Mi se sada nalazimo u procesnom delu ovog zakona koji reguliše ko su stranke u postupku podnošenja zahteva, ko su stranke, ko su organi podnošenja zahteva. Kaže – zahtev za vraćanje imovine u skladu sa ovim zakonom podnose svi bivši vlasnici, naravno, ukoliko oni još postoje, odnosno njihovi zakonski naslednici i pravni sledbenici.
Zahtev iz stava 1. ovog člana mogu podneti zajedno svi zakonski naslednici, bivši vlasnici ili svako od njih pojedinačno.
Ovde će biti dosta posla ne samo za onaj Sud za ljudska prava u Strazburu, nego će biti i za naše sudove. Otprilike se da pročitati i zaključiti iz ovog predloga zakona, odnosno njegovog člana 41. da će one sudije koje nisu bile primljene u ovoj reformi pravosuđa imati posla. Svi će oni da podnesu zajedno, pa će tu da se sude, tuže i slično. Onda će oni da budu i zaposleni.
Gospodine ministre, mi kada govorimo da vaša namera nije ozbiljna da se ovo uradi i dovede do kraja, iznosimo duge rokove, iznosimo ona ograničenja koja postoje. Ne žalimo za tim što je to tako, nego vašim argumentima pokušavamo da kažemo da zaista od samog početka nema ozbiljne namere da se uradi ono što ste vi hteli. Nama to odgovara, jer je koncepcijski u skladu sa onim što SRS misli.
Ovde, ovaj prethodni član, oni su povezani na neki način. Agencija će u roku od 120 dana da oglasi ili objavi javni poziv za zainteresovana lica da podnesu ovaj zahtev. Razumem da bi trebalo doneti neku odluku u roku od 120 dana. To je možda racionalno, možda objektivno ne može kraći period, ali 120 dana da je potrebno za agenciju da objavi, da pozove one koji su zainteresovani, to je zaista dug period.
Nema ovde ozbiljne namere za povraćaj imovine, jer znate vi verovatno, možda čak i o kojim sudijama se radi, jedan sudija koji je donosio odluku o rehabilitaciji, on nije reizabran samo zbog toga što je doneo nekoliko odluka o rehabilitaciji, naravno, po zahtevu zainteresovanih stranaka za taj deo, tako da i ovde ne postoji ozbiljna namera da se ovo realizuje.
