Zahvaljujem.
U ovom članu mi smo hteli da napravimo određenu izmenu u vezi sa načinom donošenja jednog dokumenta koji je bitan za farmaceutsku struku, koji jednostavno treba da predstavlja sublimaciju njihovih aktivnosti, limite u radu, postavljanje osnova koji su bitni za funkcionisanje struke na različitim nivoima, počev od toga šta rade u samim neposrednim mestima za distribuciju lekova, dakle, u samim apotekama ili apotekarskim ustanovama, konačno do onoga što se preporučuje kao standardi u radu.
Dakle, tu dobru apotekarsku praksu kako smo je mi shvatili trebalo bi da radi neko ko je zaista najkompetentniji, jedan određeni krug ljudi koji se uslovno rečeno, budući da komora objedinjuje sve farmaceute može naći u komori. Diskutabilno je bilo samo kroz koje telo i koje je realna zainteresovanost komore kad ona u svom opisu autohtonog posla nema predviđeno da donosi baš ovakvu vrstu akata, pa smo mislili da to ojačamo i drugim strukovnim udruženjima. Ono što smo dobili kao odgovor je mogućnost da se i udruženje koje smo mi predložili Savet tek preformisanog Društva farmaceuta Srbije u Savez farmaceutskog udruženja, nije dostatno udruženje građana iako se može videti zaista razuđeno i ima supspecijalnost i različitih vrsta.
Dakle, ljude koji bi mogli da budu od koristi, skoro uzev, ako su oni kao svi članovi komore onda bi oni bili članovi komore, ali sigurno da li će oni doći kao članovi komore u nekakvu radnu grupu ili ne, nije ista verovatnoća njihovog uticaja kao kada ispred toga društva daje odrećeni predlog. Šire gledano to bi moglo da padne i na farmaceutske fakultete, na profesore, na katedre, ako tako gledamo. Zašto se u ovom stavu 3. ignoriše potreba koju smo stavili da se uzmu iskustva, recimo u svetu oko toga.
Nigde ovde u zakonskom predlogu koji dajete za izmenu ne stoji domaće iskustvo, e sad vi, za rad toga, mi nećemo vaš amandman jer vi ignogrišete domaće. Ne, kako je napisano to je podrazumevajuće, naši zakoni i jedni i drugi i treći itd, na sve se to oslanjamo, na naše osiguranje i na iskustva koja su u svetu. Nemoguće je ovo, pa mi ne možemo farmakopeju da donesemo da ne znamo evropsku farmakopeju, da se ravnamo prema njoj. Nemoguće je ovo autohtono ući u farmaceutsku industriju, farmaceutske potrebe i zahtevnosti, tako ozbiljne struke, a da ne znamo kako je šta u svetu regulisano.
Dakle, najmoćnije zemlje sveta, konačno vode dobre kliničke prakse i ostale koje smo koristili, nije izmisila Komora zdravstvenih radnika, odnsno Lekarska komora. To je nešto što je u startu bilo dobijeno i prevedeno, ili koristimo engleske verzije za specijalističku ispitivanje lekova.
Dakle, nije imalo potrebe da se pobegne od toga da nam neko u tom radu još pomogne, da ne svalimo na komoru nadležnost od koje ona možda i beži. Znate, komore su zainteresovane da uzmu profit, da uzmu novac, da učestvuju negde u KME, da možda negde budu eventualno i korisnici dela tog novca, Stomatološka komora može da napravi sturčne skupove, silne pare mogu da dobiju za bodove, za KME. Ne znam koliko je za njih čuveno to KME, ali ako su uzme da je sat, od prilike jedan bod vredi hiljadu dinara.
Znači, 24 boda, pa puta broj lekara, to je ogroman profit, gde naravno deo vuče organizator, vićete i sami za vrlo benevolentne poslove koje obavljaju u toku organizacije, pitanje dela sredstava koja se od toga dobija, te hoću reći, da ne bi ni Farmaceutska komora i sigurno neće biti izuzeta od toga, a uvek će imati dobrog pokrovitelja, dobrog sponzora, farmaceutske kuće će sigurno njima neizostavno pomoći u svemu, ali možda ne i u cilju donošenja ovog kodeksa.
Ne mislimo dakle, da je donošenje ovoga vodiča, apotekarske prakse, ovog pisanog akta, opšteg regulatora njihovog ponašanja, nešto iz čega izuzeti danas najšire udruženje kakvo jeste Savez farmaceuta, ako jednom prestanu da postoje vodič je donet, onda ćemo zakonom brisati ili ćemo naći drugo rešenje, ali bar neka učestvuju u prvom donošenju dobre apotekarske prakse za potrebe naše zdravstvene delatnosti. Zahvaljujem.
