Dame i gospodo, član 13. govori o slučaju kada se na tržištu pojavi neki proizvod koji zdravstveno nije ispravan. Po predlogu Vlade Srbije proizvođač, distributeri i trgovci su dužni da o toj neispravnosti obaveste potrošača. Problem je u tome što Vlada ne definiše na koji način, a sve ono što nije jasno definisano,  posebno kada je zakon u pitanju, može da dovede do različitih tumačenja i zloupotreba, što u krajnjem slučaju može imati posledice po zdravlje stanovništva. Može biti u pitanju zdravlje pet potrošača, a može 5.000 ili kada su u pitanju mobilni telefoni, recimo pet miliona ljudi.

Da bi se to izbeglo SRS je predložila da se zakonom jasno definiše da se proizvođači, distributeri i trgovci obavežu da u slučaju pojave proizvoda koji nije zdravstveno ispravan o tome potrošače i javnost obaveste preko sredstava javnog informisanja, da bi svi građani Srbije, ne samo oni potrošači koji su kupili proizvod, nego i oni potrošači koji će ga možda kupiti, bili upoznati sa time da je proizvod štetan. Drugi efikasan način obaveštavanja ne postoji.

Da bi ovo Vladino rešenje bilo primenljivo u praksi, znate li šta bi moralo da se dogodi? Moralo bi da se dogodi da svaki trgovac evidentira svakog kupca koji mu uđe u radnju, da mu zapiše ime i prezime, da zapiše koji je proizvod kupio, da zapiše njegovu adresu, pa ako se naknadno utvrdi da je taj proizvod neispravan, onda ga traži da ga obaveštava pismenim ili nekim drugim putem.

Znate li šta će se dogoditi ako naš amandman ne bude prihvaćen, a zaista se pojavi neki proizvod, recimo proizvod široke upotrebe, koji distribuira neka od moćnih kompanija? Da li mislite da će oni o tome da obaveste javnost? Naravno da neće. Oni će gledati da o tome ćute, da to narodski rečeno zabašure i iz tih razloga je dobro što je Vlada shvatila suštinu amandmana i prihvatila amandman gospodina Paje Momčilova.

Da li još neko želi po ovom amandmanu? (Ne.)

Na član 14. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zlata Đerić, Miroslav Markićević i Srđan Spasojević.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 19. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zlata Đerić, Miroslav Markićević i Srđan Spasojević.

Vlada i Odbor za zdravlje i porodicu su prihvatili amandman.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Poštovani narodni poslanici, pošto su se stekli uslovi, predlažem da konstatujemo potvrđivanje mandata narodnom poslaniku u Narodnoj skupštini za upražnjeno poslaničko mesto, kako bismo omogućili njegovo učešće u radu Narodne skupštine.

Uručen vam je izveštaj RIK o izboru narodnog poslanika radi popune upražnjenog poslaničkog mesta u Narodnoj skupštini.

Takođe, uručen vam je izveštaj Administrativnog odbora, koji je utvrdio da su se stekli uslovi za potvrđivanje mandata narodnom poslaniku, sa predlogom da narodna skupština shodno članu 27. stav 5. Zakona o izboru narodnih poslanika konstatuje potvrđivanje mandata narodnom poslaniku Stanku Jovčiću, izabranom sa izborne liste ZES – Boris Tadić.

Na osnovu izveštaja RIK i izveštaja i predloga Administrativnog odbora, a shodno članu 27. stav 5. Zakona o izboru narodnih poslanika, konstatujem potvrđivanje mandata narodnom poslaniku Stanku Jovčiću.

Čestitam narodnom poslaniku na izboru i želim mu uspešan rad.

Nastavljamo sa radom.

Na član 26. amandman je podneo narodni poslanik Radiša Ilić.

Da li neko želi reč? (Da.)

Reč ima narodni poslanik Radiša Ilić.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 26. ovog predloga zakona, u kome se kaže da se posle reči "ispravnost" stavlja zapeta i dodaju se reči: "kada subjekat u poslovanju predmetima opšte upotrebe posumnja u zdravstvenu ispravnost predmeta".

