Narodni poslanik Mirko Čikiriz ima reč.
Izvolite.

U pogledu ocene kakva je sada odbrana po službenoj dužnosti i kakve su sve zloupotrebe, u potpunosti isto mislimo i kolega Miković i kolega Jojić i ja. Predlog zakona uspostavlja upravo balans, jer mnoge uvažene kolege kada su pričale o širim ovlašćenjima i tužioca, o ovlašćenjima suda itd, pričalo se o potrebi da se spreče zloupotrebe ovlašćenja. Ovde je sprečena zloupotreba ovlašćenja javnog tužioca, na taj način što je javni tužilac dužan da poštuje listu advokata i nikoga ne sme da preskoči, jer ako to uradi onda će biti prozvan na odgovornost, a nije po amandmanu predložen taj balans, kontrola predsednika advokatske komore koji može, kako je kolega Miković rekao, sa nekoliko prijatelja advokata odmah da uspostavi korupcionaške veze, da stalno predlaže kao branioce po službenoj dužnosti.
Bez sumnje u vašu dobru nameru, ovo bi zaista otvorilo put nastavku korupcije, što sigurno nije ničija namera, ne verujem ni vaša, ni Ministarstva, i zbog toga ovaj amandman zaista ne sme da bude prihvaćen.

Iskorišćeno je minut i 20 sekundi od vremena poslaničke grupe.
Na član 296. narodni poslanik Sreto Perić jednim amandmanom predložio je da se u čl. 296, 297, 298, 299, 300, 301, 302, 303, 305, 306, 307, 308, 309, 310, 311. i 312. reči: "javnog tužioca" u datom padežu zamene rečima: "istražnog sudije" u odgovarajućem padežu.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Sreto Perić.

Videli ste koliko smo racionalni. Jednim amandmanom pokušavamo da intervenišemo u 16. članova.
Analizom važećeg Zakona o sudijama, Zakona o tužiocima, nadležnostima njihovim, mreži, analizom predloženog Zakona o krivičnom postupku, Zakona o parničnom postupku, da se zaključiti da neko ko je bio zadužen za sprovođenje reforme pravosuđa prvo je napravio procenu koliko ima poslušnih sudija i tužilaca, pa je onda odredio njihov broj. Naravno, posle je uz proceduru izvršen prijem i raspored. Ostao je određen broj tužioca za koje se pretpostavilo da neće biti poslušni, koji nisu izabrani i sada iz budžeta Republike Srbije se izdvajaju ogromna sredstva za njihovu naknadu. Znate da niste to dobro uradili.
Na drugoj strani ste videli da određen broj sudija, pa naravno i tužilaca, ne mogu da postignu sve ono što se pred njih postavlja na osnovu zakona. Pogotovo što Evropski sud za ljudska prava vrlo često kaže da se odugovlači u postupku i da se suđenje ne odvija u razumnom roku. Vi onda pokušavate određene nadležnosti sa suda da prenesete na javne tužioce.
Tužilac je državni organ. Po svojoj definiciji, on ne može da pruži stranci, ne može da bude objektivan u onoj meri u kojoj bi to bio sud. Mi se ne slažemo sa tim, nismo saglasni da istražnu ulogu obavlja tužilac.
Smatramo da će, opet zbog određenog broja tužilaca mi uopšte ne tvrdimo da su svi takvi, ima tamo i časnih ljudi ali ima i onih tužilaca čije krečenje kuće i stanova plaćaju neki drugi ljudi, ukoliko ostane ovakvo rešenje, prava mnogih će biti ugrožena, kao što su danas ugrožena prava velikog broja Srba i članova SRS koji pored sobe imaju jedan natpis – budemo pucali…

Vreme. Zahvaljujem.
Na član 297. amandman je podneo narodni poslanik Srđan Miković.
Reč ima gospodin Miković.

