Iskorišćeno je 19 minuta od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Dragan Stevanović, a posle njega narodna poslanica Lidija Dimitrijević.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime SRS ću samo da se osvrnem na nekoliko konstatacija koje su izrekli neki od mojih prethodnika, a tiču se SRS i svakako u kontekstu sporazuma, odnosno zaduživanja o kojima danas govorimo.
Mi zaista ne branimo bilo kom ili bilo kojoj poslaničkoj grupi u ovoj Skupštini i ne osporavamo pravo da lementiraju nad sudbinom nastradalih ili vojnika koji stradaju iz nemačkog kontingenta na severu KiM, za SRS je to stvar u odnosu na koju smo indifirentni. Smatramo da su došli nepozvani i što pre odu sa KiM, manje će da stradaju. Ali, ako neko očekuje da zbog njihovih stradanja i tzv. žrtava na KiM prihvatimo i pozdravljamo ovakve kredite sa Nemačkom KFV bankom, ni to nećemo da uradimo. I zbog javnosti i zbog vas kolega koji ovde sedite mora da se zna jedna stvar. Ovo su krediti kojima Nemačka ne pomaže i ne daje podršku Republici Srbiji. Nemačka nam prodaje svoj novac koji ćemo morati, naravno u vremenu koje je pred nama, svi zajedno da vraćamo.
Problem je što je novac trošen do sada kako je trošen. Nemojte vi, kolege poslanici, da lementirate nad sudbinom Nemačke. Bilo bi pametnije da lementirate nad sudbinom Srbije, koja vrlo brzo, a ne u vremenu kada ćemo morati da vraćamo ove kredite, neće biti u stanju da servisira svoje obaveze, obaveze na ime stranih kredita i stranih zaduženja, koje ste vi svojom nerazumnom i neodgovornom ekonomskom i fiskalnom politikom natovarili svim građanima, pa i sebi samima i vašoj deci ove države na vrat, odnosno na leđa.
Kamo sreće, kako su opet kolege koje sede do nas rekle, da ste se vi posvađali sa EU. Ne samo da se niste posvađali sa EU, nikada vlast u Srbiji nije bila servilnija u odnosu na EU i kamo sreće da podršku i perspektivu tražite u državi iza Urala, jer da je bilo malo pameti znali biste dobro, a ne sporim i da znate da se dobri odnosi sa Nemačkom grade upravo preko države iza Urala, odnosno sa Ruskom Federacijom. Ali, ne možete se poigravati sa prijateljima, ne možete se poigravati sa onima koji hoće da nam budu i politički i ekonomski saveznici i da od njih tražite podršku za bilo šta što želite kao vlast da činite i da radite.
Ovi sporazumi koje ste danas pred nas izneli suštinski promovišu vašu nesposobnost, vašu neodgovornost i nedomaćinsko poslovanje vlasti i upravljanja ovom državom.
Izgleda su ovakva zaduživanja još jedina stvar koja uspeva da vas održi na brojci 126. Još jedino oko ovakvih destruktivnih finansijskih stvari nemate problem da se skupite, da date kvorum i da eventualno ovo izglasate. Za vas su sve ostale odluke i zakoni u ovom parlamentu postali balast, postali kamen spoticanja. Ali, to je jako loše i opasno za ovu državu i za njenu budućnost.
Nemam puno vremena, na žalost i počeću odmah sa ovim prvim zakonom, koji se odnosi na uzimanje novca od Komercijalne banke, kako biste finansirali, zamislite, ni manje ni više kupovine zgrade i njenu adaptaciju.
Ovaj sporazum, po svojoj suštini, izvinjavam se na izrazu, predstavlja jednu trulu muljačinu. Samo što ne znamo ko mulja, a vreme će verovatno kao što je i za Kolubaru i Resavicu i sve ostalo, pokazalo ili pokazati, ko mulja i u čijem interesu je usvajanje jednog ovakvog sporazuma. Postupak na koji se on odvija, sprovodi i pretpostavljamo postupak na koji će se on privesti kraju, ako dočekate da ga sprovedete zbog vaših međusobnih odnosa, predstavlja muvanje.
