ŠESTO VANREDNO ZASEDANJE, 13.07.2011.

6. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

ŠESTO VANREDNO ZASEDANJE

6. dan rada

13.07.2011

Sednicu je otvorila: Slavica Đukić Dejanović

Sednica je trajala od 12:10 do 18:45

OBRAĆANJA

Nikola Novaković

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Hvala.

Gospođa Donka Banović o amandmanu. Izvolite.

Donka Banović

Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
Samo sam htela malo da se osvrnem na diskusiju kolege, a Boga mi i ministra. Obojica su izjavili da bi oni vama voleli da su dobili konkretne amandmane od Zaštitnika građana. Pretpostavljam da biste najviše voleli da ste vi u Ministarstvu primili konkretno amandman na taj i taj član od Zaštitnika građana. Ta vrsta pismenog amandmana nije došla do poslaničkih grupa i do ministarstva očigledno.
Međutim, u Skupštini postoji Odbor za prava deteta. Ranije je to bio pododbor, pa je izmenama Poslovnika to sada Odbor za prava deteta. Mogla bih da kažem da je to, po svom sastavu, možda i najozbiljniji odbor u Narodnoj skupštini. Predsednik Odbora je predsednica Narodne skupštine. Svi potpredsednici Skupštine po zadatku, automatski, odnosno kako je Poslovnikom i definisano, su članovi tog odbora, i plus, ima poslanika iz svih poslaničkih grupa.
Na poslednjem sastanku tog pododbora je sednici prisustvovala i gospođa Tamara Lukšić-Orlandić, koja je zamenik Zaštitnika građana za prava deteta. Ona je na tom odboru usmeno, doduše, ali su tu bili poslanici, iznela zamerke i primedbe na ovaj predlog zakona. Prosto taj odbora ima taj jedan jedini zadatak, da prati da se slučajno ne narušavaju, kroz naše zakonske predloge, zakoni koji se tiču prava deteta.
Neki poslanici su onda, ne znam da li je još poslanika, te njene primedbe pretočili pismeno u amandmane. Mislim da bi vaša pozicija verovatno bila lakša, da ste od Zaštitnika građana dobili to. Mi poslanici nekada ne možemo da očekujemo da dobijemo gotove amandmane, ali čujemo primedbe i to pretočimo pismeno. Mislim da to nije neki razloga da ne shvatite ove naše amandmane ozbiljno. To je jedna stvar.
Druga stvar, ovo što je moj uvaženi kolega rekao, ja sam 63. godište, a čini mi se da je on 65. godište, kako je bio žrtva jednog sistema obrazovanja. Sebe stvarno ne mogu da smatram. Išla sam u usmereno obrazovanje i završila sam biološki smer. Po srednjem školskom obrazovanju sam pomoćni istraživač u biologiji. Smatram da je taj smer bio veoma kvalitetan. Toliko je bio kvalitetan da sam posle njega nastavila da studiram jezike.
Ne mogu da kažem da je ta epizoda u obrazovanju u ondašnjoj Jugoslaviji, odnosno u Srbiji bila možda najsjajnija, ali da su ljudi koji su se obrazovali i u tom srednjem usmerenom obrazovanju, imali zavidne karijere. Ne bih volela da čitavu jednu generaciju rođenih 60-ih godina, sa ove govornice čuju da ih mi smatramo žrtvama, a i sebe da smatramo žrtvama. Ne. Hvala.

Nikola Novaković

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Ovo je vreme predviđeno i za diskusiju ovlašćenog predstavnika i za diskusiju poslaničke grupe? (Jeste.)

Reč ima ministar Žarko Obradović.
...
Socijalistička partija Srbije

Žarko Obradović

Želim samo da kažem nekoliko rečenica. Nismo dobili u pismenom obliku ništa od Zaštitnika građana. To jeste činjenica i šteta je.

Ako su poslanici deo svojih izlaganja, odnosno amandmane koje su uputili na izmene i dopune ovog zakona, ako sadrže primedbe Zaštitnika građana, možda smo mi izašli u susret tim zahtevima. Prihvatili smo 12 amandmana.

Dozvolite mi da kažem. To je sada relativna stvar. Ako nešto nije napisano, to je stvar tumačenja. Ako je stvar tumačenja, onda može biti ovako i onako. Prema tome, pustite i dozvolite da vam kažem, prihvaćenoj e 12 amandmana. Mi smo juče predložili još osam amandmana Odboru da budu prihvaćeni kao amandmani Odbora.

