Hvala.
Reč ima narodni poslanik gospodin Dejan Mirović.

Dame i gospodo, potpredsedniče, ovo su novi zakoni, ali u suštini radi se o zakonima koji nastavljaju zaduživanje Republike Srbije. Mi smo principijelno protiv toga i to je jedan od osnovnih razloga. Naravno, protiv smo tih zakona jer ti zakoni, kao i ostali zakoni koje već nekoliko godina razmatramo u ovom parlamentu, pre svega od Evropske banke za obnovu i razvoja, Evropske investicione banke, su uslovljeni i jednostavno su štetni, ne samo zbog povećanja duga, već i zbog povećanja nezaposlenosti u Republici Srbiji.
Vi sigurno znate da je jedan od uslova za tzv. kandidaturu za EU i za primenjivanje evropskog prava bilo usvajanje Zakona o javnim nabavkama 2008. godine. Čitali smo, naravno, iako se potpuno ne slažemo sa članstvom Republike Srbije u EU, ne samo zbog KiM, već i zbog ekonomskih razloga, mi smo pažljivo proučavali izveštaj Evropske komisije i vidimo da se svake godine govori o javnim nabavkama, o tome kako to sprečava korupciju i da se radi o skoro deset posto BDP.
Sa druge strane, upravo zbog pritiska ovih banaka, koje se pominju u ova četiri ugovora, donet je, i vi to znate, potpredsedniče, 2009. godine podzakonski akt koji potpuno stavlja van snage Zakon o javnim nabavkama i propisuje spisak banaka, tj. poverioca stranih koji mogu da svojim uslovima i svojim statutima, svojim aktima stave Zakon o javnim nabavkama van snage. Ko su ti koji su iznad zakona Republike Srbije? To su Evropska banka za obnovu i razvoja, Evropska investiciona banka, Svetska banka i Banka Saveta Evrope.
U tom kontekstu treba posmatrati ova četiri zakona o zaduživanju Republike Srbije za oko 140 miliona evra što je, priznaćete, u ovoj situaciji više nego velika cifra za naše ljude, za naše građane koji pune budžet Republike Srbije.
Dovoljno je samo da analiziramo ovaj ugovor sa bankom Saveta Evrope i videćete da je on skandalozan, da je on štetan i da, jednostavno, sa pravne tačke gledišta, sa ekonomske tačke gledišta ne donosi ništa dobro Republici Srbiji. Jer, jednostavno, vidi se da će strani konsultanti, kao i u ovom ugovoru sa EU, biti plaćeni za "njihove posete", ili možda možemo da kažemo i turističke posete npr. Kolubari, novcem poreskih obveznika Republike Srbije. Mislim da je to skandalozno i da sa tom praksom treba da se prekine. Jednostavno, ne vidimo razloga zašto bi jedna tako siromašna zemlja koja je u tranziciji, kao što je Republika Srbija, plaćala eksperte čije će plate i sve drugo propisivati Evropska banka za obnovu i razvoj, banka Saveta Evrope i Svetska banka. Znači tri banke koje se pominju u ovim ugovorima koje danas razmatramo.
Takođe, više je nego skandalozno da u ugovoru sa Komercijalnom bankom koja je nažalost, mi smo protiv prodaje Komercijalne banke, jedina prava ozbiljna domaća banka, vi imate klauzulu valutnu. To je skandal. Da li je Komercijalna banka strana banka? Da li je ona predodređena da se proda npr. Evropskoj banci za obnovu i razvoj, kao što se govori, ili je to srpska banka? Mislimo da je to postupanje koje ruši poverenje u dinar. Ne vidim razloga da jedna srpska banka ima deviznu klauzulu jer tako nešto ruši i sam srpski bankarski sistem.
Takođe, vi sigurno znate da su vaše kolege u Mađarskoj zabranili 2010. godine da se klauzula u finansijskom sistemu, u bankarskom sistemu Mađarske prikazuje u nekoj drugoj valutu osim mađarske. Takođe, to je slučaj i u Turskoj, to je slučaj i u drugim zemljama koje su članice ili su kandidati za članstvo u EU. Naravno, što se tiče Turske, vi sigurno da je ona dobila tu tzv. kandidaturu 1999. godine i da još nije ni blizu članstva u EU, što pokazuje da je ova propagandna farsa od juče u suštini jedan predizborni podsticaj na vlasti u Srbiji.
Takođe, mi smatramo da ovih 140 miliona evra u situaciji kada je spoljni dug Republike Srbije dostigao 24 milijarde evra je jedna vrsta dodatne omče na vratu budžetu Republike Srbije. U tom smislu, kao dokaz za našu tvrdnju, ili argument za našu tvrdnju, zbog čega nećemo glasati za ove zakone, navešću vam samo jednu analizu koja u potpunosti ruši ova četiri ugovora o kojima mi danas razgovaramo.
Vi sigurno znate da je prosečna kamata na naš ukupan spoljni dug, uključujući i javni i privatni, 5%. Ako to pomnožite sa 10 godina vraćanja tog duga od 24 milijarde evra, pod uslovom da se više ne zadužujemo što je, priznaćete, neverovatno. Mi ćemo i u roku od 10 godina vratiti 17 milijardi evra kamata spoljnim poveriocima. Sedamnaest milijardi evra, to je skoro 50% BDP Republike Srbije, ili na godišnjem nivou to je 1,7 milijardi evra, što je skoro 20% budžeta Republike Srbije ili rebalansa koji smo juče razmatrali. Priznaćete da je to ogroman teret, da to jednostavno ne mogu da izdrže ni razvijenije zemlje od nas, a kamo li zemlja koja je pod ovakvim pritiskom EU. Upravo unije koja nam je navodno dala kandidaturu i unije koju mi faktički subvencionišemo, njihova preduzeća, njihove firme, preko Prelaznog trgovinskog sporazuma koji, i vi to sigurno znate potpredsedniče, pravi gubitak u budžetu zbog pada carina od 130 miliona evra godišnje, samo od carina, bez PDV. Dakle, dolazimo do iste cifre koja je zbir ovih kredita o kojima danas raspravljamo.