Sad ću da kažem u ime SRS zašto imamo takav stav. Jedino što ovde nije sporno, evo da ne budemo do kraja kritični, što je domaća banka, bar ste tu malo političke korektnosti pokazali i ako ste zbog toga ovako sprovodili javnu nabavku, onda ste to mogli otvoreno i da kažete. Ali, nije to problem.
Ovde su najmanje važne kamate, rokovi otplate, mada ste i tu, evo ponavljam, bili bezobrazni, odnosno onaj ko je pisao ovo obrazloženje, ovaj zakon. Zamislite drskost da nazovete zakon, odnosno da kredit koji ćete vratiti sa grejs periodom za pet godina nazovete dugoročnim. Voleo bih da je tu genijalac, bilo ko iz Vlade da mi kaže – a kakav je kredit koji ćemo vraćati 2025 - 2026. godine? Kakvi su onda ti krediti, gde će prva naplata da dođe 2016. godine, ako je dugoročni kredit koji će se vratiti u narednih četiri, pet godina? Bar i to niste umeli da prećutite, da ne budete do kraja neodgovorni i da pokažete jedan potpun podsmeh i prema javnosti i prema poslanicima koji će ovo dobiti da čitaju.
Pogledajte sada ovo, 24. februara je doneta odluka, odnosno zaključak da se ova zgrada pribavi u državni svojinu. Onda su čekali osam meseci, da bi u novembru mesecu, 3. novembra, ovlastili Ministarstvo pravde da u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama, i to članom 24. stav 1. tačka 4), sprovedu pregovarački postupak bez javnog poziva.
Sada ću vam samo pročitati, a i zbog javnosti, šta znači to kada se ovakav postupak na osnovu onoga što se Vlada poziva, sprovodi – ako zbog izuzetne hitnosti, prouzrokovane vanrednim okolnostima ili nepredviđenim događajima, čije nastupanje ni u kom slučaju ne zavisi od volje naručioca, naručilac nije mogao da postupi u rokovima određenim za otvoreni ili restriktivni postupak.
Šta to vi niste kontrolisali u postupku reforme pravosuđa, odnosno uspostavljanja zdravog i adekvatnog sudstva u Beogradu, pošto se radi o Prvom osnovnom sudu u Beogradu? Na sve ste vi uticali. Vi sprovodite reformu pravosuđa i kroz vašu reformu pravosuđa, gomila sudskih zgrada u Srbiji zvrlji prazno, zbog vaše mreže sudova koji ste uspostavili.
U Surdulici, tu znam, tu živim, lepa zgrada, rekonstruisana i sređena, prazna, zbog vašeg zakona o mreži sudova. Vi se pozivate na član Zakona o javnim nabavkama koji kaže da vi nešto niste mogli da kontrolišete. Sve ste mogli da kontrolišete.
Da li zaista u Beogradu ne postoji zgrada koja je vlasništvo bilo čije firme ili bilo koje firme koja je upropašćena u postupku kriminalne privatizacije koja je sprovođenja u Srbiji? Niste mogli da takvu jednu zgradu namenite, nego ćete da kupite zgradu "Aeroinženjeringa".
Hvalite se Zakonom o otimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, a što takav velelepni objekat niste smestili ovo, pa za 10 puta manje novca, nega bude i iz kredita, adaptirali i rekonstruisali, napravili sudnicu sa 110 prostorija u kojoj će, tzv. beogradsko reformisano sudstvo, biti efikasno? Još samo da im nađete zgradu i oni će biti ekstra efikasni. Građani Srbije će, neka, da finansiraju sudije koji rade, pa će građani Srbije iz svojih džepova plaćati sudije koji ne rade, pa će građani Srbije da plaćaju kredit, kojim ćemo kupiti zgradu "Aeroinženjeringa", da Prvi osnovni sud u Beogradu bude evropski. Je li tako?
