Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sednice Osmog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2011. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 91 narodni poslanik, a radi utvrđivanja kvoruma, potrebnog za rad, sednice Narodne skupštine.
Molim vas da ubacite svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje, da bi utvrdili koliko je narodnih poslanika identifikovano u sistemu i koliko je u sali.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema utvrđeno da u elektronskom sistemu ima 93 narodnih poslanika i da je određen broj narodnih poslanika, takođe, prisutan u sali, bez identifikacije u elektronskom sistemu.
Podsećam sve narodne poslanike da utorkom i četvrtkom, a nakon otvaranja sednice i utvrđivanja broja narodnih poslanika koji prisustvuju sednici, a pre prelaska na dalju raspravu, sednica radi na osnovu člana 286. stav 2. Poslovnika, koji u svom prvom stavu kaže - narodni poslanik ima pravo da traži obaveštenje i objašnjenje od predsednika Narodne skupštine, predsednika odbora Narodne skupštine, ministara i funkcionera u drugim republičkim organima i organizacijama, a o pitanjima iz okvira prava i dužnosti ovih funkcionera i iz nadležnosti organa na čijem se čelu nalaze, koje su mu potrebne za ostvarivanje funkcije narodnog poslanika. Izuzetno predsednik, odnosno ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe pravo iz stava 1. ovog člana može ostvariti i na sednici Narodne skupštine usmeno, u jednom obraćanju, u trajanju do pet minuta, utorkom i četvrtkom i to odmah nakon otvaranja sednice i utvrđivanja broja narodnih poslanika koji prisustvuju sednici, a pre prelaska na dalju raspravu.
Pitam, da li neko od predsednika ili ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje, u skladu sa članom 286. Poslovnika? (Da)
Narodna poslanica Svetlana Stojanović. Izvolite

Hvala. Pre mesec dana na sajtu Ministarstva kulture objavljeni su rezultati konkursa finansiranja i sufinansiranja projekata za tekuću godinu. Programi i projekti se finansiraju iz budžetske aproprijacije specijalizovane usluge. Ova budžetska stavka svake godine izaziva veliku pažnju poslanika, jer malo ko zna šta to znači specijalizovane usluge.U svakom slučaju, za Ministarstvo kulture specijalizovane usluge su upravo programi i projekti.
U budžetu Ministarstva kulture, specijalizovane usluge su najveća stavka, ne računajući plate zaposlenih. Za 2011. godinu ova aproprijacija iznosi 1,2 milijarde, a za plate zaposlenih izdvojeno je 1,6 milijardi. Osim plata zaposlenih i programa i projekata, iz budžeta za kulturu ništa drugo se ne može pročitati, što bi nam ukazalo na to koju kulturnu politiku vodi ova vlada.
Moje prvo pitanje ministru kulture, gospodinu Predragu Markoviću, glasi - da li je svako finansiranje kulture u prvoj polovini ove godine, dok komisije nisu završile svoj rad, prestalo? Iz čega su se programi finansirali? Pre deset dana, sa zakašnjenjem od godinu dana, konstituisan je Nacionalni savet za kulturu. Jedan od zadataka Nacionalnog saveta je da ministru predloži elemente kulturne politike. Ministar, doduše, po slovu Zakona o kulturi, nema nikakvu obavezu da uvaži ono što mu Savet savetuje, ali ostaje nam nada da će uvažiti. Budući da je Savet tek konstituisan, izvesno je da neće moći u dogledno vreme ispuniti ovaj zadatak i predložiti neki od više mogućih modela kulturne politike. Srpska politika će znači, srpska kultura će znači, još dugo plutati na nepredvidivim programima i projektima. Ko unapred može znati kakvi programi i projekti će biti predloženi? Sasvim je moguće da ustanove kulture i naučni timovi, s obzirom da ne postoji jedinstveni okvir zvani kulturna politika, ne predlože projekte za određene sektore. Sektori će u tom slučaju ostati nepokriveni. Javni interes u kulturi neće biti zaštićen.
