Reč ima dr Mileta Poskurica.

Hteo bih naravno da sve što smo čuli o ovome u potpunosti se sa tim složim. Naši razlozi su bili otprilike na istom tragu. Formiranje jedne nove institucije, novih direktora, novih direktorskih mesta, novog poslovnog prostora, novog plaćanja, sve ono što je u nivou primarne zdravstvene zaštite, nešto što zaista može da radi i Batut i njegova organizaciona jedinica po Republici Srbiji, zavodi za javno zdravlje, ako to tako treba zvati, potpuno je nepotrebno i nismo očekivali u pokušaju reforme koju je nagoveštavao ministar i nekog otklona u odnosu na ono ranije, ali ne samo otklon – neka utvrdi policija i neka utvrde inspektori šta se nije radilo ili finansijski stručnjaci, nego generalno da se ostavi utisak da konceptualno želite da napravite otklon prema toj megalomaniji i uvođenje svega i svačega – agencija, uprava, uopšte institucija u kojima će neko raditi  i biti plaćen debelo još preko onoga što radi.
Ne znamo tačno koliko će ljudi raditi, koliko će sve to da košta, koliko je sve to prethodno već osmišljeno. Znamo za pokušaje, za ove skrining programe koje je u delu finansirala i Međunarodna zajednica koji se na terenu sprovode, i dojka i grlić itd. To se radi i sada se javljaju ogromni problemi u hodu. Sada ovi ljudi treba da regulišu iz uprave, pazite, da regulišu način, sprovođenje, organizaciju i šemu. To je već razrađeno na terenu, to će samo neko da uzme pare za novi projekat, da kaže – e, to će da bude tako što će lokalna samouprava da piše pozive. A kako ćete da naterate građane da odu? Danas na ginekološke preglede dve trećine žena se ne javi, iako se radi i subotom i nedeljom po selima, ide se u susret pacijentima, mobilni mamograf zvrči po Srbiji itd. Ima načina da to nije do kraja rešeno, ne verujem da će uprava moći, a nije ni bila potrebna, stručne zdravstvene komisije postoje na nivou Ministarstva za sve i svašta, čak za nivo određene grupe leka u određenoj usko stručnoj oblasti. Tu rade lekari koji za to su naravno manje ili više plaćeni. Batut bi to mogao dobro da organizuje. Ne vidimo razloga da se ovo uvodi, ne vidimo nikakvog objašnjenja kako ćemo imati komplijantnog pacijenta.
Šta sad – ovi će iz uprave to da reše? Postaviće nekog šefa, ne znam ni ja, da ne govorim imena, ljudi koji su kolorektalno, itd, on će biti šef te parade i sada će on nekim svojim autoritetom naterati stvari na lekaru opšte prakse i ginekologu kao izabranim lekarima i volji pacijenata na te skrining preglede da dolaze. Jedne treba edukovati, ali ne ništa specijalno edukovati, uzeti neke pare za projekte edukacije, kad se zna – traženje okutnog krvarenja i pobrojanje simptoma koje student medicine zna da pobroji, a ovo drugo – ginekološki pregledi, koji su inače redovni, inače periodični, inače dat starosni raspon, intervali dve – tri godine. Samo ginekolog da shvati da to jednostavno mora da vodi evidenciju koja postoji za ove vrste skrining pregleda, da mu se u kapitaciji nađe mesto da mu se i to plati i tu je stvar rešena, bez velikih para, bez velike buke konačno svi izabrani lekari na tom nivou su dužni da obavljaju preventivnu delatnost.
Nemoguće je da krenete na posao i kažete – danas moram da radim preventivu, danas moram preventivu. Prosto se bojiš od toga da li si dovoljno te preventive uradio. Ali, jednostavno se nešto događa u hodu. Kao što lekar opšte prakse ne zna da li će ga sačekati danas neko zapaljenje pluća ili nekakva respiratorna infekcija ili digestivna infekcija i mora da radi i na terenu prevencije. On mora raditi sve, tako da ovih lekari to rade, staviti akcenat na to, a ovo – propagandni materijali, ovo što će ići na televiziji, što će se štampati, to je samo izvor pranja novca u referentnim kućama koje će to da štampaju. Već se tu zna i ko će šta da radi, ko će da pravi kitove za tri uzorka za pregled stolice. Verujem da je to sve uređeno kao i kada smo radili ove tablice, ko će izdati tablice, ko će dozvole, ko će prvu pomoć. Mislim da otprilike radite na tragu već viđenog i nepotrebno umnažate ono što je u opisu posla vazda bilo u ovoj Srbiji. Dobro je napraviti ministarstvo za prevenciju, možda biste bili originali u evropskoj praksi. Zahvaljujem.