Ovde je suština priče – zašto "Aeroinženjering"? Zašto kupujete zgradu čiji su vlasnici firme u stečaju i likvidaciji? Čije vi dugove hoćete ovde da izmirite, za 10 puta manje novca? S obzirom da je zgrada u državnom vlasništvu, mogli ste da napravite novu zgradu. Pitajte bilo koju ozbiljnu građevinsku firmu i to će vam reći. Država je mogla da ne naplati komunalije, da ne naplati zemljište i da bude samo cela golog kvadrata, građevinskih radova i eventualno tehnike, i to ne više koštalo, tvrdim, od pet miliona evra. Ali, neko mora da uzme novac i neko mora da finansira. Ko se tu pominje? Karići, ovi ultra moderni evropski fanatici koji su sada u toj priči i pominje se još jedno ime, Janjušević. To je vaše čedo DS-a.
Čiji se dugovi izmiruju? Bilo bi lepo da nam Vlada to kaže. Ko će dobiti pet miliona evra u adaptaciju i rekonstrukciju? Koja je to firma i kakav će tu postupak javne nabavke biti, da se taj posao poveri?
Sve je ovo muljačina i zato SRS neće za ovo da glasa i nema nameru da podrži ovakvu stvar. Videćemo se, kroz vreme, pa ćemo da se demantujemo, ili vi nas ili vi nas.
Još jedna stvar i vrlo brzo ću da završim. Što se kredita od Kfw banke tiče, a vezano za toplane u Srbiji, poštovana gospodo, pre dve-tri nedelje ste usvojili Zakon o javno-privatnom partnerstvu. Žao mi je što gospodin Dulić nije tu, ali jel vi znate kako je predstavio Zakon o javno-privatnom partnerstvu? To je model da uđe privatni kapital u komunalne delatnosti.
Znate šta, SRS je tada predložila, da se pored vodovoda i kanalizacije, izuzmu i toplane iz okvira, na osnovu kojeg će se one poveravati privrednim privatnim društvima da obavljaju tu delatnost. Vi to niste prihvatili kroz amandman. Rekli smo da je to stvar kojom država mora da se bavi. Onda bi možda imalo smisla da kažemo – država povlači pare za toplane koje su u problemu.
Donosite Zakon o javno-privatnom partnerstvu da biste obezbedili kapital i sanaciju toplana, a onda opet zadužite građane Republike Srbije da biste toplanama vi davali novac. Vi u svoju strategiju i koncepciju ne verujete, zato što znate da vam je koncept javno-privatnog partnerstva osuđen na neuspeh, jer je vaša politička volja da to tako bude, da ne uspe, da biste i dalje mogli da imate monopol u javnom sektoru, da trošite novac kroz javne nabavke, a to trošenje novca kroz javne nabavke znate šta danas predstavlja u Republici Srbiji.
Što se SRS tiče, ne pada na pamet da ovo podržimo. Ovo samo pokazuje da je vlast potpuno nesposobna, potpuno neodgovorna, da je, kako joj mandat ističe, ništa više ne interesuje i da će problemi koje će bilo ko posle njih naslediti, a nadamo se da će to biti nacionalno svesni i odgovorni ljudi, biti zaista veliki i da ćete zbog toga snositi političku odgovornost. Hvala.

Iskorišćeno vreme od vremena poslaničke grupe je 12 minuta i 45 sekundi.
Reč ima narodna poslanica Lidija Dimitrijević. Posle nje, narodni poslanik Dušan Marić.

Dame i gospodo narodni poslanici, skoro su poslednji dani ove godine i baš u ovim poslednjim danima se vlast zadužuje. Tako je počela godina, sednicom sa kreditima, a tako ide i do kraja.
Dva zaduživanja za toplane i vodovod su planirana i prikazana u budžetu za ovu godinu. Inače, kada govorimo o tome koliko je Srbija zadužena, evidentno je da je zaduženost prevelika. Zvanično se prikazuje da smo na ivici zaduženosti. Imali smo prilike da pre par dana vidimo podatke Ministarstva finansija, koji pokazuju da je na kraju novembra meseca, zaduženosti bila 44,8% BDP. Ovi podaci Ministarstva finansija se ne poklapaju sa podacima koje smo imali prilike da čujemo od predstavnika NBS, koji kažu da je već u septembru premašila zakonom definisani maksimum od 45% i da je bila 46,7%.