Zato moje drugo pitanje ministru kulture glasi: šta je javni interes u kulturi? Šta država mora da finansira, a šta može delimično ili potpuno prepustiti tržištu? Sredstva iz neprozirne aproprijacije specijalizovane usluge komisije za programe i projekte, a oni su sve što imamo, raspoređuju se na osnovu Pravilnika o načinu, kriterijumima i merilima za izbor projekata u kulturi, član 6. Merila su ovo, kvalitet, značaj, inovativnost, raznolikost kulturnih izraza, sposobnost podnosilaca da izvede projekat, masovnost korišćenja, decentralizacija kulture, primena novih tehnologija, umreženje, jubilej.
Treće pitanje koje želim da postavim ministru kulture je sledeće. Mogu li se uopšte merila navedena u jednom pravilniku smatrati kulturnom politikom? Imam još jedno, poslednje, praktično pitanje. Da li su sredstva iz aproprijacije specijalizovane usluge, kojima će se finansirati programi i projekti u kulturi, stigla na račun Ministarstva kulture, ako jesu, kako su ta sredstva trošena do juna, dok Komisija za programe i projekte nisu završile svoj posao.
Ako nisu stigla, onda kulturnu politiku Srbije vodi ministar finansija i predsednik Vlade, gospodin Cvetković, a ne ministar i Ministarstvo za kulturu. Odsustvo kulturne politike samo razlog više zbog kojeg ovu vladu treba da zameni neka nova, odgovornija prema svom narodu i njegovim interesima u koje svakako spada kulturni identitet. Unapred zahvaljujem ministru na odgovoru.

Da li još neko od ovlašćenih predstavnika ili predsednika poslaničkih grupa želi da koristi svoje pravo iz člana 286? (Da.)
Narodni poslanik Dragan Todorović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, juče je završena jedna od najsramnijih etapa u istoriji Srbije i srpskog naroda. Smirite ove džokeje, molim vas.
(Predsedavajuća: Vas molim da poštujete odredbe Poslovnika Narodne skupštine, a o redu na sednici ću se ja starati, a vas molim da vodite računa o tome kako se obraćate i javnosti i kolegama poslanicima i bez direktnog obraćanja. Molim.)
Ta etapa se zove – saradnja sa Haškim tribunalom. Do sada u istoriji nije poznat slučaj da je jedna država izručila pet svojih predsednika ili predsednika iz redova sopstvenog naroda, da je izručila kompletan vojni i policijski vrh, a vi ste to uradili za 11 godina i to je ono što je prosto neverovatno, da vi apsolutno nemate granice koje nećete preći smo zarad jednog cilja, a to je ulazak u EU. U tu EU vi nikada nećete ući, jer takvi kakvi ste vi ne trebate nikome, a najmanje trebate EU. To je ono što vi ne shvatate, narod koji nema samopoštovanja, koji nema ponos, nema nikakvu budućnost, a vi ste pokazali da Srbija sa vama apsolutno nema nikakvu budućnost.
Isporučili ste poslednjeg haškog optuženika i završili ste vašu karijeru. Siguran sam da će građani Srbije znati kako da vas ocene na sledećim izborima i da ćete napokon završiti na istorijskom đubrištu, tamo i gde pripadate. Hvala.

Zahvaljujem.
Da li još neko želi reč? Samo se prijavite. Narodna poslanica Marija Bugarčić. Izvolite.

Hvala. Uvažena predsednice, poštovane koleginice i kolege, htela bih da postavim pitanje ministru prosvete.
