Narodni poslanik Aleksandar Pejčić ima reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženo predsedništvo, ministarka, predstavnici Vlade, nisam hteo da se javljam po ovom amandmanu, ali ste mi vi dali šlagvort, gospođo ministarka. DSS je napisala veliki broj amandmana, 25 kao što ste čuli od moje uvažene koleginice gospođe Milice Vojić-Marković i očekivali smo da ćete prihvatiti veći broj amandmana, a prihvatili ste samo naša tri amandmana. Inače, mi smo hteli, u suštini da promenimo tekst zakona, jer smatramo da ovaj zakon o mladima i nije dobar zakon. Mi smo i u raspravi u načelu govorili da je ovo jedan pamflet te deklaracije, kako je rekao i vaš jedan poslanik, da se radi o jednoj deklaraciji. Dakle, mi smo hteli ovaj zakon da uozbiljimo i ništa više.
Kad je reč o DSS i njenoj politici prema EU, vi dobro znate, javnost dobro zna da se DSS i te kako zalaže da Srbija uđe u EU, ali sa KiM i to je vododel između vas i nas. Mi prihvatamo KiM kao sastavni deo Republike Srbije, a za vas ne znam, verujte mi. Zahvaljujem.

Narodni poslanik Milan Dimitrijević.

Zahvaljujem gospođo predsednice. Dakle, ja ću govoriti o nečemu što su dve poslanice pomenute. Dakle, gospođa Milica Vojić-Marković i gospođa Dušanka Plećević.
Gospođo ministar, vidite koliko deklarativnost može da bude prazna kategorija. Deklarativnost u vašem zakonu je, čini mi se, alfa i omega celog zakona. Imate dva zakona iz oblasti zdravstvene zaštite. Zakon o zdravstvenoj zaštiti i zakon o zdravstvenom osiguranju. U tim zakonima su osnovna prava u nekim segmentima uskraćena mladima. Unazad dve, tri godine određene državne ustanove govore o tom problemu, uskraćenosti prava na zdravstvenu zaštitu mladih i studenata, u pojedinim segmentima zdravstvene zaštite.
Ministarstvo zdravlja je resor vaše stranke bilo. Vi ste ministar omladine i sporta. Taj problem se ne čuje u javnosti, ne rešava se problem, a problem je ozbiljan. Prema tome, lepo je napisati nešto o zakonu, ali mora postojati komunikacija među onim ljudima koji sprovode zakon. Ne mogu uredbe dirogirati zakon, ne može biti briga o mladima, a uskraćivati im se osnovna prava. To je sudbina ovog zakona, nema komunikacije, nema sprovodljivosti, u stvari iza svega toga stoji jedna nebriga Vlade za mlade.

Narodni poslanik Mirko Čikiriz ima reč.

Očekivao sam da će i kod ovog zakona postojati neke uopštene primedbe i da će se pokušati da ono što je zaista dobro urađeno, mešanjem raznoraznih tema koje nemaju dodirnih tačaka, poput teme KiM itd, pokušati da devalvira nešto što je prošlo širok krug javne rasprave uz puno učešće mladih i same primedbe, da je zakon, imali smo primedbu da je zakon preglomazan. Sad da je zakon kratak itd. Zakon je dobar ili loš. Ovo je dobar zakon, a on samo zavisno od toga koju oblast reguliše i na način na koji reguliše i da li unapređuje ili unazađuje postojeće stanje, sa tog aspekta treba ceniti kvalitet zakona.
Ovaj zakon poboljšava postojeće stanje. Ono što postoji već u društvu on ga institucionalno rešava i povezuje. Onda imamo amandman u kome se kaže, umesto koordiniranje, da postoji usklađivanje. Mislim da je to pleonazam. Koordinacija je usklađivanje. Ne znam, umesto sprovođenja strategije stoji u skladu sa strategijom. Pa, čim se sprovodi strategija, onda je i u skladu sa strategijom. Kaže se za član 2, stav 3. da je preglomazan zato što povezuje strategiju, dokumente, omladinsku politiku sa organima nadležnim za sprovođenje politike u omladinskom sektoru itd.
Mislim da zaista, sve zakone koji nemaju dodira, ne znam sa nekim drugim oblastima politike, ne treba na taj način prezentovati javnosti, jer zaista može se, ako se dopusti da se ovako iznose paušalne kvalifikacije, može se kod ljudi koji nisu upućeni u samu sadržinu i smisao ovog zakonskog teksta, steći utisak da se radi nešto što nema smisla. Ovo što se radi ima puno smisla, punog državnog i institucionalnog smisla i naravno da bi svako od nas želeo da i to može da se stavi u ovaj zakon, da se napiše, svi mladi moraju odmah po završetku školovanja dobiti posao. Svi mladi treba da imaju plate prosečne od 5.000 eura. Svi mladi treba da dobiju stan. Svi mladi treba u prvoj godini bračnog života, ako odluče da imaju dete, da imaju i dete, a ako odluče da imaju blizance ili trojke, da imaju i to.
Znači, zaista, položaj mladih zavisi pre svega od politike, sveobuhvatne politike jedne države. Ova država ide u smeru evropskih integracija uspostavljanja evropskih standarda jer su oni u današnjem civilizacijskom svetu najviši standardi i standardi koji pružaju najviše šansi za mlade. To se ne može regulisati nijednim zakonom, makar to bio zakon koji se zakon o mladima, već sveobuhvatno politikom jedne države i zbog toga SPO takvu politiku podržava. Hvala.

