Iskorišćeno je dva minuta i 20 sekundi od vremena poslaničke grupe.
Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 7. razdele 3 i 37 amandman je podneo narodni poslanik Nikola Žutić.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Nikola Žutić.

Poštovani poslanici, podneo sam amandman sledeće sadržine: "U članu 7. razdeo 3, Vlada, Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom, ekonomska klasifikacija 511, u kolonama 9 i 11, iznos: "11.923 dinara" zamenjuje se iznosom od: "923 dinara". U razdelu 37, Srpska akademija nauka i umetnosti, funkcija 140, ekonomska klasifikacija 411, iznos: "133.000" zamenjuje se iznosom od: "144.000". U obrazloženju sam naveo da je SRS protiv finansiranja tzv. civilnog sektora iz budžeta Republike Srbije.
Ovim amandmanom se vrši preusmeravanje 11 miliona dinara ka SANU, jer je njen rad od daleko većeg značaja za Republiku Srbiju od rada kancelarije koja je povezana sa ostvarenjem tzv. evropskih integracija. Dakle, amandmanom tražim povećanje budžetskih sredstava za SANU, kako bi ona mogla obavljati svoju uzvišenu nacionalnu i kulturnu funkciju preko srpskih naučnih projekata. Predlažem dodelu dodatnih novčanih sredstava kako bi se SANU oslobodila donacija i tutorstva antisrpskih evropskih fondacija koje nameću svoju naučnu anacionalnu globalističku politiku.
Kada sam govorio o Zakonu o SANU, predložio sam amandman po kojemu SANU treba da se oslobodi ideoloških i političkih uticaja, kako bi delovala autonomno i nezavisno. Amandman tada nije ni prihvaćen.
Dakle, neophodno je akademicima dati potpunu slobodu nacionalnog, patriotskog i naučnog delovanja, kako je ono bilo krajem 80-ih godina prošlog veka kada su srpski akademici preko nedovršenog memoranduma hteli skrenuti pažnju na nesnosan položaj srpskog naroda u antisrpskoj Brozovoj Jugoslaviji. Akademici su imali materijalnih problema i krajem 19. veka, naročito za istraživanja, i to ona koja nisu bila ideološki i politički podobna u određenom trenutku. Slobodna nacionalna naučna misao u Akademiji odavno je sputana, još od kraja 19. veka. Ideološko-politička nepodobnost često je bila prepreka za sticanje znanja akademika.
Karakterističan je slučaj Srbina iz Boke Kotorske, Riste Kovačića, koji zbog svojih ozbiljnih naučnih istraživanja nikada nije postao član Srpske kraljevske akademije koja je u to vreme bila pod dominacijom austrofilskih naprednjaka.
Njegova egzaktna naučna istraživanja nisu se svidela tadašnjim pojedinim akademicima. Naime, septembra 1884. godine u italijanskoj pokrajini Molizej, u kojoj je živela kolonija pred Turcima izbeglih smederevskih Srba, vredno je istraživao Kovačić, kao član Srpskog učenog društva. I danas bi se budžetska novčana sredstva, koja bi se eventualno dodelila Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, mogla koristiti i za istraživanje istorije molizejskih Srba. Istraživanja koja je upravo krajem 19. veka preduzeo tadašnji potencijalni akademik Risto Kovačić, a koja nikad nisu dovršena. Kovačićev primer je samo dobra ilustracija kako je određeni strani ideološki i politički kurs prisilno uticao na srpsku nauku, pa tako i na naučnu delatnost u Akademiji u to vreme.
Tadašnja Obrenovićevska srpska država stopirala je materijalna sredstva za istraživanje istorije Srba na Apeninskom poluostrvu, Srba koji su danas postali Hrvati. Ovim amandmanom dodeljena budžetska novčana sredstva mogu se iskoristiti i za izučavanje zapostavljene naučne i kulturne istorije dubrovačkih Srba. Na primer, srpsko poreklo naučnika svetskog glasa, Srbina rimokatolika, Ruđera Boškovića, čiju je 400-godišnjicu rođenja Srbija skromno obeležila. Zatim, na primer, za izučavanje istorije Matice srpske o Dubrovniku. Stogodišnjicu Matice nije, nažalost, obeležila nijedna srpska institucija, pa tako ni Srpska akademija, ni Matica srpska u Novom Sadu.
Srpska akademija nauka i umetnosti može iskoristiti naknadno dodeljena sredstva za naučnu rehabilitaciju zaboravljenog filologa i dijalektologa iz Dubrovnika, Milana Rešetara. Dovoljno je navesti primer da je on bio u nemilosti vlasti Kraljevine Jugoslavije zbog uporne odbrane srpskog jezika, srpskih dijalekata, pa je akademik postao tek u martu 1941. godine. Zato je njegov filološki rival, koji je od jezičke srbistike prešao na kapitulantsko jezičko srbo-hrvatstvo, postao akademik mnogo godina ranije.
Nedavno preminuli akademik Pantić ostavio je sjajne radove i arhivu o Dubrovniku i o Srbima rimokatolicima. Deo novčanih sredstava može se iskoristiti i za objavljivanje njegovih radova i arhive. Treba istaći ličnost stradalnika za srpstvo koji je protestvovao protiv amandmana i Ustava iz 1974. godine, pa je zbog toga zaradio zatvorsku kaznu, izgubio posao univerzitetskog profesora i umro je kao akademik bez stana. Radi se o akademiku i čuvenom naučniku Mihajlu Đuriću.
Povećana novčana sredstva mogla bi se iskoristiti za projekat vezan za afirmaciju - srpski jezik i pisma, na primer, na temu glagoljica, kao varijanta srpsko-slavenske ćirilice, ili novčana sredstva za projekat - čakavština kao srpski dijalekt sa elementima romanskog. Dakle, novac koji bi se dodelio Srpskoj akademiji nauka umesto ovoj evropskoj kancelariji mogao bi se mnogo bolje iskoristiti.
Na kraju, smatram da država treba početi negovati profil nacionalnih akademika, kakvi su nekad bili istoričar Radovan Samardžić, klasični filolog i istoričar kosmetske istorije Bogdanović, istoričar umetnosti Dejan Medaković, istoričar Slavko Gavrilović, koji je naučno revidirao pogrešne hipoteze o zapadnom srpstvu, pa je naučno sveo hrvatstvo na razvojnu meru, tj. na područje tri županije oko Zagreba. Novčana sredstva treba dodeljivati nacionalnim akademicima, kakvi su bili znameniti istoričari Milorad Etničić, vatikanolog Dragoljub Živojinović, istoričar Vasilije Krestić. Ne treba zaboraviti činjenicu da danas u Srpskoj akademiji nauka sede i anacionalni uticajni akademici koji kroje ideološki i politički smer rada akademika.
Na samom kraju, šteta je, gospodine ministre i predsedniče, što ovih 11 miliona dinara niste prebacili na konto Srpske akademije nauka i umetnosti, kako bi se poboljšao rad ove značajne srpske institucije. Hvala.

