TREĆA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANJA, 28.11.2011.

4. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

TREĆA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANJA

4. dan rada

28.11.2011

Sednicu je otvorila: Gordana Čomić

Sednica je trajala od 10:10 do 19:35

OBRAĆANJA

...
Nova Srbija

Zlata Đerić

Nova Srbija
Podneli smo amandman na član 12. stav 1. gde tražimo da posle reči: "nije ostvarivanje dobiti u postupku rehabilitacije" reči: "može se odobriti" menjaju se rečima: "odobriće se". To se odnosi na odobravanje besplatne pravne pomoći za koju se navodi da će biti u skladu sa zakonom.
Vlada nam je u razlozima za odbijanje našeg amandmana rekla jednom rečenicom – Vlada ne prihvata amandman iz razloga što je rešenje iz Predloga zakona celishodnije.
Celishodnost je ovde jedna univerzalna reč koja se koristi za sve ono što predlagač zakona smatra da mu daje pravo da nešto odbije, međutim zaista vas molim da obratite pažnju na tu terminološku preciznost kod svakog člana zakona. Nešto što se može odobriti i ne mora biti odobreno, ali ako kažete odobriće se nešto u skladu sa zakonom, to obavezuje onoga ko zakon sprovodi da zaista ima dobru nameru da ga sprovede pravedno, da zaista pomogne onome ko želi da koristi zakon da bi ostvario rehabilitaciju za nekog svog ili za svoju porodicu ili sebi nekog bliskog.
Dakle, to je ono što smo smatrali da je veoma važno u ovom članu. To je terminološki problem koji može posle da bude izigran, da kažem najblaže, ili da ne bude primenjen na način na koji zakon treba da bude primenjen. Ono što se od ovog zakona očekuje svakako jeste, već smo o tome danas dosta govorili, ispravljanje nekih nepravdi. Zaklinjemo se u to da ćemo pokušati da jedno tamno, crno vreme, jedno vreme o kom sada svi mnogo pričamo, učinimo delimično pravednijim iz vizure današnjeg vremena. Upravo ovo, može se odobriti, ne mora se odobriti, mi smatramo da je zaista ispravno da se kaže – odobriće se. Onaj ko se obrati da koristi to svoje pravo može da kaže – meni to nije potrebno, ali je zakonodavac obavezan da predvidi da mu se to odobri.

Nikola Novaković

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Hvala.
Na član 12. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Izvolite, gospodine Periću.
...
Srpska radikalna stranka