Opravdanje se pokušava da pronađe u različitoj metodologiji koje koriste ove dve ustanove što ne samo da je neodgovorno nego, da nije žalosno, bilo bi smešno. Koje god podatke posmatrali, jasno je da stanje nije dobro. Umesto da se zbog ovakvog stanja neko pozove na odgovornost, mi sada pred sobom imamo neviđeni apsurd. Naime, pored ova dva zaduženja koja sam pomenula maločas i koja jesu planirana Zakonom o budžetu, raspravljamo i o zaduživanju države za 13 miliona evra za kupovinu jedne zgrade. Naglašavam ovo - jedne zgrade - i imam za to mnogo razloga.
Vidimo da u obrazloženju stoji da za sprovođenje ovog zakona obezbeđivaće se sredstva u budžetu Republike Srbije. Ovaj novi kredit nije planiran i ovaj predlog zakona bi, u postupku još hitnijem od onoga koji je stavljen na dnevni red ove sednice, trebalo povući iz procedure.
Ne postoji ni jedan jedini opravdani razlog da se za jednu zgradu potroši 13 miliona evra, plus kamata, plus troškovi kredita. Na koju god stranu se okrenete možete videti mnoštvo zgrada koje su prazne i koje se mogu kupiti po mnogo nižoj ceni i privesti svrsi za takođe mnogo manje para, ili da se čak izgradi nova, a da se opet zadovolje potrebe koje imaju pravosudni organi, u ovom slučaju Prvi opštinski sud u Beogradu.
Mi u SRS uvažavamo potrebe koje ovaj sud ima. O tome da li će efikasnost biti poboljšana kada bude sudio svakodnevno, moći ćemo da govorimo nakon nekog vremena. Sada moramo da pustimo da to vreme protekne.
Međutim, ono što je nesporna činjenice jeste da bukvalno na svakom koraku imamo velikih i pristojnih zgrada koje su godinama prazne i na kojima velikim slovima piše – na prodaju. U ovo vreme kada se ne vidi kraj krizi već se samo očekuju novi udari, sve snažniji, vlast u Srbiji dozvoljava sebi luksuz da baci 13 miliona za jednu zgradu. Srpska radikalna stranka u tome vidi nečista posla.
Ovom prilikom ću navesti neke podatke o tome po kojim cenama su privatizovana neka srpska preduzeća koja su i te kako uspešno poslovala. Krenuću od leskovačkog "Zdravlja", to mi je nekako najbliže. Za tri i po miliona evra prodate su…
(Predsedavajuća: Narodna poslanice, ja vas molim, član 106. Razumem širinu diskusije, ali privatizaciju ili dovedite u vezu sa bilo kojom od tačaka dnevnog reda ili vas molim da obe poštujemo odredbe Poslovnika.)
Hvala gospođo predsedavajuća, pravim poređenje između trinaest miliona evra koja će biti potrošena za zgradu sa prodajom nekih drugih zgrada i još neke druge državne imovine.
Znači, za tri i po miliona evra prodate su i poslovne zgrade i proizvodne hale i oprema i vozni park, patent, licence i sve ostalo što čini jednu uspešnu kompaniju. Da mi neko ne bi prebacio kako govorim o tom nekom zdravlju, u tom nekom Leskovcu, na tamo nekom jugu Srbije, navešću još jedan primer bliže, zgrada koja želi da se kupi se nalazi u Beogradu. Evo jedan bliži primer, smederevska železara prodata je za 21,3 miliona dolara i opet pravim poređenje sa jednom zgradom koju srpska vlast hoće da plati osam plus pet miliona evra. Naravno, iz budžeta koji pune svi građani, u kojem odavno nema dovoljno sredstava pa se sredstva uzimaju iz kredita. Ali, ovo za šta se sada kredit uzima je zaista apsurd da se za ovakav luksuz uzme kredit.
Preostala dva kredita su od Nemačke razvojne banke. Vrlo je interesantno da za ove kredite garanciju izdaje nemačka Vlada. Još je interesantnije da za program vodosnabdevanje i kanalizacije, pored kredita od 17,5 miliona evra mi vidimo da Nemačka razvojna banka želi da da i 7,5 miliona bespovratnih sredstava.