Ovaj ste amandman, gospodine ministre, mogli da prihvatite, jer bi zaista doprineo poboljšanju ovog člana. Objasniću zašto. Amandman koji sama podneo na član 26. ima za cilj da bezbednost predmeta opšte upotrebe, ovde mislim na zdravstvenu ispravnost, podigne na veći nivo. Ovaj član 26. navodi se u osmom odeljku, pod nazivom – Inspekcijsko uzorkovanje.

Inspekcijska služba je glavni činilac od kojeg zavisi stepen zdravstvene ispravnosti proizvoda, sa kojim mi kao građani svakodnevno dolazimo u dodir. U članu 26. ste naveli kada je inspektor dužan da izvrši uzorkovanje predmeta opšte upotrebe, pa kažete u stavu 1. – kada posumnja u njihovu zdravstvenu ispravnost ili kada nije u mogućnosti da zdravstvenu ispravnost proveri na drugi način.

Kao prvo, kada se kaže predmet od opšte upotrebe, ovde se ne misli na dva, tri ili deset artikala. U pitanju je na hiljade artikala. Samim tim, mogućnost opserviranja svih proizvoda, uvoznika, distributera, proizvođača sa ovakvim zakonskim rešenjem je na neki način ograničeno.

Zašto uvek čekati na intervenciju inspekcije koja prvo treba doći u situaciju da posumnja u zdravstvenu ispravnost predmeta opšte upotrebe da bi odreagovali?

Kada smo vam amandmanom predložili da se izmenom ovog člana 1. omogući inspekcijsko uzrokovanje predmeta opšte upotrebe i onda kada subjekat u poslovanju predmetima opšte upotrebe posumnja u njihovu zdravstvenu ispravnost, mi smo imali na umu da inspekciji olakšamo delovanje i pojednostavimo proceduru koju su neki drugi zakoni već regulisali. Znači, u procesu koji počinje od proizvođača do momenta kada proizvod dođe do potrošača, javlja se nekoliko subjekata koji mogu da kod određenih proizvoda, na osnovu izgleda ili možda mirisa, sami da pretpostave da sa proizvodom nešto nije u redu i da potom obaveste inspekciju, da bi ona izvršila kontrolu.

Subjekti u ovom procesu imaju interes da inspekcija reaguje, iz prostog razloga što oni za te proizvode daju novac, plaćaju transport, skladištenje itd. Oni će sutradan biti na gubitku zbog neblagovremene intervencije inspekcije kao državnog organa. Zato smo mi predložili amandman, da omogućimo i subjektima koji su deo procesa u prometu predmeta opšte upotrebe, da se uključe u ideju samog ovog zakona, a to je zdravstvena ispravnost predmeta opšte upotrebe. Zahvaljujem.

Na član 29. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zlata Đerić, Miroslav Markićević i Srđan Spasojević.

Da li neko želi reč? (Ne)

Na član 30. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zlata Đerić, Miroslav Markićević i Srđan Spasojević.

Vlada i Odbor za zdravlje i porodicu prihvatili su ovaj amandman.

Na član 32. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zlata Đerić, Miroslav Markićević i Srđan Spasojević.

Da li neko želi reč? (Ne)

Na član 34. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zlata Đerić, Miroslav Markićević i Srđan Spasojević.

Vlada i Odbor za zdravlje i porodicu prihvatili su amandman.

Da li neko želi reč? (Ne)

Na član 35. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zlata Đerić i Miroslav Markićević.

Da li neko želi reč? (Ne)

Na član 35. amandman je podneo narodni poslanik Srđan Spasojević.

Da li neko želi reč? (Ne)

Na član 42. amandman je podneo narodni poslanik Paja Momčilov.

Vlada i Odbor za zdravlje i porodicu prihvatili su amandman.

Da li neko želi reč? (Ne)

Na član 44. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zlata Đerić, Miroslav Markićević i Srđan Spasojević.

Da li neko želi reč? (Ne)

Na član 46. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zlata Đerić, Miroslav Markićević i Srđan Spasojević.

