Govoriću o dva zakona iz ove grupacije od četiri zakona koja smo u načelu raspravljali…
(Predsednik: Možete govoriti samo o zakonu koji je na dnevnom redu, ne možete o dva. Dakle, govorimo samo o davanju garancije, što znači da možete samo o tome govoriti.)
Najveće vreme ću posvetiti upravo ovom zakonu, s obzirom da se radi o pravno-tehnički nepotpunom zakonu. Ukazali smo na određene nepravilnosti. Međutim, očito da to ne izaziva nikakvu reakciju sa druge strane. Ponovo ću morati to ukazati, a radi se o čisto formalno pravnim razlozima. Jeste, iza toga postoji fiskalni i finansijski osnov, ali Vlada bi morala povesti računa. Nažalost, potpredsednik Vlade je otišao, nije prisutan ovde, ali se nadam da ćete mu preneti. Radi se o davanju garancija Republike Srbije u korist Komercijalne banke a.d. Beograd, po zaduženju Građevinske direkcije Srbije d.o. Beograd.
Šta je suština? Suština je u tome da se radi o refinansiranju. Znači, već je prethodio određeni finansijski posao između Komercijalne banke, kao davaoca kredita, i Građevinske direkcije Srbije. Sredstva u iznosu od dve milijarde dinara su uložena za opremanje građevinskog zemljišta na lokaciji kasarne "Stepa Stepanović" u Beogradu, sa vremenskim rokom, sa kamatom itd. Građevinska direkcija je bila u obavezi, s obzirom da nije izmirila sve u određenom roku, dat joj je nalog od strane Komercijalne banke da pribavi garanciju države.
Moramo razgovarati o ozbiljnosti pravnog posla davanja garancije. Komercijalna banka je u većinskom državnom vlasništvu. Građevinska inspekcija je državni organ, formirana od strane ove države. Znači, dve državne institucije. Jedna od tih državnih institucija je u ovom slučaju finansijska, koja ima i kapital drugih akcionara i spoljnih akcionara koji traže sigurnost. Znači, ovo nije rezultat zahteva države prema državi, nego spoljnih akcionara, jer je to praksa kod njih. Nema pogađanja, ima da pribavite garanciju države.
Ovo je neozbiljno. Ako smo ozbiljna država i ako je ozbiljan posao i ako sredstva koja ulažemo koristimo namenski, onda nema potrebe da ulazimo u ovo. Ali, očito da neke stvari nisu stavljene na svoje mesto. Zašto nisu stavljene na svoje mesto? Građevinska inspekcija države Srbije je dobila nalog od strane državnih organa, Ministarstva prostornog planiranja, Ministarstva finansija i Vlade Republike Srbije, da uloži sredstva i da bude na određeni način sufinansijer određenih aktivnosti oko izgradnje, što je neuobičajeno i nepotrebno, u krajnjem slučaju.
Građevinska direkcija je uložila ta sredstva i očekivala je da će biti refinansiran njen deo ulaganja. Da li je to završeno? Nije. Ko je tu sada krivac zašto Građevinska direkcija nije dobila sredstva nazad? Iz sredstava informisanja su dobijali svoje informacije – gradi se 5.000 stanova, ogromna je zainteresovanost građana, neki broj od 10.000 ljudi koji su zainteresovani, čak su i bankarske institucije izlazile sa informacijama da će propratiti taj državni posao itd. u cilju pokretanja građevinske industrije i stvaranja preduslova da se pomogne mladima, socijalno ugroženima itd. i da se dobiju ta sredstva.
Znamo u praksi da svaka stambena izgradnja, posebno kod privatnika, manje-više, 50, 60, pa i 80%, pa i 100% pre nego što se i dobije građevinska dozvola već se to proda, odnosno da određeno učešće za stan. Da li je to u ovoj situaciji tako ili nije? Nije, očito da nije, jer Građevinska direkcija je uskraćena za te dve milijarde.
E sada, radi se o garanciji. Garancija je jedno finansijsko pismo iza koga postoji obaveza onoga ko daje garanciju, da u slučaju ne izmirenja obaveza glavnog dužnika, u ovom slučaju to je Građevinska direkcija, da će država izmiriti tu obavezu. Sada je pitanje u kom iznosu?
U obrazloženju nam kažete sledeće – u članu 7. Ugovora propisano je da korisnik kredita mora najkasnije … Gledajte – mora! Ko ima pravo da da državnom organu nalog? Ako izvorno tumačimo kako je ovde napisano, to tako stoji – mora dati nalog najkasnije do 31. oktobra 2011. godine da obezbedi garanciju Republike Srbije u iznosu do dve milijarde dinara. Nema do, garancija uvek glasi na tačan iznos. Dalje se kaže – uvećano za sve pripadajuće kamate i troškove.
Kolika je tu kamata, koliki su troškovi, znamo za vremenski period na koji se kredit odobrava, a to je 30 meseci, sa periodom mirovanja glavnice od 12 meseci. Sve to ulazi u garanciju, sve to mora biti obuhvaćeno ovim zakonom.
Kad kažete u članu 2. "Garanciju iz člana 1. ovog zakona Republika Srbija izdaje u korist korisnika kredita na ime obaveza iz ugovora, o dugoročnom kreditu između Komercijalne banke a.d. Beograd i Građevinske direkcije Beograd, u iznosu do dve milijarde dinara". Ne može "do", mora da stoji tačan iznos na koji se daje garancija.
U obrazloženju kažete: "Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2011. godinu predviđeno je davanje garancije Republike Srbije poslovnim bankama za Građevinsku direkciju Srbije d.o.o. Beograd, u iznosu do dve milijarde dinara." Otkud sada u ovom obrazloženju stoji da će garancija biti uvećana za pripadajuće kamate i troškove. Koliki su troškovi, kolike su kamate?
Ovo je način kako se ne sme raditi. Ovakav vid pisanja pravnih propisa, koji moraju biti jasni, koncizni. Garancija je obaveza države u slučaju neizmirenja od strane glavnog dužnika, a u ovom slučaju je to Građevinska direkcija.
Moramo ukazati, kao što je rekao gospodin Krasić, zašto država ulazi u ovaj posao, zašto se meša u privredne tokove. Građevinarstvo jeste u velikoj krizi, ali zbog dubioza koje ste vi stvori u građevinarstvu. Vidite kako nam ide putni priliv, koje su obaveze države prema putnoj privredi. Nema dana da nemamo u sredstvima informisanja neku informaciju o tome koliko državne institucije koje se bave tim poslovima duguju preduzećima koja se bave delovima usluga u oblasti građevinarstva.
Ne izmirujete obaveze na jednoj strani, s druge strane koristite državna sredstva, plasirate ih u stanogradnju, umesto da date privatnicima kredite, odnosno da vršite određene poslove u smislu stvaranja preduslova, čak subvencioniranja određenih kamata prema tim privatnicima, da ulažu u stambenu izgradnju, da prodaju te stanove, da omoguće mladim, perspektivnim ljudima i ljudima koji imaju mogućnost da se zaduže ili da kupe te stanove i da na taj način svi zarade, i ti privatnici, građevinska industrija u celini, koja će plasirati svoju robu i usluge i da država dobije sve što treba kroz poresku politiku.
Ovaj zakon, koji ste predložili on je protivzakonit, nema veze sa onim na šta se trebaju odnositi garancije. Nije sveobuhvatno, nije celishodno, u krajnjem slučaju je i štetno.