Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Vlada Milojković.
Izvolite, gospodine Milojkoviću.

Podneo sam amandman na Predlog zakona o zabrani usavršavanja proizvodnje i stvaranja zaliha biološkog i toksičkog oružja i njihovom uništavanju. Amandman glasi: "U članu 8. stav 1. tačka 2. reči: "stvara zalihe" dodaje se reč: "prikriva"."
Radi uspešnog sprovođenja i postizanja cilja zakona, neophodno je među aktivnostima koje će biti sankcionisane novčanim kaznama, a koje ste vi naveli u Predlogu zakona, a to su: usavršava, proizvodi, koristi i stvara zalihe, obavlja transport, pretovar itd, treba dodati reč: "prikriva". Smatram da je mnogo teži prekršaj prikrivati biološko i toksičko oružje od navedenih prekršaja.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman, uz obrazloženje da je u zakonu dovoljno jasno. Postavlja se pitanje da li ovo znači da je dozvoljeno prikrivati biološko oružje a da pri tome ne snosite nikakvu odgovornost?

Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Dušan Marić.
Izvolite, gospodine Mariću.

Član 8. govori o aktivnostima za koje će po ovom zakonu biti izricane novčane kazne. Predložio sam da se doda nova tačka, po kojoj bi se kazne izricale i za: "bakteriološko, biološko ili toksično oružje". Znači, onome ko bakteriološko, biološko ili toksično oružje uništava samoinicijativno, bez znanja, odobrenja i nadzora komisije i nadležnih organa koji učestvuju u sprovođenju ovog zakona.
Na moje zaprepašćenje, Vlada je odbila ovaj amandman, uz sledeće obrazloženje: "Amandman se ne prihvata iz razloga što Republika Srbija ne poseduje bakteriološko, biološko oružje, jer je ona strana Konvencije od njenog stupanja na snagu, 1975. godine". Po ovom obrazloženju Vlade, nama ovaj zakon onda uopšte nije ni bio potreban. I kakve veze ima ovo obrazloženje sa predmetom amandmana? Ovo obrazloženje bi bilo odlično, logično i prihvatljivo da se ovaj zakon odnosi na državu Srbiju. Ali, on se odnosi ne samo na državu Srbiju nego se odnosi na njene građane, odnosi se na pravna i fizička lica, odnosi se na strane državljane koji u trenutku izvršenja nekog krivičnog dela koje je predmet ovog zakona borave na teritoriji Republike Srbije.
To je što je Srbija 1975. godine potpisala Konvenciju o zabrani ovog oružja i što ne poseduje ovo oružje, i naravno da ga ne poseduje, samo po sebi nije garancija da se na teritoriji Republike Srbije ne nalazi takvo oružje. Sami znamo da se nalazi najmanje na 107 lokacija na KiM. I sad po ovom zakonu, s obzirom da odbijate naš amandman, svaki pojedinac ima pravo, ako dođe u kontakt sa biološkim oružjem, recimo, neki pojedinac koji radi u nekoj farmaceutskoj kompaniji, koji radi u nekom institutu gde se vrše medicinska istraživanja, gde se vrše testiranja lekova, čovek iznese biološke agense, iz ko zna kojih razloga, hoće da ih uništi, on po ovom zakonu ima pravo da izađe u dvorište, na sred ulice i da ih uništava onako kako on smatra da treba, onako kako zna i kako ume. Mi smatramo da je ovo neprihvatljivo.
Na kraju ove rasprave, moram građane Srbije da podsetim na sledeće. Vi ste odbili predlog SRS da se u nazivu zakona, među zabranama, nađe i zabrana upotrebe ovog oružja. Odbili ste predlog SRS da se zabrani prikrivanje bakteriološkog, biološkog i toksičkog oružja. Odbili ste predlog SRS da se zabrani reklamiranje ovog oružja, kao što ste odbili i predlog da se zabrani prisiljavanje da neko prisili nekog drugog da proizvodi, skriva ili koristi ovo oružje i na kraju, odbijate naš predlog da se zakonski zabrani da neko u Srbiji samoinicijativno uništava eventualne zalihe biološkog, bakteriološkog ili toksičnog oružja. Hvala.

        Na član 8. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zlata Đerić, Srđan Spasojević i Miroslav Markićević.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 9. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zlata Đerić, Srđan Spasojević i Miroslav Markićević.
Da li neko želi reč? (Ne)
Pošto smo završili pretres o amandmanima, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima, odnosno, pre nego što zaključim, pitam predstavnika predlagača, gospođu ministar, Snežanu Malović, da li želi reč?
Izvolite, gospođo Malović.