Iskorišćeno je pet minuta i 40 sekundi od vremena poslaničke grupe.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 7. razdele 3. i 50, amandman je podneo narodni poslanik Dragan Todorović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 7. razdele 3. i 50, amandman je podneo narodni poslanik Momčilo Duvnjak.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 7. razdele 3. i 50, amandman je podneo narodni poslanik Nemanja Šarović.
Da li neko želi reč? (Da.)
Narodni poslanik Nemanja Šarović.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Cvetkoviću, SRS je podnela amandman kojim tražimo da se 45 miliona, odnosno precizno 43.687.000, koje ste vi namenili budžetom Kabinetu potpredsednika Vlade, preusmeri i da se usmeri ka jačanju institucija Republike Srbije na Kosovu i Metohiji. Konkretno, da se prebaci kosovskom upravnom okrugu.
Vama je poznato, pretpostavljam da vam je poznato, gospodine Cvetkoviću, da vi više nemate potpredsednika Vlade, koji je bio zadužen za evropske integracije, jer je Božidar Đelić, nakon one vruće šamarčine koju je dobio iz EU, u vidu ne davanja statusa kandidata i u vidu potpuno otvorene ucene da Srbija mora da se odrekne KiM, da mora da poštuje teritorijalni integritet Kosova, kako je rekao nemački ministar inostranih poslova Gvido Vestervele, čak ni obraz Božidara Đelić, koji je poznat kao jedan od najdebljih obraza na političkoj sceni, ne samo Srbije već i šire, nije izdržao i on je podneo ostavku. Ipak, vi veoma široko planirate i dalje da finansirate njegov kabinet.
Nas je vodila zdrava logika i mi smo se ponadali da ste vi konačno shvatili da od tih evropskih integracija nema ništa. Ovaj amandman u potpunosti oslikava situaciju u kojoj se sada nalazi Srbija, u kojoj se nalazi vaša vlada, gospodine Cvetkoviću, vi morate da se opredelite između EU i KiM. Ta šarena laža i ta laž, mogu slobodno reći, u koju ste nas ubeđivali godinama, kako su to odvojeni koloseci i kako se može istovremeno i sačuvati suverenitet nad KiM i sa druge strane ići u EU, sada više niko u to ne veruje. Sada je potpuno očigledno, te ucene od strane vodećih zemalja EU su ogoljene do kraja i vi ste sada dužni da date građanima Srbije odgovor na pitanje da li ćete poštovati sve one sporazume koji su protivustavni i protivzakoniti i koje ste zaključili pod pritiskom Brisela, u kojima ste se obavezali da ćete raditi na formiranju matičnih službi na Kosovu.
Obavezali ste se i da ćete raditi na formiranju kosovskog katastra. Prihvatili ste kao drugostepenu, kao nadležnu instancu vrhovni sud Kosova. Prihvatili ste kosovsku katastarsku agenciju. Prihvatili ste šiptarske lične karte. Prihvatili ste njihove vozačke dozvole, njihove saobraćajne dozvole. Prihvatili ste registarske oznake RKS, republike Kosovo ili Kosova. Dakle, praktično prihvatate sve njihove institucije. Da bi bilo koji Srbin sada registrovao svoje vozilo mora, po tom sporazumu, koristiti ili RKS ili KS tablice. Da bi to uradio mora uzeti ličnu kartu. Da bi uzeo ličnu kartu, mora uzeti njihovo državljanstvo. Da bi uzeo njihovo državljanstvo, mora prihvatiti da njegova nacionalnost bude Kosovar. To je nešto što je neprihvatljivo za sve Srbe koji žive na KiM.
Vi, gospodine Cvetkoviću, morate odlučiti, morate se probuditi iz tog zimskog sna i reći – ili institucije Republike Srbije ili taj san o EU u koji više niko ne veruje. Hvala.

