Na član 2. amandman je podne narodni poslanik Milorad Krstin.
Da li neko želi reč? (Da.)

Evo, kratko ću. Vlada je prilikom pisanja ovog zakona očigledno mislila na zaštitu ljudi, od biološkog, bakteriološkog i toksičnog oružja. Mi iz SRS smatramo da bi jedan ovakav zakon trebao da garantuje zaštitu ne samo ljudi nego i biljno i životinjskog sveta.
Znači, jedna kompletna zaštita. Znate, ne možete usvajati zakon kojim kažete "Zabranjena je upotreba biološkog oružja protiv ljudi", a ne usvojiti zakon da je zabranjena upotreba bakteriološkog, biološkog oružja protiv biljaka i životinja. Zbog toga je kolega Milorad Krstin podneo amandman da se u članu 2. u tački 2. posle reči "oboljenje", znači biološki agens je svaki materijal biološkog porekla koji može da izazove štetu, bolest i oboljenje, da se dodaju reči oboljenje kod ljudi, životinja ili biljaka. Smatramo da bi na ovaj način bila otklonjena ova velika manjkavost koja je posledica neodgovornosti Vlade Republike Srbije.

Izvolite gospodine Iliću.
Reč ima gospodin Radiša Ilić, ovlašćeni predstavnik SRS.

Narodni poslanik Milorad Krstin podneo je amandman na član 2. Predloga zakona gde se traži da u članu 2.  tačka 2) posle reči: "oboljenje" tačka se zamenjuje zapetom i dodaju se reči: "kod ljudi, životinja ili biljaka".
Narodni poslanik Milorad Krstin je ovim amandmanom imao nameru da preciznije formuliše ovaj stav, ali izgleda da Vlada misli da je nešto preciznije ako se ne pojasni. Tako je napisano u obrazloženju.
Kakva je šteta da se u zakonu naznači da biološki agens može da izazove oboljenja kod ljudi, životinja i biljaka? Nikakva, ali nekome to možda ne odgovara. Evo, naveo bih jedan primer zbog čega to nekome može da ne odgovara. Recimo, u slučaju trovanja životinja usled akcedenta sa biološkim agensima koji se mogu tu naći iz ko zna kojih razloga iz koje zemlje, neko može tražiti naknadu štete. Sada, pošto u zakonu koji ste ovde predložili ne piše da tu dolaze u obzir i životinje, svako ko tumači zakon može da se brani na taj način. Zato je amandman SRS i napisan, da bi se izbegla bilo kakva mogućnost ličnog tumačenja zakona i zato tvrdimo da je upravo naš predlog precizniji, a ne ono što je predložila Vlada.
Takođe, moram da kažem da je malo čudan put ovog zakona i usvajanje amandmana. Prvo, Odbor za zaštitu životne sredine je 18. oktobra razmatrao ovaj predlog zakona. bila je prisutna i ambasador Branka Martinović. Na načelnoj raspravi u Skupštini prisustvovala je, kao i danas ovde, ministar pravde Snežana Malović. Pre nekoliko dana Odbor za bezbednost se čak izjašnjavao o ovim amandmanima, a u obrazloženju se pominje i Ministarstvo spoljnih poslova kao neko ko je zadužen na neki vid sprovođenja ovog zakona. Verujte da danas nismo znali ko će doći da ovde predstavlja, ali eto vidimo da je opet ovde prisutna ministarka pravde Snežana Malović. Vas kao predstavnika Vlade pozvao bih da prihvatite amandman Milorada Krstina, s obzirom da ste verovatno zamenili teze pišući ovakvo obrazloženje za odbijanje amandmana. U stvari, mi smo se preciznije odredili, a ne predlagač. Zahvaljujem.

Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Buha.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Radiša Ilić.

