Pre svega, radi istine, nisam rekla da su vam oni, gospodine Pastor, koalicioni partneri nego potencijalni koalicioni partneri, prihvatljivi koalicioni partneri, a i oni vas ovih dana reklamiraju kao glavnog budućeg partnera, što se baš drugima i ne dešava.
Što se tiče samog odgovora na ovo pitanje, to se svodi na to da li verujemo da živimo u zemlji koja primenjuje zakone ili ne primenjuje zakone. Ukoliko je nemoguće u roku od 180 dana, vi govorite utvrditi koja sve to imovina treba da pripadne, ne znam kako je to moguće uraditi u zakonu koji se usvaja danas, kada još tu informaciju nemamo.
Ako verujemo da Skupština neće donositi zakone koji će se primenjivati, onda ova institucija uopšte nema smisla i onda je ovaj razgovor na malo dubljem nivou nego što se to isprva čini, zbog toga što onda zaista živimo u državi koja nema osnovne elemente vladavine prava, o čemu možemo razgovarati, ali ne u smislu ovog zakona. Hvala.

Po amandmanu reč ima gospodin Lapčević, pa gospodin Veselinović.

Poštovani predsedavajući, poštovani potpredsedniče Vlade, moram da konstatujem da je ova rasprava danas o amandmanima vrlo interesantna i začuđujuća. Umesto da raspravljamo o zakonu koji treba da kvalitativno popravi stanje u svojinskim odnosima u Srbiji, umesto da raspravljamo o zakonu koji će vratiti određenu imovinu lokalnim samoupravama, mi danas imamo jednu besmislenu raspravu između poslanika koji dolaze sa teritorije Vojvodine, koji imaju određene amandmane i bukvalno traže da se sve i svašta prenese u ingerencije AP Vojvodine. Ova rasprava se, praktično, više obesmislila da više liči na nekakav deobni bilans između Vojvodine i Srbije nego na zakon o javnoj svojini.
Prosto mi je neverovatno i hteo bih da vas pitam ko je ovde predlagač zakona o javnoj svojini, da li je to Vlada Republike Srbije ili je to poslanička grupa Manjina ili stranaka koje dolaze sa teritorije AP Vojvodine?
Dobili smo jedan Predlog zakona, koji je potpisala Vlada. Na sam dan rasprave, posle velike halabuke od strane manjinskih stranaka i onih stranaka koje deluju na teritoriji AP Vojvodine, dobili smo više od 20 amandmana koje je potpisala Vlada, jer je tako tražila određena struktura ljudi, rekao bih birokratije u Vojvodini, jer im tako odgovara da bi mogli što više da manipulišu biračima na teritoriji AP Vojvodine. Ne postoji nijedan zakon koji je ovakve prirode, da u zadnjih dve-tri godine mi nismo imali ovde, bukvalno, umesto rasprave o zakonu, raspravu o tome ko će šta dobiti.
(Predsedavajući: Gospodine Lapčeviću, dva minuta ste potrošili, a još uvek ne vidim vezu sa amandmanom na član 10. koji je podneo gospodin Balint Pastor.)
Pričam u vremenu svoje poslaničke grupe.
(Predsedavajući: Ali u vezi sa temom.)
Tema je, koliko znam, sve vreme u mom izlaganju.
(Predsedavajući: Amandman na član 10.)
Dakle, zaista mi nije jasno dokle će više država Srbija biti talac Vojvodine, gde se sve meri po tome šta će dobiti Vojvodina i šta će Srbija dati. Usvajaće se takvi zakoni, koji budu po volji stranaka iz Vojvodine ili pokrajinske administracije. Ovde je neko pomenuo reč "talac". Jeste, ima ovde takvih ucenjivačkih odnosa, ali je Srbija talac, jer danas Srbija ne može da donese ni jedan zakon bez saglasnosti stranaka iz Vojvodine, zato što je takva većina i zato što Vlada mora da održi svoj vek do kraja mandata…
(Predsedavajući: Amandman na član 10. ne govori ni o kakvom sistemu talaca.)