Iskorišćeno je minut i 40 sekundi od vremena poslaničke grupe.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 7. razdele 3. i 50, amandman je podneo narodni poslanik Milan Avramović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 7. razdele 3. i 50, amandman je podneo narodni poslanik Boris Aleksić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 7. razdele 3. i 50, amandman je podneo narodni poslanik Dušan Marić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Narodni poslanik Dušan Marić.

Dame i gospodo, Vlada predlaže da njena Kancelarija za odnose sa medijima sledeće godine na raspolaganju za usluge po ugovorima ima 11.150.000 dinara, a mi predlažemo da Kancelarija na raspolaganju ima 150.000 dinara, a da se 11 miliona usmeri u Pećki okrug na KiM, Srbima koji žive u Istoku, Goraždevcu i Osejanu. Mi na jednoj strani imamo vladin propagandni biro koji građane Srbije ubeđuje da Vlada Republike Srbije radi dobro svoj posao, a da je beda u kojoj žive nekakav njihov lični i subjektivni osećaj.
Na drugoj strani imamo Srbe na KiM koji u ovom trenutku rade najvažniji nacionalni zadatak za srpski narod, žive na KiM. Dok god ima Srba na KiM, borba Srbije da sačuva svoju južnu pokrajinu ima smisla i nije uzaludna. Podsećam da pri Vladi Republike Srbije ima 131 agencija, saveta, odbora, kancelarija, sa više od 1.000 zaposlenih, da će oni građane Republike Srbije u sledećoj godini koštati 22 miliona evra. Mislim da je taj novac bolje iskoristiti za ovo što mi predlažemo, za otvaranje 7.000 radnih mesta na KiM, u Merošini, u Trgovištu, Zaječaru, Crnoj Travi i Knjaževcu, Medveđi, Surdulici i u opštinama na jugu Srbije.
Koliko je ovo bitno, govori i podatak da mi u Republici Srbiji imamo više od 2.000 sela i zaselaka u kojima nema života. U njima nema apsolutno ni jednog jedinog stanovnika. Kuće su puste, napuštene, napuštena imanja, napušteni voćnjaci, napuštena groblja. Za iznos od 22 miliona evra, ovim gradovima, ovim opštinama moguće je napraviti negde oko 3.000 stanova.
Za kraj ove argumentacije da kažem da u Republici Srbiji ima više od 200 sela u kojima nema ni jednog stanovnika mlađeg od 20 godina. U selu gospodina Mirka Cvetkovića, koje je nekad imalo 300 traktora, danas nema ni 300 stanovnika, a imaju tri učenika. Hvala.

Na član 7. razdele 3 i 50, amandman je podneo narodni poslanik Tomislav Ljubenović.
Da li neko želi reč? Narodni poslanik Tomislav Ljubenović.