U Predlogu zakona, u prvom stavu se navodi: "Naredba o sprovođenju istrage dostavlja se osumnjičenom i njegovom braniocu, ako ga ima, zajedno sa pozivom odnosno obaveštenjem o prvoj dokaznoj radnji kojoj mogu prisustvovati". Ukazujem da tu nije dovoljno tekst Predloga zakona jasan, da li se okrivljeni i njegov branilac obaveštavaju o prvoj dokaznoj radnji ili tek o prvoj dokaznoj radnji kojoj oni mogu da prisustvuju?
Predlog amandmana je da se naredba o sprovođenju istrage dostavlja osumnjičenom i njegovom braniocu, ako ga ima, zajedno sa pozivom odnosno obaveštenjem o prvoj dokaznoj radnji i njoj oni mogu prisustvovati. Znači, predlogom mog amandmana se traži da budu obavešteni i okrivljeni i branilac uopšte o prvoj dokaznoj radnji koja je u postupku i da toj prvoj dokaznoj radnji oni mogu prisustvovati, a ne da budu obaveštavani o nekoj drugoj, trećoj, petoj dokaznoj radnji kojoj oni mogu da prisustvuju prvi put.
Mislim da je to jako važno. Opet moram da kažem da u pregledu amandmana i u izveštaju Vlade nije doslovno naveden sam tekst amandmana nego je greškom napisano: "o pravnoj dokaznoj radnji", a ne: "o prvoj dokaznoj radnji", kada je citiran moj amandman. To ukazujem kolegama narodnim poslanicima koje ubeđujem da glasaju za moj amandman u danu kada budemo odlučivali.
Hoću da ukažem i na obrazloženje da ne bi trebalo prihvatiti amandman zato što se naredba o sprovođenju istrage može doneti i neposredno posle prve dokazne radnje koja može biti preduzeta i u cilju da se utvrdi identitet učinioca. Samo ukazujem na odredbe Predloga zakona, ne u vezi istrage nego u vezi predistražnog postupka, naročito ovlašćenja organa predistražnog postupka, gde je u članu 286. definisano da i u tom delu postupka mogu da se preduzimaju potrebne mere u vezi sa utvrđivanjem istovetnosti lica. Znači, ono što se tiče utvrđivanja identiteta ne mora da bude u samom momentu pokretanja istrage nego i u prethodnom toku.
Druga stvar, sam predlog amandmana nije izričit, da osumnjičeni i njegov branilac moraju da prisustvuju toj radnji. U svakom slučaju, oni treba da budu obavešteni. Samo pismeno koje krene prema osumnjičenom i njegovom braniocu, mislim da to pismeno treba da sadrži i obaveštenje o prvoj dokaznoj radnji i obaveštenje da se njoj može prisustvovati. Da li će neposredno i prisustvovati ili neće, to je drugi deo priče.
Mislim da, u načelu, ukoliko pravimo predlog zakona, treba da idemo ka onom idealnom, ali usvajanjem amandmana ne postoji mogućnost opstrukcije postupka i da se zakoči zato što, eventualno, neko od ove dvojice nije došao ili nije prisustvo-vao dokaznoj radnji. Zbog toga ne vidim smetnju zašto se ovaj amandman ne bi usvojio.

Gospodin Ivan Andrić ima reč.