Govori i te kako. Suština zakona govori o tome. Potpuno je promenjen karakter zakona i umesto da kvalitativno napravimo pomak i da lokalne samouprave dobiju ingerencije nad imovinom, imamo deobni bilans između Vojvodine i Srbije, gde Vojvodina ucenjuje da li će dati nešto ili neće. Ako se ne da železnica Vojvodini, onda neće biti ni glasanja za zakon.

Zahvaljujem.
To nije predmet amandmana.
Reč ima gospodin Veselinović.

Poštovani potpredsedniče Skupštine, potpredsedniče Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, moraću biti malo uopšteniji u diskusiji, jer je predlagač amandmana u svojoj diskusiji ne samo bio uopšten, nego je to i najavio u obrazlaganju amandmana, time obrazlažući i druge amandmane i govoreći o zakonu u načelu. To ste mu dozvolili.
Neću oduzeti puno vremena, ali ću trošiti vreme od poslaničke grupe, kažem malo ću biti uopšteniji i govoriću o amandmanu, ali ću podsetiti na neke fakte. Dakle, ovo je prva vlada od 2000. godine, od demokratskih promena, koja je stekla snagu i koja je uspela da sačini zakon o javnoj svojini i da na taj način konačno vrati opštinama, gradovima i pokrajini imovinu na upravljanje, odnosno u svojinu.
Naravno, bilo je dovoljno vremena za raspravu, bilo je dovoljno vremena za predlaganje amandmana, bilo je dovoljno vremena za kritiku ovog zakona. međutim, ipak su pojedine stranke osetile da je ovo tema na kojoj one treba da zarade neke glasove koji su im neophodni na sledećim izborima i ipak se rasprava u načelu, a posebno sada u pojedinostima, pretvorila u politikanstvo.
Zar mislite da Vlada Republike Srbije, ali i Vlada Vojvodine nisu dovoljno mislili i o građanima Vojvodine i o građanima Srbije kada su, prvo, pravili predlog ovog zakona, a posle toga i kada su dati amandmani na taj zakon i kada je posle razgovarano o ovim amandmanima, a kada je razgovarano i o ovom amandmanu o kome sada govorimo.
Kao predstavnik DS, kao neko ko je iz Novog Sada, iz Vojvodine, smatram da je ovaj zakon, sa svim amandmanima koje je Vlada predložila, dobra mera za građane Vojvodine, dobra mera za građane Srbije, jer su građani Vojvodine i građani Srbije i nema tu nikakvog deobnog bilansa. Ovo je zakon koji treba da popravi položaj običnog građanina, da da mogućnost gradovima da brže i lakše ostvaruju svoja prava, da raspolažu građevinskim zemljištem itd.
Da li je nešto šaš ili je nešto plovno i da li je prihvaćen amandman pojedine političke stranke ili nije prihvaćen, pa zbog toga ne želi da glasa za ceo zakon, to već ulazi u sferu politike i mislim da to sa interesima građana Vojvodine i građana Srbije nema nikakve veze.
Obzirom da DS pre svega ima u vidu interese građana Srbije, dakle i građana koji žive na području APV, DS će glasati za ovaj zakon i za izmene zakona koje doprinose tom interesu i neće se baviti nadmetanjem u tome ko je doprineo više i čiji amandman je prošao, već čiji amandman je bolji i koji daje više mogućnosti građanima koji će imati mogućnost da osete korist od ovog zakona, kao i svih zakona koje smo do sada doneli. Hvala.

Na član 10. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, SRS je predložila u članu 10. u stavu 4. da se posle reči "dobra u opštoj upotrebi su u svojini Republike Srbije" stavi tačka i da se obriše onaj deo stava 4. koji kaže "ulice, trgovi, javni parkovi su u javnoj svojini jedinica lokalne samouprave na čijoj se teritoriji nalaze".
SRS smatra da je politički sistem i pravni sistem u Republici Srbiji izuzetno komplikovan bez ikakve potrebe i da tako komplikovan pravno-politički sistem nema realnu ekonomsku osnovu. Mi danas prisustvujemo jednoj brakorazvodnoj parnici između partija koje polažu ekskluzivno pravo na to da zastupaju interese Vojvodine i građana koji žive na teritoriji APV. Ne znam da li je u postupku mirenje ili neka druga faza brakorazvodnog postupka, da li ćete vi gospodine Đeliću da budete pomiritelj ovih vajnih autonomaša i boraca za Vojvodinu ili će da se donese presuda konačno i da se brak razvede.