Narodni poslanik Željko Ivanji ima reč.

Zahvaljujem. Zarad istine važno je reći da nikad nisam rekao da je ovaj zakon deklaracija, već da ga možete nazivati deklaracijom, to je vaše pravo, ali za razliku od legalista, vrlo dobro razumem razliku između zakona i deklaracije. Ovaj zakon, odnosno u ovom zakonu je dobro što nema sankcija, jer sankcije su predviđene drugim zakonskim normama i drugim zakonima. To je razlika u odnosu na nemački zakon. Mi, hvala Bogu, imamo regulisane oblasti u drugim zakonima, predviđanje sankcija i u oblasti zaštite mladih ljudi. To je dobro, ponavljam još jednom, što mi ovde nemamo sankcije. Tu može samo da se navede primer deklaratornosti normi ovog zakona, imajući u vidu, da upravo te norme definišu mlade ljude kao posebnu i posebno važnu grupu ljudi u ovoj državi.
Ne bih se povodio za drugim primerima, važno je da mi imamo, znači, ovaj zakon kao i šest drugih evropskih zemalja i važno je da smo avangardni u ovom pogledu u odnosu na druge zemlje. Što se tiče, dakle, nekih primera, koji nas porede sa Rusijom i Kinom, ne bih navodio slučajeve koji se dešavaju u Kini oko izrabljivanja mladih ljudi kao jeftine radne snage, ili Rusije koja promoviše, na neki način, jeftin i lagodan život.
Prema tome, ovaj zakon predstavlja pravu meru i kao što ponavljam sankcije, kao što sam malopre rekao, sankcije su normirane drugim zakonima, a ovaj zakon definiše jasnim normama mogućnost organizovanja mladih ljudi. Dakle, dajući im formu i naravno na neki način i mogućnost da se oni organizuju. To je jako važno, ali dalje definisanje nije na nama, jer nikada država ne može biti toliko kreativna da osmisli ono čime će se mladi ljudi baviti u okviru onih organizacija koje će formirati, zahvaljujući ovom zakonu.

Narodni poslanik Ranđelović Nebojša ima reč.

Poštovana gospođo predsednice, mislio sam da ne govorim o ovim uvodnim članovima, ali podstaknut diskusijom, odnosno izlaganjem uvaženog prethodnika, jednostavno moram da izrazim čuđenje i da kažem da mi to objašnjenje nije jasno.
Prava i obaveze daje i reguliše Ustav, a postojeće zakonodavstvo sankcioniše kršenje i sve druge atribute vezane za kršenje zagarantovanih prava i obaveza. Čemu onda ovaj zakon?
Mi nismo dobili odgovor na pitanje koje smo postavili u raspravi u načelu. Koga i na šta obavezuje ovaj zakon? Smisao zakona je da nekoga na nešto obaveže, i ako se taj neko ne ponaša po dispoziciji da usledi sankcija. Zbog čega ovakav zakon?
Voleo bih da na to pitanje dobijem objašnjenje. Hvala.