Dakle, naš konkretan predlog bi bio – ovi štetni ugovori koji povećavaju nezaposlenost u Republici Srbiji, koji će faktički pomagati firmama iz Zapadne Evrope na srpskom građevinskom tržištu i bankama iz Zapadne Evrope na srpskom finansijskom tržištu, nisu nam potrebni, dovoljno je samo da suspendujete Prelazni trgovinski sporazum i dobićete skoro istu cifru u budžetu Republike Srbije, koju ćete moći pravilno da rasporedite Kolubari ili za izgradnju stanova koje predviđate ovde.
Takođe, mi izražavamo bojazan i žao nam je što nije tu gospodin Mrkonjić, da će upravo te građevinske objekte, u skladu sa podzakonskim aktom iz 2009. godine, koji suspenduje Zakon o javnim nabavkama, građevinske radove izvoditi firme iz zapadnog dela EU, kao što je slučaj sa mostom na Beški, kao što je slučaj sa Gazelom, kao što je slučaj sa novim mostom preko Ade, a da će naši građevinari biti samo podizvođači i da će se nastaviti pad zaposlenosti u ovom više nego važnom sektoru, tako ćemo doći do apsurdne situacije – da zbog ovakvih kredita koje ćete danas vi usvojiti, a mi ćemo biti protiv, srpski građevinari će imati veću šansu za nastup na tržištu, npr. u Ruskoj Federaciji, nego u sopstvenoj zemlji. Do toga dovodi politika da EU nema alternativu u ekonomskom smislu, do toga dovodi prvenstvo politike da EU nema alternativu nad ekonomskim razlozima.
Zato smatram da ova četiri kredita svakako treba odbaciti, da treba zasnovati privredni rast, industrijsku proizvodnju, zaposlenost u građevinskoj industriji na zdravim osnovama, a to je uzimanje kredita koji su korisni za infrastrukturne objekte, koji su korisni za podizanje proizvodnje, a ne za firme i konsultante iz Zapadne Evrope.
U suprotnom, ako mi nismo u pravu da ovo tvrdimo, ubedite me da je ovaj podzakonski akt iz 2009. godine ispod Zakona o javnim nabavkama. Znam da vi to ne možete da uradite ni u pravnom, ni u ekonomskom smislu, jer gospodin Dežer, koji je danas bio na Odboru za evropske integracije, ima veću moć nego mnogi potpredsednici Vlade Republike Srbije. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Dragan Stevanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Đeliću, SRS smatra da zbog svega onoga što ste u poslednja tri dana priuštili Republici Srbiji, vi zaslužujete da gubitak vlasti na izborima za vas bude privilegija. To je počelo od 2008. godine i svoj vrhunac dobija sa ovim rebalansom i sa ovim kreditima, ali je dno dna ono što se Srbiji desilo juče i što, trujući i lažući javnost, pokušavate da predstavite kao vaš trijumf i vaš uspeh.
Pre svega, činjenica da su vaši evropski partneri poslali pismo koje, prevedeno na srpski jezik, znači – sklonite balvane, uspostavite šiptarske institucije, dobićete papir koji tražite i očekujete i u očekivanju lažete narod 10 godina.
Druga stvar koja je bruka i sramota za ovu državu i za ovaj dom jeste da se niko od vas iz Vlade nije udostojio da dođe juče u Skupštinu. Gospodine Đeliću, juče se desio još jedan događaj. Desio se, gospodine Đeliću, u Budimpešti. Tamo je bila Konferencija predsednika parlamenata država Zapadnog Balkana. Na toj konferenciji nije bila delegacija Republike Srpske. Ta delegacija nije otišla iz protesta zato što su Republiku Srbiju predstavljale tri delegacije: delegacija Vojvodine, delegacija Kosova i delegacija iz Beograda.
Posle svega toga što ste juče ovoj državi i ovom narodu priredili, vi zaista nemate više nikakav kredibilitet, ako imate savesti da se bilo ko od vas iz Vlade pojavi pred Skupštinu i pred javnost. Zato kažem da će za vas biti privilegija da izgubite vlast na izborima.
Što se tiče kredita o kojima danas govorimo, oni se zaista trebaju komentarisati u duhu rebalansa koji ste kao Vlada predložili pred ministre, odnosno pred poslanika i pred građane Republike Srbije. Ja sam sad zaista u jednoj nedoumici, vaš prethodnik je znate šta malo pre reko pod sugestijama vaših saradnika da su ovi krediti relativno skupi, lepo sam zabeležio, relativno su skupi. E sad vidite gospodine Đeliću, ni jedan ovaj kredit okvirno kamate ne bi trebala da pređe 7%, i oni su relativno skupi. Poslednjih 20 dana trujete javnost da ste milijardu dolara prodali povoljno na kamatu od 7,2 ili 7,3 posto obveznica. A sad šta je sporno, ko koga ovde laže. Vidite li kako se upetljate u mrežu sopstvenih laži i obmana kad baratate nečim od slučaja do slučaja, kad nemate konzistentan stav o bilo čemu i kad se ne rukovodite opštim interesima.
Skupi su kreditu koji imaju kamate ispod 7%, ali su povoljne obveznice prodate za preko 7% i to ovu državu u svetu kvalifikuje kao uspešnu, zdravu i kvalitetnu. Mi smo potvrdili naš kredit, ili ne znam kakav rejting. Što ne prodadoste neku uslugu za 10 godina u inostranstvu? Što neki naš građevinski operativac ne dobi neki posao na međunarodnom tenderu? Što ne prodadoste tako nešto, nego prodadoste firme, prodadoste državu, sad prodajete i teritoriju, i nije loše da se probaškarite za novih 130 miliona evra. Juče ste napravili dobar posao za svoje mentore iz Brisela. Ili tek treba da ga privedete kraju do decembra meseca.
