U ovom amandmanu se govori o nadležnosti suda u slučaju da se po prijemu pravosnažnog rešenja neki sud oglasi nenadležnim i govori se o roku koji je potreban. Mi smo pokušali da vas ubedimo da je u praksi dosadašnjoj, naročito zbog toga što niste predvideli jednu situaciju, a to su neradni dani kao što su kraj nedelje, subota i nedelja. Potrebno je da se za to odredi više od tri dana pre nego što se predmet ustupi nadležnom sudu, dakle ukoliko je u slučaju nenadležnost, jer zaista može da se desi da mogu da nastanu štetne posledice po predloženom pravosnažnom rešenju jer, primera radi, šta će stvarno da bude ako evo od danas, gospođo Malović, petak je, počne da teče taj rok. Kako će onda tužilac koji sam sebe zastupa da obavi neophodne konsultacije advokata kako bi postupio po nalogu? Smatramo da je to primerenije rešenje i trebali ste da prihvatite taj amandman.
Sa druge strane, kada se već govori o nadležnosti suda, u slučaju da stranka pokrene parnicu pred nenadležnim sudom. Najviše takvih slučajeva će da se desi posle ove famozne tzv. reforma pravosuđa po Homenovom receptu jer, vrlo dobro znate da je preko 150 sudova u Srbiji u opštoj nadležnosti bivših opštinskih sudova ukinuto i da li je to na području Šumadije i da li je stranka iz Ljubovije ili iz Rače Kragujevačke, svugde gde nema osnovnog suda, jednostavno, ne zna kom sudu običan čovek treba da se obraća i onda ako se desi još jedna ovakva situacija, kratak je rok, dolazimo do nečega što su štetne posledice po funkcionisanje pravosuđa.
Govoreći o prethodnim amandmanima neke kolege su pričale i o tome da je to za dužinu parnice u Srbiji jako velik i nezapamćen u nekim slučajevima. Simptomatično je, o tome je govorio i kolega Petković, da se desi da posle pokretanja parničnog postupka jednostavno nestane se iz predmeta i dalje ne mogu da se zakazuju ročišta.
Evo, imamo u Kragujevcu jedan takav slučaj gde je jedan gospodin koji je na javnoj licitaciji kupio jedno uništeno preduzeće odnosno deo njega. Zbog nekog spora koji je dalje nastao, pokrenuo je postupak pred kragujevačkim sudom, međutim, u spisu predmeta nema ničeg i tako da sudija uopšte ne može da zakazuje dalje ni jedno ročište.
Završiću sa drastičnim primerom takođe jedne parnice sa kojom je upoznata gospođa Čomić, kao i kolege koji su svedoci te bruke za parlamentarnu demokratiju. Naime, kada je pre 10 godina, po nalogu tadašnje predsedavajuće, policija mučki tukla našeg kolegu, tadašnjeg poslanika, Stevana Keseića. Krivična prijava koju je podneo je odbačena, međutim, on je pokrenuo postupak za naknadu štete zbog činjenice da je završio u Kliničkom centru i da je imao teške povrede i da je kao narodni poslanik bio izložen takvoj torturi. Danas smo više verbalnoj nego takvoj. Na svu sreću, sada toga nema, ali taj slučaj još uvek nije završen već 10 godina. Iskoristiću priliku van ovoga da vam dam broj tog predmeta i da vidite da je to nešto što je zaista nezabeleženo, a ko zna koliko je takvih slučajeva, na desetine hiljada u Srbiji. Hvala.
