Dame i gospodo narodni poslanici, u članu 7. razdeo 3 glava 3 tačka 16) Kancelarija saveta za nacionalnu bezbednost i zaštitu tajnih podataka, funkcija 110, ekonomska klasifikacija 411 – plate, dodaci i naknade zaposlenih, u kolonama devet i 11 iznos 12.777.000 dinara zamenjuje se iznosom 777.000 dinara. Dakle, ovde predlažemo uštedu 12 miliona dinara.
Srpska radikalna stranka smatra da je rad Kancelarije saveta za nacionalnu bezbednost i zaštitu tajnih podataka nepotreban jer postoji BIA koja ima isti delokrug rada. Dovoljno je da BIA podnosi izveštaj najvišim državnim organima. Nema potrebe da se kroz rad kancelarije stvaraju dodatne institucije i filteri informacija.
U tom kontekstu ovaj amandman dovodi do uštede od 12 miliona dinara. Ta sredstva se preusmeravaju na jačanje javne bezbednosti građana, kao i radi smanjivanja kriminala i korupcije u oblasti za koju je nadležan MUP Srbije. Stanje u kojem se nalazi MUP mora biti popravljeno, jer je država godinama štedela na izdacima za MUP, posebno za one policajce koji su najviše izloženi rizicima na svom poslu. Mora se povratiti ugled MUP u narodu.

Na član 7. razdele 3 i 17, amandman su zajedno podneli narodni poslanici Esad Džudžević i Bajram Omeragić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč i ma gospodin Esad Džudžević.

Poštovana predsednice, koleginice i kolege narodni poslanici, Bošnjačka lista za evropski Sandžak je podnela zapravo tri amandmana koji se tiču Kancelarije za održivi razvoj nedovoljno razvijenih područja, povećanje sredstava za budžetski fond za nacionalne manjina i povećavanje sredstava za redovan rad nacionalnih veća manjinskih naroda u Republici Srbiji.
S obzirom da je kolega Omeragić juče ili prekjuče govorio u načelnoj raspravi o svrsishodnosti povećanja iznosa za rad Kancelarije za održivi razvoj nedovoljno razvijenih područja, ja ću se zadržati, naravno, smo na budžetski fond za nacionalne manjine i sredstva koja idu za redovan rad nacionalnih veća nacionalnih manjina.
Rekao bih jednu rečenicu, da zapravo odbijanje ovog amandmana, a tiče se ove prve pozicije, kancelarije, predstavlja jednu političku i državnu filozofiju, da se van Beograda i južno od Vojvodine zapravo ima jedan potpuno drugačiji odnos nego što je sam odnos prema ovom delu Republike Srbije. Naravno, dolazimo do druge pozicije, da se zapravo taj odnos na jednom još osetljivijem terenu, terenu uživanja manjinskih prava odnosi u istoj meri. Zapravo, iznos od dva miliona dinara, koliko je predviđeno u budžetskom fondu za nacionalne manjine, koji je, da vas podsetim, predviđen u Zakonu o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, zapravo na još jači način reflektuje tu političku filozofiju, da ono što jeste bila svrha budžetskog fonda i zamisao zakonodavca za budžetski fond za nacionalne manjine jeste finansiranje tzv. kapitalnih projekata u implementaciji prava u oblasti službene upotrebe jezika i pisma, prava na obrazovanje na manjinskim jezicima, pravo na informisanje na manjinskim jezicima i zaštita i unapređenje kulturnog nasleđa manjina.
Onda, naravno, dolazimo do sledeće poente, a to je potpuno nejednak odnos ove države prema manjinama koje žive u Vojvodini i prema manjinama koje žive u tzv. centralnoj Srbiji. Ja bih rekao sa posebnim naglaskom na probleme u ostvarivanju prava sandžačkih Bošnjaka u Republici Srbiji, s obzirom da oni jesu u jednom procesu transformacije od tzv. deklarativnog statusa konstitutivnog naroda u bivšoj Jugoslaviji, pa do pokušaja da uz pomoć državnih institucija i resornih ministarstava konzumiraju svoja prava u skladu sa Ustavom i zakonom i koja su garantovana međunarodnim dokumentima, a koja jesu deo našeg pravnog sistema ratifikacijom pre svega okvirne Konvencije za zaštitu nacionalnih manjina i ratifikacijom Evropske povelje o regionalnim ili manjinskim jezicima.