Dame i gospodo narodni poslanici, narodni poslanik Milorad Buha je podneo amandman na član 3. tačka 1) gde se kaže posle reči: "koristiti" dodaje se zapeta i reč "reklamirati". Zabrana reklamiranja bakteriološkog odnosno biološkog i otrovnog oružja je jedan od bitnijih preduslova za ostvarivanje svrhe donošenja ovog zakona i neophodno je da se među zabranama iz člana 1. i člana 3. ovog zakona nalazi i zabrana bilo kakvog reklamiranja navedenog oružja.
Opet je jedan dobar amandman SRS odbijen jer, podvlačim obrazloženje Vlade, konvencija ne sadrži reč "reklamiranje". Tako piše u obrazloženju. Opet postavljamo pitanje da li mi ovde usvajamo Predlog zakona o biološkom oružju ili repliku konvencije.
U ovom članu 3. tačka 1. navedeno je tačno 14. pojmova koji se odnose na zabranu u vezi biološkog oružja. Ja ću samo da ih nabrojim. Na teritoriji Republike Srbije zabranjeno je završavati, proizvoditi, posedovati, koristiti, stvarati zalihe, sticati, zadržavati, izvoziti, uvoziti, obavljati transport, tranzit, pretovar ili direktno ili indirektno na druga lica prenositi bakteriološko odnosno biološko oružje.
Pitam predstavnika Vlade šta je bio problem da se i reklamiranje biološkog oružja zabrani u Srbiji? Sada možete reći, a to ste napisali i u obrazloženju – amandman se ne prihvata iz razloga što Republika Srbija ne raspolaže naoružanjem koje je zabranjeno konvencijom. Iz ovog izvlačimo logički zaključak, da Srbija ima biološko oružje vi biste verovatno i prihvatili amandman, ali ga nemamo i čemu onda ovaj zakon. Ako ga nemamo, čemu onda ovi pojmovi kao "usavršavati"? Šta? Ništa jer nemamo biološko oružje. Posedovati. Šta da posedujemo? Ništa. Sticati, šta? Ništa. Ili, recimo, stvarati zalihe. Čega? Ničega. Da sada ne upoređujemo ono što piše u članu 3.
Eto vidite do kog apsurda ide Srbija u ovom trenutku. Baš u aktuelnom dnevnom redu imamo, recimo, zakone o pomorskoj plovidbi, o prekookeanskim brodovima, a mi ništa od toga nemamo, ali bitno je da imamo zakon. Verovatno ćemo jednog dana imati zakon o letu na mesec iz Srbije, ali videćemo.
Kada smo već kod reklamiranja, državni organi koji se bave visoko-tehnološkim kriminalom bi trebalo malo više da povedu računa o raznim internet sajtovima koji su u stvari škola i preko kojih se veoma prosto i lako izvodljivo zainteresovana lica upućuju kako da naprave i opasne otrove i eksploziv i kako da prenesu bolesti, biljne i životinjske, ali i bolesti koje napadaju čoveka i treba obratiti pažnju ko poseduje te sajtove. Verovatno postoje mehanizmi da se uđe u trag licima koja posećuju određene sajtove. To rade i osnovci, a recimo ne mogu policajci.
Verovatno znate da samo u poljoprivrednim apotekama možete nabaviti skoro sve elemente da bi ste napravili razornu bombu. Imali smo prilike da vidimo i na delu u Norveškoj gde je masovni ubica upravo od jedne tone veštačkog đubriva napravio bombu po uputstvima sa interneta uz pomoć koje je razneo centralni trg u Oslu.

Ovim ste iskoristili vreme ovlašćenog predstavnika i tri minuta od vremena poslaničke grupe.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Goran Mihajlović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Dušan Marić.

Dame i gospodo, svi odgovorni građani državljani Republike Srbije imaju moralnu obavezu da neguju srpski jezik, da neguju srpski jezik i ćirilično pismo, da u svakodnevnom životu, u razgovoru, u pisanju koriste domaće reči i izraze tamo gde god mogu i gde postoje adekvatne reči.
Državni organi nemaju smo moralnu obavezu, nego imaju i zakonsku obavezu. Ko će drugi poštovati zakon ako ga ne poštuje Vlada i ako ga ne poštuje parlament? Ako Vlada u pisanju zakona koristi strane izraze tamo gde postoje adekvatni izrazi iz srpskog jezika, ako poslanici koji se odgovorno ponašaju prema srpskom jeziku predlože da se tuđi izrazi zamene srpskim izrazima, a skupštinska većina to odbije, onda se ne trebamo čuditi što imamo situaciju da na severu Vojvodine imamo više od 50% mesta u kojima se na tablama na ulazu u ta mesta nalaze ispisani nazivi na latiničnom pismu, na mađarskom jeziku, a od ćirilice i srpskog jezika nema ni traga ni glasa.
Da bi to malo ispravili mi iz SRS smo podneli amandman da se u članu 3. i u svim ostalim članovima reč "direktno" zameni sa rečju "neposredno". Ovo je jedan od onih amandmana za koje ne postoji nijedno normalno logično opravdanje da ne budu prihvaćeni, ali nije prihvaćen zato što ga je predložila poslanička grupa SRS.