Naime,moje konkretno pitanje je kada će Ministarstvo prosvete završiti pravilnik o izgledu dokumenata koje izdaje univerzitet? Naime, o čemu se radi. Već dve godine traje muka oko izdavanja bolonjskih diploma. Studenti koji su diplomirali u zadnje dve godine ne mogu da dobiju diplome. Imamo primer na Medicinskom fakultetu gde studenti koji su diplomirali ne mogu da uzmu diplomu već dve godine, a platili su za izradu tih diploma po 15.000 dinara. To je posle godinu dana nedopustivo jer ne mogu da dobiju diplomu, i umesto diplome dobijaju uverenja. Potvrdu o položenim ispitima, tj. uverenje plaćaju između 1.000 i 5.000 dinara. Problem je što ova uverenja važe najviše šest meseci i nakon toga oni moraju ponovo da vade uverenje na fakultetu i dodatno se izlažu trošku.
Imamo situaciju da se diplomiranim studentima uzimaju novci za diplome koje ne mogu da dobiju i za to dobiju potvrdu koja važi šest meseci. Govorimo da nam fale specijalisti radiologije, anesteziologije, hirurgije, a deset godina nam treba da jednog stručnjaka oformimo i osposobimo za svoj posao. A onda se našim mladima ne dozvoljava da specijaliziraju, da volontiraju i najzad ne dozvoljava im se pravo da uzmu svoju diplomu.
Jedino je Elektrotehnički fakultet u Beogradu na svoju ruku uveo i podelio bolonjske diplome. Jer naše prosvetne vlasti nisu u stanju da dve godine završe pravilnik o izgledu dokumenata koje izdaje Univerzitet.
Naime, Elektrotehnički fakultet je diplomu, na njemu je čekalo 600 studenata i tu nailazimo na problem. Kada diplomac dođe na Zavod za zapošljavanje, sa ovom novom diplomom ETF nastaje problem, jer postoji nacionalni okvir kvalifikacija koji ne prepoznaju ovu diplomu.
Ministarstvo je napravilo izgled, tj. pravilnik 2005. godine o izgledu ovih dokumenata, ali u međuvremenu je zakon promenjen a izmene su najopsežnije bile baš u tom delu koji se tiče zvanja. Nacionalni savet je takođe doneo i nomenklaturu zanimanja i sada postoji Pravilnik koji nije u skladu sa današnjom nomenklaturom.
Znamo, da recimo u Americi svaki univerzitet donosi sam kako će da izgleda diploma, forma diplome i šta će pisati na njoj. Samo našim studentima nije omogućeno to.
Apelujem na Ministarstvo prosvete da prestane da se bavi nebitnim stvarima, tipa boje i forme diplome koje će tako da izgledaju i da počne da se bavi suštinskim stvarima i suštinskim problemima koje postoje u našem obrazovanju.

Reč ima narodna poslanica Zlata Đerić.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, upućujem pitanje pre svega premijeru Mirku Cvetkoviću, da li postoji politička volja za borbu protiv korupcije i kada misli ova vlada da izađe sa Nacrtom strategije za borbu protiv korupcije, koje je naš najveći problem u ovom trenutku.
Da se kratko našali, Grčka tragedija počiva na mitu, a srpska na mitu i korupciji i mi svi znamo da je Izveštaj koji smo podneli EU ocenjen upravo u tom segmentu kao najproblematičniji odnosno, da je najbolesnije ocenjen u tom izveštaju Ministarstvo zdravlja. Pošto je novi ministar zdravlja nedavno rekao da ne može sam da se izbori sa vremenom korupcije koje zatekao u Ministarstvu zdravlja, svako imam pitanje i za njega. Kada ministar zdravlja misli da predloži Skupštini da promeni Zakon o dopunskom radu koji je inače od EU upravo ocenjen kao jednim od glavnih izvora korupcije u srpskom zdravstvu? Kada misli da promeni u opšte taj odnos prema dopunskom radu na koji smo više puta u ovom parlamentu ukazivali kao problem, kao problem u zdravstvu jer se po svim izveštajima i po svim događanjima videlo da najviše stradaju, najviše se zloupotrebljavaju upravu najteži bolesnici u Srbiji.
Dakle, mi smo kao poslanička grupa više puta ukazivali na afere upravo u Ministarstvu zdravlja, tražeći odgovore, naravno u ime građana koji su nam to predlagali da pitamo.
