Gospodin Andrić Ivan. Ne, nemate pravo na repliku.

Rekao mi je da nisam u pravu. Šta je veći osnov za repliku od toga?

Izvolite, dozvoliću.

Naravno da ćete dozvoliti, vi samo otimate pare.
Gospodine Mikoviću, taj igrokaz, moja namera nije bila da sa vama polemišem. Mislim da više to sebi radite, to što sada izvodite, nego što nama objašnjavate, pa ćete sami snositi posledice toga, a punoletni ste pretpostavljam, pa ste i sposobni da odlučujete u svoje ime.
Ono što je očigledno to je da me niste shvatili. Ovde nema poslanika. Ako nas prebrojite, to sam vam rekao, znači da nije bilo potrebe da vi meni objašnjavate zašto je važno da se obrazlažu amandmani. To ja razumem, ali vam kažem da nemate kome, pošto nije bila tu ministarka, kolega poslanika nema, ne interesuje ih ova tema, rade nešto važnije, razmišljaju o javnoj svojini, ne znam ni ja čemu, pa sam ukazao na besmislenost vašeg ponašanja što ste vi kasnije to i potvrdili. Drago mi je da se gospođa ministarka vratila, pa ćemo sada moći, nadam se da ćete imati ka kome da usmerite i ove svoje primedbe da vam je amandman odbijen, a da obrazloženje nije odgovaralo onome što ste vi u stvari predložili.
Ohrabrujem vas u nameri, naročito iz razloga što i ja imam isto iskustvo sa obrazloženjem amandmana.

Reč ima narodni poslanik Mirko Čikiriz.

Što se tiče amandmana uvaženog kolege Mikovića, mislim da, budući da se ovde uvodi jedan novi institut, da se sprovodi istraga protiv nepoznatnog učinioca krivičnog dela, da taj amandman u sklopu celokupnog duha zakonika ne bi bio celishodan. Dobro je da se ministarka pravde vratila. Mislim da ne zaboravimo, korektnosti radi i javnosti, ministar pravde je jedan od retkih ministara koji je 99% od vremena posvećen raspravi i zaista prisutan na svim raspravama.
Sinoć smo do kasno radili i bez TV prenosa. Bez obzira što sam poslanik vladajuće većine, pokušao sam da u domenu vlasititih mogućnosti ubedim Ministarstvo pravde da prihvati nekoliko amandmana opozicionih poslanika i zaista ne razumem ovakav nastup uvaženog kolege koji je govorio pre kolege Mikovića o tome da mi ovde držimo konferenciju za novinare i da pričamo nešto što uopšte nema smisla, što uopšte nije tačno. Ovde su uglavnom ljudi koji nastupaju ispred struke i nisam prepoznao ni u jednom jedinom nastupu kolega koji se ozbiljno bave ovom materijom da im nije zajednička namera da u konačnom tekstu zakona imamo najbolji mogući zakon, tako da, koristiti TV prenos, a ne prisustvovati sednici onda kada nema TV prenosa da se održi neko slove vladajućoj većini mislim da je malo nekorektno. Hvala.

Na član 299. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Jovan Palalić, Miloš Aligrudić, Milica Radović i Miroslav Petković.
Reč ima gospođa Radović.

Ovim amandmanom predložili smo tri nova stava u članu 299, jer smatramo da je nužno da neke radnje u istrazi preuzme sud. To su tzv. hitne sudske radnje onda kada postoji opasnost da one više neće moći da se ponove na glavnom pretresu zbog toga što, primera radi, svedok je ili bolestan ili prilično star, ili postoji neki drugi važan razlog zbog čega on neće moći da se pojavi na glavnom pretresu. Onda smo predvideli dve varijante, da ukoliko sudija za prethodni postupak prihvati predlog branioca i njegovog advokata da onda branioca i njegovog advokata pozove da prisustvuju izvođenju tog dokaza, a ukoliko odbije takav predlog, da onda o tom istom predlogu odlučuje veće neposredno višeg suda, odnosno neposredno viši sud u veću sastavljenom od troje sudija.
Sve ovo govorimo zbog toga što smatramo da je neophodno predložiti veću nadležnost sudije za prethodni postupak, prvenstveno zbog toga što je tužilačka istraga, prvenstveno zbog toga što dokaze koje tužilac preuzima, odnosno koje prikuplja mogu da budu usmereni isključivo na njegovu odluku da li će podići optužnicu ili ne. Znači, dokazi koje tužilac, po hiljaditi put danas ponavljam, prikuplja u istrazi ne bi smelo da budu upotrebljeni na glavnom pretresu i da u daljem toku krivičnog postupka, jer oni isključivo imaju jedan jedini cilj, a to je da dokažu da li postoji dovoljno dokaza za podizanje optužnice ili ne.
Smatram da je ovde, ukoliko nam je cilj pravda, ukoliko nam je cilj dolaženje do efikasnijeg i pravičnijeg postupka neophodno da ovaj amandman prihvatimo.

Na  član 300. amandman zajedno podneli narodni poslanici Jovan Palalić, Miloš Aligrudić, Milica Radović i Miroslav Petković.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Miloš Aligrudić.

Krivični propisi su ogledalo demokratije, gospođo ministar. ako se vi u ovo vaše ogledalo ogledate, Boga mi ćete videti nakazu u odrazu. U članu 300, kada je reč o saslušanju svedoka od strane javnog tužioca, kaže se da može da se ispita svedok i bez pozivanja osumnjičenog i njegovog branioca, ali da se onda sudska odluka ne može zasnivati isključivo ili u odlučujućoj meri na iskazu takvog svedoka.
To samo zvuči razumno, ali to definitivno nije razumno. Vi na taj način praktično omogućavate da se i na iskazu takvog svedoka zasniva presuda. Ako ste hteli da uvodite elemente američkog krivičnog zakonodavstva u domaći pravni sistem, onda budite pošteni pa ga uvedite do kraja.
U SAD ne postoji mogućnost da se i jedna presuda ikakva donese, a da se nije omogućilo okrivljenom to jest branjeniku difendentu, da sasluša uzimanje iskaza od svedoka. Znači, to apsolutno nemoguće, može sprovesti tužilac istragu, može tužilacu istrazi i da ispituje svedoke, može ima pravo i tamo ima i ovde, da mu to služi kao orjentir u glavnom postupku, da na osnovu iskaza svedoka utvrdi, da li mu taj svedok valja na suđenju, al ne može se mora potpuno biti isključeno. Naš amandman to potpuno isključuje, nema donošenje sudske presude ukoliko se svedok saslušava bez prisustvo okrivljenog njegovog branioca.
Na član 300. amandman je podneo narodni poslanik Srđan Miković.
Da li neko želi reč? (Da.)