Samo kratko. Želim da razjasnim jednu stvar. Dobro je da predstavnik SNS neće da kritikuje MMF i da se napravi jedna razlika ideološka i svaka između SRS i SNS, jer oni smatraju da je Vlada kriva za ovaj budžet. Mi smatramo da je Vlada instrument, a da je MMF napisao taj budžet. To je razlika između SNS i SRS, jer oni ne smeju da kritikuju MMF i EU itd. Želim samo da naglasim zbog javnosti tu razliku.

Iskorišćeno je 30 sekundi od vremena ovlašćenog predstavnika. Vi imate prava i na repliku.
Pravo na repliku narodni poslanik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo narodni poslanici, neću više da se obazirem na to, da li je u pitanju MMF, EU itd, ali stavovi i mišljenja SNS jesu da jednu uspešnu vladu koja vlada u skladu sa interesima građana Srbije, niko ne može da ucenjuje. U tome je velika razlika između vas i nas. Vi bi ste prihvatali ucene sa jedne ili sa druge strane, a to je sada stvar između SRS, DS, dogovora ko je sa kim strateški partner. Na prvom mestu se neuspeh ove vlade ogleda u tome, što su čitavu jednu svoju kampanju bazirali na jednom političkom cilju, a zaboravili su na građane i njihove ekonomske interese. Zato imamo ovakav budžet, zato imamo ovakvu situaciju i sa EU i sa Kosovom, ali nemojte nas za to da krivite.

Pravo na repliku, Dejan Mirović.

Veoma kratko. Po meni to je MMF, kažite da je MMF loš. Ne govorite sada fraze i projekcije Aleksandra Vučića ovako ili onako. Recite da je MMF taj koji piše ovaj budžet. To vas ja pozivam, ništa drugo. Budite konkretni.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podnela grupa od 21. narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo.
Narodni poslanik Zoran Antić ima reč. Izvolite.

Dame i gospodo, član 3. odnosi se na one čuvene garancije, garancije i javni dug, odnosno zaduživanje ove naše države koje je već prevršilo svaku meru i tu se ne vidi više nikakva logika. Žalosno je društvo koje dođe u situaciju da plate i penzije mora da isplaćuje zadužujući se u inostranstvu i pozajmljujući. Nažalost, ova Vlada je u mnogome doprinela da se taj javni dug bitno uveća u odnosu na trenutak kada je preuzela vlast 2008. godine. Treba reći te podatke. Jeste da ih mi poslanici ponavljamo kao papagaji, ali nema nikakvog odgovora od Vlade – na koji način i koja je strategija za izlazak iz ovolikih dugova i na koji način misle da popravimo stanje privrede i generalno zaduživanje Srbije u nekom narednom periodu, bez obzira na obećanje koje smo imali kada je ova Vlada rekonstruisana, čini mi se početkom ove godine i obećanje da će mnogo više voditi računa o izlazu, mnogo više voditi računa o tome da promeni privredni rast i o privredi Srbije. Nažalost, sve se nastavilo kao i godinama ranije. Ovaj javni dug koji je 2008. godine bio 8,7 milijardi, danas je nekih 14,5 milijardi, kako to u ovom budžetu kaže republička Vlada. Samo u ove četiri godine zadužili smo se za nekih šest milijardi evra. To znači da nam je dve milijarde evra falilo svake godine, da bismo mogli da održimo ovakav nivo javne potrošnje.
Ove godine, što se tiče zaduživanja, imali smo još i goru situaciju nego u godinama iza nas. Mislim da, po nekim proračunima ekonomista, svakog dana se zadužujemo za nekih 9-9,5 miliona evra. Kada to pogledate na nekom mesečnom nivou, videćete da faktički svakog meseca pojedemo negde oko 200 kilometara autoputa i onda se pitamo - zašto tako sporo idu koridori, zašto se tako malo ulaže u kapitalne investicije? Kad nemate proizvodnju, kad nemate privredu, kad imate jednu lošu ekonomsku politiku, ništa drugo ne možete ni da očekujete.
Ono što je za jednu dodatnu kritiku, kada je u pitanju Vlada i kada je u pitanju ovaj predlog budžeta, činjenica je da se sve više zadužujemo kod komercijalnih banaka. Dvanaest puta su veći dugovi kod komercijalnih banaka u odnosu na 2008. godinu. Tada ste i mali nekih 18 miliona dinara zaduženja, danas imate preko 200 miliona zaduženja. Sa te strane znatno nepovoljniji krediti, znatno rizičniji krediti u ovom prethodnom periodu.
Što se tiče garancija koje su isto tako tema člana 3. na koji je SNS podnela amandman, tu je stanje, rekao bih, jako loše. Procenjuje se da negde oko milijardu evra neće moći da vrate javna preduzeća i to javna preduzeća od kojih većina rade i ostvaruju gubitke, nemaju vlastiti prihod. Mislim da je oko tri milijarde evra gubitak u prethodnoj godini bio javnih preduzeća. U tom smislu vi ovim budžetom projektujete neka nova zaduženja od nekih 318 milijardi dinara, znači, garancija za još oko tri milijarde evra kada su u pitanju javna preduzeća. Ako se uzme u obzir da je jedan od velikih propusta ove Vlade u prethodnom periodu bilo rešavanje stanja i efikasnosti rada javnih preduzeća, da u tom pogledu niste ništa uradili, kao što se od 2000. godine dešavalo za javna preduzeća, partijska preduzeća, krajnje neefikasna i nesposobna da izađu na tržište i suprotstave se bilo kakvoj ozbiljnoj konkurenciji. Znači, ide se i dalje u zaduživanje svih građana. Cenu toga plaćaju svi građani i naravno da je za SNS bio neprihvatljiv ovaj član 3. i sve ovo što se dešava oko zaduženja građana i privrede Srbije. Hvala vam.