Da li neko želi reč? (Ne)

Na član 47. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zlata Đerić, Miroslav Markićević i Srđan Spasojević.

Da li neko želi reč? (Ne)

Na član 51. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić.

Da li neko želi reč? (Ne)

Na član 51. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zlata Đerić, Miroslav Markićević i Srđan Spasojević.

Da li neko želi reč? (Ne)

Reč ima ministar zdravlja, prof. dr Zoran Stanković.

Imajući u vidu da su data obrazloženja u tekstu veoma detaljna i ulaziti u njihovo razmatranje i ponavljati ih je bez potrebe, bar ja tako mislim. Kada se ovde neke stvari iznose, ponovo kažem, moraju da budu argumentovane i da sadrže neku referencu, pogotovo kad su stručne stvari u pitanju. Nažalost, činjenica je da mnogi pokušavaju i koriste neke termine i izvore koji nisu verifikovani u naučnim i stručnim institucijama.

Prema tome, radi javnosti koja prati Skupštinu, reći ću par stvari. Kada se govori o članovima ili amandmanima, pa kada se pominje nabrajanje svih aparata, da li su to sredstva opšte upotrebe ili su to aparati i kada se želi da se ukaže na njihovu štetnost, kao što su, recimo, mobilni telefoni, peć itd, hoću da kažem da, recimo, imate fen za kosu koji ima izuzetno jako magnetno polje i čija upotreba bi po tom osnovu istovremeno mogla da bude diskutabilna. Kada se kaže da niko ne kontroliše, samo bih naveo par podataka vezano za te stvari, za kontrolu.

Znači, u periodu od 1. 01. do 31. 12. 2010. godine kontrola zdravstvene ispravnosti i predmeta opšte upotrebe iz uvoza izvršena je u sledećem obimu: obrađeno je 36.154 predmeta, ukupno kontrolisanih vrsta predmeta opšte upotrebe 118.880, odnosno težinski po kilogramima 387.520.433 kilograma, od čega je odobren uvoz u kilogramima za 387.512.495 kilograma, a zabranjeno je u kilogramima 79.338 predmeta.

Ne bih hteo dalje da elaboriram neke stvari, posebno kada su u pitanju, recimo, jezičke odredbe, pošto sam ja čovek iz kraja gde se kaže da upotrebljavamo samo dva padeža, ali, kada se kaže da se posebno citira član 8, gde se kaže od strane predlagača zašto je odbijen amandman, predložen amandman glasi - Ministarstvo nadležno za poslove zdravlja propisuje bliže uslove o deklarisanju i označavanju predmeta opšte upotrebe, a predlog je da to radi ministar, doktorko Paunović, ne propisuju lekove klinike za psihijatriju pacijentima nego lekove propisuje dr Paunović. To je osnovna razlika. Prema tome, neko u Ministarstvu treba da propiše, neće Ministarstvo da propiše. Propisaće ministar, državni sekretar, pomoćnik ministra, neko propisuje. Znači, kada o tome govorimo, onda moramo da budemo malo precizniji.

Drugo, pošto se pominje Opšta bolnica u Prokuplju i pokušava da kaže – Ministarstvo zdravlja ne vodi računa o tome – a ko je podneo krivičnu prijavu? Podnelo je Ministarstvo zdravlja na osnovu zdravstvene inspekcije. Ima tu još stvari. Ali, ko sad predlaže njegovu smenu i kako je predlaže? Predlaže je čovek koga su oni sami smenili. Prema tome, dajte da vidimo o čemu se radi. Da li se ima u vidu šta je taj čovek uradio za medicinski centar u Prokuplju ili ne? Evo, ja ću da vam pošaljem flajer kako je to izgledalo, sve ono šta je on odradio u to vreme kada je primljen u tu bolnicu i kako ona danas izgleda. Prema tome, za grešku će odgovarati, ali nemojte da neke stvari potencirate koje nisu za potenciranje.

