DVANAESTO VANREDNO ZASEDANJE, 19.09.2011.

6. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

DVANAESTO VANREDNO ZASEDANJE

6. dan rada

19.09.2011

Sednicu je otvorila: Gordana Čomić

Sednica je trajala od 10:05 do 17:35

OBRAĆANJA

Nikola Novaković

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Na član 355. amandman je podneo narodni poslanik Filip Stojanović.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu prihvatili su amandman, Zakonodavni odbor smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom, pa konstatujem da je amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 368. amandmane u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanici Srđan Miković, Petar Jojić i Vlatko Ratković, zajedno Nenad Čanak, Bojan Kostreš, Aleksandra Jerkov, Olena Papuga i Radovan Radovanović i grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo.
Reč ima narodni poslanik Srđan Miković.

Srđan Miković

Za evropsku Srbiju
Smatram isto kao veliki broj mojih kolega da bi trebalo učiniti intervenciju u Predlogu zakona i izbrisati član 368.
Naime, u članu 368. doslovno stoji – žalba protiv prvostepene presude kojom se fizičkom licu nalaže isplata potraživanja, čija glavnica ne prelazi iznos 300 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan donošenja odluke, odnosno kojom se preduzetniku ili pravnom licu nalaže isplata potraživanja, čija glavnica ne prelazi iznos od 1.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan donošenja odluke, ne odlaže izvršenje.
U stavu 2. se navodi – ako se u presudi nalaže samo naknada troškove postupka, pretpostavljam parničnog postupka, iako u Predlogu zakona ne stoji kog postupka, u visini koja ne prelazi iznos iz stava 1. ovog člana žalba protiv rešenja o naknadi troškova postupka ne odlaže izvršenje.
U svakom slučaju, ono što je amandmanom manje napadano, a trebalo bi to definisati i troškove postupka, ukoliko oni ulaze u tako nešto, jer taj stav 2. pomenutog člana ništa ne vezuje za stav 1, osim same vrednosti 300 evra i 1.000 evra.
Može da se na neki način dovede u pitanje da li važi samo ono što je utvrđeno u parnici, jer možda bi bilo zgodno da samo naknada troškova parničnog postupka, kada bi ovakav član ostao.
Međutim, gde je veći problem? Mislim da je veći problem to što pravimo razliku između stranaka. Druga stvar, određene presude koje nisu pravosnažne dozvoljavamo izvršenje takvih presuda, bez obzira na nameru da se ubrza postupak izvršenja, što apsolutno ima opravdanja, da se o tome razmišlja, ali nisam siguran da na ovaj način, da će dobro da se uradi.
Postoji velika opasnost da se poveća broj postupaka izvršenja, a ukoliko onaj ko je izvršio obavezu, se žali u roku i ukoliko dođe do ukidanja, došlo bi do protivizvršenja, a to ne znači da bi time bilo završeno, pošto parnica, ukoliko je ukinuto, opet može da dođe do presuđenja i opet do izvršenja na ovaj ili na onaj način.
Ukoliko u međuvremenu dođe do rasta troška parničnog postupka iznad 300 evra u dinarskoj protivvrednosti, da se i tu na neki način, uslovno rečeno, igramo sa izvršenjem i protivizvršenjem.
Zatim, postavlja se pitanje uopšte podnošenje žalbe i smisla žalbe. Mislim da ovo rešenje da žalba ne zadržava izvršenje rešenja, odnosno presuda u pogledu mogućnosti podnošenja predloga za izvršenje, da instituti iz upravnog prava praktično ubacujemo u parnični postupak.
Valjalo bi da ovakve stvari budu samo u zakonu izvršenja i obezbeđenja, a ne i u Zakonu o parničnom postupku.
Konačno, sada bih nekoliko primera izneo koje mogu da se dese u praksi. To je da, na primer, u parnici za naknadu štete budu obavezani i fizičko lice i osiguravajuća kuća na iznos od 400 evra dinarske protivvrednosti, s tim da može da se desi kao još dodatna komplikacija da se tu radi i o mogućnosti regresne naplate osiguravajućeg društva prema fizičkom licu. Dolazimo u situaciju da onaj koji je poverilac može da se naplati od pravnog lica odmah, bez da čeka da presuda postane pravosnažna, a osiguravajuća kuća, na primer, ili pravno lice koje treba da se regresira od fizičkog lica mora da čeka pravosnažnost presude da bi eventualno mogao da ostvari svoja prava.
Druga stvar gde može da se desi podnošenje tužbe i protivtužbe to je da sa jedne strane imamo fizičko lice, a s druge strane imamo preduzetnika ili pravno lice. U slučaju opravdanih tužbenih zahteva, znači, osnovanih tužbenih zahteva s jedne i sa druge strane, na primer, na 400 evra u dinarskoj protivvrednosti, jedna stranka može da traži izvršenje u druge strane, dok druga strana ne može od ove zato što je ova druga stranka fizičko lice, za razliku od preduzetnika i pravnog lica.
Nisam siguran da pravljene razlike u istom postupku između lica, u zavisnosti od toga da li je fizičko lice, pravno lice ili preduzetnik, da li je to opravdano i da li je sa svim u saglasnosti sa onim načelima Ustava u smislu jednakosti svih, pa i između ostalog i načela da su svi jednaki u parnici, sve strane među sobom. Zbog toga, razumevajući apsolutno nameru da se ubrza postupak izvršenja, što ima osnova, nisam siguran da smo našli idealno rešenje u ovom članu 368. i zbog toga smatram da bi bilo korisno da se ovaj član 368. briše, uz obavezu svih nas da tražimo rešenje na koji način bi se omogućilo ubrzanje izvršenja i u postupcima gde je vrednost do 300 evra ili do 1000 evra u dinarskoj protivvrednosti.

