Da završim ovu, izgleda ipak raspravu iz gramatike. Uvažene kolege, neću da insistiram u odbrani svoga stava. Hvala Bogu, drugi ljudi koji su stručniji moći će ovo da procene. Jednostavno ponavljam – svi izrazi koji se koriste u ovom zakonu koriste se rodno neutralno. Nemoguće. Izraz – obrazovanje ne može. On ima rod. Ni jedna imenica u srpskom jeziku ne može da se koristi rodno neutralno. To shvatite. Lepo vam rečeno da imamo i zakon o zabrani, o diskriminaciji i po polu i po rasi i po svemu i da su tu potpuno jasne situacije. Ovo je nešto što je nemoguće.
Ima druga stvar, što ste vi potpuno pobrkali. Znači, mi govorimo o ovim pobrojanim ovde entitetima. Oni ne mogu da se koriste, oni imaju svoj rod. Može se u srpskom jeziku, kod zbirnih imenica i apstraktnih, broj eliminisati. To su vas učili u osnovnoj školi. Tu ste nam iz ove klupe držali predavanje kako je pleonazam, Bože, koordinacija i usklađivanje - nije. To su dve različite stvari. Koordinacija je kada imate više subjekata i kada ih dovodite u neku vezu, a usklađivanje je kada nešto hoćete da upodobite, na ovaj ili onaj način. Mislim, nemojte nam držati te lekcije ovde ili bar da se držite onoga što je tačno.
Da završim ono što ste vi sada ovde hteli da kažete, da nije lepo oslovljavati predsedavajuću muškim rodom, potpuno se slažem. Koristim kako mogu i trudim se da kažem predsednice, nije mi to teško. Ne govorim nikada predsednik. Egon Fekete, drati kolega, kaže ovako, zaključujem diskusiju, samo ću vam dve stvari kazati, da vam budu jasne. Izvlači se krunski zaključak da je oblik gramatičkog muškog roda imenice, zapravo samo neutralno obeležje, kolega, neutralno obeležje, rekli lingvisti i lepo je kazati, imamo sada mlade dame u vojsci - Milosava je dobar vojnik, ne možemo da kažemo vojnikinja. Kad kažete škola, to je rod, ne idu samo devojčice u školu, dragi kolega, idu i muškarci, a ide i neutrum, uglavnom, a ne mora.
Nemojte molim vas da nama ovde osnovne elemente pismenosti spočitavate da ne znamo i pod broj dva da ih zloupotrebljavamo. Nemojte molim vas, oslobodite nas tog manira. Možda mi politički nismo dobri, prikladni, možda naše ideje nisu dobre, ali borimo se argumentima, a ne kvalifikacijama.
Gospođo ministarka, nisam imao priliku da odgovorim, kaže – otišlo je na sport sve za nevladine organizacije, da je 160 miliona otišlo iz budžeta na mlade. Pogrešno, sport je uglavnom profesionalizovan, možda i nije. Mi bi više uložili u možda mlade, pogotovo ako se pozivamo na brojeve koje sam vam ovde rekao. Šta da vam kažem, adolescenti u Srbiji. Znate li da naši adolescenti rade, po najnovijim podacima UNICEF-a, ja ih držim ovde? Naša deca od četiri i pet godina rade, ima u tabelama. Znate li da se venčavaju naši adolescenti i da rađaju decu, devojčice od 14 i 15 i 16 godina? I tu smo u ovim statistikama. A ono, sada je meni jasno, čestitao sam vam što ste te dobili majsku nagradu za sport. Potpuno mi je sad sve jasno. Tu nagradu dobijaju sportisti, vrhunski i sportski radnici, a vi ste je dobili ove godine. Potpuno mi je jasno zbog čega. Povlačim čestitku.