Žao mi je što pomoćnik Zaštitnika građana juče nije bio na Odboru. Oni članovi koji su juče bili na Odboru su videli da postoji dobra volja da se svaki amandman prihvati. Još jedanput kažem, nismo uticali mi iz Vlade i ministarstva na to, ko može biti pozvan na sednici Odbora.

Zašto Zaštitnik građana nije pozvan na sednicu Odbora? To treba pitati. Ako se već pozivate na jedan odbor, treba reći istinu na drugom odboru, Odboru za prosvetu. Juče je atmosfera bila sjajna i radna. Glasalo se za ovih osam amandmana koji su prihvaćeni kao amandmani Odbora. Mislim da između poslaničkih grupa uopšte nije bilo razlike po, kako bih rekao, partijskoj pripadnosti u odnosu na zajedničku želju da te amandmane prihvate. Svi su prihvaćeni jednoglasno.

Da smo juče čuli nešto novo, prihvatili bi i to. Nismo, kako bih rekao, van toga da prihvatimo, ali treba znati o čemu je reč. Hvala.

 

Nikola Novaković

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Na osnovu člana 157. stav 6. Poslovnika Narodne skupštine, Odbor za prosvetu je podneo amandman na član 15.

Predstavnik predlagača je prihvatio amandman.

Za reč se ne javlja niko.

Na član 15. amandman je podneo narodni poslanik Vlada Milojković.

Reč ima gospođa Radica Jocić.

Radica Jocić

Srpska radikalna stranka
Koristiću vreme ovlašćenog predstavnika, kao i ono malo pre.
Kolega Vlada Milojković podneo je amandman na član 15. Predloga zakona u kome je tražio da se u članu 15. stav 3. reč: "blagovremeno" zameni rečima: "u roku od 15 dana". Naravno, amandman se odnosi na opravdavanje ili pravdanje izostanaka, o čemu već izvesno vreme govorimo.
U obrazloženju za odbijanje amandmana stoji da amandman ne treba prihvatiti iz razloga što isti ne bi bio u skladu sa članom 41. Zakona o osnovnoj školi, kojim je definisano da je roditelj dužan da pravda izostanak učenika najkasnije u roku od osam dana". Dolazim u situaciju da moram da postavim pitanje zašto onda i u ovom predlogu zakona ne stoji umesto reči: "blagovremeno" – rok od osam dana? Onda bismo izbegli ove amandmane i kolega iz poslaničke grupe pre nas i kolega iz DSS-a i naše. Znači, bilo bi jasno definisano koliki je rok za opravdavanje izostanaka.
Inače, skrenula bih pažnju da su izostanci jedna veoma teška i bolna tema, što se tiče obrazovanja, kao i da najveći broj izostanaka pravi jedan do dva posto učenika a da svi ostali redovno pohađaju nastavu. Preko 90% učenika najčešće ima primerno vladanje dok je samo mali broj učenika problematično.
Ali, nije mi jasno zašto zakon u članu 112. kaže da je dužnost učenika da redovno pohađa nastavu i izvršava školske obaveze, a onda mu u drugim članovima dozvoljava, bez obzira da li je to 35, 25 ili ne znam već koliko, da pravi neopravdane izostanke? Malo pre sam pomenula među poslanicima jedan primer kad učenik koji je inače odličan, u maju mesecu dođe u situaciju da kaže da njemu njegov razredni starešina dozvoljava pet neopravdanih izostanaka i kaže: "Ja neću da mi oni propadnu". Mislim da dozvoljavanje, bez obzira kolikog broja neopravdanih izostanaka, stvarno ne doprinosi kvalitetu nastave.
Da bi nastava bila kvalitetnija, moramo sve da učinimo da broj izostanaka bude što manji. Jer, izostajanje dovodi i do poremećaja u ponašanju. Mnogi stručnjaci čak smatraju da koreni delikvetnog ponašanja počinju sa izostajanjem sa nastave, a to kasnije dovodi do raznih neuspeha u životu. Izostajanje nikako nije, bez obzira koliko smo novih zakona i izmena i dopuna doneli u poslednje vreme, stičem utisak da izostajanje nikako nije regulisano kako treba, da neće olakšati rad prosvetnim radnicima, što mislim da je bio cilj samog ovog predloga zakona za izmenu i dopunu. Hvala.

