Radi javnosti, i radi istine kako je prethodni govornik napomenuo želela bih da kažem, odnosno da citiram prethodnog govornika – da demokratsko društvo kome teži i DS kojoj on pripada ima cilj da svi poslanici u ovoj skupštini imaju pravo slobode govora, imaju pravo da iznose svoje mišljenje, a imaju pravo kao i opozicija da kritikuju i vlast i Vladu, a i nadležne ministre. Mislim da to nije van konteksta demokratskog društva i da tome treba da težimo svi, a i mi kao SRS se za to uvek u ovom parlamentu borimo, i nikad se ne ljutimo na primedbe koje iznosite na naš račun.
Sada ću da pređem na ovaj amandman kojim smo hteli da preciziramo ono što je Vlada Republike Srbije navela u članu 8. stav 2, a tiče se nadležnosti ministra zdravlja u deklarisanju predmeta opšte upotrebe.
Amandmanom smo pokušali da odredbu člana 8. učinimo jasnijom i konkretnijom. Smatramo da ono što je napisano u Predlogu zakona nije jasno ni onome ko je predložio, a kamoli onome ko čita ovaj zakon.
Zbog javnosti ću pročitati kako je Vlada predložila član 8. stav 2. – "Ministar nadležan za poslove zdravlja propisuje način deklarisanja, sadržaj deklaracije i označavanje predmeta opšte upotrebe u vezi sa svim elementima zdravstvene ispravnosti i zdravstveni izjavama bliže uslove o deklarisanju i označavanju predmeta opšte upotrebe". Kao što vidite ovaj deo zakona i ovog člana 8. je prilično nejasan, haotičan, ali, ono što je važno, on je u okviru standarda i propisa koje je nametnula EU.
Poslanička grupa je, svojim amandmanom pokušala da vrlo jednostavnim rešenjem, predstavi nadležnosti ministra zdravlja koji su vezane za deklaraciju na predmetima opšte upotrebe.
U ovom predlogu zakona daju se, smatramo prevelika ovlašćenja ministru i koliko se meni čini, u 13, 14. članova ovog zakona, a to je jedna trećina, bukvalno ovaj zakon ima 52. člana, spominju se nadležnosti ministra zdravlja.
Ministar zdravlja takođe ima obavezu propisivanja podzakonskih akata, tako da može da se desi da se suština ovog predloga zakona u nekim članovima izmeni kao što se to veoma često dešava donošenjem raznih uredbi.
Srpska radikalna stranka takođe smatra da ovaj predlog zakona suštinski nije dobar, zbog toga što predloženo rešenje neće obezbediti racionalan i efikasan nadzor nad sprovođenjem zakona, kao i stavljanje u promet samo zdravstveno ispravnih predmeta opšte upotrebe.
Gospodine Stankoviću, vi kao profesor i lekar dobro znate i upoznati ste sa činjenicom da je u Srbiji sve učestalija pojava alergijskih oboljenja koje su povezane sa izloženošću ljudi, a posebno dece različitim plastičnim ili polimernim materijama koje oslobađaju aditive toksičnog karaktera, kao što su ftalati.
Ja kao ponosna i srećna imam zdravu i prelepu unuku i vrlo često sam zbog toga u specijalizovanim prodavnicama koje prodaju i dečije igračke.
Nažalost, uočila sam da na svim predmetima odnosno, na svim dečijim igračkama, ne postoji deklaracija, iako po ovom važećem zakonu o zdravstvenoj ispravnosti životnih namirnica i predmeta opšte upotrebe, jer je to zakonska obaveza.
Ovo je posebno važno, jer i male koncentracije ftalata, mogu da dovedu do upale disajnih puteva, naročito kod male dece, odnosno kod odojčadi.
Takođe, ono što je veoma problematično, to su predmeti za pakovanje hrane. U nekim super marketima postoje predmeti koji služe za pakovanje hrane, međutim, koliko sam gledala, a trudila sam se u poslednje vreme, od kada je ovaj zakon u proceduri, da pogledam predmete koji služe za pakovanje hrane i ono što je uočljivo, to je da postoji deklaracija, ali ne postoji deklaracija za predmete koji služe za pakovanje hrane, već postoji deklaracija za hranu koja je upakovana u tim predmetima.
Na ovaj način se pravi velika greška, građani Srbije se obmanjuju i ono što je najgore, zdravlje građana je u pitanju.
Znači, nije dobro da odgovarajuća deklaracija ne postoji na svakom predmetu opšte upotrebe.
Mi želimo da zaštitimo zdravlje građana Srbije, posebno dece i smatramo da ono što je dato u Predlogu zakona o zdravstvenoj zaštiti i o zdravstvenoj ispravnosti predmeta opšte upotrebe, nije dobro.
Da li će time i inače narušen nivo zdravstvene zaštite u Srbiji da se poboljša, a ja se plašim da neće. Država Srbija bez jasne zdravstvene politike sa neadekvatnim zakonima je suočena sa izuzetno teškom zdravstvenom situacijom i beznačjem da se išta može učiniti u pravcu promene ovakvog stanja.