Hvala.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Vladan Jeremić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Božidar Delić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Dušan Marić. Izvolite.

Kolega Božidar Delić je podneo amandman na stav 3. koji govori o tome da je na teritoriji Republike Srbije zabranjeno na bilo koji način pomagati, finansirati, ohrabrivati ili podsticati druge da se uključe u aktivnosti iz tačaka 1) i 2) ovog člana, znači u aktivnosti koje su zabranjene ovim zakonom.
Kolega Delić je predložio da se ovim zabranama, znači zabrani pomaganja, finansiranja, ohrabrivanja i podsticanja doda i zabrana prisiljavanja nekog pravnog ili fizičkog lica na proizvodnju, promet, upotrebu i slično biološkog, bakteriološkog, toksičkog oružja. Zaista smatram da je ovaj amandman toliko dobar da ga nije potrebno obrazlagati.
Proizvodnjom i upotrebom biološkog i bakteriološkog oružja, svih ovih oružja za masovno uništenje, bave se najveće svetske sile i najveće kompanije. U pitanju je svetska mafija, državna mafija i farmaceutska mafija.
Sada postavljam pitanje – da li neko ko je pisao ovaj zakon zaista misli da će oni koji se odluče da proizvode biološko oružje, koji upotrebljavaju biološko oružje, da će se ustručavati od toga da se koriste i prisilom, da prisiljavaju nekog da nekog drugog prisili na učešće u ovom kriminalu? Zaista bih voleo da čujem neki razuman razlog zašto je ovaj amandman odbijen.
Obrazloženje Vlade glasi – amandman se ne prihvata iz razloga što je terminologija koja se koristi u Predlogu zakona… Znači, Vlada kaže – amandman se ne prihvata zato što je terminologija koju mi koristimo u skladu sa međunarodnim standardima i ne obuhvata mogućnost prisiljavanja. Šta nas briga što vaša terminologija ne prihvata mogućnost prisiljavanja, ovo je zaista smešno.
Vi niste predvideli, kada ste ovo pisali, da upotrebite termin prisiljavanje. Ovde nije u pitanju samo termin, ovde je u pitanju kriminal. Kada nekog prisiljavate da čini određeno krivično delo, vi činite krivično delo, to postoji u Krivičnom zakoniku Republike Srbije.
Prvo, ovo je potpuno nepismeno. Pazite – amandman se ne prihvata iz razloga što je terminologija koja se koristi u Predlogu zakona u skladu sa međunarodnim standardima, ne obuhvata mogućnost prisiljavanja. Potpuno pomešani padeži, vremena i sve živo. Priča se o jednoj i prelazi na drugu temu.
Drugo, nemate pravo, verujte, ovo su nenormalne stvari, nemate pravo da u zakonu kojim propisujete zabranu usavršavanja proizvodnje, stvaranja zaliha bakteriološkog, biološkog, toksičkog oružja, da ostavite mogućnost da neko nekog prisiljava da proizvodi, upotrebi oružje i da kažete – to nije kriminal. Bilo ko može sad nekog da prisili da iz Bonstila prošvercuje pet kilograma nekog toksičkog otrova u Beograd, taj koji je prisiljen, ucenjen ili iz bilo kojih razloga, će odgovarati, a onaj koji ga je prisilio neće odgovarati ni na koji način.
Podsećam, odbili ste naš amandman da se u nazivu zakona među zabranama nađe i zabrana korišćenja, zabrana upotrebe ovog oružja. Odbili ste naš predlog da se zabrani prikrivanje ovog oružja. Odbili ste naš predlog da se zabrani reklamiranje ovog oružja i sada odbijate predlog da se zabrani da neko nekog prisili da proizvodi ili upotrebi ovo oružje. Onda, postavljam pitanje – koja je svrha ovog zakona, zašto ga usvajamo? Nije bilo nikakve potrebe da ga usvajamo, samo ste mogli napisati jedan član zakona – usvaja se, potvrđuje se Konvencija o zabrani usavršavanja proizvodnje i stvaranja zaliha bakteriološkog, biološkog i toksičkog oružja, koja je potpisana 10. aprila 1972. godine, ali i tu bi postojao jedan mali problem, zato što je ta konvencija potvrđena od strane parlamenta tadašnje SFRJ. Znači, narodski rečeno, da oprostite, mi onda mlatimo praznu slamu.