Ovde su stvari potpuno okrenute na glavu gospodine Đeliću. Mi imamo Zakon o osnovama svojinsko-pravnih odnosa iz 1980. godine. Nisam se još bavio istraživanjem da li je zakon donet pre ili posle smrti Josipa Broza Tita, ali u svakom slučaju donet je 1980. godine. Možda vi gospodine Novakoviću znate, vi ste malo stariji od mene, pa bolje pamtite ta vremena. Vlada Srbije umesto da predloži novi zakon o osnovama svojinsko-pravnih odnosa da konačno vidimo šta je svojina u Republici Srbiji, ne, vi zadržavate komunistički zakon o osnovama svojinsko-pravnih odnosa, a hoćete navodno na moderan način da uredite materiju javne svojine. Koliko se ja razumem, Zakon o osnovama svojinsko-pravnih odnosa je opštiji zakon nego Zakon o javnoj svojini, jer je javna svojina samo jedan vid svojine u Republici Srbiji, pored privatne, zadružne, itd. To je jedna stvar i jedan problem.
Drugi problem je, ovde se ne zna ko je veći zagovornik interesa Vojvodine i građana koji žive na teritoriji APV, da li SVM, da li LSV, da li DS, da li LDP, ko zna, možda je i SPO, oni su u velikoj ljubavi sa Čankom, ko je ovde ekskluzivni zastupnik interesa Vojvodine. Dajte mu konačno licencu i kažite – evo ovo je ovlašćeni predstavnik Vojvodine u srpskom parlamentu i samo on ima pravo da govori o interesima Vojvodine.
Ne znam gospodine Đeliću, vama je kao ekonomisti valjda potpuno jasna sledeća stvar. Ovde uopšte nije bitno da li će ulice, parkovi, parkirališta da budu u svojini lokalne samouprave, u svojini Vojvodine ili u svojini države ako ni u opštini, ni u pokrajini, ni u državi nema para. Idite sada gospodine Đeliću ispred zgrade Vlade APV. Tamo ćete videti najnovije, veoma luksuzne automobile, tamo ćete videti zgradu koja noću blješti, tamo ćete videti gomilu nekakvih pokrajinskih službenika koji u po bela dana piju kafu u okolnim kafićima i istovremeno, nakon što pogledate kako izgleda zgrada Vlade APV, idite u Plandište, idite u Opovo, idite u Kikindu, idite u Vršac, idite u Šid, obiđite 50% opština na teritoriji APV i tamo ćete videti da nema živih ljudi, da se nekretnine prodaju za pet, šest, 10 hiljada evra, da je sve zamrlo, da privreda ne postoji, da je u tim opštinama, kojima vi sada nameravate da date pravo javne svojine, korupcija neviđenih razmera, nameštaju se postupci javnih nabavki, nameštaju se tenderi, pljačkaju se građani koji žive u tim opštinama.
Šta vi sada treba da uradite? Ovde slušamo priče – treba da se primeni Zakon o budžetu, treba da se primeni omnibus zakon. Ne gospodine Đeliću, ovde konačno treba da se primeni Krivični zakonik i Zakonik o krivičnom postupku da kriminalce, mafijaše, lopove, secikese, pljačkaše iz opština, iz pokrajine konačno stavite iza rešetaka, jer ako lopovima i kriminalcima date pravo javne svojine, ne znam kakav napredak očekujete u Vojvodini ili bilo gde u Srbiji. Imaćete sutra, gospodine Đeliću, izvinjavam se, neću da uznemiravam gospodina ministra dok obavlja važne razgovore, potpredsednika Vlade.
(Predsedavajući: Izvinjavam se gospodine Omeragiću, ometate govornika.)
Izvinite gospodine Đeliću što sam vas ometao.