Na član 23. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Buha.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima gospodin Paja Momčilov.

Vidite kako ide ova naša rasprava. Gospodine Buha zbog rođaka koje ima na Kosovu, sada mora da trči između telefona i da se informiše o stanju svojih najbližih i ne može da brani amandman koji bi normalno i branio.
Da se dotaknem i samog amandmana. Šta je predloženo ovim amandmanom? Predložili smo opet da se član 23. briše. Šta taj stav predviđa koji smo mi smatrali da treba brisati? U članu 130. kaže se: "Organi zdravstvene ustanove po isteku mandata nastavljaju da obavljaju poslove u skladu sa zakonom i statutom zdravstvene ustanove do dana imenovanja novih, odnosno privremenih organa".
U članu 134. istog zakona, kada je direktor u pitanju, kaže se: "imenuje osnivač vršioca dužnosti". Zašto ne važi isti princip, šta se iza ovoga krije, kakvo to jedinstveno pravno rešenje? Za jednog jedno u istoj instituciji i ustanovi, a za članove nadzornog i upravnog odbora drugo. Kako to može? Valjda smo svi pred zakonom ravnopravni i jednaki. Šta se ovde događa? Ovde se događa da se na ovaj način na mala vrata, znamo mi kako stvari kod nas funkcionišu i kako se primenjuju zakoni, uvodi derogacija izbora i reizbora. Znači, može ovo trajati, upravljanje i nadziranje, do u beskraj teoretski, nadam se, u praksi ne daj Bože da je to moguće. Hvala.

Na član 23. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima dr Milan Knežević.