Sada dolazimo, naravno, do poente samog ovog problema, a to je da pre svega pripadnici bošnjačke nacionalne zajednice su u jednom procepu između svog kapaciteta da uživaju svoja prava zajamčena Ustavom i zakonom i tzv. političke volje Vlade i resornih ministarstava da im i na ovaj način pomognu u konzumiranju tih prava. Naravno, dolazimo ponovo do cifre od dva miliona, koja jeste zapravo odraz, to je 20 hiljada evra, da mogu pripadnici bošnjačke nacionalne zajednice da ostvare svoja prava uz pomoć ovog fonda u oblasti upotrebe svog maternjeg jezika, u implementaciji modela za sandžačke Bošnjake u Republici Srbiji, u zaštiti i unapređenju bošnjačkog kulturnog nasleđa i u formiranju, odnosno u sufinansiranju redakcija, štampanih medija i slično, u oblasti prava na informisanje.
Ovim amandmanima sam predvideo da cifra od dva miliona, koja jeste zapravo smešna, se poveća na, opet simbolično, ali bi vredelo makar u ovoj godini, 50 miliona i u poziciji koja finansira redovan rad nacionalnih veća iznos od 230 miliona da se poveća na 300 miliona. Nažalost, Vlada je odbila i jedan i drugi i treći amandman. Meni je, naravno, zbog toga žao. Mi smo najavili u načelnoj raspravi da će Bošnjačka lista podržati ovaj budžet za 2012. godinu. Stojimo, naravno, kod tog stava, ali sa ovim sam hteo zapravo samo da skrenem pažnju na još uvek funkcionisanje i delotvornost te političke državne filozofije, da južno od Beograda ne postoje građani, da za manjine još uvek nema dovoljno senzibiliteta, nažalost, u ovoj državi, za pomoć u podizanju njihovog kapaciteta, kako bi koristili svoja prava u skladu sa Ustavom, zakonima i standardima EU.
Naravno, ja sam i u svojstvu narodnog poslanika i čoveka koji vodi već godinama jedan organ manjinske samouprave, a koji se tiče upravo ovih prava koja su trebalo da budu poduprta i ovim finansijskim pozicijama, podneo prosto dve tužbe kod Zaštitnika građana i Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, da bi jednostavno u ovoj proceni dva nezavisna državna organa pomogla zapravo pripadnicima bošnjačke nacionalne zajednice u Republici Srbiji, da dođu, odnosno da nateraju Vladu odblokira proces ostvarivanja prava, koja su Ustavom i zakonom zajamčena svim drugim manjinama.
Kažem još jednom na kraju, žao mi je što Vlada nije imala dovoljno hrabrosti i senzibiliteta da i na ovaj način, finansijskom podrškom tim projektima, pomogne Bošnjacima u ovoj zemlji da uživaju svoja Ustavom i zakonom zajamčena prava. Hvala.

Iskorišćeno je pet minuta i 40 sekundi od vremena poslaničke grupe.
Pre nego što nastavimo rad, na osnovu člana 90. i člana 87. stav 5, obaveštavam Narodnu skupštinu da ćemo danas raditi i posle 18,00 časova, a do zaključenja pretresa u pojedinostima poslednjeg od predloga zakona koji su odlukom Skupštine objedinjeni u zajednički načelni i jedinstveni pretres. S obzirom da je na sve zakone koji su u ovom načelnom pretresu podneto 237 amandmana i da se očekuje da radimo najmanje do 20,00 časova, uobičajena pauza od jednog sata biće određena u 15,00 časova i trajaće do 16,00 časova.
Da li još neko želi reč u raspravi po pretresu u pojedinostima amandmana narodnih poslanika Esada Džudževića i Bajrama Omeragića? (Da.)
Narodni poslanik Kenan Hajdarević. Izvolite.

Hvala, poštovana potpredsednice.
Gospodine predsedniče Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, i dosadašnja rasprava po amandmanima na Predlog budžeta za 2012. godinu pokazuje da smo bili u pravu kada smo u načelnoj raspravi kritikovali vas, gospodine predsedniče Vlade, zašto niste u obrazloženju dali političke ideje i pravce u kojima će Srbija da ide u 2012. godini.