Ponoviću ono što gospodin Zoran Krasić govori svakog dana, da je sir besplatan samo u mišolovci. Niko vam neće dati ništa ako u tome ne vidi svoj interes i ako u tome na bilo koji način ne obezbeđuje tržište za sebe.
Sa druge strane, ta ista Nemačka koja navodnim dobrotvorstvom od 7,5 miliona evra želi da navodno unapredi kvalitet života građana Srbije kroz poboljšanje vodosnabdevanja neprekidno ucenjuje Srbiju da na indirektan način prizna samoproklamovanu nezavisnost države Kosovo. Koliko juče, imali smo prilike da slušamo njihovog ambasadora kako otvoreno govori da Srbija treba da se složi sa regionalnim predstavljanjem navodne države Kosovo. Za njega je regionalno predstavljanje Kosova lako rešiv problem i on ima jednostavnu ideju. Stavite table sa imenom gde piše ko su sve učesnici i problem je rešen. Postoji država Srbija i postoji država Kosova. Srbija to nikada neće prihvatiti. Taj isti ambasador Mas nas je prošle godine ubeđivao kako treba da mi Srbi svojoj deci objasnimo da je bombardovanje bilo ispravno.
Mi u SRS smo mišljenja da pomenutom gospodinu neko treba da objasni da su njihove bombe sa osiromašenim uranijumom dovele do povećane smrtnosti naše odojčadi i do povećanja obolelih od malignih bolesti. U stvari, zašto bi mu bilo ko to i objašnjavao, kao i svi drugi on to zna, ali mu ovako više odgovara. Čemu služe njihovi vojnici u sastavu međunarodnih snaga kojima je Angela Merkel došla u postu na KiM? Mi smo u Narodnoj skupštini imali javno slušanje u organizaciji Odbora za rad, boračka i socijalna pitanja i svi redom govornici su u svojoj diskusiji izneli podatke da je najveće stradanje, najveći progon Srba sa Kosova se dogodio u vreme nakon dolaska mirovnih snaga.
Na kraju, kada sagledamo sve ove predloge o kojima danas raspravljamo, mnogo jednostavnije je napraviti jedan ispravan potez, odustati od bacanja 13 miliona evra za jednu zgradu, obezbediti taj prostor po normalnoj ceni, tako će se uštedeti milioni navodne pomoći a građani Srbije biće pošteđeni balasti dugovanja, ionako je zaduženost prevelika a kriza sve intenzivnija, nezaposlenost sve veća a pad životnog standarda nezadrživ, a na odgovornost nije pozvan niko. Vlada ima obavezu da predloži mere i vrati dug u definisane okvire. umesto da bilo šta radi po tom pitanju mi imamo ispred sebe zaduživanje od 13 miliona evra ili nešto više od milijardu i 300 miliona dinara za jednu zgradu.
Ove godine budžet ima deficit 142,7 milijardi dinara a za narednu godinu predviđen je 125 milijardi, mada premijer i ministar finansija, otvoreno govorim, da će nakon izbora biti potrebno raditi rebalans i da će to raditi neka nova vlast.
Od ove vlasti mi nismo očekivali da drugačije projektuje budžet za godinu u kojoj će biti održani izbori, kako bi se građani ubedili da neko zaslužuje njihovo poverenje, negde će se asfaltirati putevi, negde popraviti vodovod i kanalizacija, negde će se popraviti stanje u toplanama. Sve to pada na teret svih građana Srbije a predstavnici vlasti zasluge će prepisati sebi i hvaliti se kako su dobro radili. Onaj ko dobro radi ne stvara ovoliku zaduženost i ne rasipa se milionima za jednu zgradu. Zahvaljujem.

Devet minuta i 45 sekundi je iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Dušan Marić, posle njega narodni poslanik Momčilo Duvnjak.

Dame i gospodo, sa ova tri zakona Republika Srbija se dodatno zadužuje za 76, odnosno 83 miliona evra. Mi iz SRS ćemo glasati protiv usvajanja ovog seta zakona iz razloga što smatramo da Republika Srbija ne treba da se više zadužuje. Od 100 evra koje Republika Srbija danas proizvede i prihoduje, 45 evra otpada na dug.