I zaista, posle jučerašnjeg dana i onoga kako ste to juče predstavili svaka politička diskusija u ovom parlamentu upućena vama ima će ukus gorčine, jedan opor ukus će stvarati u ustima. Vi zaista ne zaslužujete jednu reč tolerantnu i razumevanja kad je politika u pitanju. Vi ste gospodine Đeliću čuli i malopre dok ste ćaskali u klupama da su ovo razvojni projekti. Da se iz ovih kredita finansiraju razvojni projekti. Zamislite tu genijalnu reč, genijalnu izjavu, refinansirate kredit kojim ste platili uređenje građevinskog zemljišta i to nazivate razvojnim projektom. Kako vas nije više sramota? Ova država nije u stanju da uredi građevinsko zemljište na lokaciji na kojoj će graditi stanove, nego to finansira iz kredita. Juče ceo dan trubite kako ste nagrađeni za uspeh i reforme koje ste sproveli.
U pravosuđu, u postupku privatizacije, u realizaciji infrastrukturnih projekata, u afirmaciji zdravstvene zaštite, u afirmaciji prosvete i obrazovanja šta ste vi reformisali i unapredili? Sve živo ste destruisali. Da bude stvar gora, sve ste to radili o trošku građana, a taj trošak finansirate i finansirali ste ih iz kredita. Izbori će za vas biti privilegija. Zapamtite, bliže vam se.
Gospodine Đeliću, ovde ću prokomentarisati nešto što su vaše partijske kolege rekle, pa su malte ne deo koji nije vlast napravili idijotima koji ne znaju šta su deficit, šta su krediti, šta su prihodi, a šta su rashodi. Jedino vi iz DS i vlasti imate privilegiju na pamet, na ekonomske teorije, na ekonomska pravila i na ekonomske analize. Dok vi ovde analizirate i promovišete te relacije, u Srbiji najveći broj nezaposlenih, u Srbiji najniže prosečne plate, u Srbiji najveća inflacija i da ne nabrajam dalje makroekonomske pokazatelje.
Gospodine Đeliću, SRS razume ekonomsko pravilo da deficit može i treba da postoji, ali nikada nismo razumeli šta iz njega finansirate, a da ste ludosti finansirali iz njega govori danas makroekonomska situacija u Srbiji. Vi gospodine Đeliću morate da shvatite da nismo ni protiv toga da država povuče neki kredit, ali smo protiv toga da se plaća ono što vi plaćate, da se troši na način na koji trošite i da se povlači isključivo od onih koje vi apostrofirate da moramo, jer postoje i povoljnije kreditne linije, zdravije kreditne linije koje iz političkih razloga niti ste hteli niti ćete ikada da ih povlačite dokle god vam narod pruži priliku da sedite tu, a verujem da će to biti kratko. Ne zato što tome pristupate sa ekonomskog aspekta, nego isključivo političkog aspekta, mi smo žrtve vaše politike, naša ekonomija, naša fiskalna politika je žrtva vašeg političkog nerazumlja.
Danas od nas tražite da podržimo kredit za "Kolubaru", 80 miliona evra. Bez obzira na njegov politički, ekonomski, socijalni i ekološki karakter, ne pada nam napamet da ovo podržimo. Gospodo iz vlasti do pre tri dana ste trovali javnost činjenicom da se u "Kolubari" kralo godinama unazad, pa ste pohapsili silne ljude. U ovoj skupštini su se hvalili da imaju direkciju koja raspolaže imovinom otetom od kriminalaca. SRS danas za vas u ovom kontekstu ima jedan vrlo konstruktivan predlog, da zalog, hipoteku i garanciju na ovaj kredit da ta direkcija koja raspolaže imovinom kriminalaca koje ste pohapsili u "Kolubari". Ili, prodajte tu imovinu pa obezbedite utovarivače, bagere, kopače i sve što treba za TE "Kolubaru".
Želimo da budemo praktični, a ne samo da se ministri baškare u nekadašnjim vozilima, u zaplenjenim vozilima, stanovima onih kriminalaca sa kojima su se tapšali 5. oktobra i posle 5. oktobra, nego uzmite lepo i od onih za koje kažete da su otimali svih ovih godina, prodajte im imovinu, dajte u zalog, pod hipoteku, pa isfinansirajte ove političke, ekonomske i ekološke projekte neophodne za "Kolubaru".
Ovde ima jedan zakon vrlo interesantan, to je Sporazum o potvrđivanju Okvirnog ugovora o zajmu između Banke za razvoj Saveta Evrope i Republike Srbije F/P 1720. sada bih na osnovu 32 miliona, neko je grešku malopre napravio, 26 miliona treba da obezbedi Srbija. Ukupna vrednost projekta je 58, a 32 povlačimo iz inostranstva. Pitam vas gospodine Đeliću kolika je kamata na ovaj kredit? Ne mogu da vam izračunaju. Slušajte me šta vam kažem – obmanjuju vas. Tako je definisano, ovde pišu okvirne kamate. Kolika će kamata biti, kolika je ročnost kredita, koja je vrsta kamate? To će se utvrđivati kada budete povlačili tranše. Niko ne zna koliko ćemo ovaj kredit otplaćivati i koliku ćemo zaista kamatu da plaćamo. Tako piše ovde, eto, to su ovi evropski genijalci. Dobro je to, nije ništa sporno, može država. Nije iz našeg džepa. Ne kažemo mi da kredit možda ni ne treba za ovo da se povuče, ali šta je posao Skupštine nego da odredi jasno šta, kako, koliko i da znamo. Treba gospodine Đeliću, to sam rekao u raspravi o rebalansu budžeta, treba da vas je stid sve, dve trećine tekuće potrošnje u ovoj državi finansiraju moja, vaša i svačija deca ovde.