Mi kao država i kao društvo u 2012. godini, kako mnogi kažu, u sudbonosnoj godini, jer se očekuje efekat drugog talasa ekonomske krize, a onda nas očekuje i proces dobijanja statusa kandidata, ulazimo kao država koja nema ministra finansija, kao država koja nema potpredsednika Vlade zaduženog za evropske integracije, odnosno političku ličnost koja će da se bavi tim procesom, ulazimo kao država koja ima ministra za veru i dijasporu koji nema većinsku podršku ovde u Skupštini Srbije, jer već koliko dana nema glasanja o njegovoj interpelaciji.
Takođe ulazimo kao država koja faktički nema ni ministra inostranih poslova, koji je izgubio političku podršku svoje partije. Tako da mislimo da je bilo neophodno da u tom uvodnom delu čujemo i te političke pravce delovanja Vlade u narednom periodu. Mislim da je to dosta važno zbog upravo ovih dana koji nas očekuju, kako mnogi kažu izuzetno teški. Očekivali smo i od vas gospodine Cvetkoviću da ćemo bar čuti neke razloge zašto je gospodin Đelić podneo ostavku i slično.
Ako govorimo o ovom amandmanu koji su kolege Omeragić i Esad Džudžević podneli. Meni je zasmetalo obrazloženje koje ste dali. Citiraću – smanjenje iznosa sredstava rezerve, tekuća budžetska rezerva ugrozilo bi sprovođenje člana 69. Zakona o budžetskom sistemu, u skladu sa kojima se sredstva tekuće budžetske rezerve koriste za neplanirane svrhe za koje nisu utvrđene aproprijacije ili za svrhe koje se u toku godine pokažu da aproprijacije nisu bile dovoljno. Posebno imajući u vidu potrebu otklanja posledica mogućih nepredviđenih situacija sa kojima se suočavaju budžetski korisnici u izvršavanju svojih nadležnosti.
Želim da vas pitam, zar je moguće da sredstva i od ove budžetske rezerve koriste npr. grad Jagodina u 2011. godini do septembra meseca, čini mi se kako su mediji izjavili, da li je dobio više sredstava nego grad Kraljevo, koji je zadesio zemljotres, grad Novi Pazar koji je imao poplave. Zar vam zato služi ta budžetska rezerva, da bi na taj način kupovali koalicioni mir u vladajućoj koaliciji, da bi na taj način pravili izvanredne gradonačelnike, koji eto, mogu da urade ono što ne mogu da urade drugi gradonačelnici ili predsednici opština u Srbiji? Zar je normalno da neke opštine koje vode predsednici stranaka ili članovi vladajuće koalicije ne plaćaju struju distribuciji za javnu rasvetu, ne plaćaju doprinose? Na taj način vi pokazujete da postoje građani prvog i drugog reda, odnosno pokazujete da postoje opštine prvog i drugog reda. Mislim da je ovakvo obrazloženje smešno, da ne upotrebi neku drugu reč. Hvala.

Tri minuta i 45 sekundi iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.
Da li još neko želi reč?
Na član 7. razdele 3, 17, 20, 24, 53 i 54. amandman sa ispravkom podneo je narodni poslanik Kenan Hajdarević, koji ima reč.

Ovaj budžet je posledica partijske podele, kako je rekao zamenik predsednika Vlade, gospodin Dačić, u jednom svom intervju i mogu da se složim sa tom njegovom konstatacijom. Zato sam ja u ime LDP podneo amandman koji se faktički sastoji iz tri dela i pokušaću da ovu moju konstataciju i ono o čemu sam prethodno govorio da dokažem kroz ovaj amandman.
Direktan povod, inače ovoga amandmana, prvog dela ovog amandmana koji se tiče oduzimanja sredstava od Kancelarije za održivi razvoj nedovoljno razvijenih područja i dodela sredstava u iznosu od 40 miliona Fondu za mlade talente, direktan povod ovog amandmana je i informacija, koja se u medijima pojavila početkom decembra. Ta informacija kaže – da je Kancelarija za održivi razvoj nedovoljno razvijenih područja dodelila početkom oktobra više od 97 miliona dinara za 432 podnosioca zahteva, među njima najviše članova i simpatizera Stranke demokratske akcije.