Dakle, ne znam kakav napredak vi gospodine Đeliću očekujete. Sutra ćete imati situaciju da će usijanim glavama po opštinama u Srbiji, uključujući tu i Vojvodinu, da padne napamet da prodaju te iste ulice, da prodaju te iste parkove, da prodaju sve te predmete u javnoj svojini. Vi se čudite. Gospodine Đeliću, sada postoje ogromne zloupotrebe sa državnom imovinom, dakle sa predmetima, sa nepokretnostima, sa pokretnim stvarima koje su u svojini Republike Srbije, sada toga imate koliko hoćete u opštinama. Imate primere recimo da se lokalni, poslovni prostori koji su u državnoj svojini ne mogu izdavati u podzakup, a masovna je pojava da opštine to rade, sada kada je to svojina Republike Srbije. Zamislite kako će situacija biti kada im date svojinu, kada više ne budu morali da pitaju Direkciju za imovinu ili Vladu da li nešto sme da urade ili ne.
Gospodine Đeliću, sloboda je jako lepa stvar, ali sloboda podrazumeva i ogromnu odgovornost, podrazumeva i ogromne obaveze. Ne znam da li ste vi svesni jedne stvari, lepo je dati ovako na prvi pogled, super, dobiće opštine svoje ulice, parkove, ko zna šta sve ne, sve te nepokretnosti koje se danas nalaze u svojini Republike Srbije sada će sve to biti opštinsko. U opštinama u kojima nema privrede, u opštinama u kojima su u velikoj meri ili u pojedinim situacijama na čelu ljudi vrlo sumnjivog političkog morala, ogrezli u kriminal, u opštinama u kojima nema para vi ćete tim opštinama dati ove nepokretnosti u javnu svojinu. Sutra kada vam dođu ljudi iz opština koje sam vam nabrojao i iz mnogih drugih opština iz centralne Srbije i kažu ljudi – nemamo para da asfaltiramo 500 metara ulice, nemamo para da uredimo te naše javne parkove. Šta ćete vi da im kažete? Gospodo, dobili ste svojinu, vaše je, uređujte kako znate i umete.
Kažite mi kako će gospodine Đeliću svoje ulice, svoje puteve, svoje parkove, svoje zgrade da recimo održavaju Opovo, Plandište, Trgovište, Bosilegrad, itd? Vi danas imate opštine u Srbiji u kojima je luksuz imati računar u zgradi opštine, danas imate opštine na jugu Srbije gde se službeni dokumenti kucaju i dalje na pisaćoj mašini. Vi ćete njima dati javnu svojinu, to je jako lepo i u principu je vrlo jednostavno. Šta će onda oni sa tim? Apsolutno ništa.
Ne znam da li vam je gospodine Đeliću poznata i sledeća stvar. Pričaju ovde o Vojvodini, treba dati Vojvodini železnicu, treba dati ovo, treba dati ono. Ako se ne varam, 2006. godine je formiran Fond za kapitalne investicije u APV. Taj fond je trenutno prazan, duguje na stotine miliona dinara opštinama i izvođačima radova za razne radove koji su izvedeni na komunalnoj infrastrukturi po opštinama i gradovima u Vojvodini.
Taj fond je trenutno prazan, duguje na stotine miliona dinara opštinama i izvođačima radova, za razne radove koji su izvedeni na komunalnoj infrastrukturi po opštinama i gradovima u Vojvodini. I šta imaju građani Vojvodine od toga? Nemaju ništa. Gospodin Pastor koji je izgleda sad vodi mrtvu trku sa ligašima ko će da bude veći autonomaš i zastupnik interesa Vojvodine, govori o železnicama. I kaže – u periodu važenja Ustava iz 1974. godine pa do 1989. godine u Vojvodini napravljeno na hiljade kilometara železničkih pruga. Jeste. Čijim sredstvima? Nisu to bila samo sredstva tadašnje SAP Vojvodine, pa valjda je i savezna vlast nešto davala. Pa, mi smo se i zaduživali u inostranstvu za pravljene te infrastrukture železničke, putne, itd. A ne, sve što je napravljeno na teritoriji Vojvodine, mi smo napravili i sad je to naše.