Doktorka Plećević, rekli ste da ne prihvatamo vaše amandmane. Nije tačno. Prihvatili smo u članu 42. amandman od doktora Momčilova. Kad počnete da pišete kvalitetne amandmane, biće i veći broj upisanih. Kada govorimo o tome, još sedam amandmana je prihvaćeno iz poslaničke grupe NS. Ja verujem da vi možete mnogo bolje i verujem da ćete praviti kvalitetnije amandmane, pogotovo Marić, on je to na Kupresu sigurno naučio, još u vreme kada smo bili, pa do dana današnjeg.

Na kraju, bilo bi suviše da polemišem po svim pitanjima, s obzirom da vidim da smo napravili jedan dobar zakon koji će u nekom narednom vremenu sigurno imati dopunu. Mi ne kažemo da je ovo neko sveto pismo i da je ono kao što je američki ustav – jednom donet i do dana današnjeg se ne menja. Ali, istovremeno, život će nam dati neke obaveze da taj zakon dopunimo i promenimo. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine ministre.

Gospođa Paunović je htela repliku, ali nema razloga, ministar je samo odgovorio na vaše komentare.

Pošto smo završili pretres o svim amandmanima, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, u pojedinostima i u celini.

Prelazimo na 8. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O BIOCIDNIM PROIZVODIMA

Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Milorad Krstin, Dobrislav Prelić i Gordana Paunović-Milosavljević.

Primili ste i mišljenje Vlade o tim amandmanima.

Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Krstin, koji želi reč. Izvolite, gospodine Krstin.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo, baš kada sam pročitao obrazloženje, gospodine ministre, nije mi bilo jasno zbog čega niste vi prihvatili ovaj moj amandman, ali nikad nije kasno.

Vi u obrazloženju kažete ovako, tj. Vlada – amandman se ne prihvati iz razloga što je obaveza dostavljanja podataka utvrđena članom 37. Zakona o biocidnim proizvodima, "Službeni glasnik" itd, itd, pa kaže – među podacima koji se obavezno dostavljaju u skladu sa citiranom odredbom su i podaci koji se mogu označiti kao poverljivi.

Naime, u onom prvobitnom Zakonu o biocidnim proizvodima to je član 30, stav 4. koji kaže – zahtev iz stava 1. ovog člana može da podnese strani proizvođač preko zastupnika, odnosno predstavništva sa sedištem u Republici Srbiji. Ako je to toliko poverljivo, ne može da stoji reč: "može". Gospodine ministre, mora da stoji reč: "obavezan je". Dalje se nastavlja u vašem obrazloženju - strani proizvođač nema pravo izbora da li da dostavi poverljive podatke ili ne. Znači, nema izbora. Ako nema izbora, onda je obavezan da to uradi. Ili, kažete - već samo može, opet se pojavljuje reč "može" u vašem obrazloženju, da izabere načine na koje će da ih dostavi Agenciji za hemikalije.

Dalje - ovi podaci su neophodni u postupku odlučivanja o zahtevu za izdavanje privremene dozvole, a strani proizvođač, opet stoji reč "može", može da ih dostavi direktno Agenciji za hemikalije ili preko zastupnika. Nemojte, molim vas, za nešto što je poverljivo da stoji reč: "može". Nema, ako je nešto poverljivo, to znači da je obavezan. Verujte, ministre, ne vidim razlog zašto ne bi bio prihvaćen ovaj moj amandman.

Dokazno je na osnovu obrazloženja Vlade, a na osnovu podnošenja, da ona reč: "može" treba da se menja rečju: "obavezan", jer u vašem obrazloženju kažu da je to poverljiv dokument materijala. Nemojte nešto što je poverljivo da ne bude obavezno, nego može. Mogu da idem, a mogu i da ne idem. Nema tu mogu ovamo, mogu onamo. Znači, zakon je decidan i zbog toga ste sada pretrpeli ove promene.

Evo, vidite sada, da ne bude ko je podneo, kako je podneo, podneli smo i vidite da podnosimo amandmane koji će apsolutno da poboljšaju ove izmene i dopune Zakona o biocidnim proizvodima.

