Imao sam razmenu mišljenja sa nekim poslanicima ovde oko značaja pravnog regulisanja, onemogućavanja prometa imovine koja može da bude predmet restitucije, bez obzira na, pravno-tehničke, rekao bih, nevolje koje su dovele do toga da je predloženo da se ponovo stavljaju zahtevu, bez obzira na raniji zakon. Smatrali smo da je vrlo važno da imamo što širi instrument obezbeđenja, da se imovina koja je predmet ovog zakona stavi van pravnog prometa, dok procedura ne bude završena.
Pravo preče kupovine, ozbiljna je debata vođena. Vodili smo se iskustvima nekolicine zemalja koje su kroz ovu proceduru prošle, a naročito je interesantno šta se desilo sa poljoprivrednim zemljištem.
Došlo je do neverovatnog pada cene poljoprivrednog zemljišta posle restitucije bud zašto je ta imovina odlazila, veliki broj ljudi nije bio zainteresovan da se posveti poljoprivredi, nego su tražili brže bolje kupce, a to naravno, po ovim elementarnim ekonomskim zakonima o ponudi i potražnji, dovodi do pada cene. Mi smo smatrali da je javni interes da se država tu nađe u poziciji da može pod istim uslovima kao i bilo ko drugi da kupi to zemljište, ukoliko to zemljište bude vraćeno. Smatramo da je to dobro rešenje, koje je pravično, sa jedne strane, a sa druge strane će omogućiti državi da ukoliko te cene budu niske, a budžet bude imao mogućnosti da tu interveniše, da ponovo vrati u državnu svojinu i na taj način sprečimo ruiniranje nacionalnog bogatstva, a sva ova imovina je bitan deo nacionalnog bogatstva.
Malo ste me zbunili gospodine ministre, šta će država toliko u tom poslu sa zemljom. Ne prepoznajem, jer ni do sada nije imala neku želju da izvrši neku ozbiljniju komasaciju u ovim godinama koje su iza nas i nažalost to je možda jedan od propusta te neke poljoprivredne politike i mislim da vam argumentacija nije potpuno jasna, jer to je stvar privatnog sektora, čak je možda i prilika da se na neki način ukrupne te parcele koje su dosta male, kada je u pitanju unutrašnjost Srbije. Pre će biti da je interes države ovde kod građevinskih objekata mnogo veći, nego kod zemljišta i ja tu prepoznajem motiv Vlade pre nego kada je u pitanju poljoprivredno zemljište.
Neću da krijem ovde šta je namera i ideja države. Doći će vreme da polemišemo i o poljoprivrednoj politici, nadam se da ćemo imati vrlo brzo neke zakone na dnevnom redu i svako ko je zainteresovan imaćemo brzo Odbor za poljoprivredu pa ćemo to naširoko i na dugačko.
Ne krijemo mi ništa ovde, mi želimo da sprečimo da imovina koja bude vraćena za male pare bude koncentrisana u rukama malog broja ljudi. Mislimo da je to legitimno i da je to dobro, da nikoga ne sprečava da sa svojom imovinom raspolaže kako god hoće.
U svakom slučaju, ukoliko želi da proda, po ovom zakonskom pravu preče kupovine, biće u obavezi da to prvo ponudi državi, ako država to ne želi da uzme, naravno da taj promet neće biti onemogućen.
Dakle, ovde se ne urušava na bilo koji način pravo onoga ko posle restitucije postane ponovo vlasnik imovine koja će mu biti vraćena, ali ovo je sa naše tačke gledišta instrument kojim mi štitimo javne interese.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 62. amandman je podneo narodni poslanik Đorđe Milićević.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 62. amandman je podneo narodni poslanik Žika Gojković.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na naslov iznad člana 63. i član 63. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Zakonsko pravo preče kupovine je pravo svake države da propiše odgovarajućim propisima, a mi smo 60 godina imali u Zakonu o poljoprivrednom zemljištu, zakonsko pravo preče kupovine države. Ako je seljak hteo da proda parcelu, on je prvo morao da ponudi Zadruzi, državi, ja vam prigovaram što niste za svaki drugi promet to stavili.
Što se tiče člana 63. ne ulazim u ovu sadržinu, ali moram da vam skrenem pažnju, gospodine Petroviću, od člana 51. do člana 59. otvara se veliki ambis kao problem i pitanje. Da li ova agencija koju ste planirali može imati status upravne organizacije ili neke organizacije kojoj je povereno vršenje javnih ovlašćenja.
Zašto vam skrećem pažnju? Ako uzmete Agenciju za privredne registre, njen krajnji domet jeste evidentiranje. Ova agencija ne evidentira, nego donosi pravosnažna i izvršna rešenja koja se direktno tiču imovine, uz ogradu, pravo svojine nije apsolutno pravo nego relativno pravo.
Onda se postavlja pitanje starešine upravne organizacije i čitav niz drugih pitanja, tim pre što ovde imate unutar agencije kao statusno pitanje, imate strukturu koja odgovara privrednom društvu, upravni odbor, direktor. Otvara se veliko pitanje, ove poslove koje ste namenili da radi ova agencija, oni su po svoj definiciji upravna stvar koja može biti u nadležnosti samo državnog organa, a ne kvazi državnog organa.
Nije ovo Agencija za lekove, nije ovog Agencija za privredne registre. Ono što pokušavate da definišete kao upravnu stvar jeste upravna stvar i ne može da bude u istom rangu sa onim kvaziupravnim stvarima u drugim agencijama. Tamo je samo evidentiranje. Ovde se ulazi u imovinu. Ovde se dolazi u situaciju i prinudno izvršenje. Nema prinudnog izvršenja kod Agencije za privredne registre. U potpunosti se slažem, vi ste nasledili "agencijomaniju" koja je krenula pre vas i pojedini ministri s pravom prigovaraju da li sa tim velikim brojem agencija i njihovim pravnim statusom mi omogućavamo da država ispunjava svoje funkcije koje su originalno državne.
Legitimna je ovo diskusija što se tiče prirode institucije koja treba da vrši ovaj posao. Predlagač zakona je pre svega imao u vidu potrebu da kompetentni ljudi budu angažovani da bi ovaj vrlo težak i komplikovan posao mogli da vrše. To je presudilo kada je doneta odluka kako u ovompredlogu zakona da bude institucionalno utvrđen i koncipiran okvir.
Što se same suštine ovlašćenja tiče, nemamo po Ustavu problem da na ovaj način zakonom poveravamo i ovu vrstu javnih ovlašćenja, nije uobičajeno, slažem se. Naravno da se radi i o apslutnim pravima i o rešenjima koja će biti osnov za knjiženje prava svojine i za sticanje prava svojine u jednoj atipičnoj situaciji koja će biti iscrpljena kada ovo sve bude završeno. Ovo je predlog.
Podsetiću vas da je uvek država tražila nekakav adekvatan način kako da koncipira instituciju koja će se ovim baviti. Kada je bio povraćaj iz zemljišnog fonda i kada su rađene druge stvari, pravljene su različite hibridne tvorevine, komisije gde su ulazile i sudije i upravni organi, različite druge institucije, tako da je u ovom trenutku Vlada smatrala da bez obzira na sve rizike je najcelishodnije da izađe sa ovakvim rešenjem. Držim da će praksa pokazati da je ta odluka ispravna.
Na naslov iznad člana 63. i član 63. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 63. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Aleksandra Janković, Zlata Đerić, Miroslav Markićević i Srđan Spasojević.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na naslov iznad člana 64. i član 64. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Narodni poslanik Sreto Perić.