Takođe, imamo pitanje za Vladu i za ministra pravde: Zašto se uporno skriva Izveštaj Evropske komisije koji sadrži analizu kako je trošen novac evropskih donacija i kredita u ovom segmentu? Ako se taj izveštaj skriva od očiju srpske javnosti, onda svakako imamo razloga da sumnjamo da neko ne želi da se zna šta se događalo u srpskom zdravstvu i kako je sva ona pomoć koja je iz Evropske unije dolazila, o kojoj se tako transparentno govorilo, kako je ona trošena i ko će ako je bilo zloupotreba za to snositi odgovornost?
Takođe smo protiv toga da u ime onoga što je rečeno da ubuduće neće biti političkih nameštenika i nameštenih direktora, da će ubuduće sve ići javno, transparentno konkursima, pa zašto je upravo bivši ministar zdravlja imenovan za direktora van takvog konkursa? Zašto upravo jedan ministar, bivši ministar, nije bio prvi primer kako se može izaći na konkurs i kako se može tu svojim referencama pobediti u odnosu na neke druge referentne kolege za koje pretpostavljam da bi tu konkurisale?
Dakle, to su pitanja koja upućujemo ispred poslaničke grupe Nove Srbije.

Pošto se više niko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa ne javlja za reč, nastavljamo sa radom.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju narodni poslanici Milan Dimitrijević i Aleksandra Janković.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam, povodom načelnog pretresa 1. tačke dnevnog reda, pored predstavnika predlagača Milutina Mrkonjića, ministra za infrastrukturu i energetiku, pozvala da sednici prisustvuju i Miodrag Miljković, državni sekretar u Ministarstvu za infrastrukturu i energetiku, Miloš Banjac, pomoćnik ministra za infrastrukturu i energetiku, Aleksandra Potparević, iz Direktorata civilnog vazduhoplovstva, Vanja Škobić, iz Agencije za kontrolu letenja, Neda Mijatovi-Bojanović, šef Odseka za pravne i ekonomske odnose u sektoru za elektroenergetiku u Ministarstvu za infrastrukturu i energetiku, Olga Antić-Miočinović, rukovodilac Grupe za tehničko-tehnološke poslove u Sektoru za naftu i gas u Ministarstvu za infrastruru i energetiku i Ljiljana Hadžibabić, član radne grupe i rukovodilac Sektora za energetsko tehničke poslove u Ministarstvu za infrastrukturu i energetiku.
Nastavljamo rad i prelazimo na – PREDLOG ZAKONA O ENERGETICI
Primili ste Predlog zakona, koji je podnela Vlada.
Primili ste izveštaje Odbora za industriju i Zakonodavnog odbora.
Pre otvaranja načelnog pretresa, podsećam vas da, prema članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika, članova poslaničke grupe, tako da poslaničkoj grupi Za evropsku Srbiju pripada jedan sat, 33 minuta i 36 sekundi; poslaničkoj grupi SRS - jedan sat, osam minuta i 24 sekunde; poslaničkoj grupi Ujedinjeni regioni Srbije - 28 minuta i 48 sekundi; poslaničkoj grupi Napred Srbijo - 25 minuta i 12 sekundi; poslaničkoj grupi DSS - Vojislav Koštunica - 24 minuta; poslaničkoj grupi SPS - JS - 18 minuta; poslaničkoj grupi LDP - 14 minuta i 24 sekunde; poslaničkoj grupi Nova Srbija - 10 minuta i 48 sekundi; poslaničkoj grupi Manjina - osam minuta i 24 sekunde i poslaničkoj grupi PUPS - šest minuta.
Saglasno članu 96. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanici koji nisu članovi ni jedne poslaničke grupe imaju pravo da govore svako po jednom do pet minuta.
Molim poslaničke grupe, ako to niste učinili, da podnesete prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika, što je u skladu sa članom 96. stav 4. Poslovnika.