Nikola Novaković

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Reč ima narodna poslanica gospođa Danijela Lovrin-Gavrilović.

Daniela Lovrin-Gavrilović

Za evropsku Srbiju
Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministarka, ja ću staviti akcenat zapravo na činjenicu da se ne prihvatanjem ovog amandmana sudski postupak ne čini efikasnijim, nego se, uslovno rečeno, pravi jedna zbrka.

Kolega Miković je stavio akcenat na činjenicu da stranke ne bi bile izjednačene, u zavisnosti od toga da li je vrednost spora od 1000 ili 300 evra. Smatram da je suština u tome da bi se postupak neopravdano odugovlačio, jer zapravo ukoliko je doneta prvostepena presuda gde je jedna stranka uspela u sporu, dakle, ima pravo da potražuje od druge stranke 300 evra, ona odmah, s obzirom da žalba ne odlaže izvršenje rešenja, može da traži u izvršnom postupku tih 300 evra.

Pretpostavimo da ona u izvršnom postupku i dobije tih 300 evra, s tim što će drugostepeni sud vratiti ukoliko ukine tu prvostepenu presudu, vratiće ceo predmet na ponovno raspravljanje prvostepenom sudu. Dakle, ona druga strana koja je izgubila u prvostepenom postupku ima pravo na protiv izvršenje. Dakle, ovde se ne postavlja pitanje samo između dve stranke, jedna ima pravo na izvršenje, a druga na protiv izvršenje, pa pravimo jednu veliku zbrku. Sada se postavlja i pitanje advokata koji ima pravo na naknadu troškova. Dakle, on će posle prvostepene presude, s obzirom da je uspeo u sporu i da žalba ne odlaže izvršenje rešenja, imati pravo i na naknadu troškova. Zatim, imamo žalbu. Pokaže se da advokat u suštini nije uspeo u sporu zato što je drugostepeni sud ukinuo prvostepenu presudu. Šta sada biva sa tim troškovima koje je naknadio posle donošenja prvostepene presude?

Dakle, pravi se jedna zbrka. Nije logično da žalba ne odlaže izvršenje rešenja. Smatram da bi bilo vrlo celishodno usvojiti ovaj amandman.

Postavlja se pitanje i ko plaća praksu na te predloge za izvršenje, šta biva sa tim taksama? Mislim da bi bilo dobro da razmislite i da usvojite amandman. Zahvaljujem.