Dva minuta i 40 sekundi iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podnela Vlada.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na osnovu člana 157. stav 6. Poslovnika Narodne skupštine, Odbor za finansije je podneo amandman na član 3.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 6. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Čanak, Bojan Kostreš, Aleksandra Jerkov, Olena Papuga, Radovan Radovanović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 7. razdele 1 i 51 amandman je podnela narodna poslanica Dušanka Plećević, koja ima reč. Izvolite.

Amandmanom tražim da se iznos predviđen za troškove putovanja za Narodnu skupštinu Srbije smanji za 60 miliona dinara, odnosno 135.223.000 na 75.223.000 dinara i da se usmere na razdeo 51, za preventivnu zdravstvenu zaštitu. Ova ušteda bi se odnosila na troškove putovanja  poslanika u kontekstu tzv. evropskih integracija.
Pošto je budžet restriktivan zbog negativnih privrednih pokazatelja, neizvesnog privrednog oporavka i ekonomske krize, kao neizbežnog opravdavajućeg izgovora, sasvim izvesnog i jasnog odbijajućeg stava EU da im mi tamo nismo potrebni, ovog je potpuno logičan i prikladan način uštede novca namenjenog putovanjima poslanika u Evropski parlament. Ta uzaludna putovanja treba svesti na najmanju moguću meru. Preostala novčana sredstva za putovanja u Evropski parlament biće dovoljna da opravdaju politički efekat tih poseta koje se finansiraju iz budžeta Republike Srbije. Novac treba usmeriti ka poboljšanju preventivne zdravstvene zaštite stanovništva. Sredstva koja su namenjena zdravstvenoj prevenciji iznose manje od desetog dela ukupnih sredstava opredeljenih za zdravstvo, što je nedovoljno s obzirom na porast broja obolelih od hroničnih bolesti.
Umesto da se više ulaže u preventivu i sprečava nastanak bolesti, što je mnogo jeftinije i efikasnije, vi ukidate preventivne institucije kao što je Savetovalište za dijabetes i skupim kreditima finansirate zdravstveni sistem na sekundarnom i tercijarnom nivou, lečeći posledice bolesti izdvajanjem velikih novčanih sredstava.
U zemljama sa razvijenim zdravstvenim sistemom za preventivu se izdvaja i do 80% sredstava. Kod nas je taj procenat oko 40. Iako je ministar zdravlja izjavio da je zadovoljan budžetom, mišljenja smo mi iz SRS da zbog manjka novca u Republičkom fondu zdravstvene zaštite, odnosno zdravstvenog osiguranja, od 32 miliona dinara, u ovom programskom budžetu analitičkog planiranja aktivnosti, kako je rečeno iz Ministarstva zdravlja na Odboru za zdravlje i porodicu, za javno zdravlje je izdvojeno samo 915.999.000 dinara. Zato smo toj cifri dodali 60 miliona koje smo oduzeli od troškova putovanja u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Kada se oduzme procenat koji se od ukupne mase izdvaja za zdravstvo, za plate zaposlenih, što iznosi 47,9%, od preostalih 52,1% za lečenje se izdvaja 94,7%, tako da ostaje nedovoljno sredstava za preventivu. Sredstva će biti i manja od predviđenog zbog nerealne prihodne strane, tj. očekivanog priliva sredstava od poreza i doprinosa po raznim osnovama u narednoj godini. To nije moguće ostvariti sa ovakvom privrednom aktivnošću. Uostalom, imamo iskustvo iz ove i prethodne godine, a vi još najavljujete nov talas ekonomske krize. Hvala.

Jedan minut iskorišćen od vremena poslaničke grupe.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 7. razdele 2 i 50 amandman je podnela narodna poslanica Vjerica Radeta.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima Vjerica Radeta.