Obaveštavam vas da su poslaničke grupe ovlastile da ih predstavljaju: narodni poslanik Siniša Stamenković, poslaničku grupu PUPS; narodni poslanik Đorđe Milićević, poslaničku grupu SPS-JS; narodni poslanik Arsen Đurić, poslaničku grupu DSS-Vojislav Koštunica; narodni poslanik Bojan Đurić, poslaničku grupu LDP; narodni poslanik Mićo Rogović, poslaničku grupu Napred Srbijo i narodni poslanik Goran Mihajlović, poslaničku grupu SRS.
Saglasno članu 157. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram načelni pretres o Predlogu zakona.
Predlažem, pošto je ministar u zgradi i očekujemo da uđe, da sačekamo par sekundi.
Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 157. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvorila sam načelni pretres o Predlogu zakona i pitam da li predstavnik predlagača Milutin Mrkonjić, ministar za infrastrukturu i energetiku, želi reč? (Da.)
Izvolite, gospodine ministre.

Izvinjavam se što sam zakasnio.
Poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, kao i uvek i danas mi je čast da mogu pred ovim najvišim domom Republike Srbije da obrazlažem dva zakona, Zakon o energetici, koji ću sada obrazlagati, a pred vama je i novi zakon koji treba da udari nove temelje razvoja srpske energetike u narednom periodu.
Posle velikog broja javnih rasprava, od kojih bi posebno istakao one u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu i posle veoma dobrih kritika od strane Energetske zajednice iz Beča, koja je referentno telo za integraciju srpske energetike u EU, mogu da vam kažem da novi zakon o energetici predstavlja prekretnicu u razvoju ovog važnog sektora u našoj zemlji.
Protekle tri godine, pod dirigentskom palicom moga druga dr Petra Škundrića, na ovom pravnom aktu radio je veliki tim domaćih i stranih eksperata. Koristim na samom početku priliku da im se zahvalim na uloženom radu i trudu. Ovim zakonom se nastavlja harmonizacija energetskog zakonodavstva sa direktivama EU, ali smo primenili i neka nova rešenja koja još nisu naišla ni na punu primenu u EU i za koja smo dobili pohvale od strane evropskih eksperata. Evropsko opredeljenje Srbije je ne samo putu ka članstvu u EU, već nastojimo da to bude put ka modernoj tehnološkoj, uređenoj, energetski efikasnoj zelenoj Srbiji.
Najvažnija novina koju novi zakon donosi je liberalizacija svih segmenata energetskog tržišta Republike Srbije. Sve grane srpske energetike su novim zakonom otvorene za slobodno ulaganje i za otvorenu tržišnu utakmicu po pravilima nadležnog regulatora, tj. Agencije za energetiku. Ovim zakonom smo u mnogome ojačali ulogu i značaj Agencije za energetiku, u skladu sa trendovima u energetskom zakonodavstvu u svetu.
Osnovni ciljevi kod donošenja novog zakona, kojima smo se rukovodili, bili su: povećanje sigurnosti isporuke energije i energenata za sve građane i privredu zemlje; dalji razvoj energetskog tržišta kroz povećanje konkurentnosti u svim granama energetike; pojednostavljivanje procedura za realizaciju investicija u energetiku; povećanje energetske efikasnosti i povećanje investicija obnovljive izvore energije.
Nastojali smo da kroz ovaj zakon stvorimo mogućnost za reformu i restrukturiranje energetskog sektora, kako bi Srbija dobila efikasne kompanije koje će biti zamajac oporavku celokupne privrede.
Tržište nafte i naftnih derivata od početka ove godine u potpunosti je otvoreno i Vlada više ne određuje cene naftnih derivata. Pored čitavog niza pravilnika koji su usvojeni pre početka liberalizacije tržišta, novi zakon dodatno uređuje ovu oblast kroz sigurnost snabdevanja, obavezne i operativne rezerve nafte i naftnih derivata, uređenje transporta nafte i, što je za građane najvažnije, bolji kvalitet i kontrolu kvaliteta naftnih derivata u Republici Srbiji.