Ali, ono što više zabrinjava od ove informacije, je objašnjenje osoba koje rade u toj kancelariji, koje kažu da je to verovatno zbog toga što je blizina naših kancelarija smeštena u blizini kancelarija Stranke demokratske akcije, pa je to uticalo da nam se većinom jave ljudi koji su ovoj stranci. Mislim da je ovo jedno bezobrazno objašnjenje i da ovo pokazuje da se kod nas ministarstva, agencije prave na partijsko osnovi. Mogu slobodno ovde da postavim pitanje svakome od vas, može li iko da mi napravi razliku između Kancelarije za održivi razvoj nedovoljno razvijenih područja, onim čime se ona bavi i Ministarstva za ekonomiju i regionalni razvoj, u onome obimu i obuhvatu koji se tiče regionalnog razvoja? Gde prestaje dejstvo rada ove kancelarije, a gde počinje dejstvo rada ministarstva ili Agencije za regionalni razvoj?
Drugi razlog podnošenja ovog mog amandman nalazi se u obrazloženju Predloga budžeta. Pošto mi, gospodine premijeru, čitamo iz LDP dosta pažljivo budžet, pročitajte šta ste napisali, kako vi kažete, na strani 434. Najveći iznos sredstava opredeljuje se u okviru ekonomske klasifikacije 463 – transferi ostalim nivoima vlasti itd. Ako uzmete tabelu videćete da ta ekonomska klasifikacija iznosi 92 miliona dok ekonomska klasifikacija 511 iznosi 150 miliona dinara. Pa, kako je 92 miliona najveća stavka?
Drugo, šta će Kancelariji za održivi razvoj nedovoljno razvijenih područja sredstva pod ekonomskom klasifikacijom – zgrade i građevinski objekti? Ako u obrazloženju koje ste nam vi poslali, jasno piše čime se bavi ova kancelarija za održivi razvoj, a šta znači ekonomska klasifikacija 511. Kade ukrste ti podaci, apsolutno nema ničega zajedničkog.
Zato smo mi tražili da jedan deo ovih sredstava se prebace Fondu za mlade talente. Zašto Fondu za mlade talente? Zato što smo i u prethodnom periodu, prethodne tri godine stalno insistirali na neophodnost da se povećaju budžetska sredstva za obrazovanje, za stipendiranje i mladih talenata i učenika i studenata. Jer prosto je nemoguće da mi živimo u državi gde 90 i nešto procenata budžeta za obrazovanje ide na plate zaposlenih. Mislim da moramo kao društvo da puno više učinimo kako bi ujednačili nivo izdavanja sredstava iz budžeta za obrazovanje sa nivoom izdavanja sredstava u evropskim državama.
Kada već govorimo o evropskim državama dosta je čudno da Vlada Srbije koja ima između ostalog i želju da Srbiju približi evropskim integracijama traži kredite, upravo tih evropskih banaka ili od država koje čini EU, sa jedne strane. A sa druge strane neke od tih država optužujemo da su oni glavni kočničari pristupa Srbije EU. Znate šta, ne može se EU da se predstavlja građanima kao bankomat. Pa kad nam treba novac mi ćemo da dođemo, da gurnemo karticu, da uzmemo pare. Ali, ćemo nastavimo da živimo po onim pravilima po kojima smo i do tada živeli. Mislim da to nisu evropske vrednosti.
Drugi deo amandmana koji sam podno odnosi se na povećanje sredstava za subvencionisanje prodaje proizvoda koji se proizvode u SRbiji. Tu prevashodno se misli na traktore, kamione i autobuse. Jer po vašim saznanjima, odnosno po onome što ste nam vi rekli i što imamo u stručnoj javnosti u 2012. godini očekuje nas teška ekonomska situacija i otežano poslovanje privrede.
Mislim da je neophodno da povećamo ovaj deo sredstava kako bise sredstva koja su namenjena preduzećima u restruktuiranju, pomogli da prežive tu 2012. godinu. Zašto je važno da ta preduzeća koja su u restruktuiranju prežive? Zato što su oni dopala u ovakvo stanje, ne zato što nisu oni znali da rade nego zato što je politika 90-ih godina koja je dominirala Srbijo uništila njihov razvoj.