S obzirom da moje kolege nemaju još puno vremena, gospodine ministre, vi i ja smo stali kod onog osiromašenog uranijuma. Sećate se da ste vi obrazložili i rekli ste da iznosim neke netačne podatke, da širim alarmantne vesti. Pa, osiromašeni uranijum je urađen 1999. godine na teritoriji Srbije, posebno Kosova i Metohije, južnog dela Srbije i, kako vi kažete, u Vojvodini nije. Locirano je, imate podatke vi, na 91 lokaciju. Imate sve podatke, ali treba samo da vas podsetim, Novi Sad je u Vojvodini, srpskoj Vojvodini, Novi Sad ima predgrađe koje se zove Šangaj, koje je bombardovano. Onda, imamo taj Šangaj koji je imao rezervoare na milione i milione litara nafte, naftnih derivata, a gađan je raketama sa osiromašenim uranijumom. Gde se nalazi Batajnica, gde se nalazi Pančevo i Fruška Gore? To je Vojvodina.

Pitao sam vas još nešto, šta je, gospodine ministre, sa "Jugoremedijom" zrenjaninskom? Šta je sa zemunskom "Galenikom"? Šta je sa "Srbolekom"? Pogledajte zašto se "Jugoremedija" nalazi u takvoj situaciji u kakvoj je sada. Ovo su natpisi u novinama, nije ovo izmislio Milorad Krstin. Kaže ovako – hrvatski biznismen Luka Rajić na proleće počinje proizvodnju lekova u Zrenjaninu, fabrika je pri kraju. Naslova je ovakav: "Sa "In Med" kašika je u med". Kaže – hrvatska farmaceutska kompanija "Farmes", vlasništvo jednog od najvećih hrvatskih biznismena, Luke Rajića, do sredine naredne godine počeće proizvodnju lekova u pogodnim smeštajima u zrenjaninskoj industrijskoj zoni "Baglješ". U "Farmasu" naglašavaju da se ne plaše konkurencije, s obzirom da će poslovati u gradu gde već postoji fabrika lekova "Jugoremedija". Zatim, otkud hrvatska kompanija u gradu na Begeju? Rajić je, naime, uspostavio saradnju sa beogradskom firmom "In Med", koja je 2008. godine u industrijskoj zoni "Baglješ" u Zrenjaninu počela izgradnju fabrike lekova. Inače, taj gospodin Lukić je u Srbiji poznat kao vlasnik "Dukata" iz "Somboleda" u Somboru.

Bezrazložno se ne dovodi "Jugoremedija" u tešku situaciju, da radnici jednostavno ne dobijaju platu na vreme, a u pitanju je fabrika lekova dobro poznata po lekovima koji su se samo proizvodili u "Jugoremediji" i proizvode se. Ti lekovi sada stoje u magacinu, ne mogu da se distribuiraju, a jedan od razloga, voleo bih da me razuverite, jeste i ova firma o kojoj sam pričao. Izvinjavam se, nisam još ovo što je podvučeno crvenim, kaže – nogu povukao Todorić. Pre Rajića u Zrenjanin je stigao najveći hrvatski tajkun, Ivica Todorić, koji je kupio fabriku ulja "Dijamant".

Da li je moguće, gospodine ministre, da treba da se ugasi "Jugoremedija", a da će ova hrvatska firma "Farmes", ona je već izgrađena, ona će da startuje, da radi, a da se ugasi jedna dobro poznata i priznata, da ne kažem svetska, nego evropska fabrika lekova? Zato je bilo moje pitanje postavljeno – da li je moguće da nam i tu hrvatski tajkuni preuzimaju primat, pa čak i u medicini? Samo mi navedite jednu firmu za proizvodnju lekova koja je iz Srbije otišla i kupila neku fabriku u Hrvatskoj. Navedite mi to, ne znam lično, izvinjavam se, gospodine ministre, ako nisam obavešten, nadam se da jesam, ali vi mi kažite jednu fabriku koju je kupio neki vaš tajkun, otišao u Hrvatsku i kupio hrvatsku fabriku lekova.