Mi smo na ovaj član 23, koji je inače ranije bio član 130, podneli amandman.  U tom članu 23. nabrajaju se organi zdravstvene ustanove da su to direktor, upravni odbor i nadzorni odbor i onda se nabraja koje od ovih organa upravljana bi bira Vlada, koje postavlja i razrešava ministar i u predzadnjem stavu se nabrajaju lica koja ne mogu da obavljaju te funkcije da bi se rešio sukob javnog i privatnog interesa.
Na kraju, dodat je ovaj stav koji je pročitao kolega Paja Momčilov, da ga ne čitam, gde sada se daje mogućnost da organi zdravstvene ustanove po isteku mandata nastavljaju da obavljaju poslove u skladu sa zakonom do imenovanja novih organa.
Prvo, po nama, apsolutno ovaj stav ne pripada ovom članu. Ako se ovde nabrajaju samo funkcije onda nema potrebe ovaj stav da stoji u ovom članu, treba da stoji u članu koji se bavi pitanjem dužine mandata kako direktora tako i članova upravnih i nadležnih odbora, tako da mesto ovog stava sigurno ne pripada ovom članu nego članu koji definiše mandata organa upravljanja.
Pošto je ovde ovaj stav dodat, mi smo našim amandmanom, da ga ne čitam u potpunosti, dodali umesto tog stava 6, stav 7, 8. i 9. i suština tih stavova jeste da se organi biraju i imenuju na osnovu javnog konkursa koji treba da bude raspisan šest meseca pre isteka mandata.
U sledećem stavu smo rekli da ti organi upravljanja zdravstvene ustanove kojima istekne mandat, ako nije izabran novi, da je osnivač dužan da imenuje privremeni organ, ali da u tom sastavu privremenog organa ne mogu da budu članovi koji su u prethodnom periodu bili. Zašto? Pa, svesni smo da je dosta raširena pojava da se iz raznoraznih razloga, govorim o zdravstvenim institucijama po Srbiji, ili ne blagovremeno raspisuju konkursi ili se ti konkursi kod izbora direktora razvuku više od zakonskog vremena i na taj način pojedini ljudi, a oni su članovi stranaka vladajuće koalicije, legalno produžavaju mandat. Ovim se još pojačava zakonski da se mandat pojedinim ljudima koji iz raznoraznih razloga ili zato što ne mogu da budu birani ponovo i koji na mnoge načine pokušavaju da produžavaju izbor direktora.
Ministar verovatno zna u koliko zdravstvenih ustanova ili opštih bolnica u Srbiji postoje vršioci dužnosti. Znam jedan zdravstveni centar gde je vršilac dužnosti tog zdravstvenog centra već četiri godine vršilac dužnosti iz, da ne ulazimo u to, obrazloženja različite vrste.
Ovaj stav protiv koga smo mi smo baš zbog toga da nešto što je nažalost postalo u praksi primenjivo, da se pojedini direktori i članovi upravnih i nadležnih odbora, koji su pripadnici vladajuće koalicije, na ovaj način ostaju znatno duže na tim funkcijama nego što je trebalo.
Sada, pošto smo u tim stavovima ograničili i trudili se da na pravi način razrešimo, da se konkurs našim amandmanom na vreme raspisuje, da se na odgovarajući način imenuju privremeni organi. Odgovor Vlade je da se amandman odbija jer se kaže da zakon o zdravstvenoj zaštiti i postupak biranja direktora bira na osnovu javnog konkursa koji je definisan na identičan način, kako smo dali, ali u članovima od 132 pa do 136.
Dobro, pa i mi smo to znali, ali smo morali da odreagujemo na ovaj stav i zbog loše prakse koja je prisutna u pojedinim zdravstvenim ustanovama.
Drugi razlog za odbijanje je to što ste rekli da je rok od šest meseci predug. Zašto je predug? Zašto ne uzmemo analizu pojedinih konkurs pojedinih zdravstvenih ustanova? Zašto želite da produžite mandat onima koji nisu izabrani do okončanja konkursa? Bolje je krenuti ranije i šest meseci, pa će u šest meseci da se završi izbor, nego da se završi izbor u tri meseca.
Zna se, na fakultetima izbori odnosno ponovni izbori se raspisuju šest meseci ranije iz raznoraznih razloga, tehničkih i administrativnih. Bolje je da bude i duži period izbora. Obrazloženje da je šest meseci predug period nije dobro zato što u praksi imamo mnogo vršilaca dužnosti koji baš imenuje ministarstvo. Smatramo da je ovaj naš amandman adekvatan i adekvatno postavljen, s obzirom na član u ovom stavu gde ste ga stavili.
U suštini, ovo je veoma jasno. Jasno je da ovim želite da ojačate zakonsku regulativu, gde ćete svojim izabranim kadrovima omogućiti, kad je potrebno, a možda nemate adekvatnu zamenu ili se nisu koalicioni partneri dogovorili, da produžavaju mandat i da to sve bude jasno i da se kaže da je to po zakonu. Cilj ovog stava i suština je ono što sam malo pre rekao. Hvala.

Gospodine Kneževiću, od vremena ovlašćenog predstavnika? Hvala.
Na član 27. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nikola Lazić, Donka Banović, Milica Vojić-Marković.
Reč ima gospodin Tomić Željko.

Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, na član 27. smo podneli amandman sledeći svoju intenciju odnosno nameru i u proteklom periodu od nekoliko godina, gde smo primetili da Vlada često spominje AP u jednini, ne misleći na autonomne pokrajine, a znamo da u Ustavu Republike Srbije država Srbija ima dve autonomne pokrajine.
Konkretno, reči: "Autonomna pokrajina odnosno jedinica lokalne samouprave" mi predlažemo da se menjaju rečima: "Autonomne pokrajine odnosno jedinice lokalnih samouprava".
Vi ste u obrazloženju odbili ovaj amandman, kako ste rekli – iz razloga što se istim ne poboljšava tekst zakona odnosno s obzirom da isti nema suštinski karakter. Nije svaki amandman suštinskog karaktera i ne mora da bude. Može da bude i tehničke prirode. Malo je to neprincipijelno, a čak bih rekao i nekorektno. Naime, uobičajena normativna praksa u skladu sa metodologijom za izradu propisa podrazumeva da se imenice iskazuju u jednini i bez obzira na činjenicu da se određena pravna situacija koja se reguliše odnosi na veći broj subjekata, a demantujete sami sebe zato što ste u članu 158. o kome je malo pre bila vođena rasprava se baš u množini spominju zdravstvene ustanove, stručna udruženja, komore, visokoškolske ustanove itd.
Zašto ne bismo sledili ustavni princip da Srbija ima dve pokrajine? Samo u protekla dva dana se moglo dogoditi da zaista potpuno uverenje steknemo da se ova vlast odrekla jedne pokrajine. Jer ako kažete, kao što znamo, pregovori o Kosovu teku, odnosno sada su prekinuti, a glavni pregovarač Stefanović nas obaveštava da su oni pozitivni za Srbe, e, koliko su pozitivni videlo se u prethodna dva dana. Ono što poslanička grupa DSS apsolutno želi to jeste rasprava o KiM u Narodnoj skupštini Republike Srbije…
(Predsedavajući: Ali, sada raspravljamo o zakonu o zdravstvenoj zaštiti, molim vas. Upozoravam vas da se držite teme dnevnog reda, prvi put.)
Gospodine Novakoviću, u tom zakonu piše da postoji samo jedna pokrajina u sastavu Srbije. Ja u to ime govorim i želimo i ovom prilikom da podstaknemo sve narodne poslanike i javnost da se ta rasprava o KiM takođe ovde održava. Dokle god piše…
(Predsedavajući: Drugi put vas upozoravam da se vratite na temu koja se odnosi na zdravstvenu zaštitu.)
Da, ali ovde piše – Autonomna pokrajina, a ne autonomne pokrajine. Velika je razlika. I naravno da mi daje za pravo, i ne samo meni nego i svakom građaninu Srbije, da se pita – dokle će više zakonski predlozi ove vlade da postoje sa jednom autonomnom pokrajinom, misleći na Vojvodinu. Šta je sa drugom autonomnom pokrajinom? Zato mi tražimo raspravu, baš da je ne bi bilo na Brnjaku ili na Jarinjama, nego da bude ovde rasprava.
Zato apelujem da se prihvati ovaj amandman, jer sam vam pokazao i dokazao da ste pisali za mnoge stvari u množini i da taj princip niste prihvatili, a mi tražimo samo da princip bude – ako Srbija ima dve pokrajine, da to piše u svakom vladinom predlogu zakona. Hvala vam.

Ustav kaže – lokalna samouprava.
Na član 28. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima dr Mileta Poskurica.