Podsetiću vas samo da 80-ih godina ta preduzeća kao što su "Fap" Priboj bilo potrebno po deset hiljada evra po novo otvorenom radnom mestu da bi došao strani partner. Tada je strani partner dolazio u Srbiju, Jugoslaviju i ulagao u ta preduzeća. Neophodno je da mi pomognemo tim preduzećima kako bi oni na tržišnoj utakmici krenuli sa iste startne osnove sa koje kreću druga preduzeća.
Takođe kada govorimo o pomoći preduzećima u procesu restruktuiranja i tu se pojavljuje dvostruki aršin. Po našim nekim saznanjima zastava kamioni iz Kragujevca dobija duplo više subvencija na mesečnom nivou od "Fap-a" iz Priboja iako je broj zaposlenih u "Zastava" kamionima duplo manji nego broj zaposlenih u Fapu u Priboju. I to je jedan dvostruki aršin.
Šta je razlog tome? Da li je razlog samo zato što se "Zastava" kamioni nalaze u Kragujevcu, a Fap se nalazi u Priboju? Ili je možda neki drugi razlog skriven. Mislim da to moramo da učinimo kako bi bilo kakvu konotaciju u pogrešnom smislu mogli da damo nekima koji žele da učine.
Takođe, treći deo amandmana se odnosi na povećanje sredstava za rad nacionalnih saveta nacionalnih manjina. Mislim da je neophodno da se to uradi, ali složiću se donekle sa diskusijom gospodina Džudževića da nacionalni saveti imaju dobru svrhu postojanja, ali ova Vlada Srbije je direktno kriva za ne funkcionisanje Bošnjačkog nacionalnog veća. Tu direktno optužujem Ministarstvo za državnu upravu i ljudska i manjinska prava. Oni imaju dve mogućnosti, jedna je da priznaju rezultate izbora za Bošnjačko nacionalno veće koji su održani u junu 2010. godine, bez obzira sviđalo se vama rezultati tih izbora ili ne, ili da ponovo raspišu izbore. Ne može da bude ovo po njima vakum stanje, jer to dovodi do toga da Bošnjaci u Srbiji ne mogu da uživaju ona prava koje su im Ustav i zakoni Republike Srbije omogućili, a to zavisi očigledno od političke volje demokratske stranke, odnosno političke volje jednoga ministra.
Treba samo da izađete i kažete – priznajemo rezultate. Ništa više. I svi problemi vezani za funkcionisanje Bošnjačko nacionalnog veća bili bi rešeni.
Takođe, kako funkcioniše vaša Vlada pokazuje primer Ministarstva za zaštitu životne sredine i prostornog planiranja, koje je formiralo specijalni rezervat Gutavica, na području opština Sjenica, i kao upravitelja tog specijalnog rezervata postavilo takozvanu samostalnu islamsku zajednicu Srbije, a ovamo se zaklinjete da živimo u sekularnoj državi. Pa, ako živimo u sekularnoj državi, zar je normalno da upravitelj jednoga specijalnog rezervata prirode bude još jedna para-tvorevina, islamska zajednica Srbije.
Ne možete stalno da koristite te dvostruke aršine, dovode do diskriminacije i svi mi koji smo prethodnih godina ukazivali na to smo upravu, ali vi ne možete da rešavanje jednog problema zatrpate na taj način što će te stvoriti nove probleme.
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, vreme koje je na raspolaganju je iskorišćeno.)
Hvala.

Zahvaljujem. Narodni poslanik Bojan Đurić ima reč. Vreme na raspolaganju ovlašćenog predstavnika je šest minuta.

Hvala vam.
Ovaj amandman je dosta obiman i prosto dira u neka budžetska pitanja koja su vrlo važna. Vi, prosto, našu potrebu da reagujemo izazivate sadržajem obrazloženja, koje ste dali odbijajući amandman gospodina Hajdarevića. Pitaću vas, par ekselans, budžetska pitanja kako više ne bismo dolazili u situaciju da mi kao predsednik Vlade kažete da nećete odgovarati na neka druga politička pitanja itd. Kada odbijate jedan deo amandmana, gospodina Hajdarevića, vi kažete da ga ne prihvate zato što se predlaže smanjenje sredstava u okviru razdela 17, Ministarstvo finansija itd, a zapravo izvršenje obaveza iz člana 173. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju kojim je predviđeno da je Republika garant za obaveze Fonda PIO i da se radi uravnoteženja finansijskog bilansa fonda iz tog ministarstva predviđena sredstva u iznosu od 250 milijardi, dakle oko 2,5 milijarde evra po sadašnjem kursu.