Ko vam je dao za pravo da njima uskratite mogućnost da budu odgovorni? Da finansiraju vaše političke avanture i bahanalije? Ko vam je dao za pravo to? Kako je to moguće? Umesto da se zdravije leče i obrazuju oni će da plaćaju vaše kredite. Vaše kredite kojima ste finansirali agencije i besmislice razne. Kojima ste finansirali konsultantetske kuće. Malo pre je to ovde neko pominjao. Mislim za Kolubaru. Koliko miliona će da ode za konsultantske ili ne znam ni ja kakve usluge? Mi nemamo institucije koje bi taj posao mogle da rade, pa da prebijate dugove sa njima. Vaš budžet 10 milijardi dolara, odnosno evra duguje privredi. Vaš budžet, preko 10 milijardi.
Dug budžeta Republike Srbije je 10 milijardi dinara. Tražili smo od vas u amandmanima na rebalans da 10 milijardi u budžetu obezbedite i izmirite svoj dug prema realnom sektoru po pravilima koja ćete vi da utvrdite. Videćemo da li ćete biti sluha i savesti da to uradite, pošto od svih nas tražite da redovno izmirujemo PDV i da vas finansiramo. Da finansiramo vaše puteve na relaciji Brisel-Beograd-Vašington. Samo da nam kažete jednu dobru stvar i korist koju smo dobili od svega toga što finansiramo svih ovih 10 godina, svi zajedno.
U obrazloženju ovog zakona, gospodine Đeliću, znate šta piše. Pazite ovo – banka koja daje kredit između ostalog, njene delatnosti obuhvataju pružanje pomoći pri realizaciji investicionih projekata kojima se stvaraju nova radna mesta u ugroženim regionima ili se stvara socijalna infrastruktura. To stvaranje novih radnih mesta u ovo vreme pred izbore nekako je poznato. Pred prošle ste obećali 200.000. Niste vi istina predsednik, vaš partijski šef Boris Tadić. Za isti period je od tad do danas toliko ljudi ostalo bez posla. I rekorder smo po stopi nezaposlenosti u okruženju, na koju se isto tako pozivate. Kad vi stvarate nova radna mesta Srbija treba da se naježi. Iako nas još ubeđujete da će izgradnja socijalnih stanova, odnosno socijalna stanogradnja da otvara radna mesta u nerazvijenim regionima Republike Srbije, pa to je zaista da ne kažem za šta, da ne kažem za šta.
Pitam vas gospodine Đeliću, kao potpredsednika Vlade, dokle je stigla politika socijalne stanogradnje od 2009. godine kad ste to definisali zakonom? Znate koliko vas interesuje socijalna stanogradnja? U celom tom procesu vas samo dve stvari interesuju. Da pred kamerama položite kamen temeljac i da eventualno ako se desi realizacija projekat da pred kamerama podelite ključeve. To su vaše ambicije u socijalnoj stanogradnji, a sve ostalo između je mrtvo i nije se mrdnulo od toga da je nekoliko opština i gradova napravilo socijalne, odnosno te stambene agencije koje su predviđene zakonom. Ne treba kriti. U Kragujevcu je možda najbolja situacija. Ta agencija je najviši nivo dostigla u Kragujevcu, za razliku od beogradske u kojoj je haos i kriminal. A kakvo je stanje u Kragujevcu, uz činjenicu da su tamo najbolji, evo moja koleginica Nataša Jovanović može da vam kaže, koliko ste po tom osnovu otvorili radnih mesta i koliko ste socijalnih stanova podelili?
Jedno vrlo prosto pitanje za vas. Šta su prioriteti u toj socijalnoj stanogradnji? Ko će biti prioritet u toj socijalnoj stanogradnji? Pazite podlost. Mi ćemo prvo povući kredit, a onda ćemo definisati kriterijume. Pa valjda se teren spremi, naprave kriterijumi, utvrdi sve pa se onda povlače pare. Ali šta njih briga. Ovaj se novac povlači na teret naše dece. Oni to neće da vraćaju. Moji i vaši savremenici to neće da vraćaju. Ovo će deca da vraćaju. Neka stoje tu pare, pa se još hvale, neko je to rekao, narednoj vladi ostavljamo 1,5 na računu. Jeste ali zaduženja. Para obezbeđenih kroz kredite, a ne kroz realne prihode ili bar delimično ostvarene kroz realne prihode, kako to rade ozbiljne države i partner, nesrećnici pokušavate da budete.
Zamislite ovo, 4.500 stanova će da se pravi na jednoj lokaciji u Beogradu. Za celu Srbiju opredelili su 1.700 stanova. Da bi ovo imalo smisla, gospodine Đeliću, da budem banalan, morate da raselite Beograd. Morate da raselite Novi Sad. 76% vrednosti BDP se obezbeđuje u ova kako vi zovete dva regiona. U regionu Beograd i u regionu Vojvodine. Za koga ćete da pravite stanove u Babušnici, u Beloj Palanci, u Surdulici, u Vladičinom Hanu? Znate li šta smo čuli pre neki od predstavnika skupštinske većine? Bili su nobelovci, ozareni su uspehom Vlade u vođenju ekonomske politike. Oduševljeni su. A taj isti nobelovac izađe na državnu televiziju i kaže – nije dobro što je Srbija prodala milijardu dolara obveznice, a vlast priča kako su ozareni. Odvedite ga u vladajući han da se ozari, odvedite ga u neko banatsko selo ili banatsku opštinu da se ozari. Ili što kaže, kolega Dušan Marić, odvedite ga u Vranje ili Bujanovac, da bude ozračen uranijumom koji su vaši partnere evropski prosipali po ovoj državi.
