Zahvaljujem, hteo bih povodom ovog amandmana gospođe Đerić. Prvo, želeo bih da ministar širem auditorijumu kasnije kaže, nama je donekle na tu temu i objasnio. Znači, koristim vreme poslaničke grupe.
Zašto je granica spuštena na 15 godina? To su ranije bili stariji maloletnici i sada smo dali pravo detetu od 15 godina, pogotovo što u ovom zakonu mešamo maloletno lice i dete, kasnije će biti dete do 18 godina starosti, a sad je maloletno lice. Znači, tu smo ostali neopredeljeni u zakonu. Dozvoljeno mu je pravo da sam odlučuje, odnosno da donosi odluku ukoliko neko profesionalno lice da saglasnost sa tim, znači da je njegovo psihičko stanje zrelo i da on može donositi odluke.
Prvo, kako će se to ustanoviti, da li će dete biti poslato kod psihijatra ili kod psihologa koji treba da da mišljenje da je u stanju da donese takvu odluku. Pogotovo, pošto ćemo pasti u zamku, s obzirom da imamo veliki broj dece koji koristi, nažalost opojne droge i to još iz osnovne škole. Inače, već sa 15 godina mi ćemo sprečiti roditelje da dobiju informaciju o njegovom zdravstvenom stanju, da li je dete zaraženo infektivnom bolešću zbog korišćenje droge ili nažalost, možda čak AIDS, baš zato što mu zakon to dozvoljava.
Prema tome, samo spuštanje granice, vi govorite o produženom pravu deteta i tako dalje, jedno je povelja drugo je konvencija. Konvencija je obavezujuća, a povelja nije obavezujuća, a vi se pozivate na povelju o pravu deteta. Znači, ne vidimo, ja ne vidim nikakav razlog zašto je ta granica spuštena na 15 godina i zašto smo to, ako je čak i diktat Evrope, bilo bi potpuno besmisleno da to uradimo, jer doći ćemo u situaciju da imamo veći broj obolele dece, a da roditelji ili staratelji nemaju uvid u njihovo zdravstveno stanje. Hvala.