Uvažena potpredsednice, dame i gospodo narodni poslanici, sa puno poštovanja o čemu je govorio gospodin Makrićević i prema problemima Belanovice, tog mitskog mesta novije srpske političke istorije.
Probaću da kažem nekoliko reči o opštem interesu, ili javnom interesu, zbog toga što danas ovde počinje rasprava o zakonu o javnoj svojini. Siguran sam da će se te poštapalice opšteg dobra i javnog interesa tako često koristiti.
U isto vreme, praktično, daleko od očiju javnosti teče jedna brutalna zloupotreba ili kršenje javnog ili opšteg interesa za koje nema mesta ni u medijima, a ni u našoj javnosti i koja ne može da stigne na dnevni red od onoga što se dešava, pre svega na severu Kosova, tog čudnog koncepta, da se položaj Srba ili istina o Srbima širi tako što se taj narod gura u geto ili podiže zidove oko sebe.
Sjajan je taj folklor književne i sportske večeri koji se najavljuju, ali nisu siguran da će Srbi više moći da pomognu tim ljudima na jedini mogući i efikasan način, nekom vrstom direktne finansijske i političke pomoći, već od onog trenutka kada pred ovaj parlament dođe zakon o rebalansu budžeta, to će biti za 10 ili 15 dana. Od rebalansa i od budžeta za sledeću godinu, zavisi i sprovođenje ovog zakona o kojem ćemo danas govoriti i zakona o restituciji koji je sledeća tačka dnevnog reda. Ta dugo očekivana i željena pozitivna odluka ili kandidatura koju očekujemo iz Brisela, bez toga neće imati mnogo smisla.
Svi smo oduševljeni tom informacijom sa naslovne strane "Politike" – Vlada Srbije je administrativnom merom odjednom vratila sever Kosova u poreski sistem, ili u PDV sistem Srbije i valjda time stekla suverenitet na tom delu teritorije. Ali, srpski budžet ima mnogo veće probleme od tog poreskog ili carinskog područja.
Pre nekoliko dana je državni sekretar Ministarstva finansija, gospodin Nikezić, najavljujući rebalans budžeta obavestio javnost, onako, u pola glasa, na jedan prilično i birokratski način i misli da zbog toga to nije posao za njega, nego za ministra finansija, koji je sticajem okolnosti i premijer ove zemlje, gospodina Mirka Cvetkovića, da građani, privreda i ekonomija ne treba da brinu, da će biti učinjene uštede u rebalansu budžeta od 8,5 milijardi dinara, dakle, oko 85 miliona evra sa pozicija kapitalnih investicija odnosno infrastrukturnih projekata, ali da to neće zaustaviti, pa čak ni usporiti izvođenje tih projekata.
Dakle, konačno će taj auto-put, recimo, kroz Vojvodinu koji se gradi deset puta duže nego u bilo kojoj uređenoj zemlji, pa i oni objekti oko kojih danas ovde traje ili će trajati rasprava, u smislu u čijoj svojini treba da budu: pokrajinskoj, lokalnoj ili opštoj, dakle, da ti projekti neće trpeti, da će uštede biti učinjene jednim vrlo zanimljivim metodom, koji se zove – promena dinamike plaćanja, a koja se na srpskom jeziku zove – izvođačima radova i dobavljačima neće biti plaćeno u ovoj godini ono što su uradili.
U isto vreme dok Vlada, odnosno njena potpredsednica gospođa Kalanović, čini mi se, uz obećanje da će cela Srbija biti premrežena mrežom novih auto-puteva, a najavljuje i Vladinu uredbu po kojoj će biti konačno zaveden red i gde će država, a pre svega njena javna preduzeća konačno početi na vreme, ili u nekom privremenom vremenskom roku da isplaćuju privredne subjekte, kako bi rekao gospodin Krpić, koji su radili za državu, koji su ili pristali na pritisak države, gospodina Mrkonjića, gospodina Dulića, svih onih koji vode sudbinske infrastrukturne projekte, ili prosto nisu imali drugog izbora. U zemlji u kojoj je praktično tri petine cena i ogroman deo ekonomije kontrolisan ili subvencionisan od strane države, privredni subjekti nemaju mnogo opcija na slobodnom ili otvorenom tržištu, pogotovo oni koji se bave građevinom, infrastrukturnim poslova itd.
Dakle, ideja Vlade je da kroz rebalans budžeta 85 miliona evra, koje nema, ne isplati firmama koje su radile, a to praktično administrativnom merom prebaci za sledeću godinu, a to praktično prebaci sledećoj vladi koja će negde od sredine naredne godine, nadamo se, upravljati Srbijom na drugačiji način i u nešto drugačijem sastavu, nego što je to slučaj u mandatu ove vlade.
Podsećam vas i na neke slične odluke koje su već donošene, odnosno sličan način kako je bilo akutni problem likvidnosti državnog budžeta rešavan. Poljoprivrednicima je pre nekoliko meseci obećano da će u januaru dobiti najveći deo svojih subvencija. Sve ove obaveze koje se isplaćuju ili se delimično isplaćuju prema malinarima takođe na neki način bivaju prenete na narednu godinu i to očekivanje da ćemo od januara samo zbog toga što ćemo dobiti formalnu odluku o kandidaturi moći da pokrijemo sve te minuse i zakrpimo ta Potentkinova sela koja sad zidamo, prosto nisu realna.
Moje pitanje za Vladu je – kada će pred ovaj parlament doći rebalans budžeta i na koji način misli da sanira posledice u privredi, koje će nastupiti zbog ovako neodgovorne politike? Hvala.