Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, poštovani članovi ministarstva, ovde smo imali jednu interesantnu raspravu koja je bila načelna i bilo je predloga da se držimo amandmana. U velikoj meri ću se truditi upravo da se držim člana 3. na koji sam podneo amandman, ali ne mogu da prethodno ne kažem da smo u načelnoj raspravi dovoljno jasno pokazali da ovde imamo jedan akt koji predstavlja nešto što nije zakon. Dalje smo, mislim, potpuno jasno pokazali da Nemačka ima zakon, ne o mladima nego o zaštiti mladih, gde ističe mere kojima štiti: zabrana korišćenja alkohola, zabrana ulaženja u kafane, zabrana nekih filmskih sadržaja itd, vrlo konkretne stvari. Da ste vi nama predložili zakon o zaštiti mladih, to bi bila druga stvar.
Šta sam amandmanom rekao? Da se okanemo te opšte rasprave, pa ako bude potrebe, hoćemo. Vama profesor sa fakulteta ističe da mu studenti padaju kad daju ovakvu definiciju, a čitao sam definiciju zakona iz osnovnog udžbenika i vi i dalje insistirate da ste u pravu. Ono što nije lepo, ovo je predlog Vlade, a vi ste, gospođo ministarka, ovde ovlašćeni od Vlade da ovaj predlog Vlade, u kojem su sigurno učestvovali mladi na način koji ste nam kazali, što pozdravljamo, nemojte više da o mladima pričamo. Pričamo o Vladi i vama. Konkretno vi koristite svoje znanje i autoritet kad branite ovo.
Šta sam rekao? Amandman u članu 3. stav 2. se briše. U obrazloženju koje je vrlo kratko napisao sam: "amandman je podnet sa namerom da se iz predloga zakona ukloni odredba koja je suvišna".
Cilj podnošenja amandmana je poboljšanje teksta zakona. Znači, mogao bi čovek da kaže da je i dobronameran i evo šta sam kazao da treba brisati, mada je čitav član sporan i to sam vam u diskusiji i u načelu obrazlagao. Svi izrazi koji se u ovom zakonu koriste su rodno neutralni, nemoguće. Molim vas, vi kroz ove zakonske norme nama ovde hoćete da rušite i ono što je gramatičko pravilo, u srpsko-hrvatskom jeziku imenicu su trorodne, imaju tri roda, a rod može biti prirodni i gramatički.
Ovo što ste vi napisali moglo bi, u slučaju da neko hoće, da recimo, bavi se na način kako ste vi kazali omladinskim aktivnostima, nema roda. Znači, ako je nakaza, ako je monstrum, to je moguće, postoje takve situacije, ali na ovakav način da se rugate, nemojte.
Jasno smo vam kazali da, na šta ste vi sveli omladinski rad, ako gledate šta ste napisali u ovom članu - predstavlja onaj deo omladinske aktivnosti koje se organizuju sa mladima i za mlade na neformalnom obrazovanju. Znači, ako mlada osoba uči i polaže ispit, ona se spremajući svoj ispit nije bavila omladinskim radom, po vašoj definiciji. Ovakve nebuloze vi nama ovde uvozite kroz zakon.
Da ste vi predložili zakon o zaštiti omladine i da ste hteli da sledite istinske probleme sa kojima se omladina suočava i da rešavate kroz zakonsku regulativu, mi bismo ovo podržali. Šta je osnovni problem omladine u Srbiji? Insistirali ste da se koristimo dokumentima i da ih navodimo. Pa, evo sad vam navodim jedan dokument Dušana Mojića "Siromaštvo mladih u Srbiji" iz ove godine, mogu vam ga i dati. Tu se jasno kaže – položaj mladih u Srbiji se označava kao iznuđena, produžena mladost, završetak školovanja, zapošljavanje i zasnivanje porodice su problemi.
Ovaj vaš zakon nije pokušao da zaštiti nijedan od ključnih problema. Da li su to problemi? Evo šta kaže istraživanje - uticaj ekonomske krize na položaj i ranjivih grupa na tržištu rada Srbije, Fonda za razvoj ekonomskih nauka FREN, uz finansijsku podršku programa za razvoj UN, Goran Krstić i Mihajl Andadrenkov su autori i u tabelarnom prikazu, da vas ne zamaram ostalim, poredi 2009. i 2008. godinu i različite bulnerabilne kategorije i zaposlenost i kaže – značajno pogoršanje jedino u kategoriji mladih. I najnoviji i najsvežiji podatak zamenika ministara rada, pomoćnice se valjda to zove, Radmile Bukumirović-Katić, koji iznosi 23. maja – mladi duže i teže nego ikad dolaze do posla i čak 46% njih između 15 i 24 godine nezaposleno je. Oko 20% mladih se zapošljava u sivoj ekonomiji.