Ova Skupština, zbog politike koju vodi vladajuća koalicija, a to nije nikakva državnička politika, to je sitna politika buvlje pijace. Cenjkanja i trgovanja. Ova skupština je prestala da bude Narodna skupština Republike Srbije. Ovo čak nije ni federalni parlament, ovo je konfederalna skupština, ovde sede delegati centralne Srbije, ovde sede delegati Vojvodine i onda se cenjkaju, ko će šta koliko da otme.
Predsednik SRS je napisao nekoliko knjiga, posvećene, kako je on to rekao "očerupanim haškim ćurkama" Republika Srbija je postala očerupana ćurka. Svi nešto vuku za sebe, nas u Novom Sadu brine samo Novi Sad, ono dole na jugu Srbije brine samo jug Srbije, ljudi pa ko će da brine o državi? Ko će da brine o državi? Niko. Ovde se pogađate i cenjkate. Dobro, mi ćemo vama dati železnicu, vi glasajte, mi ćemo dati malo para, pa glasajte za sledeći zakon, itd.
Onda ovde, naočigled cele Srbije se vlast prepucava i cenjka. Ovde se više ne zna, ko je vlast, ko je opozicija. Juče kad ste slušali zakon o restituciji, ljudi niko neće da bude vlast u Srbiji, svi su opozicija, svi kritikuju jedni druge. To je super zakon evropski, itd. moramo u EU, kad je počelo po članovima niko nije zadovoljan sa tim zakonom. Niko neće da bude vlast. Zato što vlast podrazumeva odgovornost. Da je napravljena potpuno nenormalna situacija, ja ne znam da li ima još ideološka struja u političkoj filozofiji koja postoji a da nije zastupljena u vladajućoj koaliciji. Ovde imate četnike, komuniste, autonomaše, pitaj Boga koja sve ideološka opcija ovde ne postoji, kao navodno, svi ste vi za istu stvar. Izvinite, niste. Gospodine Đeliću, zakon je katastrofalan.
U praksi izazvaće brojne zloupotrebe. Stvari konačno postavite na pravo mesto. Promenite ekonomsku politiku, prestanite da kradete, zaustavite korupciju, napravite od Srbije jednu normalnu, pravnu uređenu državu, zaustavite mahinacije sa javnim nabavkama. Kažite svojim predsednicima opština da prestanu da kradu. Kažite onima u Vojvodini da i oni prestanu da kradu ...
(Predsedavajući: Vratite se na amandman molim vas.)
Izinjavam se gospodine Novakoviću, ovo sve što govorim je tačno. Ako nije vi me ispravite ...
(Predsedavajući: Ali niste u temi, da li je tačno ili ne?)
I te kako je to tema, i te kako je tema. Kažite onima tamo i u Novom Sadu i u Kragujevcu i ko zna gde sve niste na vlasti da prestanu da uzimaju masne provizije na štetu građana. Kad to sve uradite i kad sve to sredite, gospodine Novakoviću, kad ljudima sa dugim prstima, kad ljudima bez morala date u svojinu, trgove, ulice, parkove itd.
Znate šta će da urade oni sutra kad više ne budu mogli da pljačkaju građane. Investicije su se smanjile, investicija nema u EU, gospodine Đeliću, nećete da uđete za narednih 100 godina, para je u državi sve manje, kad više ne budu imali šta da kradu, kad više ne budu imali od koga da uzimaju, ti kojima dajete u javnu svojinu ulice, parkove, autoputeve, državne puteve, prvog i drugog i petnaestog reda će to na kraju početi da prodaju.
Zato što centralnu vlast ne zanima šta se dešava na lokalnom nivou, vas zanima kakav je trenutno rejting, da li Džonsonovih indeksa na ovoj političkoj buvljoj pijaci. Da li će ovde biti zadovoljni poslanici SVM? Da li će biti zadovoljna LSV koja u toj istoj Vojvodini ima podršku od 0,5%? To vas zanima, a kako realno žive i kakav je realni standard građana u istoj toj Vojvodini i u centralnoj Srbiji i u Beogradu i ko zna gde, vas to ne zanima. Sve ovo o čemu mi danima prisustvujemo i javna svojina i restitucija, za nekoliko meseci će to biti i budžet Republike Srbije biće samo puka trgovina, između vladajućih stranaka, da ovo što se danas naziva Vlada Srbije koju niste formirali vi i ne pitate se vi da li će Vlada da opstane nego oni koji su je zaista formirali, Amerika, Velika Britanija i domaći tajkuni.