Nikola Novaković

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 374. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Laslo Varga, Balint Pastor, Elvira Kovač i Arpad Fremond.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu prihvatili su amandman, Zakonodavni odbor smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom, pa konstatujem da je postao sastavni deo predloga zakona.
Na član 382. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zlata Đerić i Srđan Spasojević.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 383. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 383. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.
...
Srpska radikalna stranka

Zoran Krasić

Srpska radikalna stranka
Svrha ovog amandmana je da se precizira ukoliko u drugostepenom postupku sud zaključi da treba da se obavi rasprava da to može da uradi u roku od tri meseca, a da se u roku od devet meseci sve to okonča.
Nije prihvaćeno to i ne čudi me što nije prihvaćeno. Vidite i sami, ljudi koji imaju nekog sudskog iskustva, pa nešto iz prakse pričaju. Šta vredi, Mikoviću i Danijela, što pričate kada ovi iz Vlade nemaju pojma o čemu pričate? Oni ne razumeju o čemu pričate.
Odakle vam ideja da stavljate evre u naš zakon? Valutna klauzula, pa princip nominalizma, monetarni nominalizam. Ko je vama dao za pravo da pišete stranu valutu u naš zakon? Mogli ste da upišete u dinarima i da propišete indeksaciju sa inflacijom itd, kao što ima poreskim propisima. Ovo je bio jedini propis gde je vrednost spora određena u evrima.
Malo ste pobrkali, još nismo u EU, nismo u evrozoni. Prosto sam zaprepašćen, niste napisali euro, nego ste napisali evro. To je zabranjeno.
Vodiću krivični postupak protiv vas. Kako možete da upisujete stranu valutu? Po kom osnovu? Na osnovu kog člana Ustava Republike Srbije? Dinar je sredstvo da se meri vrednost, sredstva plaćanja. Ukoliko to može da se obezbedi vremenom, ubacite odredbe o indeksaciji.

Nikola Novaković

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Zahvaljujem gospodine Krasiću.
Na član 383. amandman je podneo narodni poslanik Mirko Munjić.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu prihvatili su amandman, Zakonodavni odbor smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom, pa konstatujem da je postao sastavni deo predloga zakona.
Na član 403. amandman je podneo narodni poslanik Srđan Miković.
Da li neko želi reč? (Da.)
Izvolite, gospodine Mikoviću.

Srđan Miković

Za evropsku Srbiju
Pošto se radi o članu 403, pre svega bih rekao da je još važnije od amandmana koji sam podneo, a gde sam predložio korekciju dinarske protivvrednosti sa 100 hiljade evra da se menja na dinarsku protivvrednost znatno manju. U raspravi o zakonu o parničnom postupku u načelu istakao sam da teško da bilo ko od poslanika pojedinačno može da da sveukupnu ocenu koje su to vrednosti najrealnije bile kao granične vrednosti za izjavljivanje revizije u smislu vrednosne granice, da li je to 100 hiljada evra u dinarskoj protivvrednosti za ove sporove ili za privredne sporove 300 hiljada evra ili 100 hiljada evra ili 150 hiljada evra ili 200, to je jako teško.        
Donekle ima opravdanje da se zadrži sadašnje rešenje s obzirom na sada važeći Zakon o parničnom postupku i tu razumemo zašto su u Predlogu zakona ove vrednosti navedene.
Međutim, iskoristio bih da još jednu stvar kažem, a to je da je i sam Odbor za pravosuđe i državnu upravu podneo amandman na član 403. gde predlaže dodavanje novog stava 4. koji bi trebalo da glasi: "da je revizija uvek dozvoljena u sporovima o autorskom pravu, u pravu na patent, u pravu da industrijski dizajn i pravu na žig, kao i u sporovima o povredi navedenih prava". U tom smislu pozivam sve vas, kolege i koleginice narodne poslanike, da naročito kada budemo razgovarali o predlogu Odbora za pravosuđe i državnu upravu, možda čak i veću pažnju posvetimo, nego samim ovim iznosima, gde je uvek diskutabilno koja je ta vrednost, jer s jedne strane imamo zahtev da svakome omogući, gde je moguće i trostepenost u smislu ispitivanja opravdanosti, a sa druge strane ne treba ni devalvirati rad Vrhovnog kasacionog suda da rade sve i svašta, jer ima opravdanja. Princip je u našem pravu da postoji dvostepenost u odlučivanju.
Znači, u tom smislu treba naći pravu meru, da li je prava mera ono što je u Predlogu zakona. Konkretno sam stavio predloge amandmana upravo da bi se otvorila ovde rasprava o tim graničnim vrednostima, netvrdeći da je ono što je u mom amandmanu apsolutno idealno, ali isto tako ovde govorimo o drugom delu, predlažem da ono što je rečeno u amandmanu Odbora za pravosuđe i upravu, da bi to svakako trebalo prihvatiti.