Vi ste vode došli da nas ubeđujete da Srbija treba da se zaduži za novih 130 miliona, za razvojne projekte. Ni manje ni više za razvojne projekte. Završiću ovu svoju diskusiju, jednim podatkom. Opština Surdulica iz koje dolazim je 2008. godine uradila prostorni plan, gospodine Đeliću. Prostornim planom je projektovano da populacija u Surdulici do 2025. godine bude 19 hiljada ljudi, od prilike. Ovih dana se privodi kraju popis i po procenama onih koji to rade u Surdulici će biti, između 18 i 19 hiljada ljudi. To je brojka koja je u Srbiji trebala da bude 2025. godine. To je poražavajuće. Ovo što ste uradili državi za poslednjih deset godina, podrazumeva dve stvari. Da ne ograničeno prezirete sopstvenu državu ili ste neograničeno nesposobni. Izaberite šta je od ovoga, za nas koji u ovoj državi živimo, sasvim je svejedno, a posledice su iste. Hvala.

Reč ima narodni poslanik gospodin, Jeremić Vlada.

Hvala. Moram da priznam, da sam pokušao i nisam uspeo da prebrojim koliko puta smo do sada na dnevnom redu imali tačke poput današnjih, dakle, zaduživanje, krediti, garancije itd. A kada vladajuća koalicija bude aminovala, ono o čemu danas razgovaramo, dakle, ono što je Vlada najnovije naumila, bićemo dodatno opterećeni, skoro 140 miliona evra.
Država i privreda zajedno duguju, prema poslednjim podacima, skoro 24 milijardi evra. Kredite, dakle, koje uzima sadašnja vlast, očigledno da neće samo otplaćivati deca koja su trenutno u vrtiću, verovatno i ona koja su samo još uvek u planu.
Dakle, mi se izrazito brzo zadužujemo, a kada pogledamo pokazatelje na koji se oni oslanjaju, a to je kolika je zaduženost u odnosu na BDP, to nije jedini dobar pokazatelj i naravno morate imati uređenu privredu, lokalne izvore, pre svega proizvodnju radi izvoza jer to donosi devize. Ukoliko nema prihoda od deviza, naravno da ste oslonjeni isključivo na zaduživanje. I od ovih pomenutih 24 milijardi evra, ukupnog duga država je dužna trećinu.
Dakle, tu dileme nema Srbija je po svim pokazateljima visoko zadužena zemlja i tu nema nikakvog spora. Učešće izvoza u dugu je skoro tri puta. Takođe, godišnje servisiranje spoljnog duga čini 40 % izvoza, zna se da ne bi smelo da pređe četvrtinu.
Pitanje je, dakle, kolika će biti mogućnost daljeg zaduživanja i otplate dugova, jer naravno ako zemlja ne bude mogla da vraća obaveze trošiće se devizne rezerve a to će automatski značiti pritisak na devizni kurs.
Vrlo često se pozivate na strane investicije, za investitore od najvažnije, dakle, koliko je javni dug opterećuje budžet, odnosno da li je država sposobna da otplaćuje kredite koje preuzima. Ukoliko nije ona tada naravno može i da bankrotira a tada zajedno sa njom bankrotiraju i banke kao kreditori države i ovo je jedan od najgorih mogućih scenarija, a plašim se da Srbija neumoljivo ide ka njemu. Nepojmljivo je da stanje spoljnog duga po glavnici krajem prošle godine, dakle, iznosi 23,5 milijarde evra, dok se obaveze na osnovu redovne kamate dostigle 270 miliona evra, što ukazuje da je dospela glavnica u vrednosti od 1,55 milijardi evra. Ni to upozorenje nije bilo dovoljno i Srbija je nastavila i dalje da se zadužuje a vlast se hvali da povlači daleko manje nego što je moguće, pa, sad ne znam za čiju utehu, ali očigledno da je i cilj MMF nikada nije da se otplaćuje glavnica, već upravo da ima dužnika koji redovno plaća kamate. Tako se i postaje ekonomski zavisan od onoga ko ti daje novac, a ekonomska zavisnost se naravno pretvara i u političku, pa poverilac diktira dužniku šta i kako da radi.
Mi u SRS uporno ukazujemo javnost da se upravo to i radi. Moram još nešto da istaknem, svetska kriza na koju se često oslanjate u zavisnosti, odnosno po potrebi, nije baš stigla tako iznenada kako se prikazuje jer je i pre nje Srbija imala domaću, ekonomsku i društvenu krizu. A ono što je interesantno da je još jula meseca 2005. godini u projekciji ekonomskih kretanja u svetu do 2020. godine, Srbiji je progonoziran spor ekonomski napredak uz isticanje da će ona biti crna rupa, kao što je gospodin potpredsednik Vlade, jednom prilikom rekao, doduše za ovaj dom i da će se nalaziti na ekonomskom dnu Evrope sve do 2020. godine. Za tu godinu je i prognoziran ulazak u EU, ako ona tada uopšte bude i postojala tako piše u tom dokumentu, ja apsolutno u to ne verujem.
Dakle, istovremeno vlasti u Srbiji znajući za takvu jednu analizu i govorila da će kriza biti korisna za Srbiju, ne treba da podsećam čije su to reči, da će joj pomoći da napravi, itd. Šta se dogodilo? Dogodilo se potpuno obrnuto, a to je da Srbija ne samo da ne napreduje, nego nazaduje i da ima tek 40% proizvodnje iz 1989. godine.
Prošle godine je trebalo vratiti 3,5 milijarde kredita, u prevodu narodskim jezikom rečeno, to znači da na kraju prošle godine svaki stanovnik je bio zadužen u proseku sa po tri hiljade evra. Uz ovakvu politiku, uz ono što i danas imamo kao potvrdu takve politike sigurno je da će dug Srbije i dalje rasti, kao i da će postojati te ne izmirene obaveze koje se stvaraju iz godine u godinu. Srbija i jeste prisiljena na ovako nešto i zbog činjenice da je privatizaciju praktično privela već kraju, prodala je sve što je mogla da proda, za to je dobijeno blizu tri milijarde evra koje su utrošene ne u pokretanje proizvodnje već za održavanje političke oligarhije na vlasti.