(Predsedavajući: Gospodine Martinoviću, treći put, tema.)
Vas zanima samo da li će Amerika zvana Vlada Srbije da opstane. Sve drugo, građani, Srbija, država, realni život ljudi u Srbiji vas to ne zanima.

Reč ima ministar gospodin Đelić.

Ograničiću se na amandman. Što se tiče, amandmana, tačno je da je najveća prepreka manjak sredstava. Ali, nije tačno reći da je to jedina prepreka. I već sada imamo dobrih deset godina iskustva kada u mnogobrojnim situacijama čak i kada je bilo obezbeđen dovoljan nivo sredstava da bi se popravilo nešto od lokalnog značaja, su radovi kasnili, nisu mogli da se odvijaju u određenom ritmu, zbog toga što je svojinska situacija bila kompleksna, što se čekao papir iz ovog ministarstva, odobrenje, saglasnost Direkcije za imovinu.
I sve to, i mogu vam reći pošto sam prisustvovao mnogobrojnim sednicama Vlade RS, imamo na Vladi Republike stvari o kojima odlučuje Vlada Republike Srbije, o kojima ne odlučuje ni jedna druga vlada u Evropi. O stvarima, koje su isključivo lokalnog interesa.
Da li to znači da decentralizacija ne nosi nikakvu opasnost? Naravno da i decentralizacija nosi neku opasnost. Imamo opasnosti centralizacije, jačanje jednog centra, rizika da taj jedan centar ukoliko ne upravlja korektno zemljom, celu zemlju odvede u tom pravcu. Rizik da se sve odluke donose na tom nivou, sa nedovoljnim informacijama i nedovoljnom kontrolom javnosti.
Naravno, da postoje sa druge strane i opasnosti decentralizacije. Tačno je da je decentralizacija u nekim slučajevima dovela do povećanja i troškova i korupcije ali, decentralizacija i srž ovoga što se predlaže ovim zakonom jeste, da ingerencije budu praćene odgovornošću. Ne možete reći da bilo ko može da proda put. To nije tačno, po zakonu to nije moguće, jedino što je moguće u ovoj kategoriji dobara u članu 10. o kome govorimo, a ovde govorite o ulicama, a to su dobra u opštoj upotrebi, jasno je zakonom da se ne mogu prodati, da je moguće formirati eventualno neka prava predviđena posebnim zakonom, koncesiju. Ali, ne treba plašiti građane da od jedan put da kroz ovu decentralizaciju neko na lokalu će odlučiti zato što njemu trebaju pare za tu lokalnu samoupravu i da će od jedan put sve prodati.
Prvo, to nije moguće po zakonu i to ignoriše činjenicu da će sve ove odluke morati da prođu i demokratsku proveru na lokalnom nivou. Pa, ako vi, budete u opoziciji moći ćete u svim opštinama koje ste pomenuli da alarmirate javnost i moći ćete, što verujem, da je alarmirate na mnogo bolji način, jer neće biti za bilo koga u toj debati mogućnosti da nađe izgovor zbog toga što je neko drugi na centrali odlučio umesto njega i da se krije iza nekoga navodnog iz Beograda za odluku koju donosi sam. Tako da lokalna vlast ovim zakonom postaje u punom smislu te reči, lokalna vlast. I t je srž demokratije na lokalnom nivou.
Samim tim ovaj zakon koji omogućava da se odluke donose tamo gde im je mesto, koji obezbeđuje da oni koji donose te odluke raspolažu sa onim sredstvima koja su potrebna, finansije, imovinom su zapravo istovremeno i mnogo veća odgovornost, tu ste u pravu, mnogo veća obaveza. Ali, na njima je da dokažu da će upotrebiti ove ingerencije na najbolje mogući način u interesu građana. Više nego ikada i lokalni lideri će imati pravu odgovornost pred onima koji su im dali mandat. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč će dobiti gospodin Jovanović, pa gospodin Martinović.