Inače, ovo je 1271. dan rada ovog saziva Skupštine Republike Srbije. Za tih 1271 dana vladajuća većina izglasala je ukupno 68 zakona o zaduženjima Republike Srbije uz manje kredita i zajmova. Kada izglasate ova tri zakona, a nema sumnje da ćete ih izglasati, o novom zaduženju od 83 miliona evra, vi ste za 1271 dan mandata ovog saziva Skupštine Republike Srbije državu zadužili za tačno 6.024.493.000 evra.
Kada se ovoj cifri dodaju kamate i troškovi servisiranja kredita i zajmova, to je ukupno 6.626.942.000 evra. Šta to praktično znači? To praktično znači da su poslanici vladajuće većine podizanjem ruku u danu za glasanje svakog dana građane Republike Srbije zadužili za tačno 5.213.396 evra. Svakog dana 5.213.396 evra i tako iz dana u dan 1271 dan.
Šta ovo praktično znači, ako se ovo zaduženje podeli na građane Republike Srbije? Po zadnjem popisu Republika Srbija ima 7. 120.666 stanovnika. To znači da ste svakog od njih, uključujući i tek rođenu decu, za vreme ovog mandata zadužili sa 930 evra. Ono što je posebno apsurdno jeste da ste sa 930 evra zadužili više od milion građana Srbije koji nemaju stalna primanja, koji su nezaposleni. Sa 930 evra ste zadužili više od 700 hiljada ljudi koji danas nemaju 1,5 evro da kupe osnovne životne namirnice, žive ispod granice siromaštva i sa 930 evra ste zadužili 70 hiljada ljudi koji se hrane na narodnim kuhinjama.
Postavlja se jedno pitanje. Danas trebamo da usvojimo zakone o zaduženju, danas raspravljamo o zakonima sa kojima se zadužujemo za dodatna 83 miliona evra. Osnovno je pitanje – kakve koristi od toga imaju građani Republike Srbije, posebno ovih milion nezaposlenih i posebno ovih 700 hiljada gladnih koji bi valjda trebali da budu prioritet svake, pa i ove vlasti.
Pozivam poslanike vladajuće koalicije da, pre nego što izglasaju novo zaduženje naše države za ovih 83 miliona evra, postave sebi jedno pitanje – kako je moguće da se Republika Srbija za 3,5 godine zaduži za 6.626.942 evra, a da se to ne oseti na standard građana Republike Srbije, da nema nikakvog poboljšanja života? Naprotiv, imamo situaciju da je broj nezaposlenih stalno veći i broj gladnih stalno veći. Postavlja se pitanje – gde su otišle te silne milijarde? U pitanju je šest milijardi i 626 miliona evra.
Ako izglasate, a nema sumnje da ćete izglasati ove zakone, to praktično znači da ste za vreme svog mandata 2. 497.187 domaćinstava u Srbiji zadužili svaku sam 2.653 evra. Evo kako zaduženja izgledaju po godinama. Ovo sve iznosim iz razloga da ubedim poslanike vladajuće većine da ne glasaju za usvajanje ovih zakona. Godine 2008. ukupno 15 zakona, ukupno zaduženje 946.330.000 evra. Godina 2009. – 22 zakona, ukupno zaduženje 2.679.380.000 evra. Treća godina, 16 zakona o uzimanju kredita i zajmova, ukupno zaduženje 1.630.266.000 evra. Ove godine, ako izglasate, a izglasaćete ova tri zakona, ukupno 15 zaduženja u ukupnom iznosu od 1.370.966.300 evra. Ukupno 6.626.942.000 evra.
Znate, ako ovaj iznos od 6.624.000.000 podelimo na poslanike vladajuće koalicije, koji su glasali za usvajanje ovih zakona, 127 poslanika, onda dobijamo jedan neverovatan podatak. Želim ovim podatkom da ubedim poslanike da ne glasaju za ovaj zakon. Dobijamo podatak da je svaki poslanik vladajuće koalicije u proseku Republiku Srbiju u protekle tri i po godine zadužio sa 52.180.645 evra. Još zanimljiviji podatak dobijemo ako zaduženje podelimo sa 68 glasanja. Znate li koji podatak dobijamo? Svakim glasanjem u ovoj skupštini o zaduženju Republike Srbije država je zadužena sa 97.455.029 evra.
