Poštovana predsedavajuća, naravno govoriću o ovom amandmanu. Činjenica je da je ovaj amandman otvorio mnogo šire temu od onoga što zapravo stavka u budžetu predstavlja, ali kad je već otvorio tu temu, prvo što želim da vas zamolim zaista da ne dopustite da se ovde zloupotrebljavajući govornicu iznose zaista monstruozne optužbe, kakve smo slušali 90-tih godina, od istih onih od kojih smo ih slušali 90-tih godina. Mogu se neslagati sa politikom, mogu smatrati da ta politika nije politika kakvu bi oni vodili, koja bi opet dovela do rata, jer je njihova politika i prethodno dovela do rata.
Dakle, imaju pravo da se zalažu i za to. Ali zaista mislim da ne smete da dopustite da se izriču ovakve optužbe koje zapravo predstavljaju poziv na linč. Radi se o vrlo teškom i osetljivom pitanju na koje su građani Srbije vrlo osetljivi. Drama koja se dešavala kada su oni bili na vlasti bombardovanje i stradanje koje je nakon toga usledilo je prilično traumatizovalo čitavo srpsko društvo. Ukoliko neko istim tim rečnikom i istim kvalifikacijama danas govori protiv onih koji pokušavaju da problem rešavaju sa užasno teškim nasleđem, koje su nam između ostalog oni ostavili, dakle, mirnim putem štiteći svaki pojedinačni život i štiteći svaki, čak i ekonomski interes svakog građanina ove zemlje, pa i građana na KiM. Nedopustivo da se na ovaj način obraćaju bilo kome u ovom parlamentu, zaista vas molim da to ubuduće ne dopustite.
Dakle, postavlja se zaista pitanje, naravno meni je potpuno jasno zašto neko ko smatra da ne treba dijalogom i razgovorom tragati za rešenjima, da nije potrebno izdvojiti nikakva sredstva za nekakvu minimalnu službu koja bi bila podrška pregovaračkom timu. Dakle, to je potpuno jasno kada neko kaže – ne treba razgovarati i onda slede sve ostale kvalifikacije, onda je potpuno jasno da svojim amandmanom traži da nema nikakvih troškova na stavci pregovaračkog tima.
U tom smislu mislim da sa takvom politikom teško čovek može argumentima i razumom da se suoči, jer sve to što se iznosi ovde je, sa jedne strane zaista politikanstvo koje je ovu zemlju i ove građane koštalo života u desetinama hiljada, ovu zemlju je koštalo desetine hiljada kvadratnih kilometara izgubljenih prostora itd. Kada se suočite sa takvom politikom onda jedino možete da insistirate da taj poziv na linč i taj poziv na zlo ne sme da se čuje iz sale Narodne skupštine. Politika za koju se zalažu ocenu će dobiti na izborima, kao i sve politike. Prema tome, mislim da ono što građani danas već ocenjuju i što sva istraživanja javnog mnjenja pokazuju, jeste da su se građani u potpunosti odrekli takve politike, jer je smatraju naravno, pre svega štetnom za sopstveni život.
Ono što želim da opet ponovim, dakle, s jedne strane podrazumevam obavezu države Srbije da se stara o građanima srpske nacionalnosti na KiM i da im pomaže da opstanu tamo. Mislim da niko ne treba da dovodi u pitanje obavezu države da izdvaja sredstva da se tim ljudima pomogne da opstanu tamo, jer sva priča o svim interesima Srbije prestaje onog trenutka ako Srba tamo nema, odnosno dobija potpuno drugačiju dimenziju. Ono što je bitno utvrditi jesu zloupotrebe i utvrditi da li je i ko zloupotrebljavajući kosovski problem sticao ličnu korist.
Dakle, iz nekih navoda koje možemo ovih dana da vidimo, među tim navodima ima izvesnih dokaza, očigledno je da je za neke kosovska politika i kosovski problem bio vrlo unosan biznis. Mislim da bi na to pitanje trebalo dati odgovor.
Moram priznati da je prilično kreativno tumačenje da je potreba da se obezbede sredstva za stručnu podršku pregovaračkom timu vezana za nekakve sukobe u Ministarstvu inostranih poslova i nemogućnosti da taj pregovarački tim bude u Ministarstvu inostranih poslova. Dakle, pregovarački tim je formirala Vlada kao posebno telo i podrazumeva se da to posebno telo ima nekakvu službu koja će pomoći da se ovaj pregovarački proces odvija. Uz svo uvažavanje potrebe da se pokaže kako postoje nekakve duboke podele unutar politika koje se vode, mislim da su ovakva argumentacije ipak previše. Naime, radi se o tome da ukoliko je procena da će pregovarački proces trajati i naredne godine, a sasvim sigurno je nemoguće sve probleme koje treba rešiti kroz dijalog, rešiti u kratkom vremenskom periodu. Mislim da je to iluzija. Možemo ocenjivati efikasnost nakon izvesnog vremena i videti da li je taj pregovarački proces i pregovarački tim imao efekte u svom radu, ali da će potreba za postojanjem biti i u narednom periodu to nikom nije sporno. Naravno, oni koji misle takođe dele sa nama uverenje da jedino dijalogom i mirnim sredstvima možemo da dođemo do rešenja i da to rešenje treba tražiti i ne odlagati taj problem. Verujem da su saglasni da je neophodno da postoji tim koji će to raditi. Verujem da nemaju nikakav problem oko toga da postoji nekakva mala, profesionalna potpora za rad tog tima. Hvala.