Tržište gasa u Republici Srbiji biće daleko bolje uređeno nego što je danas, sa jasnim pravilima igre za sve učesnike. Jedna od namera koju smo uspeli da realizujemo kroz jedan deo zakona je da povećamo sigurnost isporuke za sve korisnike gasa u slučaju bilo kakvih poremećaja u snabdevanju. Nova gasna skladišta će nam otvoriti i mogućnosti za trgovinu sa gasom, pa smo i taj deo dodatno uredili.
Kod gasa je teško govoriti o slobodnom tržištu zbog objektivnih ograničenja koja su posledica specifičnosti ovog energenta. Najvažnija novina koju novi zakon donosi vezano za trgovinu gasom je pravo pristupa treće strane, što je jedna od obaveza evropskog energetskog zakonodavstva koja još nije zaživela ni u svim članicama EU. Našli smo prihvatljiv model da zadovoljimo evropske partnere, ali i da u isto vreme ne odustanemo od naših nacionalnih interesa i transevropskih projekata "Južni tok", koji su planirani da se realizuju kada je u pitanju snabdevanje ovim energentom.
Obnovljivi izvori energije su predstavljali, a i biće ubuduće jedno od prioriteta u radu Ministarstva infrastrukture i energetike. Međutim, pokazalo se da ovaj strateški okvir, a postojeći Zakon o energetici je postao suviše tesan da bi energetika u Srbiji ostala u toku sa međunarodnim zbivanjima. Zbog toga poslednjih nekoliko godina Ministarstvo intenzivno radi na tome da dovede energetsko zakonodavstvo i energetsku praksu naše zemlje, a koja podrazumeva i energetsku efikasnost i obnovljive izvore energetike, u okvire međunarodnih standarda, odnosno standarda EU.
Podsetio bih da je potpisivanje i ratifikacijom Ugovora o osnivanju energetske zajednice u julu 2006. godine između EU i država jugoistočne Evrope energetski sektor Srbije postao deo EU, a upravo su energetska efikasnost i obnovljivi izvori energije jedno od glavnih odrednica ovog ugovora. U tom smislu Ministarstvo aktivno radi na sprovođenju svih aktivnosti energetske zajednice u pomenutim oblastima.
Kao što vam je poznato, ova vlada je kreirala pravni okvir za investicije u ovaj sektor. Veliki interes investitora, kao i veliki broj energetskih dozvola dovoljan su dokaz kvaliteta ovog pravnog okvira. Novi zakon o energetici će posebnu pažnju posvetiti ovom sektoru tako što će investitorima biti garantovana veća pravna sigurnost, pa i same procedure za realizaciju ovih investicija biće daleko jednostavnije.
Ovo je jedan od najvažnijih zakona iz naše evropske agende. Ovaj zakon ne donosimo zbog Evrope nego zbog naših građana. Energetika predstavlja krvotok privrednog razvoja i stvara pretpostavke za poboljšanje standarda naših građana. Ministarstvo infrastrukture i energetike pokrenulo je veliki investicioni ciklus koji će biti zamajac oporavka čitave privrede Republike Srbije. Svesni makroekonomske situacije u kojoj se danas nalazi domaća privreda pokrenuti su mnogobrojni tenderi koji bi za krajnji rezultat trebalo da imaju izgradnju novih energetskih objekata i upošljavanje domaćih kompanija.
Važno je istaći da u Republici Srbiji poslednjih 20-ak godina nije izgrađen nijedan novi kapitalni energetski objekat. Potražnja za energijom u današnjem svetu raste iz godine u godinu, a ova nova postrojenja treba da obezbede dovoljno čiste energije za nove investitore, kao i za postojeće industrijske subjekte. Jedna od najvažnijih smernica pri gradnji ovih kapitalnih energetskih objekata će biti upošljavanje domaćih kompanija.
Zbog svega ovde navedenog pozivam narodne poslanike da konstruktivno diskutuju i da daju podršku novom zakonu o energetici. Hvala najlepše.