Zadnji argument kojim ću ubediti bar nekog poslanika vladajuće većine da prilikom glasanja ne uđe u salu jeste sledeći. Ovih 68 zakona su usvojeni sa 8.735 glasova za poslanika vladajuće koalicije. Kada ukupno zaduženje od 6.624.000.000 podelite sa brojem glasanja za, ispada da je svaki poslanik vladajuće koalicije pojedinačno, svaki put kada je digao ruku za zaduženje Republike Srbije, zadužio državu samo sa jednim glasanjem sa 761.717 evra.
Građani Srbije često imaju priliku da u raspravama čuju termin – dan za glasanje. Slušajte kako izgledaju dani za glasanje u kojima se Republika Srbija zadužuje…
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, molim vas bar malo o temi dnevnog reda, a o danima za glasanje, tvrdim da ne znate kako izgledaju pošto ni jednom ni jedan poslanik nije prisustvovao istom. Molim vas, o temi dnevnog reda, član 106. Bez obzira na iscrtavanje brojki, sve je u skladu sa temom, osim ovog što ste sad počeli, pošto dan za glasanje ne znate kako izgleda.)
Zbog poslanika vladajuće koalicije želim da navedem samo nekoliko primera u kojima se Republika Srbija zadužila na ovaj isti način, za mnogo veće iznose, nadajući se da ću na taj način uticati na njihovu savest i da oni u danu za glasanje neće glasati da se građani Republike Srbije bespotrebno zaduže za nova 83 miliona evra. Kaže – unapređenje usluga na lokalnom nivou – 32 miliona evra. Pazite sad ovo…
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, podsetila sam vas na temu dnevnog reda. Dakle, pažljivo vas slušam, sav kreativan doprinos množenja i deljenja, ali ne možete o zakonima baš u istom kontekstu koji su davno usvojeno. Dakle, molim vas o temi dnevnog reda, četiri tačke imate, pa o jednoj ili o sve četiri. Izvolite.)
Dobro, treća tačka jeste zaduživanje od 25 miliona evra za poboljšanje vodosnabdevanja u Republici Srbiji. Koristim ovaj zadnji minut svoje diskusije da izrazim protest zašto se među investicijama, koje će biti finansiranje sa ovih 25 miliona evra, ne nalazi i Fabrika vode u Velikoj Plani. Ko zna koliko puta sam ovde upozoravao na činjenicu…
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, zamolila sam vas o temi dnevnog reda. Dakle, tema dnevnog reda, na vašu i možda na moju žalost, nije Fabrika vode u Velikoj Plani. Onda vas molim da ne omalovažavate Narodnu skupštinu pričajući 10 minuta o tome da se ne treba zaduživati, brojeći neprebrojivo, i onda tražiti da se zadužujemo za neku posebnu fabriku vode. Molim vas da, bez vređanja ugleda Narodne skupštine, privedete svoju diskusiju kraju o tačkama dnevnog reda.)
Izvinjavam se, naslov zakona glasi – Zakon o zaduživanju radi rehabilitacije svih sistema vodosnabdevanja. Prilikom uvodnog izlaganja gospodin ministar je rekao, odnosno nabrojao je opštine i nabrojao je projekte za koje će ta sredstava biti iskorišćena, a ja sam samo iskoristio ovu priliku da izrazim protest što se među tim projektima i među tim opštinama ne nalazi Velika Plana.

Treći put vas podsećam da govorite o temi dnevnog reda, jer baš zato što je nabrojano za čega se koristi, odnosno za šta se koriste sredstva koja su odobrena, to je tema dnevnog reda, a ne ono za čega, odnosno za šta nisu sve odobrena.
Da li želite da nastavite? (Ne.)
Iskorišćeno je 10 minuta i 15 sekundi od vremena poslaničke grupe.