Zato naravno nije ni moralno da se država dalje zadužuje, a novac koji je ušao u zemlju očigledno je potrošen za intervencije na tržištu, za potrošnju kroz budžet a dobrim delom je završio, dakle, u džepovima nekih špekulanata a očigledno da se kada je reč o servisiranju duga zauzeo takav stav da bi on treba da se prenosi na neke buduće generacije.
Jedan od onih institucija, dakle, sa kojima Srbija vrlo često ima ovakve aranžmane jeste Svetska banka ni tu baš nije bilo onako po planu kako ste predvideli i činjenica je da više uzimamo nego što vraćamo i tu je neka razlika od 100 miliona dolara. Procenjuje se, dakle, da ćemo u narednom periodu Svetskoj banci morati da vratimo oko 800 miliona dolara, a dogovoreno je o kreditu od osam stotina miliona dolara. I nije sad tu gospodin Mrkonjić, malo pre je rekao, za svaki dobar projekat kredit nije skup. A sad zamislite taj apsurd da šef kancelarije malo pre pominje u ime Svetske banke, kaže da je Srbija spora u korišćenju sredstava koje je odobrila ta međunarodna institucija i da trenutno koristi samo četvrtinu od onoga što ima na raspolaganju.
I ako uporedimo sa ostalim zemljama Evrope i centralne Azije, u Srbiji je, dame i gospodo, jedan od najnižih nivoa iskorišćenosti raspoloživih sredstava.
Dakle, 850 miliona dolara za projekte za koje je Vlada rekla da su važni, a čitavih 620 miliona dolara i dalje je neiskorišćeno. Kako sad to da objasnimo?
Dalje, govorio sam da kada je već reč o zaduživanjima da je stav SRS takav da su novčana sredstva trebala da se usmeravaju na infrastrukturne projekte, u restruktuiranje tržišno-perspektivnih preduzeća, reformisanje javnih finansija, što bi naravno narednih godina privukla i strane investicije.
Ukoliko se to ne uradi, očigledno da ne postoji ni politička volja ni želja, jasno je da će Srbija biti još na nižoj poziciji nego i pre nailaska ekonomske krize s tim što će tada cena izlaska iz takve situacije biti neuporedivo viša i za privredu i za stanovništvo.
I da rezimiram, SRS smatra da Vlada RS očigledno ima nerešive probleme i velike zablude u ekonomskoj politici, rast srpskog BDP je samo jedna iluzija koja je bazirana pre svega na privatnoj potrošnji i na zaduživanju koje tu potrošnju podstiče i finansira.
To što se država zadužuje direktno uzimanjem deviznih kredita ili emitovanjem dinarskih hartija od vrednosti je gotovo svejedno, jer je motiv države potpuno jasan, a to je, dakle, do izbora neophodno sprečiti jedan finansijski kolaps ili slom, sačuvati socijalni mir po svaku cenu i onda pokušati da i u narednom periodu nastave sa ovakvom politikom. Plašim se na kraju, da ako se ovako nastavi, ako se nešto zaista radikalno ne izmeni da u buduće čak neće važiti ni ono dužni kao Grčka, već nažalost, dužni kao Srbija. Hvala.

Osam minuta i 45 sekundi iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Milorad Buha, posle njega narodni poslanik Zoran Krasić i on je poslednji prijavljeni govornik. Pre nego što dam reč narodnom poslaniku Miloradu Buhi, na osnovu člana 90. i člana 87. obaveštavam Narodnu skupštinu da će pauza biti određena nakon zaključena zajedničkog načelnog i jedinstvenog pretresa o predlozima zakona o kojima trenutno razgovaramo i da ćemo nakon uobičajene pauze od sat vremena tada nastaviti popodnevni rad, a raditi i posle 18,00 časova.
Reč ima narodni poslanik Milorad Buha.

Dame i gospodo uvaženi građani Srbije, u poslednjih godinu dana imali smo ukupno 28 ratifikacija raznih oblika zaduživanja. Evo danas imamo četiri. Do kraja godine će biti još verovatno na desetine zaduživanja i za SRS je neprihvatljivo jer ulazimo u smeru visoke zaduženosti to vlast zna, ali smišljeno to krije. Ono što možemo na njihovim sajtovima pronaći, jasno ukazuje da smo u oblasti kada već ulazimo u blagi bankrot i treba samo još da se desi najavljeni drugi talas ekonomske krize i da nas otera u pravi bankrot.
Da su ove činjenice koje iznosim tačne govore i podaci koje možemo naći na vašim sajtovima, prevashodno Vlade, Ministarstva finansija i nekih drugih ministarstava iz kojih je vidljivo da je privreda bankama u periodu od 2001. do 2011. godine isplatila 22 milijarde evra. Građani su dali i izdvojili bankama osam milijardi evra i država 11 milijardi evra, ukupno 41 milijarda evra je izdvojena bankarskom sistemu u periodu od 2001. do 2011. godine, odnosno do ovih dana. Na temelju kamata, naknada, marži, taksi i drugih oblika davanja ono što je predviđeno ugovorimo o zajmu i raznim drugim oblicima ugovaranja između banaka, privrede, građana ili države i građana.
To su katastrofalne cifre, to ne može podneti ni daleko uređenija, daleko razvijenija država i ovo govori u stvari o stvarnom stanju finansija u Republici Srbiji.
U toku ove vlasti imali smo samo jedan zajam koji se odnosi na razvoj i zapošljavanja. To je zajam pre jedno tri četiri meseca koji je ovde ratifikovan, a odnosi se na kreditnu liniju koja će biti data ali nije, nažalost. Povučeno je pitanje da li će biti povučena. Imamo praksu, evo i kolega Vladan Jeremić je rekao odnose sa Svetskom bankom i sa MMF, da ne povlačimo ono što ugovorimo, ratifikujemo itd. Zbog čega? Zbog toga što nemamo adekvatne programe, nemamo način da povučemo ta sredstva, ali bezglavo ulazimo u novo zaduživanje itd.