Vodimo malo računa o građanima Srbije i o onima koji su zapošljeni. Taman se ta "Jugoremedija" iz Zrenjanina otrgla od onog "Nina Jaka Radović 80", a sada ponovo dolaze neki drugi koji hoće da je unište. Ne smemo to da dozvolimo. Srpska radikalna stranka to ne sme da dozvoli. Evo, mi to sada kroz ove amandmane pokušavamo da vam ukažemo kakvih sve nepravilnosti ima. čuli ste kolege oko ove bolnice. Sada vam i ja iznosim direktno. Pogledajte, priča nije baš za decu. Ovo je ozbiljna stvar i vi to morate ozbiljno da shvatite i da mi odgovorite. Hvala vam.

Na član 9. amandman je podneo narodni poslanik Dobrislav Prelić.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 10. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Paunović-Milosavljević.

Da li neko želi reč? (Da.)

Gospođa Gordana Paunović-Milosavljević.

Poslanička grupa Srpske radikalne stranke je podnela amandman na član 10. stavove 4. i 5. kako bi popravili tekst ovih izmena i dopuna Zakona. Član 10. se odnosi na izmenu člana 53. osnovnog zakona, tako što je predloženo da se promeni tačka 16) u 4. stavu i tačka 17) u petom stavu, koji jasnije i preciznije definišu dužnost i ovlašćenja inspektora u postupku vršenja nadzora nad primenom zakona. Radi javnosti bih želela da podsetim šta su biocidni proizvodi, to su aktivne supstance ili smeše koje sadrže jednu ili više aktivnih supstanci, pripremljenih u obliku u kome se snabdevaju korisnici i čija je namena da hemijski ili biološki uništi, odvrati ili učini bezopasnim, odnosno spreči delovanje ili kontroliše nepoželjne organizme.

Vi ste odbili ovaj amandman. U obrazloženju ste naveli da se amandman ne prihvata iz razloga navedenih za neprihvatanje amandmana pod rednim brojem 2. Ne vidim neku sličnost jer ovaj amandman pod rednim brojem 2. se odnosi na član 9, odnosno na član 52. starog zakona, osnovnog zakona, a dok se ovaj amandman odnosi na član 53. na koji smo mi podneli, to jest na tačke 16) i 17). Znači, nema nikakvih sličnosti. Ovo što ste napisali u obrazloženju, navodite da, između ostalog, ovo znači da navedeni biocidni proizvodi mogu da se stavljaju u promet isključivo za profesionalnu upotrebu.

Sad vas pitam, pošto ste u ovom obrazloženju ovog zakona o izmenama i dopunama zakona napisali za finansijska sredstva, kaže – procena finansijskih sredstava potrebnih za sprovođenje zakona. za sprovođenje ovog zakona nisu potrebna dodatna finansijska sredstva iz budžeta Republike Srbije. Kako mislite da sa ovim postojećim inspektorima ispunite ovu obavezu koju zakon nameće? Mislim da su ne samo potrebna nego su neophodna upošljavanja dodatnih inspektora, jer na ovaj način ne samo da postoji opasnost da se ugrozi zdravlje ovih ljudi, jer, kao što smo čuli, ovi biocidni proizvodi ne samo da su štetni, opasni, ukoliko se sa njima nepravilno rukuje ili ih koriste ljudi koji nisu profesionalno za to obučeni, nego mogu da imaju i karcinogeni efekat, mogu da imaju i zapaljiv efekat i da na jedan veoma težak način ugroze zdravlje i život ljudi.

Zbog toga smatram da je prethodni ovaj zakon, osnovni zakon, imao rešenje u članu 53. koje je bilo i mnogo jasnije i preciznije, nego ovaj. Ovo je samo jedna pravno-tehnička norma koju ste pokušali da ovim izmenama i dopunama popravite. Hvala.

Pošto je ovo poslednji amandman na ovaj zakon, da li još neko želi reč?

Hoćete gospodine ministre? Izvolite.

Reč ima ministar prof. dr Zoran Stanković.