To je zapravo ključno pitanje budžeta za 2012. godinu. Gotovo da reč niste rekli ni u svom uvodnom izlaganju, ni u ovoj raspravi o amandmanima po pitanju strukture ogromnih problema, načina finansiranja Fonda PIO na koji vam odlazi gotovo 30% budžeta za 2012. godinu. Osim jedne rečenice koju ste pomenuli i koja mi je do ovog trenutka ostala nejasna, a to je da su i efekti krize u našoj zemlji delimično umanjeni time što ste sproveli reforme PIO fonda. Recite mi molim vas koje ste prave suštinske, strukturne reforme sproveli u ove tri i po godine koliko ste premijer. Da li zaista mislite da Srbija može da opstane i kao država i kao sistem nekih institucija i, konačno, kao društvo, ako ćemo svake godine povećavati taj iznos? U ovom trenutku ima samo preko Ministarstva finansija dve milijarde evra za Fonda PIO. To je budžetski novac, to je novac poreskih obveznika ove zemlje.
Molim vas, kad ste već tu, već nedeljama pokušavam da dobijem odgovor na jedno vrlo konkretno pitanje kojima se i javnost posebno bavi prethodnih dana, a takođe je vezano za Fond PIO. Dakle, moje pitanje, obratio sam se i vama pre nešto više od mesec dana, čini mi se, je da mi kažete kojih 50 najvećih dužnika, odnosno kojih 50 preduzeća su najveći dužnici po osnovu neizmirenih obaveza za uplaćene doprinose Republičkom fondu PIO. U međuvremenu su i neke medijske kuće probale da dođu do tog odgovora. Uskraćene su za to pravo. Poverenik za informacije od javnog značaja je morao da reaguje. Deo vašeg ministarstva, dakle Poreska uprava, je saopštio da se te informacije ne mogu objavljivanje zbog zaštite podataka o ličnosti. Naravno da je to pravni falsifikat. Vi se pozivate na zakon koji štiti isključivo lične podatke fizičkih lica, a moje pitanje se tiče pravnih lica, dakle, kompanija. Nisam pitao za svakog građanina Srbije, odnosno za svakog zaposlenog u Srbiji, koliko se na njegovom računu duguje po osnovu neuplaćenih doprinosa, nego kojih 50 kompanija u Srbiji najviše duguje. Da li među njima ima državnih kompanija, odnosno preduzeća u većinskom državnom vlasništvu i javnih preduzeća. To je vrlo važno pitanje.
Ovih dana vi pokušavate da nametnete obavezu komercijalnim subjektima, privatnim kompanijama, kao što su banke u ovoj zemlji da vode računa o svojim klijentima, odnosno da li prilikom uplate plate obračunavaju i uplaćuju doprinose Fondu PIO. Direktor Poreske uprave je u jednom trenutku rekao da banke nemaju ni moralno pravo da tako nešto odbiju. O tome možemo polemisati. Možda je gospodin Đidić i u pravu, ali mislim da ako govorimo i o moralnim obavezama da pre toga Vlada, odnosno vi kao premijer, imate moralnu obavezu da kažete da li vaša, da li državna, da li vladina preduzeća isplaćuju te obaveze, kakvo je stanje u tom segmentu izmirivanja obaveza, da li povezujete staž, da li otpisujete dugove. To su sve informacije kojih ni javnost u ovoj zemlji, ni mi kao narodni poslanici ne možemo da dođemo. Evo prilike, to je još jednom kažem – par ekselans, budžetsko pitanje, odgovorite mi u ovom trenutku. Ne morate 50, ako ne možete, makar 10 najvećih dužnika, sada ili do kraja radnog dana. Mislim da će to pomoći svima nama, pogotovo nakon amandmana Odbora za finansije koji se planira na Zakon o poreskom sistemu i administraciji. Vrlo je važno da to znamo. Javnost je zainteresovana. Eto prilike da odgovorite na makar jedno pitanje iz ovog vašeg užeg resora, Ministarstva finansija. Hvala vam.

Iskorišćeno je pet minuta od vremena ovlašćenog predstavnika. Na raspolaganju vam je ostao još jedan minut.
Reč ima predsednik Vlade, Mirko Cvetković.