Iskoristio bih deo kao predstavnik poslaničke grupe, da ukažem na svu farsičnost koja se ovde dešava i koja je jasna nama koji u ovoj sali sedimo. Pošto je vladajuća većina pretvorila ovo u konferenciju za štampu poslanika koji sede u sali, mislim da je naša dužnost da objasnimo i građanima o čemu se radi.
Naime, mi smo prinuđeni da diskutujemo o amandmanima koje smo podneli, od kojih su mnoga obrazloženja za odbijanje ili prihvatanje lažna. I kolega Miković je malo pre rekao, vi ste to nazvali "pogrešno su citirana", a nije, lažna su. Moj amandman, koji glasi: posle stava 1. dodaje se novi stav 2. odbijen je zato što se njime briše stav 6, po obrazloženju Vlade.
Ali, mi nemamo sa kim da razgovaramo ovde zato što ispred predsedavajućeg sedi ili leži čovek za koga znamo da pripada ministarstvu, ali njegovo prisustvo je besmisleno, pošto on ne može da se javi za reč. Znači, ovo sve se izvodi samo zbog toga što postoji prenos i time je ova rasprava potpuno obesmišljena.
Kada gospodin Miković kaže da želi da ubedi kolege poslanike da glasaju za njegov amandman, gospodine Mikoviću, ovih 16 poslanika koji sede ovde ne mogu da izglasaju nijedan amandman, a ukupno ima šest predstavnika iz vladajuće većine, kojima pretpostavljam da ste želeli da se obratite. Gde su oni, ne znam. Gde je ministarka, od koje biste možda mogli da dobijete odgovor, ne znam. Zašto mi sve ovo radimo, osim da bi nas građani gledali, a to svakako nema nikakav direktan uticaj, to takođe ne znam.
Pošto je odluka vladajuće većine da ignoriše ovu situaciju i da se ponašamo kao da je sve u redu i da je sve normalno, mislim da je moja dužnost kao opozicionog poslanika bila da upozorim na ovo. Mnoge kolege su govorile, jako su ozbiljne stvari i argumenti ovde korišćeni. Čemu sve to, osim da bi bili na Drugom kanalu RTS, ukoliko nema neke utakmice ili nekog drugog kuglaškog takmičenja ili čega već.

Reč ima gospodin Srđan Miković.

Uz sve argumente uvaženog kolege koji smatra da je u pravu, ja smatram da nije u pravu i da je dužnost i obaveza svakog od nas narodnog poslanika da pokuša da ubedi druge kolege u opravdanost određenog amandmana.
Moram da kažem, u odnosu na podnete amandmane, od prihvaćenih šest amandmana od strane Vlade, dva amandmana su prihvaćena i o tome smo obavešteni. Uspeo sam jedan amandman da predložim preko Odbora za pravosuđe i državnu upravu i ta amandman je u proceduri. To je amandman na član 73. gde u stavu 1. sam predložio da branilac može biti samo advokat, a njega može zameniti advokatski pripravnik u skladu sa Zakonom o advokaturi, ako se postupak vodi za krivično delo za koje se po zakonu može izreći kazna zatvora u trajanju do pet godina, a u postupku pravnog leka branilac može biti samo advokat.
Upravo zato što sam se trudio na Odboru za pravosuđe, to je dobilo većinu i taj amandman je u proceduri i ovde će biti odlučivano o tome na plenumu. Tada ćemo se međusobno ubediti da taj amandman i prođe. Iskreno se nadam da hoće zato što, na primer samo tim amandmanom ćemo dozvoliti mogućnost da advokatski pripravnik koji danas radi i koji može da ide pred krivični sud i da učestvuje u krivičnom postupku i moći će da učestvuje u krivičnom postupku do 1. septembra naredne godine. Neće se desiti situacija da posle 1. septembra naredne godine bude onemogućen da učestvuje u krivičnom predmetu.
Zbog toga obrazlažem zašto treba da se trudimo sve dok se ne završi rasprava u pojedinostima da svaki argument koji možemo iznesemo ovde u raspravi. Nadam se da upravo ova argumentacija po pitanju člana 73. će proći i da ćemo imati većinu u danu kada budemo odlučivali da takva jedna stvar prođe i da imamo mogućnost da mladi ljudi koji su opredeljeni životno da stiču sredstva za izdržavanje svoje i svoje porodice iz advokature budu osposobljeni tokom rada sa principalom u roku od te dve godine, da kada budu samostalni advokati, kada budu određivani na spisak advokata koji će braniti po službenoj dužnosti, mogu i da budu osposobljeni, a ne da ne znaju kako da uđu na vrata.
Zbog toga smatram da svaki amandman treba ovde detaljno obrazlagati i siguran sam da svi vi koji ste prisutni ovde u sali ćete biti u prilici da sa kolegama porazgovarate i da prenesete bar deo ove argumentacije koja može da bude podloga za odlučivanje.