Nikola Novaković

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Hvala.
Na član 403. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Jovan Palalić, Milica Radović, Miroslav Petković i Miloš Aligrudić.
Reč ima gospođa Radović.

Milica Radović

Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
Ovaj amandman se odnosi na reviziju. On je sličan amandmanu koji je podneo gospodin Miković. Potpuno podržavamo ovu argumentaciju koju smo sada čuli. Takođe, izražavamo svoj stav da bi trebalo prihvatiti amandman koji je podneo Odbor za pravosuđe, jer je on više nego suvisao.
Ovaj amandman, kao što sam rekla, odnosi se na naš zahtev da se visina novčanog iznosa, odnosno limita za izjavljivanje revizije, smanji. Mi smo predvideli da to bude osam hiljada, da kažem, evra, iako ne podržavamo predlog da se novčani iznos izražava u stranoj valuti. O tome smo govorili i onog trenutka kada je uneta ova izmena u sada važeći Zakon o parničnom postupku.
Potpuno podržavamo i ideju predlagača zakona da se ovakvim rešenjima dođe do efikasnijeg i ekonomičnijeg postupanja u sudskim postupcima. Dobro je što smo se na tom putu potpuno razumeli, jer je veliki broj naših amandmana kojima smo predvideli krajnje rokove, odnosno precizirali rokove za određene procesne radnje u parničnom postupku prihvaćen i to je dobro. Ali, smatramo da ovakva rešenja u parničnom postupku, koja se konkretno odnose na izjavljivanje revizije ne smeju da idu na štetu stranaka u postupku.
Potpuno je neprihvatljivo dozvoliti reviziju za sporove vrednosti iznad 100 hiljada evra, jer je to nešto što ne polazi od realnog života. Mislim da svaki zakon treba koincidira sa realnim životom, a realni život kaže da će ovi sporovi biti izuzetno malo zastupljeni, u procentualnom smislu oni će biti potpuno neznačajni.
Verujem da je predlagač zakona imao uvid u strukturu i analizu određenih parničnih predmeta, odnosno svih parničnih predmeta u Srbiji i da znam o čemu govorim, jer su ovi sporovi izuzetno retki. Recimo, ovde nas u parlamentu ima sa svih strana, dolazimo iz raznih sredina – Knić, Lebane, Lajkovac, da ne pominjem dalje neke manje gradove u Srbiji i potpuno je neverovatno da ako čak u takvim sudovima postoje uopšte ovi sporovi. Mislim da, s obzirom na to kakva je uopšte situacija u državi, koliko se teško živi, da je to neprihvatljivo. Mislim da sam potpuno u pravu kada ovako nešto iznosim.
Mislim da, takođe, više od polovine Srbije, da budem potpuno realna, neće biti u mogućnosti da izjavi ovakav vanredni pravni lek i da se ovakvim definisanjem vanrednog pravnog leka faktički on ukida, umesto što se obezbeđuje njegovo ulaganje.
Sada, takođe je za mene neprihvatljivo ono što je napisano u obrazloženju za odbijanje našeg amandmana, gde se kaže da bi promena visine limita otvorila put kršenju načela pravičnosti. Sada ako bih htela da budem potpuno cinična, onda bih mogla da kažem da će ovakvo rešenje zaista doprineti određenoj pravičnosti u tom smislu što ovakav vanredni pravni lek više neće važiti ni za koga. Hvala.