Sreto Perić

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, član 12. na najbolji način oslikava odnos Vlade prema ovom zakonu. Član 12. slika u ovoj sali takođe pokazuje kakav odnose je, ja bih rekao, ove trule i trusne vlade, baš kao što su putevi u okolini Krupnja gde ova vlada ne želi da interveniše, a mogući su kasnije i ljudski životi biti ugroženi.
Još jedna stvar, naknadno sam uvideo ovo o čemu je govorio kolega Meho Omerović, što takođe pokazuje kako Vlada Republike Srbije, odnosno kakav odnos Vlada Republike Srbije ima prema ovom Zakonu o rehabilitaciji. Neki su ovde govorili da ovaj zakon iz 2006. godine nije bio dobar, a te 2006. godine takođe bili u vladi i mogli su, valjda i trebali, i bili u obavezi da donesu, odnosno da predlože mnogo bolji zakon nego što je ovaj bio. Taj zakon iz 2006. godinu dana ili negde blizu godinu dana nije uopšte imao svoju primenu dok jednostavno i sudska praksa nije se usaglasila malo oko nekih situacija, a onda je on našao svoju primenu.
Odmah da kažemo da u tom periodu nije o tome odlučivao sudija pojedinac, nego u to vreme Okružni sud u veću sastavljenom od tri člana. Vidite kakav odnos je imala Vlada, odnosno i ovaj odnos prema reformisanom pravosuđu kakav je bio. Jedan sudija koji je možda u 50 slučajeva bio predsednik veća, koji je odlučivao o zahtevima o rehabilitaciji, kao koautor napisao jednu knjigu koja opisuje te slučajeve, knjiga se zove "Pod maljem ideologije", a on je sudija Okružnog suda I, gle čuda, nakon reforme pravosuđa, on nije reizabran. Moj je zaključak, stavlja mu se na teret, stavlja mu se na dušu što je dosta pozitivnih rešenja po zahtevima za rehabilitaciju doneo. Tako da i ovo sad što se govori o Zakonu o rehabilitaciji, verovatno će se potomci samo nekoliko dana radovati, smatraće da će od ovoga biti nešto, da će neka nepravda moći da se otkloni, a onda u praksi to neće uopšte biti tako.
Zamolio bih sve kolege koji se zalažu za istorijsko otklanjanje nepravde, za sezanje u neka daleka vremena, da najpre razmislimo šta danas možemo da uradimo. Šta možemo konkretno u ovom trenutku da uradimo? I ceo dan, sednica Odbora za Kosovo i Metohiju je trebala da počne i da se održi u dva sata, pa u četiri sata, pa čini mi se, negde u 17:30, napokon, kvorum je obezbeđen i sednica je mogla da počne. Ali nije dovoljna sednica Odobra za KiM. Kada će se u Narodnoj skupštini raspravljati o situaciji na Kosovu i Metohiji? Hajdemo da ne bi neke generacije koje dolaze iza nas, čiji ćemo mi biti potomci, morali da otklanjaju takođe neke nepravde koje mi i danas, neki doduše i voljno, neki doduše potpuno svesno idu u to i donose takve situacije.
Dalje, šta ovom zakonu ne valja? Naravno da mu ne valja ta vremenska zatvorenost, ograničenost, ogorčenost i rekli smo od početka Drugog svetskog rata, a zašto do stupanja na snagu ovog zakona? Ja verujem, slažem se sa jednim kolegom koji je rekao – novi stepen ljudskih prava ne dozvoljava mogućnost povrede kao što je to nekad bilo. Hajdemo uzeti uslovno da je to tako, ali povreda ljudskih prava i danas je moguća. Moje kolege su govorile pre svih i najviše je povređeno i ugroženo pravo predsednika Srpske radikalne stranke, prof. dr Vojislava Šešelja i biće neko u obavezi da to otkloni.
Šta će se desiti sa ovim zakonom? Ovaj zakon je limitiran. Znači, kada stupi na snagu ovaj zakon, do tog momenta će moći da se otklone neke nepravde, a posle toga neće, ili se mora donositi drugi zakon. Umemo li mi da donesemo zakon, odnosno vi da predložite i da donosite zakone koji će imati trajniju vrednost?
Sada imamo jednu hiperinflaciju zakonskih propisa, a oni ljudi na koje se oni odnose, žale se da ih je puno, obećavate giljotinu propisa. Od toga se ništa ne dešava i o tome niko ne vodi računa. Verovatno to i nije krajnji cilj.
Imamo još jednu situaciju i malo je to simptomatično, čim se situacija na KiM malo zaoštri i zategne, vi ubacite neki zakon koji po vašem mišljenju i proceni bi mogao biti interesantan i mogao da zabavlja građane Srbije. To nije u redu i ne smete tako da radite.
Imali smo zakon koji da ste vi imali nameru i hteli da ga primenite, to ste mogli da uradite. Nema jedinstva, nema sloge u ovoj vladi. Danas samo prate, ali s pažnjom i u punom kapacitetu, kako vi iz DS, a ako ima još neko, ima, kolega Milovanović, volite da kažete – u punom kapacitetu ovu rasprave prate samo poslanici SVM i poslanici SRS, u preostalom delu koji ne prate sednicu za KiM.