Gospodine Đeliću, očekujemo od vas i očekivali smo od vas da ovde razmatramo i ratifikujemo i potvrđujemo ugovore, zajmove o razvoju u oblasti industrije, oblasti poljoprivrede, oblasti energetike itd, a ne sporadične određene stvari koje nisu bitne ovoga trenutka jer nam je bitno pokrenuti industriju, pokrenuti privredu, da bi smo kroz normalan rad, funkcionisanje privrede mogli vratiti sve ono što su nam obaveze. Sad ću vam spomenuti koje su nam obaveze.
Znači, 41 milijarda evra u poslednjih 10 godina, godišnje znači oko dve milijarde evra. Koliki je to iznos? Samo da vam kažem da su izdvajanja privrede u odnosu na bruto zarade negde oko 15% veća. Znači, ako smo po osnovi izdvajanja za privredu, ono što je dato bankama 22 milijarde, znači dve milijarde i 200 godišnje, bruto plate preduzeća su milijardu i 850, znači 15% manje u odnosu na izdvajanje. To je katastrofalno. To nijedna privreda ne može podneti, a najmanje naša privreda koja je visoko zadužena i radi u otežanim uslovima itd.
Šta nas očekuje posle svih ovih zaduživanja? Očekuje nas ono što možemo videti u odredbama rebalansa budžeta. Na jednoj stavci vidimo da su izdaci za nabavku finansijske imovine i otplate zajmova 331 milijarda dinara, tri milijarde 300 miliona evra.
Evo, da uporedimo taj podatak, 331 milijarda, kolike su subvencije za privredu – tri milijarde 750, jedan posto od ukupnog zaduživanja po osnovi kratkoročnog zaduživanja. Prodajom hartija od vrednosti državnih mi se zadužujemo uglavnom kratkoročno. Jel vidite taj odnos? Koliko pomažemo privredu, a koliko dajemo bankama? Ovo će se sve sviti na kraju u bankarski sistem – 331 milijarda, ako je verovati ovim podacima iz rebalansa budžeta.
Da se vratim na konkretne ugovore o zajmu. Prvi ugovor je ugovor između Banke za razvoj Saveta Evrope i Republike Srbije. Ovde je bitno napomenuti da je ovo banka koja je prvobitno osnovana sa ciljem rešavanja problema izbeglih i raseljenih lica. Međutim, sada je proširila svoj obim poslovanja, pa kaže sada da između ostalog vrši pružanje pomoći pri realizaciji investicionih projekata kojima se stvaraju nova radna mesta ugroženim regionima ili se stvara socijalna infrastruktura.
Gospodine Đeliću, evo zgodne prilike da preko tog osnova, preko tih novih delatnosti kojima se bavi ova banka, da povučete zapošljavanje. Da li ste jedan kredit povukli? Niste, ali ste trebali da povučete ono što takođe niste povukli još 2007. godine. Savet ove banke je odobrio kredit od 10 miliona evra za izgradnju 500 stanova za izbeglice i interno raseljena lica. Sramno je od ove vlade da nije povukla dva miliona evra. Osam miliona evra do dana današnjeg nije povučeno. Ova sredstva se trenutno nalaze na računu NBS i nisu iskorišćena za izgradnju 500 stanova. Zbog čega to niste povukli? Šta su vam krive te izbeglice? Genocidnom politikom države Hrvatske, uz saradnju sa međunarodnom zajednicom, izbeglice su proterane, ostale bez igde ičega i umesto da iskoriste, kada već uzimate kredite, da se pohvalite – evo, gospodo izbeglice, uzeli smo kredit, izgradićemo 500 stanova. Sramno je ovo što radite.
Ista sudbina će biti sa ovim ogromnim zajmom. Znači, pet godina ne povlačite sredstva. Ovo je takođe okvirni sporazum i kažete da će koristiti za izgradnju socijalnih stanova.
U odredbama ovog okvirnog sporazuma možemo pronaći štetne odredbe koje, nažalost, ova vlast čini gotovo svim ugovorima koje ratifikujemo. To je način praćenja realizacije kredita na određen način, nadzor nad realizacijom finansijskih sredstava i u ovom, kao i u mnogim kreditima i u zajmovima koje povlači ova vlast, ne definišu se iznosi po osnovi nadzora i praćenja. Iz prakse znamo da na milione evra, kao što je slučaj kod Kolubare, dva miliona evra će biti kroz usluge. Kakve su to usluge? Zašto se to dozvoljava? Da li mi nemamo mogućnosti da propratimo sami ono što uzmemo?
Ako državni organi Republike Srbije ne mogu propratiti i vršiti prave, adekvatne i finansijski, građevinski i ostali administrativni nadzor, onda ova vlast treba da ode. Ne radi se to zbog toga da se to prati nego da se operu sredstva i veći deo sredstava koji se povuče, nažalost, završi u privatnim džepovima što onih koji ugovaraju, što onih koji su sa druge strane, odnosno davaoci ovih zajmova.
Drugi zakon o kojem ću govoriti jeste zakon o davanju garancije Republike Srbije u korist "Komercijalne banke" a.d. Beograd po zaduženju Građevinske direkcije Srbije.
Ovde jasno stoji u odredbama da će to biti garancija na dve milijarde dinara. Međutim, u obrazloženju kažete ovako – sredstva ovog kredita biće upotrebljena za finansiranje kredita broj taj i taj od 9. decembra 2010. godine, koji je iskorišćen za opremanje građevinskog zemljišta na lokaciji kasarne "Stepa Stepanović" u Beogradu.
