Prosto, ne želim da ostanem nejasna. Izgleda da nisam bila dovoljno jasna. Znači, mi se pre svega zalažemo da oštećeni građani koji potražuju imovinu ne treba da plaćaju takse i onako kao što ste rekli u članu 38. da sticanje imovine i ostvarivanje obeštećenja, po ovom zakonu, ne podleže plaćanju ni jedne vrste poreza, administrativnih i sudskih taksi.
Znači, taj postupak sticanja imovine ja bih protumačila, kao pravnik, da je postupak sticanja imovine i zahtev za povraćaj, a šta da plaća on, u onom članu 13, kad kažem da obezbeđuje dokumentaciju gde niste hteli da prihvatite amandman da on uopšte nema trošak pribavljanja te dokumentacije?
Znači, to je moj politički stav – da ne treba građanin da ima trošak prilikom pokretanja i vođenja postupka za povraćaj imovine. Kod vas je ovo, kažem, malo hoćete da ih oslobodite, malo nećete. U delu sticanja imovne i ostvarivanja obaveštenja, on neće da podleže trošku poreza i ostalog, ali kažete da će imati neke druge troškove u skladu sa Zakonom o upravnom postupku. U redu, to je vaš stav, ali ja vam kažem da se ja zalažem da oni ne treba da imaju tu vrstu troška.
S druge strane, da ne ostane nesporazum, pominjala sam MUP u kontekstu ne donetog pravilnika, koji je trebao da bude donet u nekom roku od šest meseci, ali nije donet i onda se odlaže primena jednog dela zakona. Znači, to je loša praksa kada prilikom pisanja zakona ne uredimo sva podzakonska akta, što bi morali da imamo u trenutku donošenja zakona. Izvinjavam se, neću se više javljati ovim povodom, samo da ne ostanem nejasna.