Nikola Novaković

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Pre nego što pređemo na amandman na član 17, obaveštavam narodne poslanike da ćemo na osnovu člana 87. produžiti danas rad i da ćemo preći i na sledeću tačku dnevnog reda a to je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje u pojedinostima, tako da ćemo danas završiti i sa tim zakonom. Radićemo bez pauze, obzirom da smo počeli u 12,00 časova.

Na član 17. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marija Bugarčić, Nebojša Ranđelović, Bojan Đurić i Kenan Hajdarević.

Da li neko želi reč? (Ne)

Na član 17. amandman je podnela narodni poslanik Lidija Dimitrijević.

Da li neko želi reč? (Da)

Reč ima gospođa Dimitrijević.

Lidija Dimitrijević

Srpska radikalna stranka
Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, amandman poslaničkog kluba SRS na član 17. Predloga zakona podnet je s namerom da se zakonom obezbedi obavezno uključivanje roditelja ili staratelja učenika u vaspitno-disciplinski postupak koji vodi škola, ako učenik učini teže povrede obaveze učenika ili povrede zabrane iz člana 44. i 45. osnovnog zakona.
Predlagač je definisao da je potrebno prisustvo roditelja samo u trenutku kada se učenik saslušava ili daje svoju pismenu izjavu. Mi smo amandmanom predložili da prilikom vođenja čitavog postupka mora biti prisutan roditelj. Smatramo da je prisustvo roditelja neophodno, s jedne strane, da pojedini učenici ne bi bili oštećeni i to u slučaju kada se radi o većem broju učenika koji su učinili teže povrede obaveza, imamo takve slučajeve, ili povrede zabrane bilo koje diskriminacije, nasilja ili zlostavljanja.
S druge strane, s obzirom na to da škola pored obrazovne ima i vaspitnu ulogu, mi iz SRS smatramo da prisustvo roditelja tokom čitavog postupka može dati još jednu korist, a to je da roditelj potpunije sagleda pojedine osobine svog deteta za koje nije mogao da zna ili da ih primeti kod kuće, jer se deca drugačije ponašaju u kući a drugačije u društvu svojih vršnjaka u školi. Roditelj bi tada dolazio u kontakt sa psihološko-pedagoškom službom škole, što bi bilo od koristi, da učenik opet ne učini neku povredu, tj. da se greška u nekoj narednoj školskoj godini ne bi ponovila.
Ovaj amandman SRS nije prihvaćen, uz obrazloženje da je prihvaćen drugi amandman kolege Mihajlovića i mi to pozdravljamo, jer vidimo da su razmišljanja u pravcu da i roditelji treba da budu što više uključeni, ali ovako kako je usvojen amandman, opet se prisustvo roditelja podrazumeva samo u trenutku saslušavanja i davanja pismene izjave. Tu se potreba za prisustvom roditelja u daljem postupku završava. Zbog toga smo mi tražili da se prihvati amandman poslaničkog kluba SRS, kako bi se obezbedilo prisustvo roditelja i nakon toga.
U prilog svemu ovome dodaću da i osnovni zakon potencira uključivanje roditelja. Tako, u članu 3. osnovnog zakona piše: "Sistem obrazovanja i vaspitanja svojom organizacijom i sadržajem obezbeđuje i: efikasnu saradnju sa porodicom, uključivanje roditelja odnosno staratelja radi uspešnog ostvarivanja postavljenih ciljeva obrazovanja i vaspitanja". Zatim, član 113. osnovnog zakona predviđa učešće roditelja i u stavu 1. piše, između ostalog: "Škola je dužna da uz učešće roditelja odnosno staratelja učenika pojača vaspitni rad aktivnostima u okviru odeljenske zajednice, stručnim radom odeljenskog starešine, pedagoga, psihologa, posebnih timova, a kada je to neophodno, da sarađuje sa odgovarajućim ustanovama socijalne odnosno zdravstvene zaštite na promeni ponašanja učenika".
Kada sve ovo uzmemo u obzir, ne vidim razlog da amandman na član 17, koji je podneo poslanički klub SRS, ne bude prihvaćen. Zahvaljujem.

