifestacijom. Jednostavno, vrši se političko nasilje nad srpskim jezikom.
Na to smo upozoravali više puta, kad god su se pred ovim parlamentom našli predlozi zakona u kojima su se nalazile slične situacije. Srećom da se ovakvi amorfni, pogrešni i nepotrebni izrazi novogovora srpskog jezika navodnih eksperata ne primaju među građanima, već obrnuto, postaju predmet ismevanja.
Ono što zabrinjava jeste arogantna upornost kojom se ovakvi izrazi guraju svuda. Preplavili su režimske medije, a pogubno po srpski jezik je i to, što ulaze u zvanična dokumenta, kao što su zakoni, propisi, uredbe, odluke, zvanične izjave i saopštenja. Sve ovo navodi na pomisao da se to radi smišljeni i sa skrivenim ciljem.
Sasvim je druga stvar kako će neko u svom govoru da koristi pojedine pojmove. To je njegovo pravo. Ali, nametati svima putem zakona je ne primereno. Izraz "rodno neutralno" nema uporište u lingvistici, pa njegovo korišćenje nema opravdanja, naročito ne u aktu kakav je zakon.
Mi smo u Skupštini Srbije doneli Zakon protiv diskriminacije i Zakon o ravnopravnosti polova. Oni sadrže sve odrednice koji obavezuju na jednake mogućnosti i rodnu ravnopravnost u svim oblastima delovanja. To se, naravno, odnosi i na ovaj zakon.
Potpuno je smislen amandman narodnog poslanika Paje Momčilova da se briše ovaj stav člana 3. Predloga zakona, jer se pojam "rodno neutralno" ne može smestiti ni u jednu rodnu kategoriju.
U obrazloženju zašto ne prihvate ovaj amandman, napisali – ne prihvata se, jer je odredba čije se brisanje predlaže u skladu sa opšte prihvaćenim standardima koji se odnose na rodno neutralnu terminologiju. Trebalo je u ovom članu koji govori, koji definiše pojedine izraze i pojmove, da definišete šta to znači – rodno neutralna terminologija sa ostalim pojmovima, naravno, zajedno sa ovim, kako bi nam bilo jasno na šta se odnose ovi pojmovi u tzv. novogovoru tzv. naših eksperata.