Hvala. Poštovana predsednice, dame i gospodo, uvaženi narodni poslanici, tokom prethodne debate koja je vođena u Narodnoj skupštini povodom Predloga zakona o zabrani usavršavanja, proizvodnji i stvaranja bakteriološkog, biološkog i toksičnog oružja i o njegovom uništavanju, dato je sveobuhvatno obrazloženje o razlozima usled kojih se predlaže njegovo usvajanje.
Ovom prilikom želim da vas podsetim, da se Konvencijom o zabrani biološkog naoružavanja koji je naziv u upotrebi uspostavlja efektna zabrana kojom se zabranjuje razvoj, proizvodnja, sticanje, transfer, skladištenje i upotreba biološkog i toksičnog naoružanja.
Takođe smatram za potrebnim, da ukažem da se sveobuhvatna primena obaveza koje proizilaze iz ove konvencije, a koje su sadržane u Predlogu zakona, treba da stavi u kontekst i drugih zakona koji sadrže relevantne odredbe u vezi sa primenom pomenuti Konvencije, kao što je Krivični zakonik, Zakonik o spoljnoj trgovini i naoružanjem vojnom opremom jer ove dvostruke namene i druge regulative.
Prilikom samog tumačenja Konvencije treba takođe imati u vidu dodatno pojašnjenje i tumačenje koje su data u relevantnim dokumentima konferencija, pregleda koji su sadržani nakon što je Konvencija stupila na snagu.
Podsetila bih da je prva Konferencija pregleda za ocenu primene konvencije o zabrani usavršavanja proizvodnje i stvaranja zaliha bakteriloškog i toksičkog oružja i njegovo uništavanje održana 1980. godine, poslednja 2006. godine kao da su u toku i završne pripreme za sedmu konferenciju pregleda koja će se održati u Ženevi od 5-22. decembra 2011. godine.
Potreba za dodatni tumačenjem nastala je između ostalog i usled novih bezbednosnih izazova i pretnji u odnosu na vreme kada je konvencija usvojena. Aktivnosti strana na efektnoj i punoj primeni konvenciji su dopunjavanje novim merama uključujući i one na nacionalnom nivou, što podrazumeva usvajanje nacionalnih mera u oblasti biobezbednosti, biosigurnosti, podnošenje izveštaja o merama za jačanje poverenja, kao i usvajanje kaznenih mera.
Primarna funkcija usvajanja pomenutih mera je sprečavanje opasnosti od bioterorističkih napada. Da bi pomenuti mere bile efektne i mogle da se primenjuju, potrebno je usvajanje nacionalnog zakonodavstva, kao i druge odgovarajuće regulative, s tim u vezi. U odnosu na mere koje je potrebno usvojiti na nacionalnom planu, Predlog zakona u članu 7. potvrđuje obavezu Republike Srbije u vezi sa dostavljanjem godišnjeg izveštaj o merama za jačanje poverenja koja se dostavlja svake godine do 15. aprila Jedinici za podršku implementacije Odeljenja UN za razoružanje sa sedištem u Ženevi.
Pored ostalog, izveštaj sadrži podatke o istraživačkim centrima i laboratorijama, nacionalnim istraživanjima i razvojnim programima, o zaraznim bolestima na teritoriji strane konvencije, promociju, istraživanje i profesionalni kontakti, informaciju o zakonodavnim aktivnostima u vezi sa obavezama koje proističu iz Konvencije.
Takođe, u članu 8. i 9. Zakona propisuju se novčane kazne za privredni prestup i prekršaj za nepoštovanje obveza na osnovu zakona. što se tiče drugih kaznenih mera, odnosno krivičnih i ovom prilikom želim da podsetim da su one od ranije sadržane u Krivičnom zakoniku Republike Srbije. Naime, član 377. Krivičnog zakonika propisuje krivično delo, kao i kaznene mere u slučajevima nedozvoljene proizvodnje, trgovine i posedovanja zabranjenog oružja, među kojima spada i biološko i toksično naoružanje. Ovo je rešenje u skladu sa modernim evropskim zakonodavstvom u pomenutoj oblasti.
Izvozna i uvozna kontrola robe dvostruke namene propisana je Zakonom o spoljnoj trgovini, vojnom opremom i robe dvostruke namene, sa drugim podzakonskim aktima, kao i usvajanjem kontrolnih lista o naoružanju, odnosno robe dvostruke namene. Ove liste se periodično harmonizuju u skladu sa odgovarajućim listama EU i Vastenarskog aranžmana.
Vlada Republike Srbije usvojila je nove kontrolne liste 30. juna 2011. godine, koje su objavljene u "Službenom glasniku". Što se tiče preostalih obaveza vezane za biobezbednost i biosigurnost, iste će biti regulisane novim zakonom u skladu sa članom 4. stav 2. Treba da pripreme nadležna ministarstva.
U fazi rasprave u odgovarajućim odborima podneto je 36 amandmana na Predlog ovog zakona. Vlada je usvojila tri amandmana, dok ostali amandmani nisu prihvaćeni iz razloga koji su dati u obrazloženju za svaki amandman pojedinačno.
Verujem da su se stvorili potrebni uslovi za usvajanje ovog zakona, gde će narodni poslanici glasati za njegovo usvajanje na odgovarajući način i da će na taj način Republika Srbija se uvrstiti među one zemlje koje su na ovaj način regulisale jednu značajnu obavezu na nacionalnom plavu koja proizilazi iz same Konvencije. Zahvaljujem se na pažnji.

Zahvaljujem gospođi Malović.
Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u Danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, u pojedinostima i u celini.
Sa radom ćemo nastaviti u utorak, 8. novembra u 10.00 časova.