Dame i gospodo, moram konstatovati da rad Kancelarije za evropske integracije, koja je osnovana 14. marta 2004. godine, nije doneo pozitivne efekte. Navešću neke od argumenata koji to potvrđuju. Negativna odnosu Evropskog saveta o kandidaturi Srbije za članstvo u EU, štetnost SSP po ekonomiju Srbije, u smislu velikog gubitka koji budžet Republike Srbije trpi. Da je teritorijalna celovitost Republike Srbije dovedena u pitanje, neispunjavanje Nacionalnog programa za integraciju Republike Srbije u EU, u pogledu podzakonskih propisa, neusaglašenost zakonskih akata koji se šalju u proceduru Narodne skupštine i štetan uticaj prava EU na koherentnost pravnog sistema Republike Srbije, porast tzv. evropske birokratije u Republici Srbiji u vreme ekonomske krize.
Sve ovo jasno ukazuje da ne postoji opravdanost da Kancelarija za evropske integracije troši novac građana Republike Srbije. Zato iznose stalnih troškova od 11 miliona treba preusmeriti ka jačanju institucija Republike Srbije na KiM, kroz rad upravnih okruga, u ovom slučaju Prizrenskog upravnog okruga.
Poslednjih nekoliko meseci mi neprekidno slušamo od tzv. evropskih prijatelja sadašnje srpske Vlade da treba ukinuti srpske institucije na KiM, oni srpske institucije nazivaju paralelnim. SRS je iznela svoj stav o tome. Još jednom ću ponoviti da srpske institucije na KiM treba jačati, a ne ukidati.
Jedan od najpotrebnijih načina na koji će se ojačati srpske institucije jeste finansijski. To je razlog zbog koga je poslenički klub SRS podneo ovaj amandman. Insistiramo da predstavnici Vlade još jedanput dobro razmisle o amandmanu koji je podnela SRS i da odustanu od uzaludnog pokušaja da se približe EU, jer ona ne želi Srbiju.

Dvadeset sekundi je iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.
Na član 7. razdele 3 i 50, amandman je podneo narodni poslanik Ljubomir Kragović.
Da li neko želi reč? Narodni poslanik Ljubomir Kragović.

Dame i gospodo narodni poslanici, u članu 7. razdeo 3 – Vlada, glava 3 tačka 8) Kancelarija za evropske integracije, funkcija 110, EK 422, troškovi putovanja 9 i 11, u iznosu od 10.100.000 dinara, zamenjuju se iznosom od 100.000 dinara.
U razdelu 50 – Upravni okruzi, glava 50 tačka 28) Kosovsko-mitrovački upravni okrug, funkcija 130, EK 421, stalni troškovi u kolonama 9 i 11, iznos od 459.000 zamenjuje se iznosom od 10.459.000 dinara.
Razlog za podnošenje ovog amandmana leži u tome što je negativni efekat koji smo postigli primenom SSP u periodu od 2008. do 2011. godine, neispunjavanje Nacionalnog programa za integraciju Republike Srbije u EU, u pogledu podzakonskih propisa, neusaglašavanje zakonskih akata koji se šalju u proceduru Narodne skupštine, štetan uticaj prema EU na koherentnost pravnog sistema Republike Srbije, ekonomski gubici nastali zbog primene prelaznog trgovinskog sporazuma u budžetu Republike Srbije i porast tzv. evropske birokratije u Republici Srbiji u vreme ekonomske krize, pokazuju da rad Kancelarije za evropske integracije ne donosi pozitivne efekte.
Zato iznos troškova predviđen za putovanja od 10 miliona, treba preusmeriti na jačanje institucija Republike Srbije na prostoru KiM. Jedna od tih institucija koju treba jačati su institucije upravnih okruga i lokalnih samouprava. Nemojte da se služite primerom ministra za KiM, koji je raspustio 12 skupština na teritoriji KiM, uz obrazloženje za neefikasan rad i neadekvatne uslove, ali on kaže da na to ima pravo. Treba da pogleda i njegovu drugu obavezu – da je morao u roku od šest meseci da raspiše izbore kako bi te lokalne samouprave na KiM funkcionisale. Gašenjem lokalnih samouprava dolazimo u poziciju da slabimo srpske interese, srpski korpus i srpsku snagu na prostoru KiM, a vi sa ovim procesom koji trenutno radite na ovom vašem uzaludnom putu ka EU, upravo uništavate Srbiju, pogotovo na prostoru KiM, a tu cenu će platiti srpski narod koji živi na prostoru KiM. Zahvaljujem.