Zar ovakav zakon u naslovu, u onome što vi želite da postignete s njim, zaslužuje jednu takvu neozbiljnost? Ovo je tehnička i mala stvar koja će ukazati na svu neozbiljnost Vlade Republike Srbije da se ovaj zakon primeni. Naslov glasi – besplatna pravna pomoć i troškovi postupka. Član 12. glasi - podnosiocu zahteva koji je fizičko lice ili pravno lice, čiji cilj nije ostvarenje dobiti u postupku rehabilitacije, može se odobriti besplatna pravna pomoć, u skladu sa zakonom.
Ovde je nejasno šta se misli pod ostvarivanjem dobiti? Ako neko podnese imovinski zahtev, da li ste vi u Vladi mislili da je to pravo na ostvarivanje dobiti, ili je samo rehabilitacija neke druge vrste, možda u najužem njenom smislu, u moralnom smislu, nedobitna a sve ostalo je dobitno? Neće biti da je to tako. Kada vi kažete – može se odobriti besplatna pravna pomoć, ukazuje da vi nemate ozbiljnu nameru da pomognete.
Možda to i nisu veliki troškovi. Ne znam, jer nisam proučavao taj deo, odnosno nisam proveravao, ali bi država trebala da bude jača i da se nađe u pomoći pojedincu, ma koliki oni da su. Ukoliko stranka koja podnosi zahtev za rehabilitaciju ili lično, jer po ovom zakonu iz 2006. godine, u ovoj knjizi "Pod maljem ideologije" se govori o nekih 15 slučajeva, gde su lično podnosili zahtev za rehabilitaciju ili možda njihovi naslednici, pa ukoliko oni budu zainteresovani da im se nadoknade ti troškovi, odnosno da im se pruži besplatna pravna pomoć, da oni za to ne budu uskraćeni. Vi kažete – može im se odobriti besplatna pravna pomoć.
Ko će o tome odlučivati? Šta će biti kriterijum? Potpuno je nejasno da li je to sud, da li je to neki drugi državni organ koji će o tome odlučiti, da li stranka koja podnosi zahtev za rehabilitaciju, treba ujedno i da snosi te troškove? Ili će to možda biti postupajući sud, odnosno onaj sudija pojedinac iz Višeg suda koji će o tome odlučivati? Nejasno je i opet bespotrebno ostavljate mogućnost da on donese konkretnu odluku u slučaju da li će pravna pomoć biti pružena besplatno ili neće. Dajte jednom ujednačite neke kriterijume. U krajnjoj liniji, ovo dovodi do zaključka, da država, odnosno Vlada kao predlagač ovog zakona, nema nameru da sprovodi ovaj zakon i da joj to nije cilj.
Želeo bih i da još jednom podsetim svog uvaženog kolegu Mehu Omerovića, na konkretan slučaj, gde je doduše, potpukovnik Veselin Misita po naredbi komandanta Draže Mihajlovića i vojnog ministra u kraljevoj vladi, poslao potpukovnika Misitu u Loznicu da podigne ustanak. Mnogi Lozničani koji se bave proučavanjem te istorijske problematike, neke učesnike nazivaju i ustanicima. Potpukovnik Misita, kasnije i posthumno je unapređen u čin pukovnika, inače je bio član kraljeve vojske i veliki broj učesnika se izjasnio kao pripadnici četničkog pokreta.
Zato mi u SRS smatramo da bi taj datum morao malo više da se poštuje. Zbog toga što je Loznica veće mesto, a bila prvo oslobođeno mesto u okupiranoj Evropi. Oslobodili su je, između ostalog, i četnici u borbi protiv partizana. Mislim da je sada potpuno jasna situacija da se ovaj zakon neće primenjivati, a neke istorijske činjenice su takve. Još bi trebalo rehabilitovati i Georgija Bojića Džidžu koji je bio monah i starešina manastira u Tronoši, gde je potpukovnik Veselin Misita sa drugima boravio tu i dogovarao se i pravili su akcije i planove kako i na koji način da oslobode Loznicu, a zatim je to krenulo u jednoj većoj meri: Rudnik, Gornji Milanovac, Čačak, Kraljevo, Kruševac i druga mesta. Malo li su učinili ustanici Draže Mihailovića? Mislim da mi to danas moramo da poštujemo i cenimo, ma kojoj opciji ili orijentaciji ideološki pripadali. Nešto što je istorijska činjenica mora da se uvaži i poštuje. Hvala vam.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Trideset sekundi je ostalo na raspolaganju kao vreme poslaničke grupe.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 13. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Buha.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 13. amandman je podnela narodni poslanik Nataša Jovanović.
Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Nataša Jovanović