U članu 7. tačka 3. ugovora propisano je da korisnik kredita mora najkasnije do 31. oktobra 2011. godine da obezbedi garanciju Republike Srbije u iznosu do dve milijarde dinara uvećano za sve pripadajuće kamate i troškove uz primenu valutne klauzule. Na šta ovo liči? Dve milijarde evra plus pripadajuće kamate, troškovi uz primenu valutne klauzule, koliko je onda to? Da li je to dve milijarde dinara? Nije, daleko je više.
U budžetu Republike Srbije, stavka ta i ta, predviđeno je davanje garancije poslovnim bankama za građevinsku direkciju Srbije u iznosu od dve milijarde. Kako možete ovako napisati u obrazloženju? Ako je dve milijarde, onda je dve milijarde, ne mogu biti više, ne mogu biti onda marže, kamate itd.
Druga stvar, zašto nemamo ovde ugovor? Da li je primereno da imamo ugovor između "Komercijalne banke" i Građevinske direkcije? Zašto ga nemamo? Uobičajena je praksa, ali kod vas nema prakse, nema uobičajenih stvari, nema pravila koje poštujete.
Treća stvar, "Komercijalna banka" je u većinskom vlasništvu Republike Srbije, "Komercijalna banka" ne veruje državnom organu koji je osnovala ova država i zbog toga se traži garancija. Da li je to primereno, tako nepoverenje prema državnom organu za koga znaju ko radi u toj agenciji, a zna se da ima tamo i privatnih akcionara, da ima i stranih akcionara. Ti strani akcionari traže garanciju. Vidite li dokle je dovela ova vlast, da ne veruje sama sebi.
Što se tiče duga, uspešno ste zadužili nas koji radimo, našu decu i naše praunuke to je sramno i neko će morati da snosi odgovornost, vi padom vrlo brzo, a oni koji su učestvovali u svim ovim aktivnostima moraće da snose odgovornost za sve ono što je učinjeno u poslednjih desetak godina. Hvala vam.

Dvanaest minuta i 30 sekundi je iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.
Reč ima potpredsednik Vlade Božidar Đelić.

Hvala, gospođo potpredsednice. Poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, u nekoliko minuta bih hteo da odgovorim na neka od pitanja. Mislim da je najbitnije pitanje – da li su ovo povoljni krediti ili nisu?
Prvo, da stavimo stvari u kontekst. Od 2002. godine i Zakona o javnom dugu, Srbija je od onih evropskih zemalja gde Vlada ne može zadužiti naciju a da za to ne zna parlament i to ne samo tako što predviđeni kreditni aranžman mora biti predviđen i to unapred u budžetu za tu godinu, nego svaki od tih aranžmana, kao što vidimo danas, mora pojedinačno proći raspravu u parlamentu.
To nije slučaj, moram reći, sa skoro ni jednom drugom evropskom zemljom gde su uslovi mnogo liberalniji, ali procenjuje se i očekujem da sve vlade u budućnosti očuvaju jednu ovakvu praksu da, imajući u vidu naročito probleme koje neke zemlje, a ne samo Grčka, imaju u ovom momentu i izuzetno je bitno da svaki korak u zaduživanju naše zemlje, sa suverenom garancijom mora biti dobro promišljen.
Da podsetim, ukoliko se uračuna jedan ovakav korak on mora imati i svoj direktni prevod i trag u budžetu Republike Srbije, koji nije samo u preuzimanju kredita, nego i obezbeđivanju otplate za glavnicu i kamate, kada za njih dođe vreme.
Zbog toga verujem da imamo jedan korektan sistem, sistem koji će u budućnosti omogućiti da se desi ovo što se jutros desilo, a to je da za svaki pojedinačni korak ova skupština da svoje mišljenje, da se proveri da li postoji većina za ovakav korak i da kroz javnost u radu ove Skupštine cela naša država, svi naši građani, budu upoznati sa onim što smera izvršna vlast.
Sada, konkretno oko ovog pitanja. Ako pogledamo i sada ću biti precizan, ova četiri aranžmana, što se tiče aranžmana sa Komercijalnom bankom, on jeste najskuplji, ali ako gledamo činjenicu da se radi o euriboru plus 3,78% dolazimo, imajući u vidu da je euribor trenutno na šest meseci 1,7% na godišnjem nivou, do 5% kamate.
Tu vidimo da ova kamata, makar bila sa Komercijalnom bankom, uz ovakvu garanciju koju bi ovaj dom mogao da da, bi došlo do povoljnih uslova, povoljnijih od onih koji se mogu dobiti na tržištu.
Što se tiče aranžmana koji nam predlaže i to je sada mala suma sa Svetskom bankom, imajući u vidu da se to radi u okviru tzv. IDA sredstava, kojima naša zemlja više nema uglavnom pristupa, zato što po klasifikaciji Svetske banke više ne pripadamo kategoriji zemalja koje mogu imati pristup ovako jeftinim sredstvima, ali tek da podsetimo, radi se o sredstvima libor plus 0,6%, pošto libor na 0,6% je 1,2% na godišnjem nivou.
Što se tiče preostala dva aranžmana, uzmimo ovaj aranžman sa Bankom za razvoj Saveta Evrope. Radi se o euriboru plus 0,5%, to znači 2,2%, a što se tiče Evropske banke za obnovu i razvoj, radi se euriboru plus 1% ili pak 2,7% na godišnjem nivou.
Poštovani narodni poslanici, radim se o najjeftinijim raspoloživim finansijskim sredstvima koji su mogući za jednu zemlju našeg gabarita i našeg rejtinga. Zbog toga verujem, ukoliko se složimo da su namene, a radi se o socijalnom stanovanju, radi se o jeftinim stanovima, radi se o mogućnosti da se izgrade dodatni kapaciteti za osiguranje za našu zemlju i napokon, da obezbedimo da se naš energetski potencijal ojača, verujem da je namena dobra i da su uslovi više nego korektni. Pozivam sve da podrže ove aranžmane. Hvala.