U članu 300. u stavu 4. je predviđeno, da "ako osumnjičeni ima branioca, javni tužilac će, po pravilu, pozivati odnosno obaveštavati samo branioca". Amandmanom sam predložio da "ako osumnjičeni ima branioca, javni tužilac će po pravilu pozivati odnosno obaveštavati i osumnjičenog i branioca. Govorim, to se radi po pravilu, znači i jednog i drugog, sve ostalo ostaje isto, "ako je osumnjičeni u pritvoru, a dokazna radnja se preduzima van sedišta suda, javni tužilac može odlučiti da li je potrebno prisustvo osumnjičenog. "
Znači, pokušavam da ovde proširim pravo okrivljenog bar u smislu da po pravilu treba da bude obavešten. Ne radi se uvek o izabranom braniocu, neki put se radi o postavljenom braniocu po službenoj dužnosti, a u toj situaciji okrivljeni, pitanje da li će biti ili neće biti obavešten, znači, neće biti obavešten. Kažem da po pravilu bude obavešten. Dozvoljavajući da u određenim situacijama ukoliko potrebe postupaka su drugačije, da i ne bude obavešten. Ali, dajte da utvrdimo da po pravilu bude ono što je šire i povoljnije za okrivljenog, a da izuzetak bude ono što dovodi ipak okrivljenog u drugačiju situaciju.
Znači, još jednom ukazujem ne radi se uvek o postojanju izabranog branioca u postupku u koga onda ne sumnjam da sam okrivljeni ima neograničeno poverenje da prisustvuje samnom. U tom smislu predlažem da se usvoji amandman ni na koji način ništa ne zaključavamo u Predlogu zakona da ne može i ovako i onako.

Na član 302. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Jovan Palalić, Miloš Aligrudić, Milica Radović i Miroslav Petković.
Reč ima gospođa Radović.

Ovaj član 302. na koji smo mi imali potrebu da intervenišemo je izuzetno loš. On je loš član iz više razloga i pokušaću u najkraćem da objasnim u čemu je njegova suština. Radi se o preuzimanju dokaznih radnji u korist odbrane.
Onda kada okrivljeni i branilac predlože javnom tužiocu da preuzme određenu dokaznu radnju, zato što on nije u mogućnosti da to uradi sam. Javni tužilac ima mogućnost da je odbije i da je naravno, ne preuzme. Ako je odbije onda imaju oni pravo da se obrate tužiocu, odnosno sudiji za prethodni postupak kome se daje samo jedna opcija, a to je da taj predlog usvoji. Šta ukoliko ga odbije? Takvo rešenje ne postoji ovde. Takvih slučajeva će biti najviše.
Znači, branilac i njegov okrivljeni neće imati čak ni mogućnost proceduralne prilike da na takvu neku odluku se žali. Jednostavno ovde u ovom amandmanu, ovaj amandman predstavlja po našem mišljenju deo organske celine sa amandmanom ko je predložen na član 299. gde se povećava uloga sudije za prethodni postupak. To nam je namera i u ovom članu i predložili smo, da ako javni tužilac odbije predlog za preuzimanje određene dokazne radnje, da sudija za prethodni postupak to mora da uradi. Znači, da uradi ukoliko mu je u interesu dolaženje do pravde, do pravičnog rešenja. Ovo sve govori u kontekstu toga što na čvrstim dokazima i argumentima zastupa svoj stav, da su stranke u ovakvom definisanom krivičnom postupku izuzetno ne ravnopravne. Po ko zna koji put sam ovo ponovila i mislim da ovaj član 302. kako je definisan to i potvrđuje.

Na član 303. amandman je podneo narodni poslanik Srđan Miković koji ima reč.

U članu 303. predložio sam da se odredi i koliko treba da traje taj određeni rok u stavu 2. i predložio sam da bude rok, ne kraći od 8 dana.
Naime, u članu 302. rokovi su svi određeni na po 8 dana, u pogledu samog postupanja javnog tužioca i u stavu 1. člana 303. je definisano da je javni tužilac dužan da osumnjičenom koji je saslušan njegovom braniocu omogući da u roku dovoljno za pripremanje odbrane razmotri spise i razvede u predmete koji služe kao dokaz. I tu je vlasan javni tužilaca da određuje rok koliki on smatra da je dovoljan za pregledanje. Zatim, nakon razmatranja spisa i razgledanje predmeta javni tužilac će pozvati osumnjičenog i njegovog branica, opet da u određenom roku stave predlog za preduzimanje određenih dokaznih radnji.
Uveren sam da u većine slučajeva će javni tužilac određivati rokove koji su primereni i za pregledanje spisa i za dostavljanje predloga za, koji će se izvesti tokom istrage. Ali napominjem da posledice upravo ovog roka iz stava 2. su definisane u stavu 4. Ako predlog iz stava 2. ovog člana bude odbijen ili ako osumnjičeni ili branilac ne postupi u skladu sa stavom 2. ovog člana javni tužilaca će odlučiti o završetku istrage.
Znači, istraga može da se završi, u tom smislu sam mislio da je korisno opredeliti da taj rok ne bude kraći od 8 dana, u suženijim slučajevima verovatno će i sam tužilac određivati duži rok, ali upravo zato da ne bi došli do mogućnosti volonterizma samog postupajućeg javnog tužioca da odredi rok od dan, dva ili tri ili nešto što ne može da, našta ne mogu da odgovore okrivljeni i branilaca, u tom smislu sam smatrao da je korisno.

Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu su prihvatili amandman koji je na član 305. podneo narodni poslanik Srđan Miković. Zakonodavni odbor smatra da je u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na Glavu XVI, odeljak 2. i na članove 313. do 330. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Da li neko želi reč?(Da.)

Ovaj deo se odnosi na sporazum javnog tužioca i okrivljenog. Ovo je sa aspekta SRS apsolutno ne prihvatljivo kao pravna kategorija, ovo je preuzeto iz anglo-saksonskog pravnog sistema i ovo je bukvalno tribunalizacija našeg pravosudnog sistema.
Mi tvrdim oda će ovo, ovo već postoji u krivičnom zakonu na izvestan način, zakonu o krivičnom postupku i to ste vi napisali u vašem obrazloženju, ali bez obzira na tu činjenicu mi smatramo da ovo nikako ne bi smelo da bude pravna kategorija i da se na ovaj način menja pravni sistem u Srbiji.
Vi kažete, da ovo postoji sporazumi između tužioca i okrivljenog da postoje kao kategorija i uporednom pravu itd. Naravno, to su vaši argumenti zato što vi prihvatate sve što vam se naloži, mi to ne prihvatamo i na žalost nemam dovoljno vremena da objasnim na mnogo primera kako se zloupotrebljava ovaj institut i kako je prosto ne prihvatljivo znate da neko izvrši krivično delo sa tužiocem i onda može da radi ono što tužilaca od njega traži zato što nije prihvatio recimo neku nagodbu, Momčilo Perišić je dobio 27 godina presudu u Haškom tribunalu.
Naravno, imamo mnogo primera i u srpskom pravosuđu, nadam se da će biti vremena po nekim drugim amandmanima. Evo samo na kraju, želim da obavestim samo javnost Srbije da na Jarinju više nema one parole "stop, budemo pucali KFOROVE" skinuli su je Srpski radikali i našli su načina da pređu kod Srba na severu Kosova i Metohije i sad su na putu za Zvečan. Hvala.

Na član 313. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Jovan Palalić, Miloš Aligrudić, Milica Radović i Miroslav Petković.
Reč ima gospodin Petković.

Hvala gospodine predsedavajući.
Član 313. uređuje sporazum o izvršenju krivičnog dela, odnosno priznanju krivičnog dela, kako je to ovde formulisano. Ali, kako? Tako što zakon ne predviđa ograničenje sporazuma o krivici. I šta će to značiti u praksi?
Znači, da se stvorena mogućnost za sklapanje sporazuma u pogledu bilo kog krivičnog dela. Tužilac i okrivljeni sednu lepo, dogovore se, i kada je u pitanju krivično delo silovanja, pedofilije, trgovine ljudima, teškog ubistva, bilo kog krivičnog dela predviđeno krivičnim zakonom.
U vašem obrazloženju, vi ste naveli da odbijate ovaj amandman zato što u uporednom pravu i u praksi se pokazalo da je ovo izuzetno dobro. Zaista ne vidim ni jedan razlog da se u ovaj član doda još jedan stav koji je predložila DSS da se sporazum o krivičnom delu granice za krivična dela do 12 godina kako je to bilo u prethodnom zakonu.
Mislim da je to predstavljeno na mnogo bolji način zaštititi sve nas, a da ne dozvolimo da se to pretvori u farsu, trgovinu, u one ljude koji imaju dovoljno novca, dovoljno sredstava i mogućnosti da izvrše raznorazne pritiske i da sebi omoguće da se na osnovu sporazuma izvuku od izvršenja izdržavanja krivična sankcije koju zaslužuju na osnovu izvršenja tog krivičnog dela.
Imali ste razumevanja do sada, prihvatili ste niz naših amandmana, mislim da i ovaj stari ništa neće pogoršati loš i onako loš Predlog zakonika o krivičnom postupku. Hvala.

Na član 313. amandman sa ispravkom zajedno su podneli narodni poslanici Ivan Andrić i Bojan Đurić.
Reč ima gospodin Ivan Andrić.