Nikola Novaković

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Na član 17. amandman je podneo narodni poslanik Željko Tomić.

Niko se ne javlja za reč.

Na član 17. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zlata Đerić, Aleksandra Ilić i Srđan Spasojević.

Reč ima gospođa Zlata Đerić.
...
Nova Srbija

Zlata Đerić

Nova Srbija
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre, poslanička grupa NS je podnela amandman na član 17. koji glasi: "U vaspitno-disciplinskom postupku učenik mora biti saslušan i dati pisanu izjavu, a ako je maloletan, postupak se vrši u prisustvu roditelja ili staratelja. Roditelj ili staratelj potpisom potvrđuje prisustvo".

Ovo je jedno osetljivo pitanje u prosveti i obrazovanju. Svesni smo vremena u kom živimo i mogu reći da svako vreme nosi svoje breme. Naša prva obaveza je da vaspitamo naraštaje koji dolaze iza nas, jer su oni na ovaj svet došli ne svojom voljom nego našom voljom i mi prema njima imamo obavezu, a njihova prava o kojima svi ovde rado govorimo i sa kojima se, kada su u pitanju dečija prava, bojim se mnogo više koketira nego što se stvarno radi, proizilaze, pre svega, iz obaveza i dužnosti. To je ono što mi njih moramo naučiti.

Ovde je nešto što uređuje problematično ponašanje učenika. Ja sam neko ko dolazi iz prakse, usput sam i roditelj pa na svu sreću mogu da vam kažem da to nisu česti slučajevi. Na našu veliku žalost, ponekad, za takvu decu škola učini više nego roditelji. Iz sopstvenog iskustva ću vam reći da, kada sam imala drastičan vaspitni problem sa učenikom, prvi kontakt sa roditeljem mi je uvek ukazivao da je roditelj mnogo veći problem. To je praksa iza koje stojim kao neko ko je 25 godina proveo za katedrom. Dakle, smatrali smo da baš ovaj deo u zakonu treba najpreciznije urediti, da školu, kao instituciju, treba zaštiti da sačuva svoje dostojanstvo i uticaj, najvažniji uticaj.

Prosveta je jedan od tri sveta stuba svake države i beskrajno navijam za misiju prosvetnih radnika, koja uvek ide zajedno vaspitanje i obrazovanje. To su dva nedeljiva procesa. Ponekad nam se dešavaju ove ekstremne situacije. One zakonom moraju biti uređene. Mora biti zaštićena škola, mora biti zaštićeno dete, mora biti zaštićena budućnost. Zakon tu mora preventivno da deluje, da bi oni koji slučajno žele ili su navedeni na bilo koji način da se o njega ogreše, na vreme znali da to ne treba da čine.

Usput, mnogo se govori o tome šta je trebalo da se uradi, šta je još moglo da se popravi. Ovaj zakon može da se popravi. Moramo mi mnogo toga da popravimo. Moramo mi prvo sebe da popravljamo svi zajedno svagde, da bi ovoj deci koja treba da naslede od nas breme o kom sam govorila i koje nije nimalo lako, bar malo olakšali. To je naša dužnost. Ne vidim, zaista, dovoljne napore društva, pa i tu neka Ministarstvo prosvete malo samo porazmisli. Sugerišem da maloletnici, ovde govorimo o srednjoškolcima, ne treba da izlaze uveče u jedanaest i vraćaju se kući u pet. Tu, doduše, škola nema velike ingerencije ali roditelji imaju. Celo društvo o tome mora da razmisli, prvo sa zdravstvenog stanovišta, o kom niko neće ni na jednom mediju da govori, a znamo šta to znači. Samo da se ugledamo na te zapadne demokratije, ako već ka njima hrlimo u Evropu, recimo u Nemačkoj onaj ko je maloletan posle osam sati uveče ne može da bude u gradu bez roditelja ili staratelja. To se kažnjava. Dakle, o tome, samo jednim ovako drastičnim članom koji bi, bog zna kako, promenio mnogo bi se toga doprinelo celom društvu.

Dakle, ono što se tiče prihvatanja, odnosno neprihvatanja našeg amandmana, mogu da kažem, zahvaljujem gospodinu ministru, prihvatio je možda celishodniji amandman. Nadam se da će ovaj član dati neki rezultat u praksi. Hvala vam.