Zahvaljujem gospođo predsedavajuća. Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministre, u startu o načelnoj raspravi, rekli smo svoje mišljenje, da je ovo jedan od zakona koji je zaista u praksi doživeo pozitivne primere javne rasprave, ali naveli ste situaciju da ovaj zakon u zakonskoj praksi ima samo šest evropskih zemalja, što pokazuje situaciju da zemlje, a da se nadovežem na priču svojih prethodnih kolega, zemlje koje imaju uređene programe, aktivnosti za mlade i sve standarde u društvu, nije dovoljno samo da prepoznamo standarde EU, dovoljno je da te standarde primenjujemo. Ne moraju da imaju zakonske odredbe i zakone vezano za ovu kategoriju. Populacija koju ovaj zakon obuhvata, to je kategorija mladih, a SNS je, reagujući amandmanima na prethodne članove ovog zakona i na naziv teksta ovog zakona, predložila da se zakon naziva zakon o omladini, a ne zakon o mladima, iz prostog razloga što je termin "omladina" više puta korišćen čak i u drugim zakonskim odredbama, u drugim zakonima i nekako bolje leži u srpskom jeziku nego termin "mladi" iz razloga što može da doživi sve svoje oblike jednine i množine i u ženskom i u muškom rodu. Uostalom, moraćete se složiti, gospođo ministre, da i vaše ministarstvo nosi naziv kako nosi – Ministarstvo omladine i sporta, i vi ste u pripremama ovog zakona, još jednom se vraćam na tu situaciju, zaista jedan od zakona koji je imao puno javnih rasprava, uključen relativno dovoljan broj mladih.
Šta je problem i zbog čega smo reagovali? Reagovali smo zaista iz praktičnih razloga. Niste usvojili amandmane, to zaista nije do nas, ali zakon, bez obzira, ako ostane i u ovakvom izvornom obliku, ako društvo, a društvo vode određene institucije, u ovom slučaju Vlada koju vi sačinjavate i mi smo svesni situacije da vi niste ministar koji može rešiti sve goruće probleme u ovoj zemlji, niti to može rešiti zakon o mladima. Poštovanje standarda, uslova, mera, obaveza, zakonskih odredbi koje propisuje i ovaj zakon koji će ostati, otprilike, u izvornom obliku, kao što ste ga vi predložili, ne zavisi od nas, ne zavisi od mladih, već zavisi od ljudi koji vode društvo.
U krajevima u kojima ja živim, u delovima zapadne Srbije, znate kakvo pravilo važi? Ko izađe zadnji, neka ugasi svetlo. Dovoljno rečeno o situaciji, iako vi kao ministar, a kažete da se i vi zalažete za određeno poboljšanje uslova i maločas ste to u govoru rekli, ne preuzmete dovoljno mera da se poboljša život mladih, ove zakonske odredbe ostaju samo na papiru. To je dokaz da određene evropske zajednice, društva uređena, ne moraju da imaju ovaj zakon da bi poboljšali život mladih. Uostalom, mi smo živeli u nekom društvenom sistemu koji nije imao zakon o mladima, odnosno zakon o omladini, pa je on dovodio do situacije da sam ja mogao da upišem svaki fakultet, bez ikakve novčane nadoknade, da sam po završenom fakultetu mogao da imam ista prava, odnosno sva prava ovog sveta, pravo na posao, pravo na stan i sve ostale bajke vezane za ovo vreme sadašnje.
Ako Vlada koju vi činite, u kojoj se vi nalazite i svi mi ne napravimo dovoljno napora, ovaj zakon o mladima ostaje samo jedno mrtvo slovo na papiru.
Rekao sam zašto smo predložili da pomenuti zakon nosi naziv – zakon o omladini. Zašto to niste prihvatili, imam razumevanje, jer sami ste rekli da je bila prihvatljiva verzija zakona o mladima ili zakona o omladini. Da zakon se bavi nekim tematikama koje su obuhvaćene i uređene nekim društvenim normama govori i član 1. ovog zakona i s obzirom na situaciju da nisam fizički bio prisutan u tom trenutku kada je predsedavajuća prozvala poslaničku grupu, hoću da obrazložim da smo na član 1. predloga ovog zakona intervenisali amandmanom, u smislu da smo tekst koji ima dva stava zamenili tekstom da se ovim zakonom uređuju posebne mere za zaštitu i unapređenje položaja omladine, a vi u stavu 2, između ostalog, kažete da je cilj zakona stvaranje uslova za podršku mladima o organizovanju, društvenom delovanju, razvoju i ostvarivanju potencijala na ličnu i društvenu dobrobit.
To je još jedan dokaz da ovaj zakon nema neke zakonske odredbe, niti može da ih ima, ali da ljudi koji vode ovo društvo moraju, pogotovo u članu 1. stav 2, da se pridržavaju svega onoga što čini dobrobit i poboljšava uslove, u ovom slučaju za ovu populaciju društva u starosnoj dobi od 15 do 30 godina. O ostalim pojedinostima ću u daljem izlaganju. Zahvaljujem.