Ovim amandmanom mi smo hteli da na određeni način, kako god da se to shvatilo, stavimo pod zaštitu stručne konsultante koji iz inostranstva dolaze da pružaju zdravstvene usluge građanima Srbije. Da li će to biti samo baš žiteljima Srbije ili će u Srbiju doći neko iz neke druge susedne republike, bivše Jugoslavije, sasvim je svejedno. Veliki stručnjaci koji često donose i opremu sa sobom ulažu rad, vrlo često, bar tako mislimo i tako se govori, rade volonterski, iz najboljih namera, a mnogo puta oni koji su bogatiji, viđeniji i dobronamerniji tu opremu, ako nije preterano skupa, ostavljaju našim zdravstvenim ustanovama.
Učiniti nešto da se takvome čoveku pod upit i pod lupu stavi njegova stručnost, njegova kvalifikacija, time što će biti nateran da ide u Lekarsku komoru Srbije i da traži tromesečnu, šestomesečnu dozvolu za rad, a u principu doći će tad i ko zna kada ponovo, smatramo da je ipak besmisleno, da je nepotrebno. I do sada se bez toga funkcionisalo. Jer, neko tako ugledan ne dolazi iz sredine u kojoj nema licencu. Dugo ni naša država nije imala licence, od skoro smo ih uveli, Evropa je imala pre toga, Amerika ih ima. Dakle, teško je zamisliti da postoji država u kojoj sada nema licence, da se bavi ozbiljnom medicinskom strukom i da će neko takav biti konsultant u našem zdravstvenom sistemu.
Ona bi možda imala opravdanja za one koji nemaju licencu u svojoj državi. Ali pošto u stavu 2, u tačkama koje ste pobrojali predviđate da takav mora imati licencu matične države, potpuno je neosnovano da se ona ovde traži i procedura dolaska i angažovanja čoveka odlaže.
Hoćemo li stvari da postavimo malo obrnuto? Da li mi znamo kakva je validnost i licenca onoga ko operiše naše kardio-hirurške bolesnike u Turskoj? Da li taj Turčin kad tamo operiše našeg bolesnika, našeg osiguranika, pa dođe da to isto ovde radi u nekim noćnim klinikama, privatnim itd, tamo jeste kompetentan, ima licencu, ovde mora za licencu da se bori. Ma koliko mi znamo da će se oni koji pozivaju, a mislim, ako je nešto trebalo da se menja u zakonu, možda pojačati odgovornost zdravstvene ustanove koja poziva stranca da radi, da zaista onaj ko poziva bude odgovoran koga je pozvao i da li je to zaista ekspert i stručnjak. Možda je na to trebalo staviti akcenat, ali prosto nije moglo amandmanski da se utiče na takvu jednu ideju i taj pristup, ali da mi te ljude zaista, da li će raditi nekoliko sati ili jedan ili dva dana, prođu proceduru, iako tu radi sekretarica direktora koji je pozvao neko drugi, ili ne on sam lično, da se potuca po Komori. Znamo mi ipak da postoji kodeks među lekarima i da će oni jedni za druge uraditi to.
Nisam čuo, nisam imao kad ni da se raspitam, zbog ovog "hitnog" zakona sa elementima delovanja 2013. godine, da pitam kolege koji idu po inostranstvu da li sad neko njima baš svuda traži da imaju licencu, da je tamo otvaraju, ili je licenca koju imaju dovoljna. Mnoge lekare koji nisu imali licencu u vreme kad nisu imali nismo otpoštovali, otišli su u druge republike, druge države, a sada su vrhunski kardio-hirurzi i dobro rade, a mi ovde narod operišemo u Turskoj ili negde tražimo neke noćne i privatne klinike. Dakle, ovo je bilo sasvim logično prihvatiti amandman, jer mi zapravo ništa specijalno ne tražimo, nego stanje kakvo je bilo.
Možda pojačate i odgovornost onih koji pozivaju, ako baš hoćemo ne znam od kakve uočene opasnosti da se štitimo, da onaj ko zove, zove čoveka sa licencom, zove istaknutog stručnjaka, pa možda to na neki način se formalizuje. Ovo zaista nema smisla jer veoma, veoma često je reč o vrhunskim stručnjacima, pa kako god da mu vi kažete – dajte mi broj vaše licence, osetiće se čovek neprijatno, a da mu sve drugo završi sekretarica direktora klinke. Ipak je to neprijatna procedura i mnogi se će upitati ima li smisla da dolaze kad već rade džabe, ulažu džabe, još i da se ovde proveravaju po našim lekarskim komorama. Ako postoji međunarodna saradnja, na sajtu to postoji. Lako je steći uvid neko da ima licencu i da je tu sve u redu sa tim čovekom. Zahvaljujem.