Moraću brzo, gospođo Čomić, jer ostalo je samo 30 sekundi i ovih mojih dva minuta. Ovo je zaista skandalozno da Vlada nije prihvatila moj amandman, jer mi smo po osnovu zakona, za koji smatramo da je nakaradan i neprimenjiv, izneli niz zamerki. Sud mora da učestvuje u istraživanju činjenica kada stranka iznese dovoljno činjenica da se utvrdi neki konkretan slučaj i zaista je toliko bilo primera, gospođo Čomić, koje smo mi ovde u toku načelne rasprave i u pojedinostima izneli. Evo, ispred sebe imam samo jedan deo žrtava komunista u Kragujevcu i okolini, ali nema mogućnosti to da pročitam. Zamislite, ako zainteresovana stranka ne iznese neke činjenice do kojih su neki drugi ljudi došli, vi kažete, odbijajući moj amandman, da to sud neće da radi, nego da može.
Pošto se desilo, a to ste čuli, da li je tako, da je ustaška hrvatska vlast uhapsila nekadašnjeg visokog funkcionera Josipa Boljkovca pod optužbom da je u Drugom svetskom ratu kao komunista, odnosno posle toga, počinio niz ratnih zločina. Ta tema je aktuelizovana u Srbiji preko noći. Onda smo mi mogli da čujemo i izjavu Tužilaštva za ratne zločine i Bruna Vekarića koji je pružio odličan primer u maniru – jeste, ali ne mora da bude i nas to ne zanima. On je zapravo izjavio i rekao: "Većina ilegalnih streljanja je bila posle rata, ali mi u nekim slučajevima pomažemo logistički. Svaki slučaj ratnog zločina za koji postoji dokaz biće procesuiran, ali važno je da se otkrije i valjana dokumentacija". Ilegalna organizacija može da strelja samo ilegalno.
Da li je tako? Dok su ubistva većinom počinjena za vreme i u toku trajanja od 13. maja, odnosno pre 13. maja 1945. godine, dok je rat trajao. Ali, uopšte nema potrebe ulaziti u te detalje, jer mi danas imamo inkvizitorski sud ovog savremenog doba, Amerike i NATO pakta, koji već više od devet godina drži u kazamatu našeg predsednika i produžena mu je za još 30 dana nemogućnost da komunicira sa svojim pravnim savetnicima, da ima tzv. privilegovanu komunikaciju. Mi još o tome nikakav dokument nismo dobili, ali zato smo danas, jer se to danas popularno radi na tim društvenim mrežama, a nisu ovim zločinima mogli zbog tehnološkog razvoja danas i onog doba da se čuju ti zločini na drugi način, jer istorije su pisali Brozovi komunisti. Ali, evo, ovi zlikovci iz Haga su na Tviteru pustili informaciju – pa šta…
(Predsedavajuća: Narodna poslanice, vreme je iskorišćeno koje vam je na raspolaganju.)
Evo, završavam, gospođo Čomić, jednom rečenicom. Mi nemamo više vremena i ne možemo da se javljamo po amandmanima, pa da ne bude da smo nedorečeni. Zaista smo pred građanima Srbije, pred vama kao našim oponentima, pred predlagačem dokazali da ovaj zakon u pravnom, pa i u političkom smislu ne može da sproveden i ne može da ima svoju primenu, već ste iskoristili priliku da sa situacije, pre svega, stradanje naroda na KiM skrenete pažnju, a svi, to znate gospođo Čomić vrlo dobro, sva deca i partizana i četnika su se pomirila pre 20 godina u poslednjem otadžbinskom ratu.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Zahvaljujem.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Molim vas da poštujemo vreme koje nam je na raspolaganju.
Na član 17. amandman je podneo narodni poslanik Meho Omerović.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Meho Omerović.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Meho Omerović