Ovim što ste vi dali, sad se vraćam ponovo na član, da smo mi mogli da prepoznamo bilo kakvu dobru nameru da se ovo rešava, onda ovde u definicijama, ne bi bilo besmislenih definicija da ja mogu da se bavim omladinskim radom, objašnjavao sam ja, Paja Momčilov sa svojih 62 godine, ne mogu se baviti omladinskim radom, ni gramatički ni logički, a mogu da se bavim radom u korist omladine ili, ako hoćete, omladinskih institucija. To je sasvim moguće. Ali, kad pročitate šta ste vi ovde napisali, to ne piše.
Za vas sam, takođe, pošto smo pričali o jezičkim problemima, spremio i jezičke doumice Egona Feketa sa određenim člankom koji vam vrlo rado stavljam na raspolaganje, u svrhu dokaza ovoga što govorim, da ipak možda imam i pravo. Ono što u ovom članu, da ste vi napisali mreža, definiciju mreže zapošljavanja mladih, mi bi onda kazali – vidiš, uočili su veliki problem kod mladih i hoće da uvedu jedan termin, a zašto je to potrebno? Pa, evo potrebno je iz prostih razloga zato što ako gledamo dokumente, rezolucije o promovisanju i zapošljavanju mladih, u diskusiji u načelu sam vam naveo sve dokumente UN, Evrope, gde su ključni problemi mladih, a i u strategiji ste to lepo obradili, upravo ono što smo govorili, obrazovanje, onda smo kazali zapošljavanje i naravno, ovaj naš specifikum, kasno stupanje u brak i ostvarivanje porodice.
Sada, 2002. godine Rezolucija o promovisanju zapošljenih je naložila da se organizuje mreža za zapošljavanje mladih, a 2003. godine smo mi dobili od UN taj dokument. Ne, ovde toga nema. Šta ima u ovom članu 3.? Isključivo se držim člana 3. drage kolege. Vi kažete ko su subjekti omladinske politike – Republika, AP i jedinice lokalne samouprave kao nosioci omladinske politike. Valjda su omladinci, valjda su mladi nosioci. Ako im dajete prerogative i da zakone donose i pišu i krijete se iza njihovih leđa, onda ste ih trebali staviti da su oni na prvom mestu subjekata, ako ste želeli.
Upravo, kao što kolega Milivojević kaže, ne frazama, ne praznim rečima, nego delima se dokazuje, ubedljivo najviše mladih, 30 godina i manje je imala SRS u momentu raspisivanja prethodnih izbora. I to se vidi i to je jasno.
Ono što niste uradili, zašto ste doneli ovaj zakon? Doneli ste strategiju, koja je dobra, akcioni plan, o njemu da ne pričamo. Niste doneli politiku. Ovaj skup je morao da donese politiku koja vam je naložena da se donese i onda kroz zakonska rešenja da ona bude ostvarivana.
Da u ovom trenutku završim ovo svoje izlaganje, vi ste, jasno je to, potpuno pokazali ovim zakonom šta je jedini cilj, a to je pošto od 29 članova ovaj zakon ima poglavlje gde sa sedam članova raspoređujete pare, koje trošite za tobož omladinu, to je suština, kako budžetske pare građana Srbije raspoređivati.
Osnovni je problem što vi te pare koje na taj način trošite ne usmeravate u goruće probleme 4,5% BDP koji izdvajamo je isuviše malo za osnovno obrazovanje, a od toga 90% ide na plate, 0,86 za nauku i razvoj. Ako pogledate strukturu naučnih radnika, starost, sve te pare koje ste straćili, a velike ste pare potrošili u budžetu, od vaše tri milijarde preko milijardu je otišlo na nevladin sektor. I šta je rezultat? Samo bolesniji ljudi i mladi, imam i te podatke ovde i samo stopa nezaposlenosti do preko 40% koje je saopšteno u maju mesecu. I rekla je pomoćnica ministra za rad gde treba pare ubacivati, ne ovako uzaludno uradićete nekorisne projekte sa lošim rezultatima.
Zbog toga mi sigurno ne možemo ni da glasamo za ovako jedan loš zakon. Hvala.