Molim narodne poslanike da, koristeći svoj kreativni svetonadzor o tome kako da diskutuju o tački dnevnog reda, da ni ne pomisle da će biti dozvoljeno omalovažavanje ugleda Narodne skupštine, pristojnosti, kršenje pristojnosti ili da se tema koristi za zloupotrebu člana 106. koji nas sve obavezuje da govorimo o dnevnom redu i drugih članova koji nas obavezuju na način kako se ophodimo prema svom poslu i prema drugima u sali.
Reč ima narodni poslanik Momčilo Duvnjak, posle njega narodni poslanik Vladan Jeremić.

Dame i gospodo narodni poslanici, nešto ću da kažem o Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu za rehabilitaciju sistema za daljinsko grejanje, vodosnabdevanje i kanalizaciju. Kada vidite Predlog ovoga zajma, odmah se vidi da je ovo loš zajam. Kada pročitamo uslove zajma, odmah se vidi da nemačka država traži da se, ako dobijemo ovaj zajam, uveze oprema iz Nemačke i da bude nadzor iz Nemačke, projekat iz Nemačke i oni određuju izvođača radova, sigurno je da neće odrediti izvođača radova iz Srbije, nego će odrediti izvođača radova iz Nemačke ili iz zemalja EU.
Po ovome se vidi da naše firme koje se bave proizvodnjom ove opreme, da se ide na to da ova država i ova vlast unište naše firme, ovo je sigurno da građani Srbije znaju da se priprema privatizacija ovih javnih preduzeća, toplana i vodovoda po Srbiji.
Postavljam prvo pitanje onima koji su dali ovaj predlog za zajam – ako dobijemo ovaj zajam za daljinsko grejanje od 45 miliona evra i prosledimo ga toplanama po Srbiji pod istim uslovima koje je dobila i Srbija - 2,5% na godišnjem nivou kamatu, da li će toplane u Srbiji imati bolje grejanje? Građani jeftinije grejanje? Da li ćemo imati bolju opremu i bolju naplatu? Nećemo sigurno.
Vi, gospodo, morate dobro da znate da problem u našim toplanama nije ni oprema, nije ništa, problem su kadrovi i zapošljavanje. Sad napravite analizu od toplane do toplante u Srbiji, vidite koliko su dugovanja toplanama, a koliko toplane duguju. Otvoreno ću vam reći, a mi smo to radili, da veća potraživanja toplane imaju nego dugovanja. Evo vam primer u Kruševcu, javna preduzeća, ustanove, duguju gradskoj toplani 254 miliona dinara. Toplana je u minusu 110 miliona dinara. Šta ovo znači? Kada bi se naplatilo pola ovog duga, toplana ne bi vila u minusu. Znate go duguje, gradska uprava samo 18 miliona dinara. Šta ovo znači? Nema grejanja…

 Narodni poslaniče, znači da ne govorite o temi dnevnog reda. Milim vas o temi dnevnog reda i podsećam vas da ste obavezni da govorite o temi dnevnog reda. Pažljivo slušam svakog narodnog poslanika i postoje stvari koje se mogu ilustrovati primerima za ono što je diskusija, a postoji jasno i čisto kršenje člana 106. što je vaš slučaj trenutno. Tako da vas molimo o temi dnevnog reda.

Primetio sam u ovome zakonu o zajmu sa Nemačkom investicionom bankom da piše, ako se uzme oprema iz Nemačke, da će biti oslobođena carina i neće biti naplaćen PDV. Evo, otvoreno vam govorim da imamo firme u Srbiji koje imaju ovu opremu i da će ta oprema biti jeftinija 15-20% i sa ovim povlasticama iz EU ili Nemačke, što se uvozi ova oprema.
Mi ovde imamo i firme koje proizvode i predizolovane cevi, Zrenjanin i Aleksinac, pumpe "Sever" Subotica, merači toplotne energije, "Elektronika" iz Niša. Ponovo kažem, naše firme koje se bave ovom proizvodnjom, ova vlast hoće da uništi te firme, da ne prave više tu opremu nego da se ta oprema uvozi iz zemalja EU. Mi smo imali jedan primer u gradu Kruševcu, gde su nam govorili za proširenje fabrike vode da treba da uzmemo kredit, isti uslovi su ovde – 6 miliona evra…