Za evropsku Srbiju
Podneo sam amandman na poslednji stav člana 17, koji govori o rešenju o rehabilitaciji, gde se kaže da rehabilitovano lice smatra se ne osuđivanim u delu u kojem je usvojen njegov zahtev za rehabilitaciju, a vreme trajanja izvršene kazne smatra se neopravdanim lišavanjem slobode.
Predlažem da se briše ova odrednica – a vreme trajanja izvršene kazne smatra se neopravdanim lišenjem slobode, iz prostog razloga što ovim svojim amandmanom želim i imam za cilj da onemogućim retroaktivno podnošenje zahteva rehabilitovanog lica za naknadu materijalne i nematerijalne štete, zbog neopravdanog lišenja slobode. Srbija, ponavljam to ceo dan, i njeni građani nemaju ekonomski, niti finansijski potencija da isplaćuju takve naknade u budućim budžetima.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 17. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo.
Reč ima narodna poslanica Jorgovanka Tabaković.
...
Srpska napredna stranka

Jorgovanka Tabaković

Napred Srbijo
U članu 17. Predloga zakona, koji govori o postupku za dobijanje rešenja o rehabilitaciji i koji ima pet stavova, mi smo predložili da se doda šesti stav koji bi obavezao sud da obavezno dostavi javnom tužiocu nadležnom za ratne zločine, koji je u obavezi da sprovede istragu radi utvrđivanja učinilaca, okolnosti i odgovornosti pojedinaca, odnosno države, da bi rešenje o rehabilitaciji u slučajevima lišavanja života bez sudske i administrativne odluke i prisilne mobilizacije u okupacione ili one saradničke i pomagačke snage, zaista moglo da bude pravno valjano i osnovano, da se po osnovu rešenja o rehabilitaciji potražuju i ostala prava.
Zašto smo dodali taj stav šest? Postojanje javnog tužioca, čime se brani predlagač, kao automatski pokrenutog postupka po službenoj dužnosti, je bar dokazan institut nebrojano puta koji se ne primenjuje u interesu gonjenja po službenoj dužnosti. Znači, vi odbijate ovaj amandman i kažete – nema potrebe da se sud obaveže da dostavi javnom tužiocu zahtev da utvrdi okolnosti koje sam navela, zato što kad javni tužilac sazna na bilo koji način za krivično delo preuzima gonjenje po službenoj dužnosti.
Zaista se ozbiljno odnosim i prema Domu i sa izuzetnim uvažavanjem prema svakom kolegi, vama koji tu sedite bez prava da nama odgovarate, ali morate da priznate da je ovo postalo poštapalica. Kriminalac je. Pa što vi niste podneli tužbu protiv njega? Što da ja podnesem tužbu, ovo je javna emisija ili replika, pa neka to učini javni tužilac, to mu je obaveza. Kažite koliko ste puta to čuli, a koliko se puta zaista desilo da po javnom saznanju tužilac pokrene gonjenje po službenoj dužnosti po bilo kom osnovu. Uglavnom, neću reći isključivo, ali uglavnom ako je tužilac dobio nalog od nekog ko je politički motivisan, ne da reši probleme neke koji se dešavaju sistematski, koruptivni, ugrožavanje žena, nasilje nad decom, bilo koje krivično delo, već, ne isključivo, ali uglavnom politički motivisana svest se probudi i tada je čulo sluha najjače otvoreno da postupi tužilac.
Ovde ne smemo da ostavimo prostora da se tako nešto dešava. Mi moramo da obavežemo sud da obavesti tužioca zato što lišavanje života bez sudske ili administrativne odluke ili prisilna mobilizacija, o tome govorimo čitav dan, i u toku rata, prema tada a i sada važećem Krivičnom zakonu i međunarodnom pravu su ratni zločin, pa je zato sud u obavezi da obavesti tužioca o takvom saznanju, jer ako je takav zločin osnov za rehabilitaciju, onda mora da se povede krivični postupak za te zločine. Oni ne zastarevaju. I neprihvatljivo bi bilo da sud utvrdi da je zločin počinjen, da zbog toga rehabilituje žrtvu, da se pokrene postupak za naknadu štete, izvrše isplate i steknu prava na sve one naknade: dvostruki radni staž, naknada za materijalnu, nematerijalnu štetu, a da se istovremeno ne pokrene postupak za utvrđivanje učinilaca, okolnosti, odgovornosti i pojedinaca i država za te zločine.
Nije reč o sitnici. Reč je o suštini. Postoji pravo, ali ako nekoga ne obavežete da postupi po pravu i obavezi koju ima, od toga nema ništa. Svi se zalažemo sve vreme da je budžet tanak, da nema para da se isplaćuje baš svakome naknada. Ako je neko zaista nepravedno pretrpeo štetu, njega treba rahabilitovati, omogućiti naknadu, ali i utvrditi čijom krivicom je taj čovek mobilisan prisilno i da onaj ko je to uradio pozitivnim domaćim i međunarodnim propisima za to i odgovara, a odgovaraće kada se u redovnom sudskom postupku to i utvrdi.
Ovo nije smelo da bude predmet kompromisa, jer je ovo stvar pravde, a pravda ne sme da bude stvar kompromisa. Hvala.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Iskorišćeno je tri minuta i 20 sekundi od vremena poslaničke grupe.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 20. amandman je podneo narodni poslanik Meho Omerović.
Da li neko želi reč? (Da.)
Narodni poslanik Meho Omerović.